Natrag

Epizoda 43

Epizoda 43

 

Nismo mi od juče

 

Autor: Zoran Milojević

 

Više od trideset hiljada građana Srbije svakodnevno se hrani u narodnim kuhinjama. Preko dva miliona građana Srbije svakodnevno pije u narodnim kafanama. Na to Drakče bakalin izreče: "Ja sam manje ješan, više sam pišan". Ostatak Srbije žedan je osmeha i gladan lepe reči. Samo manji deo građana Srbije nezasit je u sopstvenoj sitosti.

Biblioteka grada Beograda slavi osamdeseti jubilej. Ovu vest čita iz novina Mića Negotinac, pa priča: "A još uvek nam se trećina građana potpisuje palcem". Na to će Drakče bakalin: "A budućnost nam sve češće svraća i ovi iz vlasti lete u tu budućnost, a to se, u stvari, avionima voze široke narodne mase, preko svojih predstavnika". Tića kafedžija mirno konstatuje: "Srbija je ovo! Ovde budućnost samo zastane na proputovanju, a mi je pozdravljamo palcem, divimo joj se srednjakom, a ispraćamo je pesnicom!"

Ovo je svetska godina - volontera. "U Srbiji je to prošlost koja vaskrsava", vajka se Drakče bakalin, "opet ćemo na radne akcije. A onda ćemo jednog dana opet biti bogati! Bogati uspomenama! I više neće biti problema, naročito za one što pomreše jesenas! Za njih nema zime". Drakče se prekrsti.

"Sa kim ćete da menjate Srbiju?", uzvikuje Čeda sa špice jedne TV-emisije! Mića Negotinac razmišlja: "Možda da Čeda proba da Srbiju menja uz pomoć Bakira Izetbegovića, Hašima Tačija i Mila Đukanovića? Oni bi zaista promenili Srbiju. A možda bi ministarka odbrane mogla da bude tetka Hilari. Bar se ne bi plašili NATO bombi, a i vreme sve leči ako ima šta da izleči".

Telesno-silikonska, a glasovno nazalno-zapušena i nemušta pevačica (striptizeta!) kaže da je vegetarijanac i da ne jede ništa što "krvari i plače". To što od njene "umetnosti" nacija godinama mentalno oboleva, ona nije kriva. Kriv je srpski narod što dozvoljava da njome pune Arenu oni koji ni špajz ne mogu da napune. Uzgred, možda da neko priupita srpski narod zašto svoj kraljevski dvor zameni komunističkim dvorom, a sad estradnim dvorom koji ga košta više nego bilo koji kraljevski dvor. Ovaj "Dvor" na TV-u, čiji stanovnici su dvorske lude, a koji je mamipara za srpske novčanike, najbolje pokazuje kako izgleda kuća kad joj oteraš domaćina, a deci majku zameni prostitutka u penziji.

Gospođa spisateljica Mirjana Bobić-Mojsilović izreče: "Žuto nam se piše". Zna ona, namazana je svim farbama, prepoznaje boje. U svakoj boji ume da pronađe svoju nijansu. Sve ostalo je njen umetnički dar za crvenu i žutu boju kao osnovne boje.

Na Kosovu ništa novo. Tamo nas opet neki neumni Srbi ponižavaju stiskajući ruke Hašima Tačija, ideologa "krvave realnosti". A krv je srpska poslastica za odljude.

Sačuvajte osmeh na svom licu, njega se najviše plaše oni koji priznaju "realnost".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane