Tabloid je pozvan

Slučaj jedne pohlepe

 

Udarac levicom

 

Poznata je potreba za srebroljubljem onih koji su na vlasti, ali tu istu potrebu imaju i oni koji nisu na vlasti. A u našem glavnom gradu takvih ima priličan broj. U priči o pokušaju jedne interesne grupe - čije je vreme prošlo - da zarobi privatnu imovinu očito je da strast za zgrtanjem bogatstva poprima oblik epidemije

 

Milan Malenović

 

   Kompleks kuća u beogradskoj ulici Venizelosova (nekadašnja Đure Đakovića) broj 31 po ceni od 5.170.000 maraka 1994. godine kupilo je od Geneksa preduzeće Beogradski trgovinski centar (BTC) u vlasništvu dr Nenada Đorđevića. Sledeće 1995. godine BTC sklapa kupoprodajni ugovor s tadašnjom strankom na vlasti Jugoslovenskom levicom o prodaji nepokretnosti. U ugovoru koji je ispred JUL-a potpisao tadašnji sekretar Direkcije Zoran Todorović bilo je predviđeno da kupac isplati dogovoreni iznos najkasnije 30 dana od dana potpisivanja ugovora.

   Ona ni do danas nije isplaćena, ali se JUL kao vlasnik pomenutih objekata 1996. godine upisao na ličnu intervenciju tadašnjeg ministra pravde Dragomira Jankovića. Posle oktobarskih promena 2000. godine, kada je JUL definitivno oteran s vlasti i kada više nije mogao da protivpravno koristi tuđu imovinu, direktorka Direkcije Mira Marković sa dr Nenadom Đorđevićem sklapa poravnanje na osnovu koga je faktički oteta imovina trebalo da bude vraćena vlasniku.

   U objekte u Venizelosovoj 31 useljavaju se BTC i Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća. Iako više nisu na vlasti, u JUL-u su, međutim, osetili da imaju svoje ljude na svim važnim funkcijama, pa pokreću maratonske sudske sporove na osnovu tvrdnje da Glavni odbor JUL-a nije doneo odluku o prodaji imovine.

   U poravnanju zaključenom između Mire Marković i dr Nenada Đorđevića nije reč o prodaji, već o posledicama raskida ugovora usled nepridržavanja od strane kupca. To vide sve sudije, osim onog ključnog.

   BTC i Nenad Đorđević dobijaju nekih 15 sporova na prvoj i drugoj instanci, ali Vrhovni sud zbog sitnih proceduralnih grešaka predmet uvek vraća prvostepenom sudu. A onda slučaj dospeva u ruke sudije Vrhovnog suda Dragiše Slijepčevića, nekada ostrašćenog člana Jugoslovenske levice, koji odjednom otkriva da poravnanje nije zakonito i potom ga poništava. Protiv te odluke nije bio predviđen pravni lek u redovnoj proceduri.

   Dragiša Slijepčević je danas predsednik Ustavnog suda Srbije.

   Advokat JUL-a iz vremena tih sporova, Andrea Andrić, bio je tada oženjen sudijom Ustavnog suda, dok mu je brat bio sudija Vrhovnog suda Srbije. Sve su to slučajnosti?

   Sudski i administrativni sporovi u veyi sa vlasništvom nad objektima u čije renoviranje i dogradnju je Nenad Đorđević uložio više od 10.000.000 evra, nastavljaju se i posle ove odluke sudije Slijepčevića, ali se ograničavaju na upis u katastar. U međuvremenu je vrednost nepokretnosti porasla na 40-50 miliona evra, a to je svake metode vredan plen.

   Sledeći metod koji je bratija iz JUL-a primenila bio je klasična prevara. Pošto su se zgrade u Venizelosovoj vodile na JUL, a ova politička organizacija nije imala šansi da sakupi dovoljan broj potpisa za obnovu registracije osniva se fantomsko udruženje građana Bolja Srbija. Da se u toku još aktuelnog spora JUL ugasio, sva imovina bi automatski pripala BTC-u i Fakultetu.

   Bolja Srbija i JUL odmah zatim, u januaru 2010, potpisuju ugovor o spajanju iako su dve nesrodne organizacije, a i naš zakon ne poznaje mogućnost da se političke stranke udružuju sa nepolitičkim organizacijama.

   Ovaj protivzakonit ugovor kojim se imovina JUL-a prenosi na Bolju Srbiju, koja u tom trenutku ništa nije posedovala, potpisuju sekretar JUL-a Dragana Kuzmanović-Janičić i predsednik Bolje Srbije i istovremeni potpredsednik JUL-a Radomir Rojević. Posle toga oni podnose zahtev za upis u katastar nepokretnosti, a isti odobravaju V. Milošević, službenik, i Veselin Bakić, načelnik službe za katastar.

   Protiv sve četvoro 29. oktobra 2010. godine Fakultet i Nenad Đorđević podnose krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu (KI 910/10).

   Da bi obezbedio „svoj" posed, JUL na samrti u novembru 2009. godine organizuje prepad na Fakultet. Ulasku na tuđi posed tada su prisustvovali Despotović iz GSUP-a, načelnik OUP-a Stari Grad, komandant policijske brigade sa svojim ljudstvom, dok je na čelu svih bio direktor policije Milorad Veljović. Ovakav juriš na jedan fakultet protivan je zakonu o autonomiji univerziteta i visokoškolskih ustanova. Ali, koga je briga?

   Čim se sa terena povukla policijska sila, na scenu stupa Adžemović sa nekih 30-ak svojih naoružanih paravojnika i na silu izbacuje studente.

   Od tada u hotelu Admiral Klub koji je na spornoj parceli snimaju se TV serije kao, na primer, Miris kiše na Balkanu, iako pomenute nepokretnosti ne smeju da se koriste do okončanja svih sudskih sporova.