Na licu mesta

Zrenjanin: likovanje nad lešom nekad uzornog grada

 

U perspektivi su nova obećanja

 

Reanimirane bivše režimlije, u dosluhu sa sve glomaznijim birokratskim aparatom vlasti, i danas dosledno sprovode politiku sveopšteg propadanja. Kompletan funkcionerski kadar G17 plus je, ne trepnuvši, prešao u DS, što je valjda trebalo da znači početak rada predizbornog kola ljudi ogrezlih u privilegijama, lagodnom životu i davanju nedotupavih izjava

 

Zoltan Horvat

 

 

Funkcioneri Demokratske stranke u Zrenjaninu, gradu koji je za poslednjih dvadesetak godina doživeo kataklizmičnu sudbinu da pređe put od vrha do dna, da sa statusa centra privrede jugoistočne Evrope spadne na nerazvijeni region, obećavaju li obećavaju nova obećanja svojim sugrađanima.

Njihovo novo i jedino obećanje svodi se na molbu da ih, uprkos evidentno znatno slabijim rezultatima od onih najavljenih, ponovo izaberu na funkcije, jer su, valjda, najmanje loši od svojih političkih protivnika.

Pre samo deset godina, kao opozicija, krstili su grad najgorom palankom i pozvali najhrabrije novinare da pomognu gradu i sugrađanima u odbrani od pljačkaša. Danas, dohvativši se vlasti, besramno ponavljaju da su baš oni garant prosperiteta grada koji nije bitno promenio izgled, ali "napreduje u svakom pogledu".

Bivša, sadašnja i buduća palanka pod okovima "žuto-crvenih" izvršilaca rasturanja Zrenjanina, temeljno je opelješena do gole kože.

Od sugrađana u kojem su doktori nauka postali socijalni slučajevi sakriva se 1149 krivičnih prijava (?!) koje su u poslednjih dvadesetak godina podnesene lokalnom MUP-u protiv direktora opljačkanih firmi, funkcionera-jataka i preostalih razgraditelja nekad trećeg najjačeg centra bivše države. Sakriva se i podatak da je nekadašnji Privredni sud u Zrenjaninu, danas Trgovinski, gde su se u teledirigovanim stečajnim postupcima i drugim pravno-tehničkim sprdnjama sa zrenjaninskim firmama smenjivali Matilda Momčilović, kao predsednik sudskog veća, Mirjana Palinkaš, Jelica Baković... kao članovi veća... Dragan, Tašin, Ugrinovka... pretvorio u najobičniji servis tajkuna i političke mafije.

 

Pravda za infarkt

 

U slučaju raspada Kombinata Servo Mihalj večite zrenjaninske sudske igranke su počinjale i završavale pitanjem, ko je nadležan za rešavanje ovakvih sporova? U prvom slučaju Privredni sud nije bio nadležan, pa je predmet prosleđen Višem sudu. Nakon reterna Višeg suda, predmeti su se ponovo vraćali u Zrenjanin, i tako po nekoliko puta godišnje. Slučaj krivičnog dela davanja garancija BEK-u na teret Kombinata u iznosu od 11 miliona dinara (tadašnjih 11 miliona maraka) do dana današnjeg nije rešen.

U istu tikvu duva li duva Opštinsko i Okružno javno tužilaštvo, koje podigne optužnicu protiv "nestašnih" direktora opljačkanih firmi, a onda dozvoli da, nakon maratona, slučajevi zastare a vinovnici ostanu nekažnjeni. Poput rasturene Zrenjaninske industrije piva, gde su bivši direktori Spasoje Ćurić i Mato Andrić optuženi da su u periodu od jula 1996. do maja 1998. godine, bez prethodno obavljene analize o načinu obezbeđivanja sredstava za vraćanje kredita, zaključivali ili odobravali kratkoročne kredite sa Kulskom bankom. Ćurić je zaključio čak 23 ugovora u ukupnom iznosu od 21 milion dinara, a njegov naslednik Andrić šest ugovora u iznosu od 16 miliona. Tužilaštvo je konstatovalo da se ovakvim poslovanjem, bez vraćanja kredita, ZIP prezadužio visokim (zelenaškim) kamatama, što je na kraju firmu dovelo do stečaja. ZIP je ubijen, radnici su postali "uličari", nema više ni nekada najboljeg piva na Balkanu, ali zato ćerke Spasoja Ćurića razvijaju više nego dobar privatan biznis. Zaposleni u Okružnom javnom tužilaštvu su i ovom prilikom rutinski odradili posao protiv interesa grada u kojem žive.

Prevlađujući ličko-bosanski lobi u zgradi zrenjaninskog MUP-a sa svoje strane se pobrinuo, a vala brine i danas, da mnogi slučajevi u kojima su "junaci" planski čerečili imovinu, ne ugledaju svetlo dana. Nedugo zatim, "junacima" je sledila nagrada, preraspoređivanje na rukovodeća mesta u firmama koje je tek trebalo opljačkati. Sinhronizovani "crveni udar" danas je u Zrenjaninu debelo podvučen žutim, jer grobari grada, ušuškani u partiji na vlasti, lako kao nikad zatiru tragove i ofanzivno kidišu na preostalo što se može oteti.

Šta reći za nekadašnju Prehranu i petnaestogodišnju ujdurmu koja se još uvek vodi u zrenjaninskom sudu povodom sijaset krivičnih prijava protiv bahatih i obesnih rukovodilaca. Trgovinski gigant sa više od 180 prodavnica u zemlji, ogromnim magacinima robe, hladnjačama i stotinak kamiona za prevoz robe, opljačkan je do poslednje banana-čokoladice. Stečajni postupak TP Banat Holdinga (nekadašnja Prehrana) trajao je 17. juna 1999. godine čak 23 minuta, gde je na kraju, uz više stotina radnika izbačenih na ulicu, konstatovana stečajna masa "transformisane" firme u iznosu od 3000 dinara. Sindikalni vođa Prehrane Bodoči Deže je ispred više stotina zaposlenih gubio maratonske bitke u sudu, da bi nešto kasnije, pod uticajem serije teških stresova doživljenih od strane uterivača (ne)pravde, preminuo od posledica srčanog udara.

 

Odrađivanje u privatne svrhe

 

 Drastičan slučaj sa serijom nerešenih krivičnih prijava je i GIK Banat. Protiv Radovana Anđelova, bivšeg direktora koji je na volšeban način zavio u crno firmu sa preko 550 zaposlenih, (ne) vode se postupci i zbog uzimanja tri kredita u ukupnom iznosu od 11,8 miliona dinara upotrebljenog za kupovinu akcija banke za izgradnju fiktivnog mosta. Taj most, naravno, nikada nije izgrađen, niti je Anđelov odgovarao za ovo krivično delo. Istovremeno, nakon rešenja Saveznog deviznog inspektorata iz aprila 2000. godine, GIK Banatu je naloženo da izvrši unos naplaćenih sredstava iz inostranstva u iznosu od 493 hiljade maraka i 280 miliona italijanskih lira. Ni ovaj prenos deviza nikada nije izvršen, a ostale su nerešene i krivične prijave povodom ugovora o adaptaciji zgrade u Beogradu, zaključen 18. novembra 1999. godine preko privatnog deviznog računa u Nemačkoj, kao i nenaplaćeno dugovanje od firme Mugentaler cooperant inex export u iznosu od 314 hiljada maraka.

Gospodin Anđelov je danas, poput ne malog broja belih medveda rasturene zrenjaninske privrede, "uvaženi gost" prijema i elitnih skupova lokalne funkcionerske klike, dok radnici GIK Banata na ulicama grada prose. Rehabilitacija grobara Zrenjanina ide tako daleko da im se dodeljuju i nagrade za životno delo. U upravnim odborima, nadzornim i svim drugim gde se pažljivo nadzire arčenje sve tanje gradske imovine, sede i bivši okoreli JUL-ovci i socijalisti. Pardoniramo, navode lokalni funkcioneri, oni su sada članovi Demokratske stranke, i u slučaju klevećenja i vređanja likova i dela naših članova imaćete posla sa našim advokatskim timom.

Reanimirane bivše režimlije, u dosluhu sa sve glomaznijim birokratskim aparatom vlasti, i danas dosledno sprovode politiku sveopšteg propadanja na relaciji Beograd - Novi Sad - MUP - Sud - Gradska kuća. Kompletan funkcionerski kadar G17 plus je, ne trepnuvši, prešao u DS, što je valjda trebalo da znači početak rada predizbornog kola ljudi ogrezlih u privilegijama, lagodnom životu i davanju nedotupavih izjava. Koga uopšte u Zrenjaninu interesuje zašto je zrenjaninska privreda za 70 procenata bila relativno jača od republičke 1975. godine i 175 procenata od republičke 1985. godine (zahvaljujući sjajnim rezultatima Kombinata Servo Mihalj)? Danas iz Regionalne privredne komore na sav glas ističu da je ovdašnja privreda, još uvek "jača" od republičke za 17 procenata, a od vojvođanske za 28. U prvih nekoliko godina novog veka zrenjaninska privreda je samo na disparitetu cena izgubila 40 milijardi dinara, navodili su pojedini lokalni ekonomisti, suprotstavljajući se planu i programu lokalnog rigidnog sistema osposobljenog da postavlja nesposobne. Po svemu sudeći, ima još mnogo toga da se otme srednjem Banatu, pa je red da se najiskusnijima pruži ponovo prilika da "odrađuju" Zrenjanin u lične svrhe.

  

 

 

 

 

Sve je to već poznato i viđeno

 

Na šta liči otvaranje novog dela zrenjaninske bolnice u večitoj izgradnji? Bojan Pajtić, predsednik pokrajinske vlade, otvorio je pre neki dan ko zna koje po redu novo parcijalno odeljenje bolnice kojem su svečano prisustvovali svi članovi Demokratske stranke grada, bolnice, pokrajine...

Za grad Zrenjanin je pogubna najava da bi Regionalna bolnica u vlasništvu svih građana zrenjaninske opštine (mesnim samodoprinosima tokom više od 30 godina finansirano je više od 90 procenata izgradnje i uređenja), mogla da pređe u vlasništvo pokrajine.

Ako sem Kombinata Servo Mihalj pomenemo i klasičnu otimačinu Naftagasa iz banatskih atara i preseljenje njegovog debelog žiro-računa u Novi Sad, građanima Zrenjanina ne preostaje ništa drugo nego da prepoznaju ruganje političkih varvara njihovoj nesreći i preuzmu odgovornost za sopstveni grad.