Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Nagodba kad si nesposoban i ne znaš

 

Tužilaštvo na sud

 

O kakvom moralnom, logičkom i pravnom padu govori slučaj nagodbe tužilaštva i Svetlane Ražnatović, analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Najnovijim inovacijama, kakve nisu zabeležene nigde u svetu, naši pravni stručnjaci sada pokušavaju nešto što, takođe, niko u svetu ne radi, barem ne na ovaj način. Kao što su mnoge dobre ideje propale zbog toga što su ih u praksi primenjivali amateri i neznalice, tako će po svemu sudeći biti i sa slučajevima oduzimanja imovine i nagodbe. Kada se donese jedan nakaradan zakon, kao što je Zakon o otimanju imovine, za koju se ne pronalaze validni dokazi da je stečena krivičnim delom, tada ti isti tvorci pokušavaju da na pogrešan način u praksi isprave greške nagodbama u krivičnom postupku, tako što vrše pritisak na okrivljena i optužena lica da priznaju krivicu. Samim priznanjem krivice oni priznaju i da su imovinu stekli krivičnim delom.

Pošto je u rukama represivnih organa i nož i pogača, oni vrše pritisak na ta lica da prihvate nagodbu, jer će u suprotnom pritvor trajati "koliko treba" ili će posegnuti za zaplenom celokupne imovine bez dokaza o krivičnom delu. Mnogi pristaju na takve pritiske, a nekima se isplati da priznaju krivicu, bilo da bi se oslobodili pritvora, bilo da sačuvaju barem "nešto od pošteno stečene imovine". Na ovaj način "reformisano pravosuđe" će prikazati efikasnost, koje ustvari - nema. Ovde je reč o nesposobnosti kadrova iz pravosuđa, tužilaštva i policije, da pronađu i obezbede validne dokaze za svoje tvrdnje, pa se odlučuju za ucene kako bi okrivljena lica priznala krivicu, a oni dokazali da su u pravu.

A oko čega je spor?

 

Slučaj sa Cecom i nagodbom sa tužilaštvom govori o neprincipijelnosti tužilaštva. Portparol tužilaštva Tomo Zorić a i mnogi drugi tvrdili su da je proces oko Cece trajao toliko dugo jer su se navodno tražili validni dokazi iz inostranstva. Ako je to tako i ako su sada dobijeni ti "validni dokazi", čemu onda nagodba? U takvim slučajevima nema nagodbe ni sa Cecom niti sa bilo kim drugim. Biće da je upravo obrnuto, pa tužilaštvo sada pokušava da iz problema izađe na bezbolan način, i to na obostrano zadovoljstvo. Ceci će ostati deo "mukotrpno" stečene imovine i kućni pritvor, a tužilaštvu pare i uspešno rešen slučaj. Međutim, ako je tačno da je Ceca stekla imovinu krivičnim delom, kao što tvrdi tužilaštvo, onda tu nema nagodbe. U ovom slučaju se zloupotrebljavaju norme Zakona o oduzimanju imovine. Ako je imovina stečena krivičnim delima, onda ona ne bi ni u kom slučaju smela da ostane kod lopova. Jasno je, dakle, da ovakve ucene za tužilaštvo nisu nikakav veliki uspeh nego bruka i sramota.

Sklapanjem sporazuma o priznanju krivice između tužilaštva i Svetlane-Cece Ražnatović, javnosti je poslata poruka da pred zakonom neće svi biti jednaki. Sporazum koji Ražnatovićevu ne bi obavezivao da vrati celokupnu sumu navedenu u optužnici bio bi izvan principa krivičnog prava. Protivpravna imovinska korist od 2,3 miliona evra mora da se vrati. Ne može se profitirati vršenjem krivičnih dela, jer bi to bilo neustavno, nezakonito i nemoralno. Otvara se i pitanje diskriminacije, jer je javnost do sada obaveštena da je sporazum sklapan sa osobama koje su bile poznate i imale dosta para. Nije jasna ni motivacija tužilaštva da pristane na iznos od milion i po evra, iako je šteta veća od tog iznosa.

Mnogi su pristali na ovakvu ucenu. Ali, mnogi, poput Džajića ili Bogoljuba Karića, neće da pristanu. Jer, sporazum podrazumeva priznanje krivice, a oni sebe ne vide kao krivce. A i zašto bi pristali? U mnogim slučajevima se radi o politički motivisanim postupcima u koje je "nezavisno tužilaštvo" ušlo "grlom u jagode", baš kao i sudovi, pa sada traže izlaz iz toga.

Najgore od svega je da se radi o velikom porazu najprimitivnije ideje države i direktnoj i nedvosmislenoj podršci nesmetanom bujanju kriminala. Sada je kriminalnim parajlijama jasno da više nemaju čega da se plaše. Šta god da urade, koliko god para da ukradu, to će ih u najgorem slučaju koštati četvrtine plena i nekoliko meseci kućnog izležavanja.

A sve zbog toga što u tužilaštvu radi veliki broj polupismenih koji su posao dobili po rodbinskim i partijskim vezama pa je sa takvima teško detektovati Cecinu imovine u zemlji i inostranstvu. Pa samo kuća i plac u Ljutice Bogdana koštaju devet miliona evra, a procenjena je na dva. Ako Cecu puste za 1,5 miliona onda će sutra po tom modelu neko pustiti i Legiju, Simovića, Terzića, a možda i Šariće, kada ih uhvate. Pogotovo ako se ima u vidu i predlog Ministarstva pravde da se nagodba proširi na sva krivična dela!?

Tužilaštvu je izgleda bilo bitno samo da "dođe do finansijskih sredstava", kako bi opravdali optužnicu protiv Cece, a ne da pravda bude zadovoljena.

Nacrt Zakonika o krivičnom postupku predviđa sporazum za sva krivična dela. Sa tužilaštvom će moći da se pogađaju i najokoreliji kriminalci, optuženi za bilo koje krivično delo, izazivanje saobraćajne nesreće, tuču, ubistvo, bez obzira na visinu kazne koja im preti. To znači da će Ceci, koja se tereti za zloupotrebu službenog položaja i nedozvoljeno držanje oružja, ili  Raji Rodiću koji je osuđen za finansijske malverzacije, moći da se "pridruže" ubice i optuženi za druga teška krivična dela. Za sada je ova "pogodnost" rezervisana samo za one koji mogu da budu osuđeni do 12 godina zatvora.

Ovakvo rešenje je loše zato što je postavljeno suviše široko i zato što ne postoji žalba protiv sporazuma. Za razliku od toga, u važećem zakoniku žalba postoji. Kada je reč o teškim krivičnim delima, daleko adekvatnije je voditi postupak, a ne sporazumevati se sa lopovima.   Sporazum treba da postoji pre za teža krivična dela za koja su postupci dugotrajniji, skuplji, i u kojima treba da se izvede mnogo veća količina dokaza, nego za lakša koja se i inače ne sude tako dugo. Zato je i smisao da se uštede i vreme i novac kod komplikovanih i skupih postupaka, pod uslovom da postoji spremnost kod okrivljenog i tužioca. Ceo postupak je uvek i svuda pod kontrolom suda koji nije dužan da prihvati sporazum. Ovo su vrlo kontroverzna rešenja. Suština ovakve koncepcije da se krivični spor reši mnogo efikasnije i da se što pre dođe do presude i izvršenja sankcije. Okrivljenom se nudi nešto povoljniji tretman zato što je priznao da je izvršio krivično delo, a ne amnestija.

Najspornije pitanje od svih je zašto je tužilaštvo pristalo da Ceca vrati samo deo novca od 4,1 milion maraka i 3,4 miliona američkih dolara, za koliko je bila optužena? Odgovor će se najverovatnije dobiti na sudu, koji će odlučivati da li da prihvati dogovor Ceca - tužilaštvo. Ako sud prihvati ovaj dogovor, čime će se potvrditi da je Ceca priznala da je nezakonito prisvojila navedenu sumu novca od prodaje deset fudbalera, onda se otvara pitanje da li FK Obilić ima pravo da od svoje još uvek aktuelne predsednice traži određenu sumu novca. FK Obilić na to ima pravo, ali samo u posebnom sudskom postupku, koji bi inicirala sadašnja uprava. Skupština FK Obilić je još 2003. donela odluku da nema nikakvih potraživanja prema Svetlani Ražnatović, jer je godinama "ulagala u klub i u izgradnju stadiona". A toliko buke oko poreske utaje?

 

Dimenzije pravde

 

Na pitanje novinara u koje svrhe će konkretno otići novac koji će uplatiti Svetlana Ražnatović, državni sekretar Slobodan Homen odgovara da će sav novac otići u humanitarne svrhe, za potrebe socijalno ugroženih kategorija i stanovništva i drugih kojima je pomoć neophodna. Međutim, narod ne traži humanitarnu pomoć od imovine koja je oduzeta od lopova. Narod traži od ove države da radi i da živi od svoga rada a ne od milostinje tajkuna koji su tu imovinu oduzeli od naroda. Kako je moguće da je imovina deset miliona građana Srbije za dvadesetak godina, na "fini i zakoniti način" prešla u vlasništvo desetine porodica, naravno sve uz poštovanje demokratskih principa. Koliko smo bili bogata zemlja govore i činjenice da ove barabe rasprodaju ovu Srbiju 30 godina, od smrti Broza, i još je uvek nisu rasprodali. Sve nas sada ujedinjuje siromaštvo i beda dok tajkune ujedinjuje kapital koji su "zakonito stekli". Društvo u kome se otima od sirotinje i daje bogatašima liči na društvo kao u "Alanu Fordu".

Ubuduće će se kriminalci, koji su raznim lopovlucima stekli ogromna bogatstva, nagađati sa predstavnicima države i izaći će iz zatvora, dok će sirotinja koja nema para za nagodbu ostati u zatvoru. Ako sve bude tako kako planiraju Homen i družina, uskoro očekujem da će u novinama objaviti i cenovnik za ubistva,  pljačke, pronevere i dr., kako bi kriminalci unapred isplanirali svoje aktivnosti, da ne rade uzaludan posao! Pravda nije zadovoljena, već i tužilaštvo treba da odgovara zbog zloupotrebe položaja. Niko tužilaštvu nije dao ovlašćenje da deli pravdu na nakaradan način. Ovo je samo dokaz koliko je sve korumpirano i koliko je sve moralno propalo. Ovakvim ponašanjima tužilaštva šalje se nedvosmislena poruka da je u pitanju legalizacija kriminala. Vlast i sudstvo su dali jasan signal: Ako si moćan, bogat i imaš zemljačke i partijske veze, onda možeš da se nagađaš. Ako si niko i ništa, onda nema ni nagodbe već zatvor i oduzimanje svega. 

Od svega toga samo jedno je sigurno: pravda bi trebalo da bude jednaka za sve!

 

 

 

 

Jadni Tomo

 

Tragikomičan utisak je u vezi s tim ostavio Tomo Zorić u jednoj TV emisiji, kada je prvo pričao o dogovoru sa osumnjičenim, pa je priznao da je u pitanju poreska utaja, pa zloupotreba službenog položaja. A kako je moguće zloupotrebiti položaj u - udruženju građana? Čovek koji nije tužilac objašnjava kvalifikacije dela!? Uz to, ako je u pitanju poresko krivično delo tada je ono apsolutno zastarelo itd.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane