Sombor: "gimnazijska" samovolja prvog čoveka DS-a

 

Demokratija je previsoka škola

 

Kako gradski i pokrajinski prvak Siniša Lazić shvata školstvo, prava i obaveze  

 

A. Nađ

 

Izbori za školski odbor i direktora u somborskoj gimnaziji počeli su u zakonskom roku. Odboru je mandat isticao 27. decembra 2010. godine, direktoru 22. februara 2011. godine. I odboru i direktoru mandat traje četiri godine. Školski odbor je 15. septembra 2010. odlučio da se odaberu novi članovi odbora, koji se, inače, sastoji od tri predstavnika roditelja, tri predstavnika zaposlenih i tri predstavnika lokalne samouprave. Savet roditelja je 1. oktobra 2010. tajnim izjašnjavanjem izabrao predstavnike roditelja: prof. dr Stojana Berbera, dipl. inž. Nadu Sunarić i dipl. inž. Dobrinku Golubović. Zaposleni gimnazije su 15. novembra 2010. tajnim izjašnjavanjem izabrali Dušana Miškovića, profesora fizike, Kristinu Koh, profesora engleskog jezika, i Ivanu Joksimović, profesorku hemije.

Gradska uprava je o tome obaveštena 15. novembra 2010. Lokalna samouprava, međutim, nije razrešila stari školski odbor, niti je imenovala novi, i pored više sednica. Prvak Demokratske stranke u Somboru, predsednik Skupštine grada Sombora i potpredsednik Skupštine Vojvodine Siniša Lazić najpre je za takvo stanje okrivio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. Time je mislio na budžet, ali...

Lazić je u međuvremenu na partijskom skupu u direktorovom rodnom selu rekao da tadašnji direktor Branislav Ćurčić ne može više da bude više direktor. Razlozi koje je naveo mogli su tamo da zvuče ubedljivo, ali inače pokazuju potpuno nepoznavanje problema, što se i može očekivati od čoveka koji je završio srednju poljoprivrednu školu u Futogu i nije dosad pokazao poznavanje školstva. Pošto je Ćurčić ovo čuo, zatražio je razgovor sa Lazićem o gimnaziji, ali bez odgovora. Isto je prošao i sa Lazićevim partijskim predsednikom Pajtićem. Ni on mu nije odgovorio.

Škola se, postupajući po zakonu, 31. decembra 2010. obratila pokrajinskom sekretaru za prosvetu da imenuje privremeni organ upravljanja. Od sekretara je 2. februara 2011. stiglo mišljenje da direktora može da bira stari odbor. Nije postupljeno u skladu sa čl. 56. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao u istoj situaciji 2006. godine.

Konkurs za direktora objavljen je 8. decembra 2010. Javila su se tri kandidata, i zaposleni o njima su se izjasnili 10. januara 2011. Od 70 zaposlenih sednici je prisustvovalo 66. Jovanka Vukobratović, profesorka geografije iz Ekonomske škole, dobila je šest glasova, Jovan Trifunov, profesor fizičke kulture iz Tehničke škole, 16 glasova, a tadašnji direktor 38 glasova. Posle sednice zaposlenih, i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine potpuno je podržao Ćurčića.

Siniša Lazić je, u skladu sa svojim "partijskim pravom", tražio po gradu koga da postavi i kada je našao Trifunova, preduzeo je sve da ga ustoliči. Ali, sve što je preduzeo bilo je nedemokratski i nezakonito.

Školski odbor, kome je istekao četvorogodišnji mandat 27. decembra 2010. godine, sastao se 18. februara 2011. i sa petoro prisutnih od devet članova izabrao je jednoglasno Lazićevog kandidata za vršioca dužnosti direktora i direktora. Dva roditelja i dva nastavnika nisu prisustvovala, jedini prisutni roditelj, Nevena Rosić, imala je dete u školi do juna 2010. i radi u lokalnoj samoupravi. Nisu bili prisutni ni obavezni učenici i ne vidi se razlog izbora. Ista Nevena Rosić i sekretarka Skupštine grada Vera Baljak poslale su materijale Pokrajini, koristeći pečat škole bez znanja Ćurčića, koga nisu obavestile o odluci nezakonitog odbora. Neki poslati materijali su bili neovereni, pa su iz Pokrajine tražili naknadno overavanje, što je Trifunov i učinio. Njegovo imenovanje je stiglo vrlo brzo.

Zbog izigravanja zakona i demokratije, neuvažavanja volje roditelja i zaposlenih, profesor matematike Budimir Žakula, otac šestoro dece, štrajkovao je glađu 18 dana.

Žalbe Ćurčića i Vukobratovićeve na razne adrese, uključujući i ministra prosvete, ostaju bez odgovora. Deo učenika i roditelja, nezadovoljnih načinom izbora, pisao je ministru, savet roditelja od državnih organa traži zakonsko razrešenje, novi školski odbor traži od nadležnih poništenje konkursa za izbor direktora gimanzije.

Samovolja prvog čoveka Sombora zasad, i u gimnaziji, ostaje na delu. Ne zna se razlog izbora Trifunova, niti se raspravlja o dosadašnjem direktoru, koji je otvorio školu ka svetu, omogućio susrete sa vodećim stvaraocima, služi se sa više stranih jezika, organizovao dva republička prvenstva i za čije je uprave bilo više građevinskih radova na školi. Spor je zasad na upravnom sudu. Demokratija i zakon bi trebalo da budu jači. Da li i od velikog Lazića?