Natrag

Podsetnik

Podsetnik

Aribald Rajs: "ujte Srbi", jedan prijateljski pogled na narod koji ne ceni prijatelje (3)

 

Krf im nije bio dobar hteli skuptinu u Kan

 

U svom predsmrtnom delu "ujte Srbi" iz 1928. godine veliki prijatelj Srba pita se "kako je nacija kao to je srpska, dopustila da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara, gnusnih iardija, zabuanata, profitera i zelenaa?" Rajs opominje Srbe: "U vaim rukama je vaa sudbina: blistava budunost ili ropstvo!" Tadanji Srbi nisu uli vapaj svog prijatelja, gotovo ga se odrekavi. ta bi se, meutim, dogodilo danas!

 

Aribald Rajs

 

Takozvana inteligencija Srbije skoro nita nije uinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene lanove skloni na sigurno. Odgovarate mi da su vai "intelektualci" brinuli o mladima u izbeglitvu, da su se bavili propagandom itd. Ma nemojte! Vae univerzitetske profesore je drava dobro plaala za taj posao i tokom izbeglitva. A samo se nekoliko srednjokolskih profesora posvetilo vaspitanju vae izbegle dece. "Glaveine" univerziteta su etale s jedne kolske proslave na drugu da bi tamo na reima veliali junako rtvovanje vaih vojnika, rtvovanje koje nisu hteli da dele, a koje im je sluilo kao vlastiti pijedestal. A njihov propagandni rad? Neke dosadne knjige, i to brojne liene iskrenosti, poto njihovi tvorci nisu uestvovali u onom natoveanskom podvigu koji su hteli da veliaju pred saveznicima i neutralnim zemljama, knjige koje su, uostalom, malo ili nimalo itali oni kojima su bile namenjene. Ko bi se u to junako vreme muio da ita, na primer, Believu "Makedoniju", knjigu koja sadri maltene samo filoloke i lingvistike rasprave? Delovanje Lazara Markovia u enevi bilo je, istina, uspenije. Njegov list "Srbija" bio je dobro ureen i izvrio je dobru propagandu u nekim saveznikim i neutralnim sredinama. Meutim, tokom njegovog boravka kod nas u vajcarskoj, posle povlaenja preko Albanije, itaoci tog lista, prijatelji Srbije, esto su mi postavljali pitanje: zato Markovi, koji tako patriotski pie u svom listu, a koji je mlad i zdrav, nije sa svojim vrnjacima u rovovima da brani otadbinu?

 

Raspojasani plesai

 

Mada je sadraj knjiga intelektualaca iz te inteligencije slabo itan, oni su iz toga izvukli najveu linu korist. Ta pisanija su im posluila da sebi pridaju znaaj pred kolegama iz zemalja u koje su izbegli. Izdavali su se za predstavnike prosveene Srbije. Kao takve su ih svuda primali, tetoili, odlikovali itd. Zar nije smeno i ak skandalozno videti krst Legije asti na grudima profesora zabuanata "za njihove ratne zasluge", dok ga nema na grudima najsranijih i najjunanijih vojnika? Lazar Markovi danas u inostranstvu vai za jednog od najistaknutijih linosti Kraljevine SHS zato to je sasvim spokojno i u potpunoj zavetrini radio u rovovima eneve dok je srpski narod preivljavao najtee dane.

Ne samo da vam je "inteligencija" dobro iskoristila rtvovanje i odricanje naroda ve je zahvaljujui panji i poastima kojima su je obasipali a koje su bile namenjene hrabrim braniocima Srbije nego je postala jo mnogo gordija, naduvenija i zavidljivija nego pre rata.

Vrativi se u otadbinu posle pobede, u kojoj nisu uestvovali, vii intelektualci su teili da upravljaju svim poslovima. Seljaci (les selijaks), njima nisu nita znaili iako su inili ogromnu veinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za ta drugo.

Oni koji su ratovali i krvlju platili vau slobodu tada su bili umorni. Uz to, u svom idealizmu, koji ih je odravao u najcrnjim danima iskuenja, verovali su u ljudsku dobrotu i zahvalnost. Odmorni, zahvaljujui zabuavanju tokom rata, "inteligencija" je iskoristila taj umor onih koji su gradili veliinu svoje zemlje. Delila je i spletkarila uz podrku velikog kontigenta sebi slinih poreklom iz osloboenih krajeva s one strane Save i Dunava. Tada je nastupilo besramno grabljenje vanih i unosnih poloaja i raspojasani ples miliona predvoen "inteligencijom".

Inteligencija je uspela u tom poduhvatu pogubnom po zemlju. Istinske vrednosti srbskih zemalja, posebno one kojima vaa zemlja sve duguje, istinite su. Inteligencija ljubomorno pazi da nove i potene snage ne prokre sebi put. im neku otkrije, udara je po glavi dok ne utone u blato. Inteligencija vam se bacila slepo u stranaku politiku, za koju je znala da e biti diktator zemlje.

Naravno, poto je vode niska oseanja, "inteligencija" klei pred novce. to vie novca ima neko, ma koliko ga neasno stekao, to ga ona vie uvaava i istovremeno mu zavidi. Kralj novac gospodari vaom inteligencijom. Po njoj, ovek sve sebi moe dozvoliti pod uslovom da ima mnogo novanica u depu. ast je nepoznata vrednost na berzi "inteligencije". astan ovek se smatra glupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene dogaaje u svoju korist. Prirodno je da rodoljublje ne ide uz takva oseanja. Stoga ta lepa vrlina sasvim nedostaje vaoj "inteligenciji". Ono to ona u zgodnoj prilici hoe da podmetne kao rodoljublje samo je obina zavist prema drugima. Mnogi pripadnici "inteligencije" bi hladno rtvovali slobodu, i opstanak svoje zemlje, ako bi to njima lino bilo od koristi.

Kao i sva nemoralna bia i inteligencija se divi sili, ak i kada se najvie zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima. Samo deset godina posle poslednjeg topovskog pucnja, njih primaju kao povlaene.

Buava inteligencija

 

No, da se vratimo "inteligenciji" sejaici razdora kada treba sjedinjavati. Ta inteligencija bi, da je to prava inteligencija, morala da bude na elu onih iji je zadatak da obnove zemlju posle godina iskuenja, trebalo bi da ona skladno ureuje saradnju sa vaom braom nakon to su osloboena zahvaljujui vaim ratnim rtvama i da usmeri zemlju na put napretka, to bi bilo lako sa tako bistrim narodom i bogatom zemljom kakva je vaa. Njeno je bilo i da bdi kako se vai obiaji i dobre osobine, to je inilo vau snagu, ne bi izgubili. ta je ona, meutim, stvarno uinila? Unitila je i srozala sve ono dobro to ste imali. Ba zahvaljujui njoj sve ree se nailazi na onaj jednostavni, a ipak veoma uzvien duh koji je omoguio vaem narodu da ostane netaknut uprkos vekovnom ugnjetavanju. Inteligencija vam je delovala poput bui. Zarazila je sve to je s njom dolo u dodir. Ta trule ve zahvata i selo. Vae krne seljanke ve znaju za minkanje i svilene arape. Pripazite dok ne bude prekasno!

Umesto da deluje pozitivno, vaa inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgraivala. Ona je arite trulei i iskvarenosti, od ega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena. Poistite kuu, pometite sve ohole i tetne marionete. Nemojte da vas zasene ljudi koji u sutini nemaju nikakvu vrednost, ali iji je lo primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje vaeg naroda. Ne klanjajte se vie novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreu ni ugled. Moe se on poteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi inio dobra dela oko sebe, potujte takvog oveka zbog njegovog rada i zbog naina na koji on koristi steeno bogatstvo. To je dobar primer mladima. Novac, meutim, moe da bude i neasno steen i, naalost, to je danas veoma est sluaj. Budite gordi pred tim neasno steenim bogatstvom. Nemojte praviti nagodbe s njim tako to ete laskati njegovom vlasniku. Ne pruajte ruku milioneru koji je stekao milione meanjem peska sa branom namenjenim vaim vojnicima koji su se borili za otadbinu. I nemojte misliti da tako vae odbijanje nee biti delotvorno. Ujee to oveka vie nego to mislite, a to e biti dobar primer mladima i oni e uvideti da se beleg koji ostavlja neasno steeni novac ne moe izbrisati sa ruke nepotena oveka.

 

Zajedno samo kad moraju

 

A sada da popriamo o vaim politiarima, od kojih su mnogi iz redova inteligencije i na koje se, prema tome, odnosi sve to sam upravo rekao. Vaa srednjovekovna istorija i junatvo stvarali su od vas ratniki narod sve dok ste bili slobodni. Hajduci su u doba robovanja nastavili tu tradiciju. Zatim dolazi oslobaanje pod Karaorem, i borba do konanog osloboenja. Kada je to postigao, va narod je, toliko naviknut na borbu, ako ne bi imao sporova sa spoljnim svetom, pokuavao da unutar zemlje zadovolji tu borbenost. Za to je naao naina u politici i odao joj se duom i telom. Meutim, po starom obiaju ratnika da se bore za vrhovnog vou, unutranja politika je za vas bila stranevanje, to jest vezivanje za sudbinu neke linosti, voe ili grupe. Sve dok su vas spoljni neprijatelji ostavljali na miru, svoje borbene potrebe ste zadovoljavali svaama politikih stranaka. im bi se neprijatelj pojavio na granici, zaboravili bi ste meubratske sporove i svi biste se suprotstavili spoljnoj opasnosti. Bili ste i ostali borci i eto zato ste jo i danas ogorene politike pristalice koje se ne bore za ideje ve za linosti, pristalice koje postaju rodoljubi tek u trenutku spoljne opasnosti. Setite se ratova od 1912. do 1913. i rata 1914. Kada je odjeknulo zvono za uzbunu, da li ste i dalje bili radikali, samostalci, liberali ili neki drugi partijai? Ne, bili ste samo Srbi, i kao takvi ste velianstveno izvrili svoju dunost.

Va narod je, dakle, veliki ljubitelj politikih ili, bolje reeno, stranakih svaa. Dok su stranake voe i njihovi tabovi jo bili rodoljubi - a, sudei po svemu onome to sam proitao i uo, u to vreme su zaista bili - zlo jo nije bilo naroito veliko. Istina, to nije pogodovalo brzom i mirnom razvoju. Uostalom, posle dugotrajnog robovanja kakvo je bilo vae, nije se moglo traiti od naroda koji je tek povratio slobodu da bude mudar kao ljudi koji su dugo iveli u njoj. Uz to, vaa tek vaskrsla drava je uzimala za primer politike sisteme ve prilino deformisane ak i u zemljama veoma stare i kontinuirane kulture. Najzad, rodoljublje je kod stranakih voa bilo jo dovoljno delotvorno i spreavalo ih je da svesno rade protiv interesa zemlje.

To se, meutim, malo-pomalo menja. Sa sve nadmonijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se lina korist moe izvui iz vae sklonosti za stranaku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskoriavanja vae stranake politike, pa sad imate profesionalne politiare koji na tome zarauju za ivot. Ma ta govorim - oni zgru bogatstvo. Ako ste pre rata i imali politiara koji su, u svom ve stranarenjem iskrivljenom duhovnom sklopu, imali u vidu samo ono to su smatrali dobrim za zemlju, parlament vam je ve bio preplavljen ljudima koji su traili linu korist u tim politikim strastima. Trka za ministarskim poloajima je poela! Vaa skuptina ve nije bila izraz narodne volje. Tako su, tokom poara 1914, koji e kasnije postati svetski, umesto da daju primer narodu kako se rtvuje za otadbinu, to im je bila dunost, vai mladi poslanici. kroz usta tipinog poslanika-profitera Velizara Jankovia, rezervnog oficira, isposlovala da se hitno izglasa zakon kojim se poslanici oslobaaju od vrenja svoje dunosti. Skuptina vae zemlje, jedne od najjunakijih u tom velikom ratnom obraunu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti meu svim zemljama uesnicama u ratu - parlament zabuanata. Neki poslanici, njih vrlo malo, pobunili su se protiv onoga to su, s pravom, smatrali sramotom za Srbiju. Oni e se pridruiti onima koji su se borili. Ti rodoljubi su bili Aleksa ujovi i Dragovi, a nijedan nije pripadao inteligenciji.

 

Poslanici zabuanti

 

A kakvu su ulogu odigrali vai zabuanti iz Skuptine za vreme rata? Da li su bar pokuali da ublae nedostatak hrabrosti i rodoljublja obavljanjem nekog korisnog posla iskljuivo za dobre zemlje i zaborave privatne i prezira dostojne stranake interese? Nisu! to je rat due trajao, to su oni ponovo zapadali u stranake svae. Najpre u Niu, zatim na Krfu, priredili su svetu kukavnu predstavu otimanja politiara o ministarske fotelje dok im je otadbina krvarila iz svih vena i dok im vojnici herojski umiru na bojnom polju. Bio sam na Krfu marta 1918. i tri sedmice sam gledao kako vam se politiari estoko bore za vlast izazivajui ministarske krize jednu za drugom. Zgadio sam se i stideo se za, na bojnom polju, neukaljano srbsko ime.

I ti udnovati poslanici-zabuanti jedne ratnike i junake nacije smatrali su da ostrvo Krf nije dovoljno udobno a moda i nedovoljno sigurno za tako znaajne ljude poput njih. Kopali su i rukama i nogama da se Skuptina sa Krfa premesti u Kan, gde bi, onako dobro plaeni kao to su bili, mogli da vode jo mnogo lepi ivot. Da, Skuptina je bila potpuno beskorisna, bar posle povlaenja preko Albanije, kada je neprijatelj zauzeo celu Srbiju. Ako su, radi ugleda, eleli da je odre po svaku cenu, mesto joj nije bilo na Krfu, ve u bombardovanom Bitolju. Nisam se ustruavao da to kaem vaim politiarima na Krfu u martu 1918. "Pa, Bitolj je pod neprijateljskom vatrom i Skuptina bi bila bombardovana", govorili su mi ti politiari. "Pa, ta?", odgovorio sam im, "vojnici su vam tamo iako se grad bombarduje. Naravno, verovatno e biti gusto. Neki od vas e tamo moda poginuti kao to ginu i vojnici. Nije to, meutim, vea nesrea od pogibije boraca. Naprotiv, ivot nekog nekorisnog poslanika danas je manje vredan od ivota i najobinijeg vojnika". Razumljivo, te im se rei, a bile su istinite, nisu mnogo svidele, ba kao to je ministar Velizar Jankovi bio neprijatno iznenaen kada sam mu rekao da je njemu, srpskom mladiu deset godina mlaem od mene, stranca, mesto u rovu, a ne u salonima hotela "Velika Britanija'' na Krfu.

Vai politiari - stranari izbegli u enevu, Pariz, Nicu, London!? Rat i nevolje vlastite zemlje niemu ih nisu nauili. Nastavili su stranake svae u zemljama u kojima su nali utoite. Svojim domainima su tako kukavno prikazivali kako se braa meusobno razdiru. Istina je da politiari nisu pridobili simpatije za srbski narod ve vojnici i seljaci koji su radije ginuli nego povijali glavu pred napadaem. Kada sam se, posle povlaenja preko Albanije i pre pridruivanja vojsci na Solunskom frontu, takorei danonono borio za vas, i sam sam morao da trpim zbog njihovih spletki i kukaviluka. U stvari, mene, koji nita nisam znao o vaim stranakim borbama, pozvala je vlada sa poetka rata da pomognem vaem narodu, vlada kojom je predsedavao Pai. To je bilo dovoljno politiarima zabuantima iz stranaka suprotstavljenih Paiu da me proglase "radikalom", ovekom koga treba tui i najpodmuklijim orujem. Oni su to inili, pa su smislili i takvu grozotu da me potkau saveznicima kao pijuna koji radi za centralne sile, i to mene koji sam sve rtvovao za va narod! Sreom, saveznici su bili sigurni u mene. Dali su mi taj sramni dokument da ga uvam u arhivi kao dokaz ljudske zlobe i nezahvalnosti. Bilo mi je teko, veoma teko, kada sam uvideo da su ljudi iz naroda kojem sam sve rtvovao sposobni za takav zloin, ali mi nije ni padalo na pamet da zbog toga okrivim ceo narod. Progutao sam tu gorku pilulu, preutao sam i ipak nastavio da se rtvujem za vas jer ste vi braa mojih velianstvenih drugova sa fronta. Sada znate ta me je u toku celog ivota najvie zabolelo, a isto tako znate da su mi tu bol naneli vai stranaki politiari.

 

rtvujte se, brao

 

Upravo su vai stranaki politiari, ne bih rekao smislili, ve prekomerno iskoristili i uven sluaj oko "Crne ruke" na Solunskom frontu. Ta afera nije bila tako ozbiljna jer ja danas vie ne verujem u onaj navodni atentat na princa regenta Aleksandra. Danas sam ubeen da su svaki deli tog atentata izmislili vai politiari. Sluaj se morao razreiti izmeu navodnih zaverenika i vojnih rukovodioca. U to vreme sam predloio vaem voi, tada princu regentu, da pozove okrivljene i da im odri sledei govor: "Pripadali ste tajnom udruenju koje se bavilo politikom i koje je htelo da nametne svoje stavove narodu. Vi znate da je to protivno zakonu i da se vi, vojnici, ne smete baviti politikom. Morali biste da budete kanjeni, ali smo u stranim borbama. Pored toga, znam da vi volite otadbinu. U ovom traginom trenutku po nau zemlju, ja neu da sami osuujemo pripadnike vojske na kojoj poiva sva naa nada. elimo da zaboravimo vau greku, ali vi idete na prvu liniju, hrabro se borite za ovu zemlju koja vam oprata, a ako treba, rtvujte se za nju." Princ Aleksandar je bio voljan da tako postupi, ali su ga politiari ubedili da su ugroene sve slobode srpskog naroda i da treba prepustiti "pravdi", njihovoj "pravdi", da slobodno deluje. Plan im je bio tako dobro izveden da sam i ja u jednom trenutku poverovao da zemlji preti velika opasnost od "zaverenika''. Kasnije sam, meutim, uvideo da je "Crna ruka'' bila samo rodoljubiva reakcija protiv diktature politikih stranaka i da su se one branile vrlo sumnjivim sredstvima. U enevi su oveka koji je bio, moda, najnesebiniji i najiskreniji prijatelj saveznicima potkazali kao pijuna, u Solunu su naloili da se osude hrabri oficiri ratnici zbog zavere protiv bezbednosti drave i protiv vladarevog ivota. To su postupci vaih stranakih politiara!

Treba li vas podseati da se ti politiari-stranari nisu zadovoljavali time to e skloniti sebe, ve su iskoristili svoj uticaj da sklone svu svoju porodicu i prijatelje?

im se rat zavrio, vai politiari su pojurili da ponovo prigrabe vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prve redove trebalo prepustiti onima koji su se rtvovali za otadbinu. Naprotiv, svim moguim sredstvima su nastojali da sa znaajnih poloaja uklone sve veterane. Ovi su, pak, jo bili previe umorni od nadoveanskih napora koje su uloili, pa su im to dopustili. Elem, politiari vie nisu znali ni za kakve granice svojih sebinih ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onima koji bi ih se doepali. Najbolji nain da brzo postane bogat jeste da postane ministar!

 

Nema opravdanja

 

Ne koriste, meutim, samo politiari-ministri politiku da bi se obogatili, ve i obini politiari-poslanici slede njihov primer. Meu njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere koji zavise od politiara. Mogao bih navesti desetine meni poznatih sluajeva podkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom iji iznos prevazilazi milion. esto bi mi se to zgadilo i alio sam va narod to mu je sudbina u takvim rukama.

Ponekad bi se javno mnenje ipak uznemirilo videvi neke sluajeve najoiglednije korupcije. Tada bi vai politiari stranari osnovali skuptinske anketne komisije, koje nikada nisu dale veliki rezultat zato to vukovi ne jedu jedni druge. Razne politike stranke su se silno meusobno vreale radi vlastite reklame, ali su se dobro uvale da ne zabrazde duboko poto su dobro znale da korupcija nije apanaa jedne stranke nego svih. Vai politiari stranari su, dakle, mirno mogli i dalje da se bogate na raun pojedinaca i drave. I grabili su obema rukama. Zar je udno to je taj lo primer i nekanjavanje podmiivaa i podmienih snano delovao na slubenike svih nivoa? Ja tako ne mislim i sada mi je sasvim prirodno to industrijalac ili trgovac, koji eli da vagon sa njegovom robom krene, mora da da pozamano mito efu stanice, to parniar koji eli da ubrza postupak mora da podmae pisara i to onaj koji misli da dobije paso za putovanje u inostranstvo, ili stranac koji bi da dobije boravinu dozvolu, mora da uvue nekoliko novanica meu dokumenta koja predaje policiji. Jasno je da nimalo ne slui na ast vaoj zemlji, ali ti potinjeni slubenici samo slede primer koji dobijaju odozgo. I tim ljudima bi se moglo jo mnogo lake oprostiti nego vaim politiarima i drugima. Opravdanje im je mala plata, jer vi vrlo slabo plaate potinjene slubenike, ak i one vie. Nasuprot tome, poslanici vam imaju veoma dobre plate, a esto primaju i penzije kao "bivi ministri''. Oni nemaju opravdanja.

 

 

 

 

 

Sluaj srpskih ministara

 

Od rata do danas (1928.), video sam najmanje pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili. Kao to sam ve rekao, svojevremeno se prialo kako je bugarski kralj Ferdinand, da bi ga pridobio, jednog znaajnog politiara postavio za ministra na est meseci, to je pomenutom politiaru bilo dovoljno da kupi lepu vilu u jednoj od najlepih sofijskih ulica. Kod vas je, meutim, dragi moji srpski prijatelji, sada jo gore. Pogledajte kakvo je pravo kraljevsko imanje va ministar Nini stekao. Pogledajte mu kue u gradu! Zar zaista verujete da je sve to plaeno tednjom od imetka koji je Nini imao pre rata i od ministarske plate? A basnoslovno bogatstvo Stojadinovia, biveg ministra finansija, sina estitog oveka bez ikakvog bogatstva? A Boa Maksimovi, pre rata samo sitni siromani nametenik koji je bez zavrenih studija? Da li je onu lepu kuu vrednu nekoliko miliona i onaj nakit i druge beskorisne stvarice koje je njegova ena nakupovala u Parizu platio svojim novcem kad tog novca nije ni bilo? Pai, kome je bavljenje politikom ve bilo mnogo donelo, posle rata je postao jedan od najbogatijih ljudi u Kraljevini.

Ne, ti politiari su iskoristili svoj poloaj da bi se lino obogatili, ponekad i nimalo potenim sredstvima. Time su pokazali da je njima politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.

 

 

 

 

 

Iz biografije Aribalda Rajsa

 

Dr Rudolf Aribald Rajs je bio vajcarski forenziar, publicista, hemiar i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraivanju zloina nad srpskim stanovnitvom u vreme Prvog svetskog rata.

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine doao u Srbiju da istrauje zloine austrougarske, nemake i bugarske vojske nad civilnim stanovnitvom. Bio je lan delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja ivota ostao u Srbiji.

Meutim, Aribald Rajs, razoaran nekim negativnim pojavama u drutvenom i politikom ivotu povukao se pred kraj ivota iz svih javnih funkcija. iveo je skromno u svojoj vili u Beogradu.

Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Sahranjen je na Topiderskom groblju, dok je po njegovoj elji njegovo srce sahranjeno na Kajmakalanu.

Pred kraj ivota objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom ta sam video i proiveo u velikim danima. Kao svoje posmrtno zavetanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "ujte Srbi!", na francuskom jeziku!

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane