Stav

 

SLOM

 

Piše: Branko Dragaš

 

 

   STATISTIKA - Lažni reformatori su napokon priznali da falsifikuju statističke podatke. Tako su se potvrdile moje opomene javnosti, kako stručnoj, tako i samim građanima, da neznalice na vlasti sprovode pogrešan koncept i da falsifikuju pokazatelje. Punu deceniju traje moja borba da prevarantima i kriminalcima na vlasti, koji zavode naivan narod, stanemo na put, da ih razvlastimo, ekstremiste da uhapsimo, onima koji su se obogatili da se nacionalizuje imovina, punu deceniju pišem i govorim protiv estradnih ekonomista, preplaćenih skotova koji su prodali svoju struku, koji su saučesnici u zločinu namernog uništavanja i pljačkanja države i njenih građana, punu deceniju vlada potpuni medijski mrak za sve nas koji mislimo drugačije, koji imamo potpuno drugačiji koncept reformi, da bi danas, kada smo došli do konačnog sloma, isplivalo sve ono o čemu sam tolike godine pričao.

Tržišni talibani falsifikuju statističke podatke. Te falsifikovane podatke uzimaju birokrate iz MMF-a, koji danas otvoreno priznaju da je koncept reformi, koje su nametnuli zemljama u tranziciji, bio potpuno pogrešan i da takav nakaradan koncept, izvađen iz džepova čikaških gangstera, ne daje rezultate, pa sada brižne birokrate moraju, videći do kakvog finansijskog haosa su doveli u svetu, da naprave neki novi ekonomski koncept. Ali ne znaju kakav. Situacija je prilično konfuzna i kriza se produbljava. Birokrate iz MMF-a nemaju nikakva rešenja. Zato i uzimaju falsifikovane statističke izveštaje. To im je lakše. Nemaju nikakvu odgovornost za koncept koji sprovode marionetske vlade u sopstvenim državama.

Laž se nastavlja. Plate međunarodnih birokrata su velike i redovne, dnevnice dovoljne da se uživa u blagodetima odsustva svakog morala i griže savesti. Uostalom, oni ni ne falsifikuju lažne statističke podatke o Srbiji. To rade naši skotovi, koji prodaju državne i nacionalne interese za još jedan politički mandat, u kome će nastaviti da falsifikuju i kradu. Sve dok ne dođe do sloma. A slom je pred nama. Pitanje je samo vremena. U mašinskim elementima izučava se predmet - otpornost materijala. Studenti uče kada i pod kojim opterećenjima puca materijal. Mi smo dostigli tu tačku pucanja. Svakog časa može da se objavi slom. Tada će nezadovoljni građani preuzeti stvari u svoje

ruke. Tada će svima biti jasno da BDP nije 31 milijardu evra i da je to falsifikovana statistika, nego da je realan BDP 13,6 milijardi evra. Kada znamo da smo 2000. godine startovali sa realnim BDP-om od 8,4 milijarde evra i da su stope rasta, uzmimo i te lažno prikazane, bile kumulativno 44,6 odsto, što daje BDP od 13,1 milijardi evra, onda je bilo suludo verovati kako smo narasli na 31 milijardu evra. Ali, moje kolege ekonomisti, čast izuzecima, pokazali su se kao lakeji unutrašnjih okupatora. Preporod u Srbiji počinje, to tvrdim više od tri decenije, kada prestane da se laže, falsifikuje i krade. Tako otpočinje katarza u društvu.

DINAR - Znam da sam postao dosadan na ovu temu, ali, verujte mi, prinuđen sam da pišem o špekulaciji sa dinarom. Ponovo. Po ko zna koji put. Tačnije, svaki put kada oni prave špekulaciju, građani me pitaju šta se dešava. Ništa se, gospodo drugovi, ne dešava što se već nije dešavalo. Postali su dosadni u tom bezobrazluku. Ali, oni će to raditi dok god im to građani dozvoljavaju. Da smo Dinkića odmah uhapsili kada je upao u Narodnu banku i kada je preoteo mesto guvernera, da smo ga zatvorili kada je, po nalogu neznalica iz MMF-a, zatvorio naše četri državne banke, da bi otvorio tržište stranim bankarskim špekulantima, da smo zatvorili uštavljenog birokratu Jelašića, koji je radio za interese stranih banaka, tako je sada nagrađen za odanost u zločinačkom poduhvatu i u Budimpešti je postao predsednik jedne bankarske grupacije (ne znam da li mu je ta ista grupacija dala kredit za vilu na Dedinju), da smo ga sprečili da pljačka državu i građane kroz repo operacije, onda se ne bi danas ponovio isti scenario pljačkanja, onda ne bi smušeni doktor ekonomije Šoškić, bez ijednog dana rada na finansijskom tržištu, usudio da stvara prostor za novu špekulaciju preko repo hartija NBS.

Operacija je vrlo jednostavna. Objašnjavao sam je pre nekoliko godina. Danas imamo istu špekulaciju. Država nema novca da pokrije sve veću rupu u

budžetu. Privatizacionih prihoda više nema. Prodaja Telekoma nije uspela zbog sukoba oko provizija. Spoljni igrači se nisu dogovorili. Privreda je uništena. Sve veći rashodi ne mogu da pokriju sve manje prihode. Raspojasanost i raskalašnost više nema ko da finansira. Strani investitori su ostali bez svog kapitala u narastajućoj krizi. Krediti dolaze u sve manjem iznosu. Osim špekulativnog kapitala koji igra na kratko. Recimo, na šest meseci. Strani špekulanti igraju na dinar. Ubacuju u Srbiju 2,1 milijardu evra deviza i menjaju evre u dinare. Velika količina efektivne valute, koja se pojavljuje gotovo uvek pred praznike kada dolaze naši ljudi iz rasejanja, preplavi plitko finansijsko tržište devizama. Velika ponuda iznad realne tražnje, privreda je uništena i ne radi, jača dinar. Špekulanti prodaju evre po kursu 107 dinara za jedan evro i dinare plasiraju u Trezorske zapise, repo operacije i državne obveznice po kamatama od 13 odsto godišnje, terminski na šest meseci. Kada se budu vraćali ponovo u devize, po kursu od 98 dinara za evro, njihova zarada će biti na šest meseci 341.892.850 evra. To je profitna stopa od 32,56 odsto na godišnjem nivou. Gde to mogu da ostvare? Srbija je idealna za takve špekulacije, jer režim učestvuje u ovom pljačkanju. Vodeći ljudi režima dobijaju provizije za sebe i svoje stranke. Takva politika odgovara režimu, tajkunima, kriminalcima i stranim špekulantima. Iz dobijenog novca, režim finansira svoju političku kampanju. Režim kupuje glasove birača za šoljicu kafe i tako nastavlja svoju zločinačku ekonomsku politiku uništavanja države.

Na kraju meseca maja počinje isplata stare devizne štednje. Sredstva su pripremljena. Oko 350 miliona evra će dobiti građani, koji će pohrliti u menjačnice da promene devize u dinare kako bi platili zaostale račune. Postoji mogućnost da dinar dodatno tih dana padne. Recimo, do granice od 95 dinara za evro. Pa, šta će se dešavati, pitaju me sve zabrinutiji građani. Oni vide da ovo poigravanje sa kursom nije dobro. Pokušavao sam nekadašnjim jugoslovenskim i sovjetskim komunistima, zatim nacionalsocijalistima i, na kraju, neoliberalnim neznalicama da objasnim da je jako opasno da se poigravaju sa deviznim kursom. Pokušavao sam da im objasnim da je to isto opasno kao kada bi se poigravali sa visokim krvnim pritiskom. Nažalost, uprkos svim mojim nastojanjima da objasnim svu opasnost poigravanja nestručnih i nedobronamernih tipova deviznim kursom, nisam uspeo da ih ubedim, niti sam uspeo da ih razuverim. Umesto mene, to je učinilo samo tržište. Ali, tada je bilo sve kasno. Tako su sovjetski komunisti doživeli da rublja u jednom danu 19. avgusta 1998. propadne čitavih 400 odsto, što sam u Moskvi 1991, pred visokim državnim funkcionerima iz ministarstava i vodećim ljudima Centralne banke tvrdio da će se dogoditi. Sećam se nekoga generala KGB, dobrog i prepoštenog grizlija, koji je svojom maljavom šapom lupao u sto, zajapuren i izbezumljen, tvrdeći da kurs mora da se drži čvrsto. Što je više stiskao šapu i lupao, to je bio više ubeđen da tako mora da se vodi kreditno monetarna politika. Grizli jedino razume urlik razljućenog neandertalca. Tako sam mu i odgovorio. Tržište je dokazalo da je moja procena bila tačna. Krahom rublje krahirao je i Jeljcinov režim. I to je bilo dobro. Perestrojka je bila velika prevara. Rusija je bila rasprodata. Rusija je bila pred slomom. Rusija je morala nešto da menja. Šta? Ko? Nikoga nije bilo na vidiku. Ko da zameni postojeće propalice? I tako je vaskrsnuo anonimni Putin. Došao na vlast tihim državnim udarom. Izvučen je iz KGB šinjela. Sanktpeterburški KGB je preuzeo veliku istorijsku ulogu da spase Rusiju propasti. Putin je doveden na vlast. Postavljen. Velika sreća za Rusiju je bila ta da su u tom istorijskom trenutku sloma imali istorijski odgovorne ljude koji su, mirnim putem, smenili Jeljcina i koji su napravili veliki zaokret u državnoj politici.

Srbija se danas nalazi pred slomom. Srbija nema takve ljude u državnim institucijama. I režim i opozicija su nesposobni i korumpirani. Njima ovakvo stanje odgovara. Sve institucije su namerno uništene. Nema nijedne institucije ili neke političke ličnosti koja bi mogla da napravi preokret. Svi su deo jednog istog kriminalnog klana kome služe kontrolisani mediji i potplaćeni intelektualci. I zato će promene u Srbiji morati da ide odozdo. Dakle, iz samoga naroda. Građani moraju sami da iznesu jedan novi građanski pokret za preporod države i nacije. Naglašavam, sami! Ne smemo dozvoliti da nas neko ucenjuje ili da kontroliše. Na čelo tog pokreta ne smeju da budu reciklirani politički ološ, koji je otpao od drugih stranaka, niti politički luzeri, vucibatine, prevaranti koji samo traže da oni uskoče u totalitarni sistem, nego moraju da budu novi ljudi koji imaju radnu biografiju.

Šta će se dešavati? Otrežnjenje će doći krahom dinara. Kada se to desi pet miliona građana Srbije upada u dužničko ropstvo. Nažalost, to je surova istina. Saopštavam vam je danas, unapred, na vreme, da biste se pripremili za taj dan koji je tu, pred nama. Kada će se to dogoditi? Ne mogu da procenim. Može se desiti i na jesen. Možda i sutra. Možda i sledeće godine. Od čega to zavisi? Zavisi od brzine novca koja se bude ubacivala u bankrotirani sistem. Ukoliko više ne bude novca da se isplaćuju kamate na repo operacije, uslediće naglo povlačenje deviza iz nesolventnog sistema i tada počinje krah dinara. Ukoliko režim uspe brzo da proda Telekom, dobija nekih tri meseca za likvidnost. Posle toga mora da proda EPS. Tu dobija još devet meseci vladanja. Kada to završi, onda može da proda obradive površine, vode i šume i da kupi još oko dve godine vladanja. Posle toga više nema šta da proda. Znači, ovaj režim i njegova opozicija mogu, održavajući redovne izbore, maksimalno da vladaju do 2014. i da tada dođe do kraha dinara. Njihova vladavina će se bazirati na potkupljivanju osiromašenih birača i na novčanim transakcijama, iz državnih fondova, koalicionih partnera.

Da li taj scenario može da se desi? Mnogi kažu - nema šanse! Režim ne može da preživi ovu godinu. Ipak, moramo biti realni. Prava je istina da su naši birači siromašni, razočarani i apatični, da su potkupljivi i da će, usled straha, neizvesnosti, manipulacije, neznanja ili ličnih interesa, potpuno je svejedno, nastaviti da glasaju za režim i opoziciju. To je naše prokletsvo. Mi Srbi smo slobodarski narod, hrabri u borbama, ali naivni u politici i imamo povodljiv karakter. Pratimo slepo vođu, mada znamo da je vođa slep. Kukavice smo kada treba da se suočimo sa sopstvenom kvazielitom. Bolećivi smo i brzo opraštamo. A šampioni smo u zaboravljanju. Sve ovo može da dovede do produženja agonije i potpune rasprodaje države. A onda će u jednom danu da krahira dinar. Kada bi se to danas dogodilo, pravio sam računicu u odnosu na mart 2001 - mart 2011, dinar bi otišao na niži nivo 216, a viši nivo 235 dinara za evro. Istoga dana došlo bi do otrežnjenja građana. Niko više ne bi glasao za režim i za njegovu opoziciju. U jednom danu bi morala da se formira nova politička snaga za spas države i nacije. To će biti pokret koji će u sebi imati ekonomska rešenja za izlazak iz krize, državnu viziju, braniće nacionalnu suverenost i građanske institucije. Sve političke stranke će otići na smetlište istorije. Nastaće novo doba. Doba u kome će otpočeti preporod Srbije. Bilo bi dobro da se to desi što pre. Bilo bi dobro da građani u ovom mesecu izađu na ulice i da sruše režim i njegovu opoziciju.

Bilo bi dobro da se građani organizuju i da naprave treći blok za izbore. Novu političku snagu koja će biti dovoljno široka da primi sve poštene, vredne, umne i stručne građane koji će uzeti vlast i povesti Srbiju u preporod. Da li će to da se desi? Svakodnevno radim na tome. I pišem ove redove, samo zbog toga. Sve što je ovde napisano svako od naših građana dobro zna. Ništa novo im nisam otkrio. Za mene je tajna samo - gde puca otpornost materijala? Koliko građani mogu da trpe? Nemojte da trpite! Ustanite! Pobunite se! Bolje je da se slom odmah desi, nego da nas mrcvare još nekoliko godina. Onda će nam biti mnogo teže. Lakše bi nam bilo da su građani 1989. prihvatilo ono što sam tada pisao. Lakše bi nam bilo da je 1999. prihvaćen Program za spas Srbije. Imali smo mnogo prilika, ali smo ih sve propustili. Sada više nemamo velikog izbora. Postoje samo dve političke grupacije koje treba da se sučele na izborima. Na jednoj su građani Srbije, a na drugoj političari iz vlasti i opozicije, tajkuni, kriminalci, pripadnici tajne službe, strane obaveštajne službe i strani špekulanti. Ko će pobediti? Pravda i istina je na strani građana. Ali, građani moraju da se organizuju i da glasaju samo za sebe. To je izlaz iz tragedije. Ako se to ne desi, čekamo - slom. Slom je siguran.