Zakonopravila

Sa "ourima" i "jugoslovenima" pravo na Evropu

 

Posledice udruženog rada

 

Kako se i zašto najviši državni činovnici i pred međunarodnim instancama blamiraju svojim neznanjem i neobaveštenošću, analizira Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Aktuelna vlada i njeni činovnici zaduženi da nas uvedu u Evropu ne samo da ne mogu da nas u tu Evropu uvedu uskoro već će nas izgleda izbaciti iz te Evrope a smestiti u predele afričkog kontinenta. Iako su sposobni da prepišu zakone drugih zemalja kao da ti zakoni mogu da regulišu odnose u zemlji koja je, poput naše, prošla razne vrste tranzicija i koja ima svoje specifičnosti, nisu u stanju da prilagode vlastite zakone vremenu u kome živimo, a neke od predloženih izmena zakona čak i - ne čitaju. 

Tako između zakona od pre dvadeset i više godina i nekih današnjih, gotovo da se ne primete bitne razlike u pojmovima koji oni sadrže. Danas, 20 godina nakon prestanka važenja Zakona o udruženom radu, donošenjem zakona o policiji, MUP-u, promeni Ustava, najpre onog Žabljačkog iz 1992, a onda i važećeg iz 2006. godine, nisam mogao da pretpostavim da termini od pre trideset godina još postoje u važećim zakonima. Kako je moguće da pored tolikog broja "stručnih ljudi i službi" u ministarstvima, Vladi i Skupštini Srbije ovako nešto nije izmenjeno niti usklađeno sa važećim Ustavom (Koštuničinim) i drugim zakonima? Koga to poreski obveznici plaćaju i zbog čega? Da li će nas ovi reformatori sa "ourima", "RSUP-om" i "Jugoslovenima" uvesti u Evropu? Ceo taj aparat i ne čita ono za šta je plaćen. Ako se ovako nastavi doći ćemo u situaciju da u Skupštini usvajamo zakone na engleskom, kako su to činile neke od zemalja koje su pristupile Evropskoj uniji, a prilikom kandidature nise bile dovoljno kooperativne, pa su na kraju bile primorane. Evo nekih primera gluposti i neznanja sadašnjih i bivših stručnjaka.

 

Udruženo nepoznavanje svog posla

 

Zakon o izboru narodnih poslanika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona, 18/2004, 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon i 28/2011 - odluka US), u svom članu 10, govori da pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koji je istovremeno i jugoslovenski državljanin, koji je navršio 18 godina života i poslovno je sposoban (u daljem tekstu: birač). Mislim da je sadašnja Skupština, po slovu ovog člana zakona, sa sve poslanicima nelegitimna, jer pretpostavljam da niko od njih više nema jugoslovensko nego isključivo srpsko državljanstvo. Čije to onda oni interese u Skupštini zastupaju, srpske ili jugoslovenske, odnosno države koja - ne postoji? Najnovijom odlukom Ustavnog suda I Up broj 42/2008 od 14. aprila 2011, objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 28/2011 od 26. aprila 2011. prestale su da važe odredbe člana 84 gore pomenutog zakona, ali odredba člana 10 i dalje da - važi! Ako se zna procedura donošenja zakona kao i procedura izmena i usklađivanja sa Ustavom, kako je sve ovo uopšte moguće? Izgleda da niko i ništa ne čita, počev od Ministarstva pravde, MUP-a, Vlade i Skupštine. 

Zakon o prebivalištu i boravištu građana ("Sl. glasnik SRS", br. 42/77 - prečišćen tekst, 24/85, 6/89 i 25/89 i "Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/ 94 i 101/2005 - dr. zakon) koji je izmenjen 29. novembra 2005, u članu 11. kaže da "Ukoliko samostalni ugostitelji i građani pružaju usluge smeštaja turistima i drugim licima (član 10) posredstvom ugostiteljskih organizacija udruženog rada, odmarališta, turističkih i drugih organizacija udruženog rada, onda se prijavljivanje i odjavljivanje boravišta vrši kod ovih organizacija udruženog rada". Koliko me sećanje služi ZUR je prestao da važi još daleke 1989. godine, donošenjem Zakona o preduzećima, a on je opet prestao da važi donošenjem Zakona o privrednim društvima!?

Član 14. propisuje da "Prijave i odjave prebivališta i prijave promene adrese stana, prijave odlaska u inostranstvo i privremenog dolaska ili povratka iz inostranstva u mesto prebivališta, kao i prijave i odjave boravišta iz člana 12. ovog zakona podnose se opštinskom organu unutrašnjih poslova, a u mestima van sedišta opštine - mesnoj kancelariji, koja ih bez odlaganja dostavlja opštinskom organu unutrašnjih poslova". Inače, termin "organi unutrašnjih poslova" ne važe odavno. Postoje policijske stanice.

Član 15a istog tog zakona kaže da "Obrazac na kojem se vrši prijavljivanje, odnosno odjavljivanje prebivališta sadrži podatke o pripadnosti narodu, odnosno narodnosti ili etničkoj grupi, kao i s tim u vezi sledeću napomenu: "Građanin nije dužan da se izjašnjava kome narodu, odnosno kojoj narodnosti pripada, ni da se opredeljuje za pripadnost jednom od naroda, odnosno jednoj od narodnosti (član 170, stav 2. Ustava SFRJ; član 194. stav 2. Ustava SR Srbije)". Ustav SFRJ, koliko znam, prestao je da važi donošenjem Žabljačkog, Slobinog ustava, a Slobin ustav je prestao da važi kada je izglasan Koštuničin ustav. Uzgleda da u MUP-u još ne znaju za te promene. Red je da ih neko o tome obavesti.

I u čl. 17. pominju se organizacije udruženog rada i organi unutrašnjih poslova!

Nije tu kraj glupostima. U poglavlju "Evidencija prebivališta, boravišta i promene adrese stana" nastavlja se sa istom terminologijom pa tako članovi 20, 21. i 22. propisuju da "Evidencije prebivališta, promene adrese stana i boravišta građana, kao i evidencije o boravku građana u inostranstvu dužem od 60 dana, njihovom privremenom dolasku ili povratku u zemlju, vodi opštinski organ unutrašnjih poslova, ukoliko ovim zakonom nije drukčije propisano. Ugostiteljske organizacije udruženog rada, odmarališta i druge organizacije udruženog rada koje pružaju usluge smeštaja dužne su da vode evidenciju boravišta građana kojima pružaju usluge smeštaja. Evidencija iz prethodnog stava vodi se na obrascu, koji propiše Republički sekretarijat za unutrašnje poslove. Na zahtev državnih organa, organizacija udruženog rada i drugih organizacija i građana organ odnosno organizacija udruženog rada iz stavova 20. i 21. ovog zakona dužni su dati tražene podatke iz tih evidencija". I termin "Republički sekretarijat za unutrašnje poslove" je, inače, odavno mrtav!

Nadalje, u poglavlju "Kaznene odredbe", u članu 23. se predviđa da će se "Novčanom kaznom do 500.000 dinara kazniti za prekršaj organizacija udruženog rada iz čl. 10. i 11. ovog zakona: ako ne dostavlja ili neblagovremeno dostavlja podatke nadležnom organu unutrašnjih poslova (član 17), odgovorno lice u organizaciji udruženog rada novčanom kaznom do 50.000 dinara.

Odavno mrtvi RSUP se pominje i u Prelaznim i završnim odredbama.

Đelić i lažni azilanti

Slična je situacija i sa "lažnim azilantima". Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić najavio je da će vrlo brzo biti predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika zbog povećanog broja lažnih azilanata koji iz Srbije odlaze u zemlje EU, a što će omogućiti i hapšenje onih koji se time bave. Đelić je rekao da Srbija, koja je ratifikovala Panevropsku konvenciju, gde se ilegalne migracije prepoznaju kao krivično delo, ima uporište u tom dokumentu za promenu svog Krivičnog zakonika. Pre svega, ne postoji termin lažni azilant. Ako neko lice dobije putnu ispravu, pod uslovom da se protiv njega ne vodi krivični postupak, to lice može slobodno da putuje po svetu i to pravo spada u osnovna ljudska prava. Ne piše nikome na čelu šta će da radi kada napusti teritoriju Srbije, da li će tražiti politički azil u nekoj zemlji i zbog kojih razloga. Takav instrument još nije pronađen. Policija je trebala da radi svoj posao i da sprečava zloupotrebe koje se dešavaju prilikom izdavanja putnih isprava, kao što je to ovih dana uradila.

I ne samo to. U KZ RS to krivično delo već postoji. Opravdanje za nerad i neznanje sigurno neće da poprave ni izmene KZ Trafiking? Šta to beše? Vidi Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr. i 107/2005 - ispr.). Postoji i član 346. KZ, Udruživanje radi vršenja krivičnih dela. Potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije takođe, izgleda, ne zna da je ova ista vlada usvojila i Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period 2009-2014. godine ("Sl. glasnik RS", br. 25/2009), koja se sastoji od 35 stranica materijala, gde je do tančina opisano šta država treba da radi. Između ostalog, u Upravi granične policije, Upravi kriminalističke policije i područnim policijskim upravama, pored redovnih snaga koje se suprotstavljaju ilegalnim migracijama, formirane su i specijalizovane jedinice za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Krivično pravna odgovornost lica koja pomažu ilegalne migracije predviđena je Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 - ispravka i 107/05 - ispravka), članom 350. (Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi), članom 388 (Trgovina ljudima) i drugim, kao i Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela ("Službeni glasnik RS", broj 97/08).

U Upravi granične policije MUP-a započeto je uspostavljane jednog segmenta sistema ranog upozoravanja (obrada podataka o korišćenim falsifikovanim dokumentima i novim oblicima falsifikata). Taj sistem ranog upozoravanja u nije u celini implementiran zbog nedostatka odgovarajućih tehničkih uslova i opreme i nedovoljnog broja službenika obučenih za obradu i prosleđivanje informacija.

Isto tako, Đelić i Dačić zaboravljaju, ili ne znaju, da je ova vlada usvojila i Zaključak o usvajanju nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima za period od 2009. do 2011. godine (14. maja 2009) ("Sl. glasnik RS", br. 35/2009), u kome takođe detaljno obrazlažu šta treba da se radi. Očigledno je da oni sve ovo nisu pročitali, pa za to i ne znaju, a trebalo bi i morali bi da znaju.

Pooštravanjem kaznene politike donošenjem novih krivičnih dela i represivnim merama sigurno se neće  smanjiti glupost i neznanje aktuelne vlasti. Dovoljno je striktno  primeniti ono što su sami doneli i biće mnogo više reda! Oni i ne znaju kojim oružjem raspolažu, niti znaju gde se nalazi, a traže - novo.

 

                               

Ministar i novinari

Ništa nije bolja situacija ni sa predlaganjem izmena zakonskih propisa. Tako ministar policije kaže da novinari (u smislu krivično-pravne zaštite) treba da dobiju status službenog lica, a ne zna da je ova ista vlada pre nekoliko godina izmenila odredbe Krivičnog zakonika, gde je status novinara odredila kao posao od javnog značaja i u krivičnopravnim odredbama dala posebnu zaštitu. Član 112. stav 32. kaže da "Poslom od javnog značaja smatra se obavljanje profesije ili dužnosti koja ima povećani rizik za bezbednost lica koje ga obavlja, a odnosi se na zanimanja koja su od značaja za javno informisanje, zdravlje ljudi, obrazovanje, javni prevoz, pravnu i stručnu pomoć pred sudskim i drugim državnim organima"... Nije toliki problem što ministar ne zna, ali onaj ko je takvu dezinformaciju ministru pripremio svakako snosi odgovornost.