Neverovatno pljačkanje pod budnim okom vlasti

 

Negde bi ga odmah streljali, u Novom Sadu se obogatio

 

Trange-frange zidarske kombinacije Srđana Arežine i kompanjona već su ojadile mnoge Novosađane, ali državni organi dobro paze da se slučajno ne pokrene istraga oko toga

 

Arpad Nađ

 

Novosadsko preduzeće AS-gradnja DOO trebalo bi da gradi stanove. umesto toga ono pravi gubitke i pljačka kupce namernike. Osnivač ovog preduzeća Srđan Arežina do 2003. je objekte zidao i prodavao kao fizičko lice, a onda je odlučio da registruje firmu koja je decembra 2008. prerasla u društvo sa ograničenom odgovornošću.

Trik kojim se Arežina služi veoma je jednostavan i više puta do sada viđen. On započinje izgradnju nekog objekta, zatim pronalazi naivne kupce. Kada se stane sa izgradnjom, Arežina nalazi nove kupce koji plaćaju nešto više nego oni prethodni. Od tako pristiglih para namiruju se stari kupci koji, da bi dobili bar nešto što su uložili, pristaju da se odreknu prava na kaznene penale za kašnjenje izgradnje i kamate na novac koji je Arežina godinama obrtao.

U suštini, kupcima ni ne preostaje ništa drugo, jer su oni sa prevejanim maherom Arežinom sklopili ugovore o depozitu, odnosno o rezervaciji. Potvrde koje im se izdaju tako i glase, čime se istovremeno izbegava i plaćanje poreza na dodatu vrednost.

Ova šema je dobro funkcionisala u vreme pre krize, kada je bilo lako pronaći kupce za stanove i lokale u Novom Sadu. Sada je to već nešto teže, pa je Arežina pribegao novom triku.

Nekretnine koje zida, a koje nikako da sagradi, on prvo prodaje svojim partnerima Danilu Đukanoviću, Siniši Mračajcu i Dušanu Vujoviću. U njihovim ugovorima stoji da su oni navodno plaćali 700 evra po kvadratnom metru. Posle toga ovi vlasnici nepostojećih stanova i lokala iste prodaju daljim kupcima, ali ovog puta za cenu od 1.100 evra po kvadratu.

Kada konačni kupac shvati da od završetka objekta u skoroj budućnosti nema ništa (pojedini objekti su trebali da budu završeni još pre pet godina), on odlazi kod investitora, odnosno Arežine. Problem sa kojim se u tom trenutku suočava jeste činjenica da on sa Arežinom nema nikakav ugovor, zbog čega od njega ne može ni da potražuje bilo kakav novac.

Velikodušno se Arežina, međutim, tada ponudi da ojađenom kupcu isplati cenu koju je navodno dobio od jednog od pomenutih preprodavaca, odnosno 700 evra po kvadratnom metru. Tako ostvarena razlika od 400 evra po kvadratu u suštini je zarada prevarantske grupe koja zatim kreće u novi ciklus preprodaje kuća po Novom Sadu.

Na ovaj način već su prevarene desetine ljudi, a ovako stečeni novac Arežina krije na svojim računima kod Privredne banke Sarajevo, filijala Trebinje.

Jedna grupa prevarenih kupaca pokušala je da zaštitu svojih prava nađe u Zavodu za urbanizam Novog Sada, ali kada je tamošnja službenica Snežana Kilibarda čula ko je investitor, odbila je svaki dalji razgovor. Zna žena da sa mafijom ne treba imati posla.

Kod AS-gradnje ništa nije kako treba da bude. Ne samo da ugovori sa kupcima nisu overavani, što je zakonska obaveza, nego se petlja i sa brojem zaposlenih. U Agenciji za privredne registre navedeno je da firma zapošljava pet radnika. Proverom kod PIO fondu vidi se da je prijavljen samo jedan jedini zaposleni.

Pošto mu je račun AS-gradnje u blokadi već duže vreme (trenutno je opterećen sa oko 3,5 miliona dinara) Arežina osniva novo preduzeće -AS-investbilding DOO - preko koga sada posluje, i to na isti način kao i ranije preko AS-gradnje. Inače firma se vodi na njegovu ženu Ljubinku, Srđan sada posluje preko nje, a kao podizvođač radi firma AS-GRADNJA. Trenutno na taj način gradi zgradu  u Novom sadu u ulici Svetozara Ćorovića br. 7, po sistemu ključ u ruke za firmu ITALL CASSA iz Novog Sada.

U međuvremenu se u igru, osim ranije pomenute trojke preprodavaca, uključuju i neke malo veće firme. Jedna od njih je Res trade, poznatija kao uvoznik džon dir traktora. Zajednički objekat ova dva preduzeća je na uglu V. Bojovića 17 i L. Mušickog 9 u Novom Sadu, a prodaja je išla preko Arežininog preduzeća. Interesantno je da ne postoji ni jedan jedini dokaz da je kupoprodajna cena ikada uplaćena preko računa, već se sve, očigledno, odigravalo isplatama na ruke. Samo jedan takav ugovor težak je 55.000 evra, pa se postavlja pitanje da li je država u ovoj krizi zaista spremna da bzažmuri na to što pojedini maheri ne plaćaju porez?

Još jedan od poslovnih saradnika Arežine je Srđan Gluščević, koji je ranije imao SZR Elektromonter, koji je prerastao u Elektromonter SG DOO, zatim u Elektromonter Plus DOO, da bi se preduzeće danas zvalo Elektroprodukt DOO.

Saigrač u prljavim poslovima je i Mirko Jovanović, vlasnik agencije za trgovinu nekretninama Ekspert, ranije City. Jovanović je overavao skice objekata u izgradnji i uveravao kupce da je time sve u redu i da treba svoj novac da povere Arežini, odnosno nekom od njegovih saradnika i preprodavaca. Isti taj Jovanović se, međutim, pojavljuje i kao suinvestitor objekta u Jaši Ignjatovića 8.

Kod Arežine, kako nam je javljeno, svi kradu. Ne samo da kradu oni na vrhu koji od naivnih kupaca uzimaju milione evra, već to isto rade i podizvođači, pa čak i noćni čuvari na gradilištima. Materijal se nemilosrdno odnosi sa gradilišta, ali to nikoga posebno ne interesuje, jer završetak radova ionako nikada nije ni planiran. Trange-frange poslovanje uhodanih prevaranata ionako može da funkcioniše samo dok se kupci ne usele.