Preživljavanje

Zašto većina lokalnih samouprava u Srbiji živi od budžeta i novih zajmova 

 

Zahvati i namakni

 

Najviše su prošle godine prihodovale one lokalne samouprave u kojima ima najviše državne administracije, a po saldu svih budžetskih prihoda za 2010. vidi se da su proizvodne grane privrede u Srbiji na kolenima.

 

Igor Milanović

 

   Po izveštaju Trezora Narodne banke Srbije od 31. decembra 2010.  lokalne samouprave u našoj republici su prošle godine poslovale veoma loše. Najgore od svih je prošao Beograd, koji se sve više pretvara u budžetsku crnu rupu koja samo guta pare.

   Prestonica je prošle godine iz različitih budžetskih izvora prihodovala 59.676.157.824 dinara. Sa druge strane, dugoročna zaduženja Beograda su na dan 31. decembra 2010. iznosila 51.377.008.720 dinara. Ovo znači, da Beograd duguje skoro ceo svoj godišnji budžet!

   Po pomenutom izveštaju Trezora NBS-a, sve lokalne samouprave u Srbiji, računajući i Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, na kraju prošle godine su dugoročno bile zadužene 74.803.620.008,67 dinara, tako da je dug Beograda dve trećine sveukupne zaduženosti.

   Đilasova administracija je toliko skupa, da je javni dug Beograda u celoj prošloj godini uspeo da bude smanjen za samo 2.899.359.489.94 dinara. Na šta su sve odlazile pare koje svi stanovnici Beograda nevoljno, ali shodno zakonu uplaćuju u gradsku kasu, nije vidljivo iz izveštaja Trezora, ali je prestonica prošlu godinu završila sa debelim minusom od čak 18.639.570.418,06 dinara.

   Ovo znači ili da Beograd nije bio u stanju da dalje pokriva stavke iz svog budžeta ili, ako su plate gradskih funkcionera isplaćivane (kao što jesu), da je pomenuta suma od 18 milijardi dinara povučena iz republičkih rezervi.

   Solidarno su, znači, svi poreski obveznici u Srbiji morali da plate kako bi Beograd izbegao insolvenciju. Srbija radi, a Beograd se gradi - moglo bi opet da se peva.

   Poređenja radi, celokupni budžetski prihodi AP Vojvodine u 2010. bili su 42.575.203.000 dinara, a konačni godišnji saldo je bio plus od 21.287.601.500 dinara. Ova srpska pokrajina je tako prošlu godinu završila sa plusom koji je tek za nekih tri milijarde veći od beogradskog minusa. Istovremeno, Vojvodina u narednu godinu nije prenela ni dinar duga po osnovu zajmova!

   Ostatak dugoročnih zajmova Beograda, prenet u ovu godinu, iznosi 48.477.849.230 dinara, dakle više nego celokupni prošlogodišnji fiskalni prihod Vojvodine. Istovremeno, Beogradu je za 2011. odobreno dalje dugoročno zaduživanje u visini od preko 28 milijardi dinara. Ako bi se iskoristilo i to pravo, pri otplati od prošlogodišnjih tri milijarde, celokupna dugovanja Beograda bi bila anulirana tek za nekih 25 godina. Odnosno, i naši unuci bi još vraćali ono što je Đilas potrošio.

   Od beogradskih opština, dugoročne zajmove su uzeli samo Grocka (preneto 186.808.986,03 dinara) i Zemun (preneto 11.276.205,94). Najveće fiskalne prihode u prošloj godini su ostvarili Obrenovac (1.884.841.293 dinara) i Stari Grad (1.324.461.483 dinara).

   U grupu visoko zaduženih lokalnih samouprava spada i grad Kragujevac, koji je iz prošle godine preneo dugoročne zajmove u visini od 1.489.678.017,61 dinar, odnosno 40 odsto svih svojih prošlogodišnjih prihoda.

   Prošle godine su negativno poslovali i Batočina (minus od 977.620,13 dinara), odnosno Smederevska Palanka (minus od 52.628.585,31 dinara).

   Sve lokalne samouprave su prošle godine uspele da otplate tek 8.427.517.879,63 dinara uzetih kredita. U ovu godinu su prenele 66.376.102.209.04 dinara zajmova, sa opcijom daljeg zaduživanja u visini od preko 110 milijardi. S obzirom da je ovo predizborna godina, a da su birači sve zahtevniji, ne treba ni sumnjati u to da će biti iskorišćen najveći deo odobrenog odlaska u minus. Uz sadašnji tempo otplate i taj dug bi mogao da bude namiren tek za petnaestak godina.

   Pri tome treba imati u vidu da su ukupni prihodi na lokalnom nivou prošle godine iznosili jedva 220.943.122.686,56 dinara, odnosno 2,2 milijarde evra. Da nema pomoći republičkog budžeta i uzimanja novih zajmova, većina lokalnih samouprava ne bi mogla da pokrije ni svoje najosnovnije troškove, a o nekakvim dugoročnim investicijama, kao što je izgradnja beogradske Žirafe, ne bi ni sanjala.

   Slabo fiskalno popunjavanje lokalnih budžeta znači i da privreda loše posluje. Ceo grad Kragujevac sa sve Zastavom u koju se slivaju stotine miliona evra iz republičke kase, uspeo je da prihoduje tek 3.373.392.445 dinara, što je trećina prihoda Novog Sada ili pet odsto onog beogradskog. I iz toga je jasno da je zarada iz industrije zanemarljiva u odnosu na ono što se u državne kase sliva od uslužnih delatnosti.