Evropa

Kriza najavljuje svoje epske dimenzije 

 

Dolar za potpalu

 

Prezaduženost i slaba konjunktura zemalja evra investitore i analitičare bacaju u očaj. Po poslednjim britanskim analizama čak je i Evropska centralna banka     tehnički bankrotirala, a za prezadužene zemlje, kao što je Grčka, ni stotine milijardi evra teški paketi novčane pomoći ne moraju da predstavljaju rešenje

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Izgleda da je samo Srbija izašla iz ekonomske krize, bar kako tvrde njeni političari, dok se najrazvijenije zemlje Zapada u njoj još uvek dave. Izglasavanje poverenja vladi Papandreua u Grčkoj, kao i sa njom skopčanim planovima štednje neophodnih da bi ostatak evrozone početkom jula pustio spasonosnih 12 milijardi evra zajma za održavanje grčkog boniteta, samo su odložili konačni krah, smatra Mohamed El-Erian, šef Pimkoa.

Pimko je najveći svetski trgovac državnim obveznicama. Kompaniju iz Amerike je početkom veka kupio moćni trust poreklom iz Nemačke, Alianc Global. U međuvremenu Pimko svom vlasniku donosi dve trećine prihoda.

Odmah posle teških pregovora u Luksemburgu između predstavnika 17 zemalja evrozone o odobravanju naredne tranše zajma Grčkoj, čija je ukupna vrednost u međuvremenu prevazišla 110 milijardi evra, direktor Pimka, El-Erian, progovorio je glasom razuma.

"...Evropa mora da se suoči sa gorkom stvarnošću da su tri periferne države - Grčka, Irska i Portugalija - vezane sa dva problema koji ih istovremeno stežu", kaže El-Erian. "Jedan je prezaduženost, a drugi nesposobnost da se revitalizuje privreda".

Ovi problemi ne mogu da se reše samo kroz politiku očuvanja likvidnosti, koja se bazira na davanju novih zajmova. "Problemi boniteta mogu da se reše jedino kombinacijom likvidacionih intervencija i strukturalnim reformama u pravcu porasta ekonomije", ponavlja El-Erian.

 

Propast grčkih razmera

 

Pimko, inače, u svom portfoliu nema više ni jednu grčku obveznicu. Po njihovom mišljenju, Grčkoj i pored sveobuhvatne i preskupe pomoći ostalih zemalja evrozone preti privremena nelikvidnost, odnosno nemogućnost da svoje obveznice otkupi. Isto tako, koncern nema ni jednu jedinu obveznicu Sjedinjenih Američkih Država, što je očigledan znak da najveći trgovac obveznicama na svetu ne veruje ni u likvidnost još uvek najveće privrede sveta.

Poruka je više nego jasna.

Luksemburški sporazum, kojim u suštini ništa novo nije odlučeno, postignut je posle duge i teške debate po pitanju da li i kako i privatne banke treba da se uključe u projekat spasavanja Grčke. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je pokušavao da nametne ideju obaveznog uključivanja privatnih banaka, koje na neki način i jesu krive za grčku propast, jer su bez dubljih analiza i provera stvarnog stanja budžetskih bilansa Atini davali velikodušne zajmove. Sada bi te iste banke da se izvuku tako što će državama da prepuste spasilačke akcije.

Nasuprot Šojbleu, koji je imao punu podršku kancelarke Angele Merkel, stajale su ostale zemlje evrozone, jer su znale da će guranjem sopstvenih banaka u otpisivanje dela grčkog duga krizu samo da presele na domaći teren. Posle mukotrpnih rasprava nađen je kompromis u saopštenju da će banke biti uključene u spasilačku akciju, ali samo ako same na to pristanu.

Natezanje oko ovog pitanja dovelo je Grčku u nove probleme. Vrednost njenih obveznica na svetskom tržištu dosegla je istorijski minimum, jer investitori nisu bili sigurni da li će paket zajma kojim bi se one otkupile biti odobren u Luksemburgu. Grčka u ovom trenutku nema ni teoretske šanse da se zaduži na slobodnom tržištu kapitala, tako da joj je spasilački plan ostalih država sa istom valutom i bukvalno jedino rešenje da izbegne bankrot.

Pošto je Nemačka najzaslužnija za odugovlačenje donošenja najvažnije odluke o odobravanju predstojećeg zajma, u Grčkoj se bes okrenuo ka ovoj zemlji. "Nemački Vermaht nas je okupirao 1941, a Nemci sada to isto pokušavaju da učine preko evra", pišu tiražni dnevni listovi Atine. Mase naroda koji se svakog vikenda okuplja na nekom od trgova grčke prestonice, Nemačku i celu EU nazivaju nacističkom tvorevinom, a Merkelovu upoređuju sa Hitlerom.

I u samoj Nemačkoj je politika kancelarke naišla na nerazumevanje. Agencija AP prenosi da je najveći krivac za novu nestabilnost evra upravo Nemačka, koja od izbijanja krize, iako privredno i finansijski daleko najjača zemlja Unije, nikako ne uspeva da pronađe jasan i dosledan kurs.

Gustav Horn, direktor uticajnog Instituta za makroekonomiju i ispitivanje konjunkture, potvrdio je ovo gledište. U svom intervjuu nemačkom istu Handelsblat objasnio je da od izbijanja krize nemačka vlada zauzima tvrd stav prema posustalim državama, da bi na kraju ipak popuštala. Ovo potpuno zbunjuje potencijalne investitore koji ne žele da rizikuju tipujući na to da li će, kada i u kolikoj meri Merkelov kabinet da upumpa novca u neku od bankrotiranih privreda Evrope.

Konačno, nije samo nemačka neodlučnost kriva za to što je projekat zajedničke evropske valute krenuo u sunovrat. Kako je nemački magazin Kop objavio upravo ovih dana, ni sama Evropska centralna banka (ECB) ne stoji dobro.

 

Začarani krug

 

Britanski eksperti su, po informacijama do kojih je ovaj nedeljnik došao iz poverljivih izvora, nedavno uradili analizu poslovanja i stanja ECB-a. Po njima, ukupan kapital banke u pasivnim rezervama iznosi 82 milijarde evra. Nasuprot tome, banka ima 23 puta veće obaveze prema poveriocima!?

Kod svakog drugog finansijskog instituta ovo bi značilo ključ u bravu, ali statutom ECB-a nije predviđena mogućnost bankrota. Zbog toga su se države koje primenjuju evro dogovorile o formiranju posebnog fonda za brze intervencije u visini od 700 milijardi evra. Do sada se mislilo da će se iz ovog fonda finansirati posrnule pojedinačne privrede, ali je posle objavljivanja britanske ekspertize jasno da on služi upravo za spas Evropske centralne banke. Prezadužene zemlje će morati same da se snalaze.

Ova vest je odmah izazvale žestoke reakcije u Španiji, sledećem kandidatu za proglašenje bankrota. Plan spasavanja ove zemlje, po briselskim mudracima, danas izgleda identično planovima za Grčku, Irsku ili Portugaliju: rigorozne mere štednje kako bi zemlja sama uspela da se izvuče. Jer, ECB-u treba svaki cent kako bi nastavio da pliva.

Španija je i pre krize imala izuzetno visoku stopu nezaposlenosti, tako da su uštede moguće samo kroz kresanje socijalnih i penzionih izdataka. To narod, već, nije hteo da prihvati.

Stotine hiljada demonstranata nedeljama protestuju u Španiji, istina u lokalno ograničenim skupovima. U međuvremenu je najavljen i generalni štrajk. Posmatrači zbog toga predviđaju mogućnost formiranja vlade nacionalnog spasa, u koju bi ušle skoro sve parlamentarne stranke.

U slučaju da se ovakva vlada ne formira, niko više ne isključuje ni mogućnost da kralj uvede vojnu huntu, ili da u civilnu vladu uđu i visoki oficiri. U svakom slučaju, sve ovo bi bilo praćeno proglašenjem privremenog vanrednog stanja radi stišavanja situacije u državi.

Ovakve analize nikako ne pospešuju najvažniju privrednu granu Španije - turizam. Ako strani turisti iz straha od haosa ili vanrednog stanja počnu da izbegavaju ovu zemlju, njeno opšte finansijsko stanje samo može da se pogorša.

Začarani krug koji sigurno vodi u još veću krizu.

 

 

 

Počelo

 

Najvažnija svetska berza valuta i plemenitih metala Foreks nedavno je svim klijentima uputila elektronsku poštu sledeće sadržine:

"Zbog stupanja na snagu Dod-Frankovog zakona, u petak 15. jula 2011. uvodi se zabrana za rezidente SAD da na berzama trguju plemenitim metalima, između ostalog zlatom i srebrom. Forex.com je zato prinuđen da za sve osobe nastanjene u SAD obustavi dalja trgovanja počevši od berzanskog zatvaranja u 17 časova 15. jula 2011".

Pomenuti zakon, istina, izričito ne zabranjuje privatnim licima da na berzi trguju obveznicama sa zlatnim ili srebrnim podlogama, ali je tako nerazumljiv da niko sa sigurnošću ne može da kaže da ovakvu trgovinu i dalje odobrava.

Sam zakon predviđa uvođenje veoma visokih novčanih garancija za sve trgovce plemenitim metalima, a to većina privatnih lica jednostavno ne može da ispuni.

Analitičari, sa druge strane, veruju da je zakon prošao Kongres, jer je postalo očigledno da veliki broj stanovnika Amerike veruje u tmurne prognoze budućnosti dolara i svoje ušteđevine menja za zlato i srebro kako bi mogli da prežive nastupajuću megakrizu u kojoj će dolar još jedino moći da bude osnovno sredstvo za - potpalu.