RTV Svetac

Ko je naslednik Minimaksa?

Rajko Roki Dvizac

Dok gledam televiziju često se setim jednog popodnevnog druženja sa Milovanom Ilićem Minimaksom u restoranu Pod lipom. Onako neobavezno, usput, u jednom trenutku sam ga pitao da li vidi nekog svog potencijalnog naslednika. On se samo nasmejao i odrično odmahnuo glavom: "Eh, voleo bih, pa da se i ja malo odmorim. Nažalost, ne vidim nikoga ko iskače iz kalupa poslušnosti. Izgleda, druže moj, da ću ja morati da radim do kraja života."

Tako je i bilo. A da li danas postoji Minimaksov naslednik? Od gomila voditelja koji se pojavljuju svakodnevno, svojom autorskom maštovitošću jedino su se izdvojili Zoran Kesić, Ognjen Amidžić i Ivan Ivanović.

Zorana Kesića sam prvi put gledao na TV Metropolisu. Delovao je neočekivano sveže, drugačije, provokativno. Iako je pravio niskobudžetnu emisiju, njegov vrcavi višestruki talenat nije se mogao sakriti. Prešavši na TV Fox (danas Prva), uobličio je svoju rok verziju TV cirkusa Montija Pajtona, dovodeći ga do mogućeg savršenstva. To mu je donelo opštu popularnost, pa čak i ulogu u raklamama. Ali, Kesić je, izgleda, opijen (ne)nadanim uspehom sam sebi napravio kalup iz koga ne mrda. Ni napred, ni nazad. Kao da mu je sicilijanska mafija zabetonirala noge, pa se samo klati napred-nazad. Ako se sledeće sezone ne oslobodi tih "betonskih cipela", bojim se da će od samozadovoljstva potonuti u more jednoličnosti i šablona. Nije on Hari Mata Hari pa da celu karijeru peva jednu te istu pesmu u hiljadu varijanti. Očigledno je da on ne može postati novi Minimaks, ali može postati novi, sveži i originalan Zoran Kesić. Vreme je za promene. U protivnom...

Ognjen Amidžić je, bez sumnje, najsvestraniji voditelj koji se do sada pojavio. Raspon od voditeljstva, preko pevanja do glume, zaista je velik i vredan poštovanja. Njegov dolazak u Pink (iz RTS-a) bio je prava, dobro tempirana bomba. U početku se toliko razmahao da mu se nije video kraj. Delovao je samouvereno, razgovarao bez dlake na jeziku, vrcavo, poleteo visoko. A onda mu je NEKO (ko odlučuje na Pinku) namerno srezao krila. (Zlo)upotrebljen je i upropašćen ubacivanjem u razne rijaliti-šoue tipa Farma/Dvor. Kao da to nije mogao odraditi bilo koji, pa čak i anonimni voditelj na TV Pinku. Ali ne, NEKO je odlučio da te "krave muzare" Farma/Dvor treba nahraniti slavom Ognjena Amidžića. Njegov talenat je ceđen kao limun a slava se topila kao sladoled na vrelom suncu. To se u normalnim, ozbiljnim i odgovornim medijskim kućama ne radi. Nikako. Nipošto! Ognjen se lagano trošio, gasio, postao je (pre)umoran, (pre)zasićen i malo po malo sve se pretvorilo u rutinu. Profesionalno odrađenu, ali ipak ustaljenu rutinu. Za njegov pad je najveći krivac taj moćni NEKO iz Pinka, a ponajmanje Amidžić. Umesto da ga čuvaju kao nebrušeni dragulj i forsiraju (troše) samo u odobranim efektnim emisijama, oni su su ga alavo gurnuli u blato Farme i Dvora. Da, zaradili su koji evro više, ali su zato izgubili najtalentovanijeg voditelja koji je TV Pink imao od svog osnivanja do danas. To je glavni razlog zašto je Ognjenov autorski šou postao bled, arhaičan, sterilan i na ivici dosade. Pitanje je da li se još uvek može spasiti dobri duh Ognjena Amidžića? Pitanje i da li to i sam Amidžić želi, a kamo li taj moćni NEKO iz TV Pinka? Kod nas, u novokomponovanim medijima, odavno vlada praksa: iskoristi ga dok možeš i kako hoćeš, a ako više ne može da ti služi ili se pobuni - baci ga u kontejner zaborava. Uvek će se naći neki novi naivac željan TV slave, spreman na sva poniženja koja ga na tom putu čekaju. A to nije Minimaksova sorta.

Ognjen Amidžić nije uspeo, ali Ivan Ivanović jeste. Došao je niotkuda, seo u "Keš taksi" i naprečac šarmirao TV publiku. No tada niko, pa ni on sam, nije očekivao da će zakucati na velika vrata Minimaksovog naslednika. Pružena mu je šansa. Dobio je svoj šou "Veče sa Ivanom Ivanovićem" i iskoristio ga do maksimuma. Koje su sličnosti sa Minimaksom? Osim što je britkog jezika kao sablja, Ivan je "skinuo" mnogo finti koje je svojevremeno koristio Mića. Baš kao i Minimaksu jedan deo viceva, pošalica, doskočica podjebavanja i sličnih zajebancija rade mu sposobni saradnici. A on, baš kao i Mića, ume i sam da doskoči sagovorniku i munjevito reaguje ne držeći se slepo scenarija. Ume da se našali i na tuđ, ali i na svoj račun. Konstantno zezanje i ignorisanje Jelene Karleuše takođe je tipični Mićin humor. Kao što je Mića na radiju (televizija je bila samo vizuelna verzija), tako je i Ivan na televiziji napravio kultnu emisiju. Koga nema u njihovoj emisiji, pa makar i u negativnom smislu, taj i ne postoji. Tu su, svakako, i raznorazne video-muzičke montaže, moderna verzija onoga što je Minimaks radio na radiju. I da ne nabrajam dalje...

Poslednja i ne manje važna sličnost je to što je Ivan Ivanović postao trn u oku vlasti (i konkurenciji). Obojica se prkosno bekeljaju uobraženoj vlasti. Ivan Ivanović je postao važan, nezaobilazan, zastrašujući da se vlasti (i samozvanim estradnim zvezdama) diže kosa na glavi od njegovog britkog jezika. Postao je najomiljenija TV ličnost kod naroda, što je bilo dovoljno da stekne titulu i državnog neprijatelja broj 1. Organizovana je hajka. Samo a se ukloni Ivan Ivanović i sve će procvetati u ovoj prezaduženoj i preopljačkanoj zemlji. Ivan Ivanović, baš kao i nekada Mića, uporno talasa, gura prst u oko javnom mnjenju, govori o onome o čemu vlast ćuti, a narod šapuće. Postao je neophodan, treba ga ukloniti, ali on se ne da. Vlasti ne treba novi Minimaks, ali narodu treba. E, tu je muka. Ivanović je pravi Minimaksov naslednik, a naslednici imaju sva prava. Mnogo veća nego novokomponovana i impotentna RRA. Žalite se Strazburu ako mi ne verujete. Sloboda mišljenja je izmišljena pre 2000. godine!