Natrag

Dežurna

Dežurna

Srpska banka u Hrvatskoj: Bojan Pajtić upregao celu državu u punjenje privatnih raćuna 

 

Tesla bi im prvi isključio struju

 

Lideri Demokratske stranke, na prvom mestu Bojan Pajtić, odlučili su da do kraja finansijski satru ovaj ionako već izgladneli narod. Najnovija ideja im je izvlačenje para iz siromašne Srbije radi ulaganja u daleko bogatiju Hrvatsku, a sve u korist interesa tajkuna i značajnih donatora stranke na vlasti

 

Arpad Nađ

 

Osnivanje jedne banke je naporan i skup posao. Nije problem samo sakupiti osnivački ulog, već i organizovati rad, obezbediti dalje izvore sredstava i pronaći poslove za plasman. A sve to dosta košta.

Zato se svuda u svetu osnivanju banke pristupa veoma oprezno i studiozno. Srbija ni po ovome nije deo sveta, jer se kod nas banke osnivaju kada god nekome iz političke elite tako nešto padne na pamet. Nebitno je kako će ta banka posle da posluje, važno je samo da ja imam svoju banku!

Početkom jula u Zagrebu je u prisustvu Bojana Pajtića i drugih zvaničnika iz Srbije otvorena Tesla banka, prva poratna banka sa srpskim kapitalom u Hrvatskoj. Otvorena je na muljatorski način tipičan za poslovanje žutih privrednika.

Čak je i spisak zvanica, učesnika ove prve skupštine akcionara nove banke štelovan za domaće potrebe. Nemački mediji, kao što je Radio Slobodna Evropa, objavile su da su skupštini prisustvovali premijer Vojvodine Bojan Pajtić, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac i ministar u srpskoj vladi zadužen za odnose sa verskim zajednicama i Srbima u rasejanju Srđan Srećković, kao i jedan broj privrednika.

U domaćoj štampi tim povodom naručeni tekstovi su pominjali Pajtića, provlačio se ponegde i Pupovac kao idejni tvorac projekta, ali se nigde nije spominjao ministar Srećković. Kome i zašto se nije isplatilo obelodanjivanje njegovog učešća?

Odgovor se lako nalazi ćitanjem zvaničnih dokumenata sa pomenute skupštine akcionara.

Osnovni kapital Tesla banke bi trebalo da iznosi oko pet miliona evra, pri čemu ravnopravne uloge daju Fond za razvoj Vojvodine, Fond za razvoj Republike Srbije i grupa privrednika koje je okupilo Srpsko nacionalno veće Hrvatske. Ravnopravno učešće u kapitalu podrazumeva i ravnopravno učešće u vlasničkoj strukturi.

Moguće, ali ne i u Tesla banci, gde je vojvođanski Fond iznenada za svojih zvanično uloženih 1,5 miliona evra upisao 76 odsto deonica i tako preko noći potpuno istisnuo Fond za razvoj Srbije iz vlasničke strukture.

Oba fonda za razvoj, i pokrajinski i republički, pune se iz budžeta u koji se sliva novac od uplata koje su građani Srbije dužni da daju državi, kao što su razni porezi, doprinosi, carine, takse, akcize... Budžetska sredstva, dakle, nisu vladareva privatna imovina i mogu da se troše samo u skladu sa zakonom.

Zakon o budžetu predviđa da se novac iz fondova za razvoj troši isključivo za unapređenje kvaliteta života u oblastima u kojima fond posluje, što će reći u Vojvodini, ako je u pitanju pokrajinski Fond za razvoj, odnosno na teritoriji cele Srbije, ako se radi o republičkom fondu.

Pošto je Fond za razvoj Vojvodine postao većinski vlasnik banke u Hrvatskoj, postavlja se pitanje da li je to Hrvatska postala sastavni deo severne srpske pokrajine? Ili se, jednostavno, radi o nenamenskom trošenju budžetskih sredstava?

 

Vruć krompir

 

Priča o Pajtićevim bankarskim avanturama u zemlji i inostranstvu ima svoju podugačku istoriju.

Pokrajinsko veće je svojevremeno novac iz različitih budžetskih stavki držao na računima Metals banke. Kada je direktor te banke Ananije Pavićević iz nekog razloga postao nepodoban za novosadski establišment, iznenada i mimo potpisanih ugovora pokrajina je povukla sva svoja sredstva sa računa Metals banke i nju tako gurnula u dubiozu.

Država zatim za prinudne koupravnike banke, na Ananijevo mesto postavlja Srđana Petrovića i Đorđa Jevtića, koji umesto da konsoliduju bančino poslovanje, uleću u još skuplje finansijske avanture odobravajući milionske kredite Darku Šariću. Nakon što je pljevaljski narko-bos nestao sa lica zemlje jedini način da se spase Metals banka bila je direktna investicija pokrajine Vojvodine, koja time postaje većinski vlasnik ovog finansijskog instituta i menja mu ime u Razvojna banka Vojvodine.

Dakle, jasno je da Vojvodina već raspolaže bankom koja je mogla, da je htela, da postane osnivač banke u inostranstvu, ali...

Začkoljica je ta što Pokrajina nije jedini vlasnik Razvojne banke Vojvodine i što domaće zakonodavstvo ne poznaje institut razvojne banke, pa novosadska bivša Metals banka mora da posluje na isti način kao i sve ostale komercijalne banke u zemlji. Njeno rukovodstvo, a posebno mali akcionari, očigledno nisu videli nikakav poslovni interes u ulaganju u Tesla banku, tako da su vruć krompir jednostavno prebacili pokrajinskom Fondu na razvoj koji se u životu održava zavlačući ruku u džepove građana.

Kada drugi plaća, zna se - ništa nije skupo.

Uz sve to, kao što je Tabloid već pisao, glavni plasmani Razvojne banke Vojvodine još uvek idu preko preduzeća koje lično ili preko svog sina Aleksandra Pavićevića kontroliše Ananije, čovek nesklon pravljenju gubitaka samom sebi. Sa druge strane, Fondom za razvoj Vojvodine upravlja Nebojša Malenković, dvadesetčetvorogodišnji nedovršeni student, koga je na ovo radno mesto prepuručila jedino činjenica da krevetsku gimnastiku upražnjava sa Bojanom Pajtićem.

Ponesen pa upušten, Malenković je idealan izbor za čoveka koji na značajnom položaju nema običaj da se meša u sopstveni posao, pa tako Pajtić mirne duše sa budžetskim parama može da radi šta god hoće. Zbog toga je umesto Razvojne banke u pokrajinskom vlasništvu, osnivač zagrebačke Tesla banke postao vojvođanski Fond za razvoj.

I sam istorijat osnivanja srpske banke u Hrvatskoj pokazuje da sa Tesla bankom nisu čista posla. Od 1897. do 1941. u Hrvatskoj je poslovala Srpska banka ugašena voljom kvislinškog režima Ante Pavelića, a definitivno rasformirana i nacionalizovana u doba SFRJ. Pre tri godine grupa naslednika starih vlasnika pokrenula je inicijativu da se u okviru sprovođenja hrvatskog zakona o restituciji obnovi rad Srpske banke i njima prizna udeoničarstvo.

 

Ode na privatne račune

 

Tada su i Milorad Pupovac i Ananije Pavićević podržali ovu inicijativu obećavši svakovrsnu pomoć. U ogromnu imovinu koja je nekada pripadala Srpskoj banci spadaju, između ostalih, dubrovački hoteli Lapad i Imperijal, kao i Rudnik Trepča na Kosmetu. U slučaju dosledne primene zakona o restituciji, kako u Hrvatskoj, tako isto i na Kosovu, sve ovo bi moralo da bude vraćeno naslednicima predratnih deoničara Srpske banke.

Pošto sadašnji srpski režim dobrosusedske odnose Srbije sa komšilukom definiše isključivo kao odricanje srpskih interesa, projekat obnove rada Srpske banke tiho je predat zaboravu. Ne bi čudilo da su sadašnji vlasnici ogromne imovine ove banke našli načina da se finansijski oduže Tadiću, Pajtiću i njihovim satrapima za ovaj velikodušni gest.

Tako je, konačno, odluka pala da se preuzme nepoznata A štedna banka malog poduzetništva DD iz Zagreba, koju je 2008. osnovala Nova ljubljanska banka. Za većinski udeo u osnovnom kapitalu ove banke, koja se preimenovala u Tesla banku, Fond za razvoj Vojvodine je platio šest miliona kuna, odnosno manje od milion evra, što pokazuje koliko je do preuzimanja beznačajna i slaba bila ova banka.

Kada se sve ovo pogleda, a posebno kada se pročita informacija da do kraja godine Fond za razvoj Vojvodine planira da u osnovni kapital Tesla banke ukupno uloži petnaestak miliona evra, vidi se da je ovo još jedna kapija kroz koju novac svih građana Srbije treba da bude izvučen u inostranstvo i, konačno, uložen na privatne račune današnjih vlastodržaca.

Zvanično, Tesla banka treba da investira u srpske sredine u Hrvatskoj. Pajtić sa tim krajevima nema dodirnih tačaka, osim ako na obroncima Dinare nije otkrio nekog novog ljubavnika kome bi novčano da pomogne.

U Vojvodini, međutim, postoji veoma agilna grupa "izbeglica" iz Hrvatske koje privlače zvuci rodnog kraja. Među njih spadaju Petar Matijević (Mesna industrija Matijević) i Mirko Dubroja (Karin komerc) sa svojim poslovnim kmetovima.

Obojica imaju itekako jake interese da puste korenje i kod našeg zapadnog komšije, pa im Pajtićev Fond za razvoj Vojvodine dobro dođe kao automat za besplatno ispunjavanje poslovnih želja.

Preko Tesla banke odvijaće se u Hrvatskoj kreditiranje poslovnih poduhvata pomenute grupe značajnih finansijera Demokratske stranke u Vojvodini i to za račun siromašnih građana Srbije.

 

Ako su oni uzor, onda...

 

Da je država ne loš, nego katastrofalan gazda banaka vidi se iz izveštaja Razvojne banke Vojvodine o poslovanju za prvo polugodište ove godine.

U pomenutom periodu banka je napravila gubitak od čak 314 miliona dinara, za razliku od prve polovine 2010. kada je zabeležena bruto dobit od 43,3 miliona dinara.

Osnovni biznis bivše Metals banke zabeležio je negativan trend. Prihod od kamata iznosio je 1,85 milijardi dinara i bio je 2,5 odsto slabiji nego prvih šest meseci lani, dok su prihodi od naknada i provizija pali 18,7 odsto, na 294,7 miliona dinara. RBV je zabeležila prihod od kursnih razlika od 225,6 miliona dinara, usled jačanja kursa dinara, dok su rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja smanjeni 8,3 odsto, na 506 miliona dinara.

Ako je ovo reper za poslovanje Tesla banke, onda će srpski poreski obveznici još dublje morati da zavuku ruku u svoj ionako već ispražnjeni džep.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane