Na licu mesta

Lebane i Valjevo: kako građane prevesti žedne preko vode

 

Liptanje vode nasuvo

 

Dok veći deo grada zbog kvara na vodovodnoj mreži nema vode, pojedini podrumi liče na ribnjake

 

Dragana Radosavljević

 

U malenoj nerazvijenoj opštini Lebane na jugu Srbije već skoro mesec dana stanovnici žive bez osnovnih bioloških uslova - bez vode. Zbog smanjenog kapaciteta reke Šumanke, iz koje se Lebane snabdeva vodom, žitelji ove opštine su prinuđeni da se snalaze tako što vodu crpe iz bunara crkvenog dvorišta.

Nesposobno rukovodstvo opštinske vlasti, na čelu sa predsednikom opštine, ljudi su iz Demokratske stranke, G17 plus i SPO, DSS-NS i SPS. Gledaju samo svoje lične interese, šteta koju čine drugim članovima zajednice je ogromna, a posledice ove drame su vidljive.

Predsednik opštine Mića Stanković, član DS-a, potpredsednik Zoran Ilić, član SPO-a, Nenad Zagorac, član DSS-a, bledi su likovi megalomanskog hoda po kvazidemokratskoj svakodnevnici, sve više se povode za devizom "otmi, zgrabi, prevari, slaži". Sve do njihovog dolaska na vlast, Lebane je imalo zdravu pijaću vodu, imalo je gradski bazen za kupanje, pre Niša, Leskovca i mnogih drugih gradova. Danas Lebane nema ni vode za piće.

Stoji čvrsto obećanje, koje se proteže već 10 godina, da će se stanje u Lebanu promeniti, da će biti regulisan problem sa vodom, da će grad da se snabde istom iz obližnjeg naselja Ključ, 10 km od Lebana, da će napraviti predbranu, jer sadašnja reka nema dovoljno kapaciteta. Prave se razni projekti, kupuju se cevi, dolaze pare iz državnog budžeta, ali vode nema. Ovo je čist javašluk i nemar koji će prouzrokovati elementarnu nepogodu. Nova školska godina ne sme da počne, jer preti ozbiljna zaraza. Rečno korito poznate reke Jablanice presušilo je i sve više podseća na močvaru u kojoj se mogu videti samo gmizavci i reptili.

I dok Lebane pati zbog nestašice vode, prijavljene havarije na glavnom vodu se ne saniraju ni nakon podnesenih prijava. Dešava se, dok veći deo grada nema vode, da zbog kvara na vodovodnoj mreži pojedini podrumi liče na ribnjake. Kako kaže jedan meštanin: "Ne znam da li da se radujem ili da plačem kada dođe voda, ili da razvijem biznis i počnem u podrumu da čuvam klenove i mrene. Štetu sam prijavio pre mesec dana i oni su verovatno ugrađenim sonarom u nosu ustanovili da se kvar nalazi na mojoj šahti, iako se ona nalazi nekih 50-ak metara niže. Ništa još uvek nisu preduzeli."

Zanimljivo je da dosta meštana Lebana priča istu priču, pojavljuju se misteriozne rupe oko glavnog voda koje se nikada ne saniraju, zato što je tarifa usluga saniranja štete na glavnom vodu bezobrazno visoka, pa se ljudi odlučuju da angažuju privatnike koji za nižu cenu otklone kvar, ali veoma često i prilikom saniranja stvore novi problem. Kada ljudi prijave kvar na glavnom vodu i pokušaju da reše problem, upadnu u vrzino kolo administrativnih manipulacija. Vodovod prebacuje odgovornost ili na lokalnu samoupravu ili na privatnike, a ovi obrnuto. Rupe zjape, a voda koje u Lebanu nema, curi li curi iz tih rupa!

Kriza pijaće vode potresla je ovih dana i Valjevo, bar tako tvrdi tamošnji gradonačelnik Zoran Jakovljević, koji je svojevremeno diplomirao u rekordnom vremenu sa samo 30 godina starosti. U stvari, vode u Valjevu ima i više nego što treba, ali je gradonačelniku zafalilo para za neke lične poslove, pa bi da opravda investiciju od 70 miliona evra koliko košta brana Stubo-Rovni na koritu koje već svojim imenom Sušica obećava da će Valjevčani ubuduće imati dovoljno pijaće vode.

Gradonačelnik Jakovljević je diplomirao na konstruktivnom smeru Građevinskog fakulteta u Beogradu, Odsek za betonske konstrukcije, pa bi kao takav trebalo da zna koliko betona može da se ukrade iz mamutske konstrukcije brane teške sedamdeset miliona, pa još evra.

Zato on ovih dana svoje sugrađane ubeđuje da su kapaciteti lokalnog vodovoda nedovoljni, iako se prosečno troši 160 litara vode u sekundi, a istovremeno proizvodi čak 400 litara u sekundi. Gde nestaje razlika znaju samo gradonačelnik i njegov nezajažljivi džep.

Hoće li neko uopšte preuzeti odgovornost na sebe? A kolovođe ovog vrzinog kola su, gle čuda, uvek u pravu i ni za šta nisu krivi. Apel ovog naroda je očajnički! Zato ovo mora da zna ministar Oliver Dulić, koji tako ponosno daje oduška svom hvalisanju o ekologiji, a zapravo je neinformisan u kakvom đubrištu i smetlištu živi Srbija. Srbija nije samo beogradski pašaluk, ali ako ovako nastavi zaista će to i postati, ili je uopšte neće ni biti.

 

 

Kako je moguće ubeđivati sugrađane da su kapaciteti lokalnog vodovoda nedovoljni, iako se prosečno troši 160 litara vode u sekundi, a istovremeno proizvodi čak 400 litara u sekundi. Kakve veze ima ta razlika sa gradonačelnikovim džepom?