Druga strana

Pouka srpskim vlastodršcima: Mislite na svoju budućnost

 

Okrečite zatvore

 

Saslušavanje osumnjičenih noću zabranjeno je zakonom, osim u slučajevima kada su zatečeni u izvršenju krivičnog dela. I tada, u gluvo doba noći, građani imaju pravo na odmor, na spavanje, pa tek onda na izjašnjavanje o svojoj, eventualnoj krivici. Ali, u zemlji Srbiji sve je naopako, pa i ispitivanje građana, i procedura njihovog privođenja zakonu

 

Dragana  Radosavljević

 

 

Svakodnevno nam sa te-ve ekrana i preko svoje udvoričke štampe, koja je crna da crnja ne može biti, vlast prikazuje slike uhapšenih. Slike hapšenja su jezive: policajci u crnim maskirnim uniformama, sa psima napadačima, obaraju iznenađene građane, urlajući na njih da legnu. A vlast hapsi u svako doba dana i noći. Naročito noću. Tako se radilo u posleratno doba. Udbaši su voleli da napadaju noću. Nadrealnije je.

Vesti o hapšenjima su, sve odreda, iste, samo se menjaju imena uhapšenih. "Noću je u prostorijama Policijske uprave Beograda, nakon višečasovnog saslušanja, određen pritvor bivšim pripadnicima Jedinice za specijalne operacije, koji su do hapšenja radili u Žandarmeriji, Protivterorističkoj jedinici, a neki su bili zaposleni i u BIA".

Zašto se isleđivanja vrše po noći, a ne usred bela dana? Da se, valjda, pokaže značaj, da su vlasti budne i noću!

Saslušavanje osumnjičenih noću zabranjeno je zakonom, osim u slučajevima kada su zatečeni u izvršenju krivičnog dela. I tada, u gluvo doba noći, građani imaju pravo na odmor, na spavanje, pa tek onda na izjašnjavanje o svojoj, eventualnoj krivici.

Ali, u zemlji Srbiji sve je naopako, pa i ispitivanje građana, i procedura njihovog privođenja zakonu.

Srpski diktator Boris Tadić sa svojom partijskom kamarilom reformisao je srpsko pravosuđe, sudove i tužilaštva tako da je svaki građanin u koga vlast upre prstom - unapred osuđen. Isusa Hrista da privedu istražnom sudiji, pod bilo kom optužbom, istražne sudije Višeg suda u Beogradu oglasiće sumnjivim, doneti rešenje o sprovođenju istrage i odrediće mu pritvor! Koga policija privede dežurnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu, po pravilu, saslušaće noću! U gluvo doba noći. Držaće ga satima u pritvorskoj jedinici  zgrade zvana Palata nepravde, u kojoj, bolji domaći, ne bi držao ni svinje. Da kojim slučajem, u ovo odeljenje dođu predstavnici evropskih zemalja, šlogirali bi se. Očima svojim ne bi verovali da se u ovim prostorijama, bez dnevnog svetla, bez kreveta i posteljine, po deset sati, bez vode i hrane drže živi ljudi, koji potom satima pred sudijom treba da dokazuju svoju nevinost.

Ako građanin uđe u proceduru - da tužilac zatraži od policije da osumnjičenog privede, ili mu krivicu napakuje policija na zahtev političke oligarhije - onda sve ide kao na traci. Noćno saslušavanje u policiji, celodnevno se čami u pritvorskoj jedinici u zgradi suda, pa onda opet noćno saslušavanje, odvođenje u zatvor.

Vlasti su se dobro organizovale. Predsednik Višeg suda u Beogradu vrši ovu dužnost iako je sudija Apelacionog suda u Beogradu. Hvala Bogu, uskoro će se navršiti dve godine kako srpski sudovi nemaju predsednike, već vršioce ove funkcije! Drže ih na lancu, da se dokažu i pokažu. Dragoljub Albijanić je za predsednicu krivičnog veća Višeg suda u Beogradu postavio svoju ženu Natašu! Ako, ne daj Bože, propusti istražni sudija, tu je njegova žena. Ima da obeleženi građani odu u pritvor.

Zašto diktatorski režimi uvek igraju na kartu pritvaranja građana?

Zato jer im u višemesečnom pritvoru slamaju volju za životom. Muče ih. Ograniče im posete rodbine na po pola sata, dva puta mesečno, cenzurišu im pisma, snimaju posete advokata, ograničavaju prijem novina, hrane...

Ako si nevin, zašto ne priznaš, poručuje ti istražni sudija preko straže ili upravnika zatvora, koji svečano obiđe pritvorenog, da mu prenese ovu poruku.

Kada te iscede kao pomorandžu, kada ubiju u tebi osećanje dostojanstva i ljudskosti, onda te puste. Suđenje više nije ni važno, odugovlače ga, traje godinama, a optuženi je pod sumnjom, pod ljagom, bez posla, odbačen uglavnom i od rodbine.

Procenat samoubistava ili nasilne smrt u zatvoru, u srpskim zatvorima je zastrašujući.

Uslovi  za život u srpskim zatvorima su neopisivi. U jednoj prostoriji, sa čučavcem, smešteno je po troje ljudi! Dušegupka. Fiziološke potrebe vrše u istoj prostoriji od osam kvadrata. Bez dnevne svetlosti, sa slabom ventilacijom, a zimi o grejanju, bolje reći o smrzavanju, da se i ne govori. Ko boravi duže od mesec dana u mračnoj ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu - izlazi kao invalid.

Hrana je gora od one koju dele na kazanu narodnih kuhinja u Africi. U ćelijama nema tople vode, tanjiri se peru hladnom vodom.

Nasilje straže je nesnosno. I ako većina stražara korektno obavlja svoju dužnost, ima i ludaka koji se surovo obračunavaju sa pritvorenicima. Naročito su u Okružnom zatvoru u Beogradu surove stražarke, koje  sebe nazivaju komandirkama. Kome one komanduju! Niko nije kriv dok mu se krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom.

Ćelije u Ce-Zeu godinama nisu okrečene. Pacovi su nekažnjeni stanari ove proklete avlije.

Ako  građanin izađe pred specijalnog sudiju, ili istražnog sudiju za ratne zločine, može da izgubi svaku nadu. Držaće ga mesecima bez optužnice, a onda će mu stalno produžavati pritvor. Pa ko duže izdrži. Sudija ili optuženi. A sudijama se ne žuri. Oni su štićeni, sa duplim platama, dnevnicama..

Šta poručiti srpskim vlastima koje su zaslužne što nam i zatvori liče na one iz turskog doba. Mislite na sebe gospodo, i na svoju budućnost. Okrečite zatvorske ćelije, postavite normalne i zdrave stražare. Budućnost većine Tadićevih, Dinkićevih i Pajtićevih sledbenika je  život u kazamatu u Bačvanskoj ulici u Beogradu, u Sremskoj Mitrovici, Zabeli, u KPZ Niš. Učinite to odmah, vreme vam izmiče.

 

 

Procenat samoubistava ili nasilne smrt u zatvoru, u srpskim zatvorima je zastrašujući.