Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Kako se medijska magla u Srbiji pretvarala u medijski mrak (2)


U carstvu droge, pljačke i fantazija


Kad uskoro bude sahranjena imperija medijskog ludila Željka Mitrovića i sa njim u prošlost ode otrov kojim je zadojio generacije mladih ljudi, uzevši im i dušu i pamet, mnogi će brzo zaboraviti ko su bili njegovi "komesari za pranje para" i korisnici njegovih "kokainskih kompenzacija". Ali, jednu takvu ličnost i njenu zlu sudbinu, koju su odredili vlastohleplje, alkohol, droga i promiskuitet, od zaborava je pokušala da sačuva Tabloidova saradnica, istražujući život i njegovo dno u televizijama Pink i Avala. Na sceni su: životni i profesionalni pad novinarke Bojane Lekić, pljačke i druga predoziranja Željka Mitrovića, kako se prodao Veran Matić, kako Mlađan Dinkić zapošljava novinare

 

Dragana Radosavljević

 

        Oni koji su radili sa bivšom novinarkom NTV Studio B, TV B92, BK Telekom i RTS Bojanom Lekić, i to od njenih prvih dana na radiju, tvrde da je ona bila "drugarčina" koja nije imala uobičajenu egomaniju, tipičnu za one koji su tu stekli svoju slavu.

No, kako je život prepun klizavih terena, na jednom od njih našla se i ona, možda baš zahvaljujući skrivenim nebeskim ambicijama koje su u njoj dugo spavale i čekale pravi trenutak da se aktiviraju...

Sudeći prema onome što je i sama ispovedala, kod nje se sve prelomilo kada je shvatila da Veran Matić, direktor TV B92, dakle medijske kuće u kojoj je radila, sve što čini iz ličnih interesa i interesa najbližeg okruženja. Kap je prelila čašu kad joj je Matić otvoreno rekao da se prodao i da su se svi oni prodali!

 Danas ima običaj da kaže kako je bila običan pion u rukama ovog prevejanog antiratnog profitera, te da je zbog toga odlučila da okrene drugi list...

Znala je da u javnosti uživa status beskompromisnog novinara i odlučuje da to unovči. Prava prilika nastala je onog momenta kada je odbegli tajkun Bogoljub Karić, uz nečiju sugestiju, odlučio da joj dodeli godišnju nagradu BK za novinarski doprinos.

 Pošto je Karić tada bio neraskidivi deo imperije Milošević, Veran Matić je jedva dočekao da se "ogradi" tvrdeći da se to "baca ljaga" na njegov imidž borca protiv Miloševića, koji on godinama gradi pred strancima, pa odmah stavlja Lekićku pred izbor - ili nagrada ili B92! Ali, nakon svega što je znala o njemu i njegovim prevarama, njen izbor je bio da krene u lov na vrh...

 

Ušla u BK kao u CK

 

Laureat sve-samo-ne-prestižnog priznanja, čiji je najvažniji deo bio 20.000 tadašnjih nemačkih maraka, dobila je kao avans za prodaju svega što je glumila da zastupa godinama za sobom. Bogoljubu je, kao proverenom skorojeviću, imponovalo da se okružuje onima koji su u tom trenutku imali neko ime i on je to bio spreman da plaća, i to u kontinuitetu.

 Ovde počinje period ogavnog ulizivanja Bogoljubu Kariću, kao što će kasnije biti u slučaju drugih aktera ove priče, pa na ovaj način Lekićka dolazi preko noći do stana, kao i do redovnih isplata deviza u kešu, zbog čega je počela da sebe doživljava kao ličnost od izuzetnog značaja, kojoj više ni njeni intervjui, koji su je na trenutak učinili prestižnim novinarom, nisu bili potrebni.

 Uz sve neumerenije konzumiranje alkohola i raznih droga, među kojima je i heroin, u svom mozgu ona počinje da doživljava sebe kao divnu osobu, koja je pri tom prelepa i koju svi obožavaju, pa akteri njenog dotadašnjeg života postaju nepotreban balast kog se treba osloboditi.

Ona se distancira i od osobe koja je više bila Bojana Lekić od same Bojane Lekić. Reč je o njenom bivšem mužu Slaviši, koji je bio i ostao vrhunski novinar i bez čijih stalnih instrukcija i supervizije svega što je ikada uradila nikada ne bi dostigla nezasluženi ugled koji je uživala u novinarskoj profesiji. 

Slaviša je, po njenim rečima, "pijanac, mator, a i seksualno nedovoljno aktivan" za jednu takvu megaribetinu kao što je ona postala sa Bogoljubovim parama i uz pomoć kokaina i heroina.

Razvod od Slaviše Lekića predstavlja kraj novinarske karijere nekadašnje Bojane Lekić, a bez njega, koji bi je sprečavao da pravi gluposti, počinje autostrada profesionalnih promašaja koje je teško povezati sa slikom koja ju je pratila deset godina unatrag.

 Sve mlađi novinarčići i pomoćno osoblje sa BK televizije počinju da postaju deo njenog ličnog života i ona to ne krije, ma koliko je to često ličilo na vezu majke i deteta ili čak babe i unuka.

Ova idila počinje da uzima drugi oblik kada Bogoljub, kome se BK imperija ozbiljno zaljuljala jer je pokazao političke afinitete, pre svega na stalne nagovore Aleksandra Tijanića koji je u Bogoljubovom angažovanju video priliku za dodatno ceđenje para, ovog puta videvši sebe u ulozi ideologa političkog marketinga novog stranačkog lidera.

Uzgred, Tijanić i Lekićka se nikada nisu previše voleli, pre svega zato što su oboje muzli istu kravu muzaru, pa su se doživljavali kao konkurencija.

Tijanić diže ruke od BK televizije, Milomir Marić bezuspešno žonglira neko vreme i, verovatno na njeno insistiranje, Bogoljub postavlja Lekićku na čelo televizije, što postaje njeno prvo nenovinarsko angažovanje na televiziji.

Zahvaljujući potpunoj nesposobnosti i nepoznavanju menadžersko-direktorskog, ali i uredničkog posla, za kratko vreme se mobiliše armija nezadovoljnika zaposlenih na BK, koji sve glasnije traže svoja neisplaćena primanja, dok se "gazdarica" krije iza dobro zaključanih vrata.

Njoj nije loše jer ona redovno dobija za sebe pare od Bogoljuba, predstavljajući mu kako televizija opstaje isključivo zahvaljujući njoj, i uporno ponavlja jednu od njenih redovnih laži do današnjih dana, a to je da je zaposleni obožavaju!

To obožavanje se manifestovalo svakodnevnim udaranjem pesnicama u vrata njene kancelarije i kricima besnih i gladnih ljudi. U poslednjoj fazi, kada više nema para ni za čćenje zapušene kanalizacije, u zgradi televizije se širi miomiris fekalija i govana, što se uklapa u sliku "sjajnih poteza" bivše novinarke.

 

Kraj karijere viđen kao poslovni uspeh

 

Kraj BK priče je poznat: preko noći je televizija prestala da postoji, zaposlenima su ostale neisplaćene plate, osim onim pametnim koji su blagovremeno podneli tužbe protiv BK, pa su kasnije dobili svoja potraživanja iz stečajne mase.

Tada Lekićka opet postaje veći vernik od pape, ovog puta kao samoproklamovani glavni savetnik Zorana Đinđića za medije, mada osim nje niko nikada nije to potvrdio. U svom samoreklamiranju Bojana ide čak do insinuiranja da su ona i Zoran u nekim prilikama bili više od prijatelja, što takođe treba razumeti kao plod njene mašte i želje da se predstavi kao fatalna ženska kojoj je nemoguće odoleti.

Svi koji su ikada imali neke poslovne veze sa njom tvrde da retko ko ima toliki kapacitet za "agresivno šlihtanje", kako to naziva njen nekadašnji bliski saradnik.

Zato ne čudi da se preko Đinđićeve linije, bez obzira na svoj debakl na BK televiziji, ona ubacuje u novi tim u RTS-u koji predvodi Aleksandar Saša Crkvenjakov, lažno se predstavljajući, a to ide do današnjih dana, kao glavni i odgovorni urednik televizije, mada je ona oduvek bila samo glavni urednik informativnog programa.

Zaposleni je pamte po njenom teturanju po zgradi u Takovskoj, za koje se tvrdi da nije bilo samo posledica alkohola, što je kulminiralo na dan ubistva Zorana Đinđića.

U nedavnom intervju ona tvrdi kako je taj dan ona držala program pod kontrolom, dok svi svedoci tvrde da je bila potpuno slomljena, što bolom, što alkoholom i drugim sredstvima, pa je ličila na mumiju koja ne reaguje ni na šta što se događa u njenom okruženju.

Tog martovskog dana tužno se završava i njena karijera na RTS-u, što će ona u dolazećim godinama stalno da pripisuje kao svoj veliki poslovni uspeh.

Koliki je to bio uspeh govori činjenica da, kada je na čelo RTS-a došao Tijanić sa svojim ljudima, zatekao je televiziju u dugovima i bez ikakvog redovnog priliva novca, pre svega zahvaljujući dilovima sa tajkunima DS-a i informativnom programu koji je bukvalno progledao dolaskom dokazanog profesionalca Gordane Suše.

U doba Tijanića, a pod njenim rukovodstvom, bez obzira i na Tijanićevo mešanje, TV Dnevnik 2 ponovo postaje najvažnija informativna emisija u Srbiji i to ostaje do danas. Šta bi bilo da je Lekićka ostala duže na RTS-u teško je i pretpostaviti.

U godinama koje slede, Bojana Lekić nestaje iz vidokruga javnosti i mnogi veruju da se ona ne pojavljuje na televiziji zato što je nepodobna, ne shvatajući da nju novinarski posao više ne interesuje, ona želi da ponovo ima neku moć koja će joj opet doneti ogroman novac i ona zna da nikakva emisija to ne može da joj obezbedi.

Ona širi glasine da radi za neku američku televiziju, ali to niko nije potvrdio i verovatno je deo njenog redovnog samoreklamiranja zasnovanog na njenim fantazijama.

Istina je jedino da je od roditelja pozajmila novac da otvori svoju agenciju "Brendon", koja je godinama  pomalo radila, ali daleko od njenih prohteva i očekivanja.

U međuvremenu, ona se zaklinje na vernost svakome ko je mogao da je ubaci na neko mesto gde bi mogla da povrati stare navike i to se ostvaruje u potpuno neočekivanom trenutku...

 

Vodeći lopov zapošljava vodeću radodajku

 

        Kada su februara 2010. godine Željko Mitrović i Robert Nemeček sa Mlađanom Dinkićem imali razgovore o eventualnoj pomoći za novi koncept TV Avala, Dinkić je natuknuo da bi mogli da angažuju Bojanu Lekić da radi svoju emisiju sa intervjuima i možda još neku po dogovoru.

Mitrović i Nemeček su to u početku ignorisali, ali kada je Dinkić to ponovio i na drugom sastanku, oni su to doživeli kao neki pritisak i zaključili da je bolje da se povinuju tom zahtevu ako hoće da dobiju njegovu finansijsku podršku i rekli su da nemaju ništa protiv.

 Tri meseca se ništa nije dešavalo, sve dok se jednog dana Lekićka nije pojavila na TV Avala i zadržala kod Nemečeka nekoliko sati...

 On je nakon toga govorio da Lekićka treba da se dogovori sa Mitrovićem oko finansija za sebe, ali da će ona od jeseni da radi dve emisije - intervju i nedeljom emisiju "8 dana", koju bi radilo osam novinara zaduženih da obrađuju osam tema.

 Skoro celo leto prolazi u jalovim dogovorima i tek u avgustu se čuje da je Mitrović napravio dogovor sa Lekićkom, na osnovu čega ona treba odmah da dobije neki avans i počne da sprema emisije. Jedino što od tog avansa nije bilo ništa i tako je ostalo do današnjeg dana. U tom trenutku niko još nije svestan da Mitrović više nema para i da je sve sprčkao na loše investicije i život na visokoj nozi.

U međuvremenu on uspeva da pokrade veći deo novca koji je TV Avala za program dobila od banaka i agencija i u septembru sprema veliko otvaranje Pinka u Sloveniji, za koji traži od Bojane Lekić da mu pomogne oko informativnog programa.

 Lekićka koristi vreme provedeno sa Mitrovićem da mu objasni kako bi ona trebalo da bude na čelu TV Avala i kao direktor i kao glavni urednik umesto Nemečeka, koji "nije lojalan" i kako bi od toga Željko imao silne koristi.

To ostaje kao nedorečena tema, ali Lekićka insistira kako ima ogromno direktorsko iskustvo i kako je podigla četiri televizije, kako je proglašena za najboljeg menadžera na Balkanu i slične izmišljotine očigledno poremećenog uma na koje Željko ne reaguje, ali ima u vidu da je ona spremna na sve da bi mu se ulizala i čeka trenutak da to iskoristi.

 Nemeček otkriva da na Avali postoji "peta kolona", koja potkrada Avalu ko zna od kada, da postoje neki crni fondovi sa kešom u devizama, za koje Željko tvrdi da ni on nije znao, kao i vrlo sumnjivi ugovori za reklamiranje koji se vuku iz prošlosti, i zato on traži da Mitrović ukloni potpredsednika UP TV Avala Dušana Pančića.

Nemeček i Lekićka otkrivaju da se svakodnevno sa računa TV Avala vrše plaćanja o kojima oni ne znaju ništa i otkrivaju da šefica računovodstva dobija telefonske naloge za plaćanje od Pančića ili Mitrovića, kao i da šefica pravne službe Katarina Martinović drži ključ od sefa u kome se kriju devize iz crnog fonda.

Umesto da budu otpušteni, Lekićka ide na tajni razgovor kod Mitrovića, vraća se kao novopostavljeni generalni menadžer TV Avala. Tako je napravljen dogovor da se pljačka Avale i pranje para nastave i podignu na mnogo viši nivo.

 Željko joj obećava da će joj platiti sve što joj je obećao i od tog trenutka za Bojanu Lekić je Željko Mitrović postao "vlasnik", kako ga sve vreme do današnjeg dana oslovljava pred zaposlenima. Ona nema nikakav problem što zna da čak četvoro ljudi na TV Avala svakodnevno iza njenih leđa podnosi izveštaj Željku i da je njena funkcija fiktivna. Jedino što nju zanima jesu pare, i to ne pare za zaposlene ili za program TV Avala, već isključivo za nju.

Postavljanjem na novu funkciju i Nemečekovom nepristajanju da učestvuje u Mitrovićevim prljavim poslovima oko Avale, otvara se novo poglavlje u karijeri samozvane najbolje menadžerke na Balkanu. Njene emisije se više ne pominju jer to očigledno ona nikada nije ni planirala da radi i svakodnevno ona drži sastanke sa autorima, novinarima i zaposlenima i svako ko je ikada prisustvovao tome opisuje jedan isti šablon.

Maratonski razgovor se skoro uvek svodi na monolog u kome prvi deo čini samohvalisanje u stilu "ja sam podigla četiri televizije, svuda gde sam bila svi su me voleli, moji rezultati su neprevaziđeni", a onda se pominju neke poznate ličnosti koje su navodno to postale isključivo njenom zaslugom.

Nedavno je prisvojila Brankicu Stanković i takoreći proglasila sebe sivom eminencijom "Insajdera". U drugom delu maratona ona priča kako Avala ima sjajne rezultate, bez obzira na to što porodice zaposlenih gladuju jer plate kasne mesecima, a na kraju dolazi uobičajeno zaplakivanje, kada ona lamentira nad jadnim ljudima kojima bi volela da pomogne itd. Preko noći poslovi za Avalu završavaju u njenoj agenciji "Brendon", a za razne poslove se angažuju neke anonimne firme kojima se u rekordnom roku isplaćuje novac, bez obzira na to što je posao koji su radili ispod svakog kriterijuma, kao što je nedavna promena vizuelnog izgleda TV Avala.

Na šta to liči može da se uveri svako, a jedino Bojana zna zašto je za to izabrana baš agencija pod nazivom "Oranž".

Ipak, da bi se nešto ovako uradilo, zaposlenima iz grafičke službe TV Avala, među kojima je bilo vrhunskih grafičara, trebalo je prvo ogaditi život da bi dali otkaz i otvorili prostor za "pomoć sa strane".

Za to su bili zaduženi Željkovi jurišnici, čiji je jedini zadatak na Avali bio da svakodnevno terorišu zaposlene kako bi im se uterao strah u kosti. Šef grafike dobija ozbiljne probleme sa srcem i posle jednog terora od strane Lekićkine desne ruke, direktora produkcije koji se u taj posao razume koliko i ona u program, on daje otkaz, posle čega odlaze i ostali iz grafičke službe.

 

Kokainska kohabitacija Bojane i Željka

 

        Od decembra 2010. godine počinje bratsko-sestrinski odnos Pinka i Avale, tako što Pink velikodušno daje Avali bezvredan program, pre svega zato što je Pinkova licenca za korišćenje tog programa, najčešće odavno, istekla i/ili zato što je striktno zabranjeno da se taj program prikazuje na drugoj televiziji, u ovom slučaju Avali. Zašto se to radi?

Za sav program koji Avala dobije od Pinka, kako zakon i nalaže, mora da se sklopi ugovor o korišćenju ili poddistribuciji, naravno uz konkretno navedenu vrednost tog ugovora. 

Ni u jednoj situaciji do sada Pink nije ništa poklonio svojoj posestrimi, već je uvek iza svega stajala neka mutna radnja.

U ovom slučaju ovi ugovori se kriju i, osim Lekićke i šefovice pravne službe, niko ne zna za koliki iznos se TV Avala svakodnevno zadužuje za emitovanje programa uvredljivog kvaliteta. Pošto je broj do sada ovako sklopljenih ugovora nepoznat, jedini pokazatelj da su u pitanju ogromne cifre jeste podatak da se dug TV Avala od dolaska najbolje menadžerke na Balkanu povećao za nekoliko miliona evra, po nekima čak do sedam miliona, i to uglavnom prema Pinku.

 Čega tu sve ima govori i podatak da TV Avala ima trajni nalog za plaćanje City Records-u za svakodnevno emitovanje spotova njihovih izvođača, bez obzira na to što nikada nije emitovan nijedan spot City Records-a, pošto takve muzike nema, niti je ikada bilo, na programu TV Avala. Takođe, u reklamnim blokovima na TV Avala se emituju reklame za koje nije nikada sklopljen ugovor sa Avalom, već sa Pinkom, pa Avala tako vraća Pinkove dugove, kao i u mnogo drugih slučajeva kada su se sa računa Avale plaćali Pinkovi dugovi.

Drugi vid siromašenja TV Avala bili su stalni pritisci "vlasnika" da se Avala što više avansno zadužuje i da se sve što izvuče unapred, odmah prebaci na Pink, bez obzira na neisplaćene plate radnicima i razna druga dugovanja, sve uz obećanje da će se sve to vratiti i da dolazi blagostanje.

Prvo blagostanje je Lekićka obećala zaposlenima za april ove godine, pa onda za jun, oktobar i zadnja šargarepa za magarca je zakazana za 15. januar iduće godine, verovatno zato što se nada da će na ime novogodišnjeg programa neke pare moći da završe u privatnom džepu voljenog rukovodioca.

Bez obzira na to što je uzimanje avansa od oglašivača nešto što se radi u očaju, jer mora da se da ogroman popust, a pri tom ne može da se dobije nijedna nova para dok se dug ne otplati, marketing TV Avala skoro godinu dana to stalno radi, i to protiv svoje volje, ukazujući na katastrofalne posledice koje su neumitne. Naravno, istog trenutka kada neki avans legne na račun TV Avala biva prebačen na račun Pinka, kao znak lojalnosti Bojane Lekić prema "vlasniku".

Posle nekoliko protestnih okupljanja na TV Avala, Tanjug je objavio vest o katastrofalnom stanju na televiziji, pre svega kao odgovor na somnabulni intervju Bojane Lekić objavljen u dnevnom listu Press, koja je svojim bezobzirnim lažima i ljigavim uvlačenjem Željku Mitroviću isprovocirala svakoga ko ima ikakve veze sa Avalom.

Lekićka shvata da je pitanje trenutka kada će program da stane, a to je jedino čega se boji jer zna da u tom slučaju televizija može da se ugasi, a onda ništa od njenih obećanih para. Pošto je svesna da Mitrović neće dozvoliti da ijedna para ode za plate Avalinih radnika, ona otvara tajni račun za koji Mitrović ne zna i pokušava da namakne neki novac koji bi podelila za plate kako bi makar privremeno smirila ljude.

Ipak, onog trenutka kada je 12 miliona dinara leglo na taj račun, Mitrović je pozvao i naredio da se sav novac odmah prebaci na Pink, što jasno govori da na TV Avali postoje ljudi koji ne doživljavaju Bojanu kao svog pretpostavljenog, već Mitrovića, pošto je o ovoj "operaciji" bio obavešten za manje od sat vremena.

Prvi put otkako je zasela u fotelju, Lekićka je odbila da to uradi i rekla da mora da da platu ljudima na Avali, na šta je Mitrović potpuno poludeo i počeo sa pretnjama koje su kulminirale kada je to popodne iz Pinka stigao papir koji je Bojana trebalo da potpiše. Ona se i tada opirala, sve dok Željkov izaslanik na Avali nije "uverljivo objasnio" da nema odlaska dok se papir ne potpiše. Tako je najbolji menadžer Balkana još jednom prodao interese zaposlenih čija prava treba da štiti.

 

 

 

Prijatelj svetog Petra i drugi zaverenici

 

U trenutku "preuzimanja vlasti" zaposlenima se dugovala samo jedna plata koja je trebalo da bude plaćena tih dana, da bi danas TV Avala dugovala šest mesečnih zarada zaposlenima iz čega proizlazi da su za deset ovogodišnjih meseci zaposleni dobili četiri plate.

No, Lekićka i dalje priča kako Avala ima sjajne rezultate zahvaljujući njenim "fenomenalnim direktorskim potezima", kako ona to voli da kaže.

 Ti "sjajni" potezi su je doveli u situaciju da je jednog dana analitičar gledanosti Predrag Rodić sačekao ispred WC-a i pred svima rekao da će joj prosuti utrobu po hodniku jer su njegova deca gladna!

Od tada su njena vrata uvek zaključana kada svrati na Avalu, a to nije čće od nekoliko puta nedeljno. Pri tom, odavno se šire glasine da svaki put kada ona Mitroviću zatraži pare (za sebe, naravno) on je odobrovolji isporukom kokaina, istog onog zahvaljujući kome se on susretao sa svetim Petrom i sit ispričao u više navrata.

Bez obzira na to što se svojevremeno lečila od bolesti zavisnosti, nije tajna da se ona redovno drogira, kao i da je jedan od njenih snabdevača belim prahom najbolji drug jednog od bivših zaposlenih na TV Avala.

Jedno vreme ona je uobrazila da ima probleme sa želucem, pa je radila analize na VMA, da bi jedan od lekara privatno izjavio da su svi njeni problemi isključivo u njenog glavi, od neurastenije pa nadalje.

Nedavno je napravila skandal na Avali kada je tvrdila da je jedino njena kancelarija hladna i da joj to neko radi o glavi. Kada su je majstori ubedili da je to svuda isto i da sigurno nije hladno, dan kasnije je polugola istrčala iz kancelarije, u helankama i majici bez rukava, zakrvavljenog pogleda, vrišteći da je užasno toplo i da opet neko hoće da je ubije. Među zaposlenima se niko nije uzbudio jer tamo odavno svi njene ispade pripisuju mentalnim poremećajima intenziviranih drogom.

 

 

 

Ponuda bez potražnje

 

 Nije tajna da se Bojana Lekić nudila raznim televizijama, u nadi da će, kao svojevremeno na BK, preko noći nestati i da jednog dana neće morati da odgovara na pitanja o zloupotrebama u kojima je učestvovala na TV Avala. Preko starog neprijatelja Verana Matića se raspitivala za B92, a na proslavi godišnjice B92 je bila nerazdvojna sa Manjom Grčić, bivšom bejbisiterkom porodice Mitrović i sadašnjom direktorkom B92, ali izgleda da nije bilo zainteresovanih.

Nudila se i Predragu Rankoviću, koji nije ni razmatrao mogućnost da je prihvati na Hepi TV. Za prolaz na Radio-televiziju Vojvodine, gde je na vlasti njena nekadašnja koleginica sa B92 Sanda Savić, potezala je neke veze preko vojvođanskog rukovodstva, ali opet bez nekih rezultata. Što se tiče Pinka, od prvog dana je bacala oko na mesto Tanje Jordović, ali je ova predosetila opasnost i držala je podalje od sebe. Vreme će pokazati u kom pravcu ide ova nekad perspektivna novinarka, koja je upala u ralje mitomanije, vlastohleplja i prateće narkomanije.

 

 

Što je babi milo...

 

Kao samoproklamovani glavni savetnik Zorana Đinđića za medije, mada osim nje niko nikada nije to potvrdio, Bojana Lekić je sama plasirala intrigu o tome da su "ona i Zoran u nekim prilikama bili više od prijatelja", što takođe treba razumeti kao plod njene mašte i želje da se predstavi kao fatalna ženska kojoj je nemoguće odoleti.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane