Natrag

Beli kriminal

Beli kriminal

Svečana sahrana Fonda PIO u prisustvu mafije

 

Doktor za prevare

 

Navršilo se skoro deset godina od stvaranja prve afere lažnih penzija u Beogradu i Smederevu. No, dokazi pripremljeni još 2001. godine protiv optuženih lekara-veštaka, kako se ispostavilo, nisu imali za cilj borbu protiv korupcije, već kadrovske promene u Sektoru za ocenu radne sposobnosti. Kako je došlo do "smene generacija" u Fondu PIO i kako je nova garda demokratskih pljačkaša zasela na mesta nekadašnjih vrhunskih lekara-veštaka, kojima je pre deset godina očito montirana optužnica za korupciju

 

Piše: Zorica Tršić       

 

Posle deset godina od pokretanja postupka nad grupom lekara-veštaka u "aferi lažnih penzija", ispostavilo se da uprkos haosu u pravosuđu, sud u ovom slučaju nije naseo na medijske izjave odgovornih lica Fonda o krivici pohapšenih lekara. Sud je, naime, časno obavio posao, prepuštajući da vreme presudi, jer je vreme najbolji sudija...

A pokazalo se da nedostatak dokaza ne može da se zameni papagajskim ponavljanjem, i da su lekari veštaci bili korumpirani! Takođe, iz svega što je usledilo postalo je jasno da cilj afere nije bila borba protiv korupcije, već borba za pljačkanje Fonda preko Sektora za veštačenje!

 

Kadrovske obnove doktora Alekse

 

Naime, neposredno nakon spektakularnih hapšenja lekara-veštaka, u tek stvorenoj aferi došlo je do njihove ekspresne suspenzije i još bržeg zapošljavanja "nove generacije", zapravo sve samih školskih drugova i drugarica dr Aleksandra Alekse Miloševića, tek ustoličenog direktora Sektora za ocenu radne sposobnosti u Fondu PIO.

Stajale su te "junoše" iza ugla, spremne da po dogovoru ulete na upražnjena radna mesta, čim policija sa lisicama na rukama izvede legende medicinskog veštačenja iz Fonda.

Ali i radna biografija dr Miloševića potpuno je odudarala od profila vrhunskih specijalista, koji su kao iskusni i provereni klinički lekari, na kraju radnog veka primani u Sektor za veštačenje Fonda PIO...

Imao je oskudno specijalističko iskustvo, a u oceni radne sposobnosti nikakvo. Zato je i bio upućen na grupu veštaka-psihijatara radi edukacije.

No, ova edukacija nikada nije sprovedena, jer su doslovno svi psihijatri pohapšeni ili pomrli od poniženja koje im je Fond pripremio. Tako je došlo do toga da baš dr Aleksa Milošević bude predložen za direktora Sektora za medicinsko veštačenje.

Na pomolu je bio i projekat "kadrovske obnove" u kome će u roku od mesec dana da budu smenjeni svi direktori filijala, diplomirani pravnici, što su radni vek započeli u filijalama još kao pripravnici i koji su u ovoj oblasti imali nesumnjivo veliko iskustvo...

U tako stvorenim uslovima dr Aleksa Milošević osmišljava "nove pravce  razvoja", jer je procenio da među drugovima i drugaricama ima još psihijatara, hirurga i internista koji bi prihvatili da rade po njegovim nalozima, a ne po svojoj savesti...

Sistematizacija je ograničavala broj lekara-veštaka, ali je nova afera penzija 2005. godine u Smederevu, otvorila neslućene mogućnosti za prijem najvećeg u istoriji broja lekara veštaka.

Na mesto jednog uhapšenog lekara dr Aleksa Milošević je imao pravo da zaposli koliko on proceni da treba za "odlučnu borbu protiv korupcije". Uslovi za zapošljavanje su bili: umešnost u falsifikovanju nalaza, radi stvaranja lažnog osnova za rešenja i optuženja starijih kolega!

Naprotiv, prosto su se sami preporučivali, imajući u vidu da moć dr Alekse Miloševića prerasta njegove stručne i moralne kvalitete! 

Zaposleni u Fondu su imali saznanja o "projektu kadrovske obnove", znalo se da je cilj otpuštanje sa posla starih lekara.

Osim ovog cilja postojao je i drugi, prateći, koji je otkriven još novembra 2005. godine. Tadašnji tek postavljeni direktor filijale Smederevo, a sadašnji sudija Višeg prekršajnog suda Miroslav Petrović je izjavio: "...Smederevci koji su platili da bi ostvarili pravo na penzije neće odgovarati krivično, ali će verovatno morati da vrate sav novac koji su od države dobili mimo zakona. Takvih u Srbiji, prema nekim procenama, ima oko 150.000, zbog čega je državna kasa svake godine lakša za oko 60 miliona evra.."

 

Dodao je i to da su "...svi lekari za koje postoje dokazi da su uzimali pare i izdavali lažne penzije suspendovani, a uveden je novi Pravilnik o načinu rada organa veštačenja". Ovo je bila izjava jednog bivšeg sudije za prekršaje, koji je javno izrekao ono što je bio deo tajnog plana Alekse Miloševića.

Neuki sudija je samo u jednom pogrešio: nije uveden novi Pravilnik, nego su suspendovana sva pravila!

Očigledno je Fond nekoj instituciji platio da izvrši istraživanja i ispita javno mnenje koliko je ljudi platilo penzije.

Naravno, niko ne spori da mita i korupcije ima, ali ko sme da uskrati invalidsku penziju, na primer, građaninu Zoranu Dačiću zbog sumnje da je dao mito, ako postoje nepobitni dokazi da mu je zakazana operacija srca, uz sve prethodno verifikovane neizlečive bolesti!

Zbog davanja lažnog nalaza, ocene i mišljenja, kao što je to urađeno prilikom veštačenja slučajeva Zorana Dačića, Miroslava Mihajlovića, Miodraga Radića, Čedomira Tatalovića, Miroslava Sonfirovića, direkcija Fonda je bila dužna da objavi imena lekara-veštaka koji su doneli lažne nalaze da kod ovih osiguranika ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti.

 

Pokojniku ima ko da piše

 

Frapantna je činjenica da su jedni te isti lekari bili članovi komisije koja je u Smederevu ukidala penzije, a istovremeno i članovi komisije koja je u drugim gradovima po spiskovima davala penzije! Takođe je neverovatno da je jedna od žrtava ovog zmešateljstva, Miroslav  Sonfirović, u međuvremenu umro, pa je mesec dana posle smrti dobio rešenje da mu se žalba odbija!

Dakle, ni činjenica da je neko smrtno bolestan nije bila dovoljna za utvrđivanje radne nesposobnosti! Očigledno, zadatak člana stručne komisije za kontrolu predmeta, dr Milenka Kašikovića, bio je da tvrdi da je penzija lažna, samo zato što se u predmetu ne nalazi rendgenski snimak.

Dr Milenka Kašikovića pre imenovanja za člana komisije nije pregledala tzv. neuropsihijatar dr Anđelka Kolarević, takođe član stručne komisije, koja je mogla da utvrdi da dr Kašiković boluje od amnezije. Naime, ovaj član komisije je potpuno zaboravio da je kroz hodnik Medicine rada u Smederevu trčao za pacijentima da im vrati zaboravljene RTG snimke!

Tada je smatrao da su RTG snimci glomazni za dosije, a da prelomljeni i savijeni više nisu upotrebljivi. Pred sudom je promenio mišljenje. Niko od optuženih nije tražio da se izvrši uvid u predmete ćije je veštačenje obavio dr Kašiković i uveri se da u njima nema RTG snimaka.

Za razliku od onih koji su radni vek proveli u operacionim salama i koji su godinama edukovani za ocenu radne sposobnosti, dr Dika Kajević, takođe član komisije, koji je procenjivao dovoljnost dokumentacije, došao je u Fond samo dve godine pre izbijanja afere, pa nikako nije imao dovoljno iskustva za procenu pravilnosti rada specijalista hirurgije i ortopedije. On je ranije radio u firmama koje se bave prodajom farmaceutskih proizvoda, pa je njegovo iskustvo trgovačkog putnika potpuno irelevantno za procenu pravilnosti nalaza i potpunosti dokumentacije.

Dr Aleksa Milošević nije mogao da objasni zašto je za člana komisije angažovao i dr Anđelku Kolarević, koja nije imala nikakvo iskustvo u oceni radne sposobnosti, a ne na primer dr Sanju Bajić, koja je ceo radni vek provela u organima veštačenja.

Uzgred, dr Anđelka Kolarević je danas vlasnik novog stana na Dedinju, a građani Smedereva, čije je nalaze obeležila kao lažne, umiru po ulicama Smedereva bez penzije i zdravstvene zaštite.

Članovi stručne komisije, lekari Milenko Kašiković, Rade Perić, Momčilo Petrović, godinama su  bili stalni veštaci na području filijale Smederevo.

Interesantno da od preko hiljadu pregledanih predmeta nema nijednog u kome su oni veštačili, pa makar bio i pravilan ili nepravilan!

Dok su se prevare Fonda ticale samo neukih stranaka, sve se stavljalo na teret službenih lica. Međutim, davanje lažnih instrukcija, lažnih izjava, lažnih podataka i lažnih odgovora državnim organima predstavlja opasnu pojavu stvaranja jednog moćnog naddržavnog aparata, koji ima sopstvena nepisana i tajna pisana pravila!

Evo i dokaza za tu tvrdnju: Odeljenje za internu kontrolu, sudsku zaštitu, međunarodnu regulativu i razvoj penzijskog i invalidskog osiguranja, u odgovoru drugom državnom organu navodi: "...da je Pravilnikom propisano da kada nalaz, ocena i mišljenje nije jasno, potpuno, logično, obrazloženo, naučno i stručno zasnovano, ili kada se pojavi osnovana sumnja u objektivnost i nepristrasnost, organ Fonda ne prihvata nalaz, već zahteva davanje novog nalaza i mišljenja ili ponovno veštačenje sa drugim veštakom". Ovo jasno govori da je kriminal u organima veštačenja potpuno legalizovan i dozvoljen!

U slobodnom prevodu, ovo znači da organ Fonda PIO, koji sebe naziva Odeljenjem za internu kontrolu, sudsku zaštitu itd., obaveštava državne organe da je Fond kriminalizovao upravni postupak i da po pravilniku ima pravo da sa kriminalnim radnjama nastavi!

Posle takvog zvaničnog odgovora direkcije Fonda, treba konstatovati da je Aleksa Milošević obavio zadatak: Fonda više nema!

 

 

 

 

Mesečni  prihod dr Aleksandra Miloševića u 2008. godini iznosio je otprilike 70 najnižih penzija građana Smedereva, upravo najsiromašnijih i obolelih od najtežih bolesti, koji su lažnim veštačenjem komisija koje je on formirao ostali bez svojih penzija i zdravstvene zaštite.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane