Natrag

Zakonopravila

Zakonopravila

Državni sekretar Ministarsva pravde u dilemi: šta je delo a šta je nedelo

 

Izdavanje menica na kilo

 

O novim prilozima srpskih zakonodavnih "inovatora" i njihovom smislu i besmislu, piše Tabloidov urednik Josip Bogić, penzionisani pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a

 

Josip Bogić

 

Upravo kada smo mislili da se državni sekretar u ministarstvu pravde, sveznajući Slobo dan Homen, dozvao pameti, demantovao nas je svojim novim inovacijama u oblasti krivičnog zakonodavstva. Dao nam je do znanja da ne poznaje niti je temeljno pročitao zakone iz oblasti krivičnog zakonodavstva kao i mnoge međunarodne konvencije koje je ova država ratifikovala. Naime predložio je uvođenje novih krivičnih dela koja već postoje u KZ. Radi se o dva, kako kaže, krivična dela, koja će stati na put prevarantima u oblasti privrednog kriminala.

Prvo na spisku kažnjivih dela  biće novo delo: "Namerno odvođenje firme u stečaj" za koje će se izricati i zatvorska kazna i oduzimati imovina, najavljuje Homen, taj nesmenjivi državni sekretar Ministarstva pravde i predsednik radne grupe za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika Srbije.  Za ovo novo krivično delo kazna će najverovatnije iznositi od šest meseci do pet godina zatvora. Ali ovde je važno da se budućim učiniocima ovog krivičnog dela pošalje poruka da će zatvorsku kaznu pratiti i imovinska sankcija, odnosno oduzimanje imovine.

Svojevremeno je postojao predlog malo pametnijih poznavalaca KZ da se za sva krivična dela, kojima se stiče imovinska korist u krivičnom postupku ona obavezno oduzima i da služi za obeštećenje oštećenih ili da odlazi u budžet. Naravno ovakav predlog nije usvojen i sada se vidi koliko je bilo pametno ovakvo rešenje.

 

Šta Homen ustvari ne zna o stečajevima...

 

Prouzrokovanje lažnog stečaja, član 236, u stavu 1 predviđa da: Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u nameri da taj subjekt izbegne plaćanje obaveza prouzrokuje stečaj tog subjekta prividnim ili stvarnim umanjenjem njegove imovine, na način što: celu ili deo imovine subjekta privrednog poslovanja prikrije, prividno proda, proda ispod tržišne vrednosti ili besplatno ustupi; zaključi fiktivne ugovore o dugu ili prizna nepostojeća potraživanja; poslovne knjige koje je subjekt privrednog poslovanja obavezan da vodi po zakonu prikrije, uništi ili tako preinači da se iz njih ne mogu sagledati poslovni rezultati ili stanje sredstava ili obaveza ili ovo stanje sačinjavanjem lažnih isprava ili na drugi način prikaže takvim da se na osnovu njega može otvoriti stečaj, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U stavu 2 je predviđeno:"Ako su usled dela iz stava 1. ovog člana nastupile teške posledice za poverioca, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina".

Iz postojećeg člana KZ se jasno vidi da je sve o čemu Homen trabunja već predviđeno i da su zaprećene kazne veoma oštre. Zašto se one ne primenjuju drugo je pitanje. Zašto do sada ovi prevaranti nisu išli u zatvor nego su u većini slučajeva oštećeni upućivani da gonjenje preduzimaju po privatnoj tužbi i da u parnici traže obeštećenje.

Koliko u praksi i tužioci i sudije nemaju mnogo razumevanja za poštene  i prevarene privrednike vidi se i iz ovih slučajeva. Osim toga što su prevareni i opljačkani, sud ne želi da rešava ove predmete u krivičnom postupku već ih šalje u parnicu, da još više zapadnu u „dubiozu" jer pristupne takse nisu zanemarljive, a uspeh u parnici po oštećene je kao da igrate loto ili bingo.

....I menicama 

Drugo je  izdavanje menica bez pokrića. U okviru krivičnog dela "Izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, član 228, predviđeno je: (1) Ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokriće ili koristi kreditnu platnu karticu za koju ne obezbeđuje pokriće u ugovorenom roku, pa time sebi ili drugome pribavi protiv pravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko izda ili stavi u promet ček, menicu, akceptni nalog, kakvu garanciju ili kakvo dru go sredstvo plaćanja ili obezbeđenja plaćanja, iako zna da za to nema pokrića i time sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hiljada dinara. (3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi sto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

 

Nema dela ali ima nedela...

 

Da tužilaštvo neće da radi svoj posao navešću konkretan slučaj. Pre izvesnog vremena pomagao sam svom prijatelju oko problema sa firmom koja je njegovu firmu oštetila za novčani iznos tako što je izdala menice koje nisu mogle da se naplate jer je račun firme izdavaoca bio blokirana za iznos od 387 miliona dinara ili oko 3,8 miliona eura. Osnivački ulog firme dužnika bio je 500 evra u dinarskoj protiv vrednosti.

Jedini vlasnik je fizičko lice. Robu koju je preuzeo nije platio, a kao sredstvo obezbeđenja plaćanja ostavio je menice. Podneo je moj prijatelj krivičnu prijavu Višem tužilaštvu u Beogradu, koje se oglasilo nenadležnim i prijavu prosledilo Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Ovo tužilaštvo, odnosno zamenik javnog tužioca, Aleksandar Nikolić, 14. 10. 2011 obaveštava oštećenog da se u konkretnom slučaju radi o građansko-pravnom odnosu koji se rešava u parničnom postupku i da nije našao zakonski osnov za pokretanje krivičnog postupka "Ma kog lica za ma koje krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti".

          Proverom u NBS tog dana, kada stiže ovo obaveštenje nije u blokadi više 387 miliona dinara već 400 miliona dinara ili oko četiri miliona eura. Za toliko je vlasnik firme izdao menice, a robe nema nigde!. Nije li ovo školski primer stava 2 člana 228, za koje se tužilaštvo pravi nevešto? Zašto tužilac nije tražio po službenoj dužnosti od NBS koliko je to oštećenih i za koji iznos već je brže bolje našao da se ne radi o krivičnom delu? Čovek je izdao menice u iznosu od 4 miliona eura i nema krivičnog dela. Verovatno zato što nema ni robe, nema ni novca na računu, pa prema tome nema ni krivičnog dela!  Ali, šta je onda izdavanje menica bez pokrića? Čovek je, dakle, izdao "kilo menica" i mirno šeta Srbijom, a tužilac kaže "nema dela"!? Tačno je "nema dela", to je nedelo!

 

Ponovo rade partijske radne grupe...

 

Radna grupa radi i na uvođenju novih koruptivnih krivičnih dela i izmenama i jasnijem definisanju postojećih. Osnovna ideja je da se, pored pooštravanja kazne, iz našeg zakonodavstva izbace prevaziđena krivična dela, kao na primer zloupotreba službenog položaja, i zamene drugim adekvatnim. Ona moraju da budu međunarodno prepoznatljiva, odnosno u skladu s međunarodnim konvencijama koje se tiču borbe protiv korupcije. Homen dodaje da će uz postojeće u krivični zakonik Srbije ući još sedam do osam novih koruptivnih krivičnih dela. Gotovo za sva ova dela će biti podignut nivo kazni koje bi trebalo da se kreću od dve do 12 godina zatvora. Zašto se minimun kazni ne propiše od 5 a maksimum do 20 godina zatvora?. Kao na pr. i za klasična krivična dela, pa bi pitanje imuniteta praktično bilo rešeno.

Da je predsednik radne grupe pažljivo i temeljno pročitao Konvenciju OUN protiv korupcije, Strazburšku Konvenciju, Građansko pravnu konvenciju iz Varšave kao i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije koja je usvojena u Parlamentu mnoge stvari bi mu bile jasnije i ne bi morao da luta kao guska u magli. Tamo je sve lepo objašnjeno. Samo treba da se prilagodi našim uslovima. Ovako!?.

 

Novi tužioci i sudije samo za stečajna krivična dela...

 

U Srbiji je na kraju oktobra 2011. godine 586 firmi ispunilo uslove za pokretanje stečaja zbog neprekidne blokade računa u trajanju od dve godine, objavila je Narodna banka Srbije. Ukupan broj sudskih predmeta koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj veći je od broja svih drugih izvršnih presuda u Srbiji.  Ukupan broj sudskih predmeta je 500 hiljada  koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj.

Možda bi bilo pametnije kada bi se prilikom registracije privrednih subjekata, promenili i pooštrili uslovi registracije za prevarante. Trenutno u Srbiji ima ogroman broj stečajeva i ako bi se striktno primenjivale buduće krivičnopravne norme o stečajevima, tužioci i sudije bi samo to radile i ne bi bio dovoljan broj represivnih organa. Ako je za pretpostaviti da od 500.000 stečajeva samo 10 odsto ima prevaranata, to je 50.000 predmeta. Sa kojim kapacitetima i ljudskim i materijalnim Homen misli da reši ove probleme. I šta onda?

Koliko su ozbiljno ove "partijske radne grupe" radile svoj posao vidi se i po tome što su od 2006 godine kada je donet novi Krivični zakonik, dva puta menjali isti(2009 godine), a sada se priprema i nova izmena?. Isto tako ove neznalice krivično pravne materije su donele Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica("Sl. glasnik RS", br. 97/2008), pravdajući to zahtevom Evropske unije, a da pri tome nisu istima znali da objasne da je takvo zakonodavstvo kod nas odavno postojalo, samo što se nazivalo: Privredni prestupi. Isti su slučajevi i sa drugim Zakonima a najdrastičniji je Zakon o saobraćaju najavljivan kao revolucionaran. Vidimo kakve pozitivne efekte ima u praksi. Homen i družina i dalje misle da je represija i pretnja jedino rešenje, a ne edukacija i prevencija.   

Ovo je izgleda još jedan marketinški trik. Naravno radi opstanka na vlasti.

                                                         

 

 

Ukupan broj sudskih predmeta koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj veći je od broja svih drugih izvršnih presuda u Srbiji.  Ukupan broj sudskih predmeta je 500 hiljada  koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj.

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane