Do koske

Zašto srpska spoljna politika sve više liči na spolnu

 

Onamo, namo, da vladamo

 

Svi srpski vladari koji su u novijoj istoriji pristigli iz svojih kamenitih zabiti i našli se na komandnom mestu u Beogradu, redom su bili najgori srbomrzitelji, genetski lopovi ili prikrivene ubice. Šteta koju su takvi zlotvori naneli Srbiji, od Slobodana Miloševića do Borisa Tadića, ne može se izračunati. Onu  nematerijalnu štetu, pogrom duha i kulture, nemoguće je više nadoknaditi

 

M. Hadžić

 

Kada su se od bivše SFRJ razdružile Slovenija, Hrvatska, Bosna i Makedonija, srušen je i vekovni san Srba da žive u jednoj državi.

I dok su ''razdružene'' republike stvarale svoje nacionalne države, Srbija je imala nesreću da na njeno čelo dolaze i sprovode svoju diktaturu ljudi koji nisu rođeni u Srbiji. Najpre je to bio Slobodan Milošević, poreklom iz crnogorskog plemena Vasojevići, čovek koji nije suštinski nikada ni poznavao Srbiju, niti srpstvo, i koji se prema Srbima izvan granica Srbije odnosio kao prema stoci.

U memoarima Ričarda Holbruka, američkog pregovarača, zapisano je da mu je srpski predsednik opisao Srbe iz Bosne kao bolesnike i ludake. Kada mu je predsednik hrvatske vlade Hrvoje Šarinić saopštio da ''sto tisuća Srba iz Krajine ide prema Srbiji", Milošević mu je, nezainteresovano, odbrusio rečima: "A šta će meni ta stoka!"

Stoka, kojom je Milošević opisao krajiške Srbe, krenula je u egzodus nakon što je hrvatska vojska, uz pomoć američke vlade, krenula u napad na Republiku Srpsku Krajinu. Pre napada, Srbi su imali svoju državu, vladu, a odbili su da potpišu plan Z 4 koji im je ta prava garantovao i u sastavu Republike Hrvatske. Prema Miloševićevom nalogu, njegov čauš Milan Martić nije potpisao ovaj dokument, i svi Srbi iz Krajine  krenuli su ka Srbiji. Njih nekoliko hiljada pobijeno je na izbegličkom putu.

I kćerka Slobodana Miloševića, Marija, nazivala je Radovanove Srbe iz Republike Srpske ludacima i stokom. Crnogorac sa Žabljaka Radovan Karadžić hteo je da proda Banjaluku za novac.

Nakon Miloševićevog odlaska sa vlasti, predsednik Vlade Srbije postaje Zoran Đinđić, rođen u Travniku! Majka Mila je rođena u tom kraju.

I pokojni Zoran Đinđić je teško razumevao nacionalne interese, i Srbe iz Srbije. Želeo je da denacifikuje sunarodnike, a kada je shvatio da ni to neće pomoći da Srbija u očima evroatlantskih centara moći postane zemlja vredna poštovanja, okrenuo je svoju politiku, ali je izgubio glavu.

Tragedija Srba je nastavljena kada se za predsednika Srbije nametnuo Boris Tadić, rođen u Sarajevu, od oca Ljubomira iz Pive (Crna Gora) i majke Nevenke iz Ugljevika (BiH). Ovaj peder i narkoman pokreće se protiv interesa Srba i građana Srbije.

U čestim kontaktima sa državnim rukovodstvom Hrvatske, Boris Tadić, koji u međuvremenu izjavljuje da je on prosrpski predsednik, (ne i srpski), a da u njegovoj porodici ima i hrvatske krvi, poziva investitore iz Hrvatske da kupuju po Srbiji. Od hrvatske države nijednom rečju ne traži da poštuje prava Srba, koji su još uvek izbeglice u Srbiji. Ne traži povraćaj njihove imovine. Ne insistira na primeni plana Z 4, ponizno hapsi Srbe po Srbiji, zbog navodnih ratnih zločina počinjenih u Hrvatskoj.

Na jadan i mizeran način grli se i ljubi sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem, obećava i preti građanima Srbije da moraju da snose odgovornost za ono što su neki Srbi uradili drugim narodima. Ne smeta mu što je taj Ivo Josipović sastavio tužbu i podneo je protiv Srbije Međunarodnom sudu pravde u Hagu, kojim traži da se Srbija proglasi krivom zbog genocida nad Hrvatskom, i traži da Srbija plati desetine milijardi odštete. To neće platiti Boris, već sirota raja.

Srpski predsednik na sva usta blati i Srbe iz Republike Srpske. Njemu je miliji Turčin Redžep Erdogan, nego Milorad Dodik. Srbi iz Republike Srpske poručuju Borisu Tadiću da se nosi... Boris odlazi u Srebrenicu da se pokloni muslimanskim žrtvama, ali se ne zaustavlja u Skelanima da se pomoli za duše hiljade Srba ubijenih od muslimana. To nije dobro za njegov imidž.

Ni Srbi iz Crne Gore ne zanimaju srpskog predsednika. On se ne javlja da zaštiti njihova prava u ovoj državi, u kojoj su oni najbrojniji narod! O ne, srpski predsednik je čovek mira! Predaće sve što se od njega traži. I Kosovo, i Niš, i Beograd! Sve je prethodno rasprodao. Skupio je dve milijarde evra na svojim računima. Peder, narkoman, oboleo od  sarkoma i zaražen sidom, i na samrti, on nesmanjenom žestinom, ide dalje i rasprodaje, i izdaje...

Srbi sa Kosova su sada na meti pomahnitalog i umirućeg predsednika Srbije Borisa Tadića. On od njih traži da se predaju, da priznaju Republiku Kosovo. On im to lično poručuje. Malo iz Beograda, malo iz Berlina.

On odriče Srbima pravo na dostojanstvo, na njihovu imovinu, pravo na odbranu. Odbija na sav glas, glas i vapaj Srba sa Severa Kosova da ostanu na svojim ognjištima. On ih, poručuje im, podržati neće. Jer, upućeni tvrde da je Boris Tadić od albanskog lobija u Švajcarskoj uzeo oko milijardu evra da protera Srbe sa Kosova! Te pare namerava da za neki mesec ponese sa sobom u pakao! Srbin iz Knina, takođe ljudsko smeće, Jovan Krkobabić, poziva da se spremimo da primimo još sto hiljada Srba sa Kosova! On računa na njihovo proterivanje, jer taj posao je ugovorio Boris Tadić!

Nad Srbijom se nadvio crni barjak. Jedna bolesna ljudska ništarija, rukovođena bolesnom pohlepom, tumara svetom i rasprodaje državnu imovinu i nacionalne interese. Doterao je cara do duvara. Iako smo izgubili sve bitke, iako smo postali prokaženi, i izolovani, umirući turistički predsednik Srbije ne odustaje od svoje bitke da nas uvede u Evropsku uniju, koja nam jasno poručuje da za nas tamo nema mesta. On ima svoje razloge.

Ovog skota trebalo bi umlatiti, pre nego što Srbija kao država ne bude izbrisana sa geografskih karata, pre nego što više od deset miliona Srba nestane kao narod.