Razaranje

Kako kulturtregeri vrše kulturni genocid u Pančevu

Prokrustova postelja Gradske uprave

Kako se i zbog čega u Pančevu vrši kulturni genocid. Kako su pančevački kulturtregeri potpuno pobrkali lončiće i kako je pančevačku kulturu uzurpirao klan agresivnih feministkinja. Kako je fundamentalna kultura pretvorena u servis za opsluživanje raznoraznih balavaca i alternativne scene. Ko je izboksovano da pojedine ustanove kulture drže kafane, a primaju punu platu od grada. Kako su nepotizam i sukob interesa postali  najnormalnije pojave u Centru za kulturu. Kako je popunjavanje formulara pretvoreno u sadomazohističku seansu

Stanislav Živkov

Iz grčkih mitova na zlom glasu ostao je izvesni gostioničar Prokrust i njegova još zloglasnija postelja u koju je smeštao svoje goste. Ako bi gost bio duži od "postelje", odsekao bi mu noge da ga prilagodi postelji, a ako je pak bio kraći od postelje, rastezao bi ga da bi se, opet, dužine poklopile. Po svom krajnje agresivnom, drskom, stupidnom i vrlo selektivnom načinu primene na fundamentalne ustanove kulture, pančevačka Strategija kulturnog razvoja, bolje rečeno oni koji je primenjuju, predstavlja pravu feminističku Prokrustovu postelju 21. veka, pri čemu su ulogu Prokrusta vrlo uspešno preuzele persone iz Odseka za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor Gradske uprave Pančeva.

Neosporna je činjenica da je situacija u kulturi u Pančevu katastrofalna iz više razloga: jeftino politikantstvo, podela stranačkog kolača, potpuno nekompetentni ljudi u Gradskoj upravi, samovolja i ćefovi agresivnih feministkinja, nipodaštavanje rada na zaštiti kulturnih dobara, vrlo pristrasna dodela novca, koga zvanično nema ali ga zato uvek ima ako su u pitanju ustanove koje kontroliše Demokratska stranka, ili ako su u pitanju alternativna scena, savremeno stvaralaštvo i bilo šta vezano za mlade. Očito je da su neke persone iz Gradske uprave potpuno pobrkale lončiće, tako da je sve šta se dešava u pančevačkoj kulturi zapravo odraz njihovog privatnog mišljenja i ukusa, što se odražava u tome da sama Gradska vlast vrši svojevrstan kulturni genocid nad kulturnim dobrima i to samo zato što po mišljenju pančevačkih kulturtregera fundamentalan rad na zaštiti kulturnih dobara nije atraktivan za širu publiku!

Naravno, ovakvi "kapitalni zaključci", nastali na osnovu potpuno nepotrebnih i nebitnih socioloških i politikoloških istraživanja, sada su postali svojevrsni pančevački novi Manifest komunističke partije koji se naveliko zloupotrebljava kako bi se ispunili nečiji lični ćefovi. Sama nakaradna struktura ove opštinske službe najbolje se vidi iz njenog rogobatnog imena: Odsek za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor. Očito je da je u pitanju svojevrsni protivprirodni blud između delatnosti, u kojoj su na najgori mogući način pomešane babe i žabe, jer sport, briga o mladima i civilni sektor nemaju ama baš nikakve dodirne veze sa informisanjem i kulturom, ali zato prema ćefovima ovog sektora upravo fundamentalna kultura treba da bude servis za opsluživanje civilnog sektora, alternativne scene i mladih!

Strategija ispred zakona

Naime, zagovornici ove strategije idealan uzor imali su sleparniku za konje, odnosno opremi kojom se konj sprečava da pogleda ustranu ili natrag, pa su u svom komesarskom zanosu uspeli da potpuno prenebregnu još uvek važeći Zakon o kulturnim dobrima kako bi svojoj kulturstrategijskoj Prokrustovoj postelji po svaku cenu prilagodili rad fundamentalnih i mahom neprofitnih ustanova u kulturi Pančeva: Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Narodnog Muzeja i Istorijskog arhiva, i to tako što su ih strpali u isti koš sa raznoraznim domovima kulture, Domom omladine, nevladinim organizacijama, alternativnom scenom i ko zna čime sve još. Sve u svemu ovakva primena Strategije rezutirala je činjenicom da je normalan rad ustanova koje deluju u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima gotovo potpuno urnisan i podređen pomodnim i fensi ciljevima pojedinki iz Odseka za kulturu, informisanje, sport, brigu o mladima i civilni sektor čime se direktno ometa zakonska obaveza grada Pančeva o zaštiti pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara na području delovanja ustanova kojima je grad osnivač!

Kako to primeniteljima Strategije očito nije ni najmanje jasno, podsećamo ih da po članu 10 Zakona o kulturnim dobrima delatnost zaštite i korišćenja kulturnih dobara obavljaju za to osnovane ustanove (u daljem tekstu: ustanove zaštite) u skladu s odredbama ovog zakona. Prema tome, nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture stara se o spomenicima kulture (član 19), prostorno kulturnim istorijskim celinama (član 20), arheološkim nalazištima (član 21) i znamenitim mestima (član 22 Zakona).

O pokretnim kulturnim dobrima, shodno njihovoj vrsti staraju se sledeće ustanove: o umetničkim delima i istorijskim predmetima po Zakonu se stara Narodni muzej (član 23), odnosno Istorijski arhiv. Prema istom Zakonu o kulturnim dobrima jasno je definisana i delatnost zaštite kulturnih dobara, koju, prema članu 65 Zakona, čine: istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu, predlaganje i utvrđivanje kulturnih dobara, vođenje registra i dokumentacije o kulturnim dobrima; pružanje stručne pomoći na čuvanju i održavanju kulturnih dobara sopstvenicima i korisnicima tih dobara; staranje o korišćenju kulturnih dobara u svrhe određene ovim zakonom; predlaganje i praćenje sprovođenja mera zaštite kulturnih dobara; prikupljanje, sređivanje, čuvanje, održavanje i korišćenje pokretnih kulturnih dobara; sprovođenje mera tehničke i fizičke zaštite kulturnih dobara; i tek na poslednjem mestu izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja i drugih prigodnih oblika kulturno-obrazovne delatnosti .

Član 70 ovog zakona jasno određuje da su ustanove zaštite: zavod za zaštitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka. Član 74 određuje da Zavod za zaštitu spomenika kulture vrši delatnost zaštite spomenika kulture, prostornih kulturno-istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta. Muzej vrši delatnost zaštite umetničko-istorijskih dela. Arhiv vrši delatnost zaštite arhivske građe i registraturskog materijala. Kinoteka vrši delatnost zaštite filmske građe.

Po taktu Gradske uprave

Sve ove delatnosti podrazumevaju terenski i kabinetski rad, a tek nakon toga dolazi na red izložbena i izdavačka delatnost, koja je po pančevačkom II spratu jedino važna jer su u isti koš potrpani ozbiljan naučnoistraživački rad, organizacija rok koncerata, savremeno stvaralaštvo i alternativna scena. Pošto primenjivačima strategije to uopšte nije jasno, proizilazi da je za gradsku kulturu jedino bitno da ustanove zaštite moraju da prave atraktivne programe kako bi privukle publiku, odnosno da igraju na muziku koja se svira sa II sprata Gradske uprave. O tome koliko su nakaradni sistem rada i raspodele novca najbolje svedoči sledeći primer.

U strategiji se navodi da na području grada Pančeva radi čak 15 ustanova kulture tako da su u isti koš strpane fundamentalne ustanove zaštite sa veoma malo svojih prihoda: muzej, arhiv i Zavod za zaštitu spomenika kulture, zajedno sa ustanovama koje imaju i te kako dobre prihode: Centrom za kulturu, Domom omladine i devet seoskih domova kulture. Nažalost, sada se lični dohoci zaposlenih u svim ovim ustanovama u potpunosti isplaćuju sa budžetske "sise" grada Pančeva, bez obzira na to ko uopšte nema prihode a ko naplaćuju ulaznice za sve svoje programe, drži kafane, knjižaru itd.

Malo je poznato kako je došlo do ovakvog paradoksalnog stanja. Naime, nakon odlaska Svetlane Mladenov iz Pančeva, lični dohoci Centra za kulturu, Doma omladine i svih ostalih seoskih domova kulture bili su isplaćivani u visini od 70 odsto od strane grada, dok su same ustanove morale da iz svojih prihoda zarade preostalih 30 odsto.

Odmah po svom postavljenju, direktorka Centra za kulturu Jasmina Večanski, preko linije Demokratske stranke izboksovala je da se lični dohoci svih ovih ustanova naprasno u potpunosti isplaćuju iz gradskog  budžeta čime je automatski za najmanje 20 odsto u masi umanjen iznos novca koji je ostao raspoloživ za programsku delatnost svih ustanova kulture grada.

Ni to nije bilo dovoljno, te je Jasmina Večanski, opet preko Žutog preduzeća, uspela da u popis gradskih manifestacija uvrsti praktično sve skaredne manifestacije koje Centar organizuje, a o tome koliko je zapravo sve najobičnija nameštaljka po liniji Žutog preduzeča najbolje svedoči primer pančevačkog Jazz festivala čiji je umetnički direktor izvesni Dušan Ivanišević, inače rođeni brat direktorke Centra za kulturu Jasmine Ivanišević, udate Večanski! Samo za Jazz festival u 2012. godini određena je prava sitnica od svega 984.000 dinara, a javna je tajna da se tim novcem, osim smeštaja učesnika po beogradskim hotelima i dolaska raznoraznih ekskluzivnih gostiju sa raznih strana, zapravo subvencioniše sama manifestacija, pa se organizatori još i hvale da je cena karata svega 200 dinara! Sve bi to bilo lepo i krasno kada ne bi u pitanju bili više nego očigledan nepotizam i sukob interesa koji očito već godinama nikome iz Gradske uprave ni najmanje ne smetaju, iz čega proizilazi da je u pitanju nešto najnormalnije!

Rasprodaja bisera

O tome da Gradska uprava ima potpuno sumanute prioritete najbolje svedoči primer otkupa svinjarija savremenog stvaralaštva iz fonda specijalno osnovanog samo za kupovinu remek-nedela raznoraznih mladih, lijepih i pametnih pošto je unapređenje inkluzije marginalizovanih grupa (mladi), jedan od ciljeva Strategije! O tome da u Pančevu postoji veoma definisano tržište umetnina najbolje svedoči sledećih nekoliko primera.

Tako je kolekcionaru iz Novog Sada za 2.000 evra prodata veoma vredna, do tada sasvim nepoznata slika čuvenog slikara iz 19. veka Jovana Popovića, koju je prekupac doslovce ispred nosa preoteo jednom vojvođanskom muzeju. Iako se zna da je u Pančevu u periodu između dva rata održan čitav niz veoma vrednih umetničkih izložbi, u Gradskoj upravi nikome ni najmanje nije stalo da se osnuje poseban fond za otkup vrednih umetnina koje se uopšte ne nalaze u bilo kojoj gradskoj zbirki. Takođe već duže vreme prodaju se dve prekrasne slike pančevačkog slikara Milana Petrovića (1893-1978), koji je napravio veliku karijeru u Americi, a prodaju se čak i dve slike sarajevskog slikara Petra Tiješića (1888-1978) koji je u Pančevu imao samostalnu izložbu tridesetih godina. Na prodaju su i slike pančevačke umetnice Rade Blanke, koja je takođe izlagala u to vreme, ali nikoga nije briga za to, jer pančevački Drugi sprat smatra da je prioritet otkup brljotina savremenog stvaralaštva i to po mogućnosti od nekog autora iz ergele mladih "umetnika" koju uzgajaju neki zaposleni u Gradskoj upravi!

Postavlja se pitanje da li je ovakvo ponašanje Gradske uprave bahatost, nehat, zločin ili kulturni genocid? Postavlja se takođe i pitanje da li je moguće da su za pančevačku kulturu najvažniji umišljeni balavci poput diplomiranih nadriumetnika Vuka Vučkovića, Marka Salapure, Miroslava Prvulja, Borisa Stanića, Sabine Horvat, Jovane Jankov, Jelene Miletić, Aleksandra Hriba, inače redom sve samih kloniranih pilića koji su se ispilili u inkubatoru skaradne galerije Elektrika pod direktnom zaštitom jedne opštinske službenice! Očito je da je u Pančevu u toku pravi kulturni genocid, a sve to samo zahvaljujući činjenici da o kulturi u gradu ne odlučuju stručnjaci već raznorazni politikolozi, sociolozi i andragozi, odnosno osobe koje su tu greškom zalutale i koje su crveni komitet zamenile žutim! O tome da je stvarni prioritet pojedinaca iz Gradske uprave zapravo uništavanje fundamentalne kulture najbolje govori svojedobna izjava jedne bivše drugarice, a sada velike kulturološkinje, inače data pred svedocima, da bi najbolje bilo ukinuti pančevački muzej i sve njegove predmete predati Narodnom muzeju u Beogradu, kako više ne bismo bacali novac i istovremeno oslobodili zgradu!

O samovolji pojedinaca iz iste te gradske službe najbolje govori i slučaj dvaju magistara zaposlenih u gradskim ustanovama kulture kojima se više od godinu dana odbija zahtev za zakonsko uvećanje koeficijenata po osnovu stečenog zvanja magistra nauka, samo zato što jedna druga visoko kotirana drugarica-preletač to kategorično odbija, jer joj ustanova u kojoj rade magistri naprosto nije dovoljno žuta i savremena. Drugi način za sprovođenje kulturnog genocida jasno je vidljiv iz predloga budžeta grada Pančeva za 2012, jer kada se saberu sume dodeljene ustanovama masovne kulture, koje uzgred imaju svoje prihode, vidi se da su one dobile daleko više novca (53.612.800 dinara) od ustanova fundamentalne kulture koje praktično uopšte nemaju prihode (6.722.000 dinara)!

Čavke na prvom mestu

Kao glavno "dostignuće" pančevačke kulture navodi se organizovanje konkursa za projekte iz oblasti kulture, pri čemu je učešće na samom konkursu, tačnije popunjavanje konkursnog formulara, najsličnije sadomazohističkoj seansi pošto se od kandidata recimo traži da projekat bude usaglašen sa ciljevima strategije u kojoj zaista ima svega i svačega, skalupljeno po nekakvim somnabulnim kriterijumima! Tako se recimo kao biser-cilj Strategije navodi Podizanje svesti građana o značaju nematerijalne kulturne baštine i industrijskog nasleđa razvijanejm saradnje i promocijom kulturnih aktivnosti. Nakon ovako bombastičnog frljanja ispraznim frazama s pravom se postavlja pitanje kakve međusobne veze, recimo, organizovanje retrospektivne izložbe nekog umetnika, štampa likovne monografije, etnološka izložba, koncert klasične muzike ili ciklus predavanja, imaju sa Društveno odgovornim ponašanjem relevantnih subjekata u javnom i privantom sektoru prema nematerijalnoj baštini i podsticanju pojedinaca na realizaciju programa u okviru ustanova.

Međutim, po mišljenju pančevačkog opštinskog AFŽ-a, od svih mogućih i nemogućih ustanova se očekuje da budu stalno na dispoziciji za sve najluđe ideje, pošto je jedan od glavnih ciljeva Strategije -  unapređenje inkluzije marginalizovanih grupa (mladi, žene, etničke zajednice, osobe sa funkcionalnim smetnjama) gde proglašavanje mladih i žena  marginalizovanim grupama predstavlja najgoru zloupotrebu od strane službenika AFŽ-a!

Puna primena Prokrustove postelje očita je kada neki normalan projekat treba svrstati u jednu od obaveznih kategorija. Tada je sasvim jasno da su konjski sleparnici dobro navučeni pošto su predviđene kategorije zaista "biserne": vizuelno stvaralaštvo, muzičko stvaralaštvo, filmska produkcija, produkcija alternativne scene, izdavaštvo i čitalaštvo (šta je to???) kulturna razmena i studijska putovanja, podrška amaterizmu i tradicionalnom stvaralaštvu. Bilo bi veoma zanimljivo videti u koju od ovih Prokrustovih postelja treba svrstati arheološka iskopavanja, konzervaciju, naučnoistraživački projekat, prikupljanje etnološkog materijala, otkup umetnina i arhivske građe, digitalizaciju i sve druge normalne aktivnosti u okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara, koje izgleda uopšte nisu predviđene pošto nisu dovoljno atraktivne za pančevački kongres čavki.

Bisera u obrascu ima još, pa se recimo traži da se objasni održivost projekta, odnosno da se navede u čemu se ogleda produženo dejstvo ili održivost njegovih efekata nakon okončanja, što u najmanju ruku znači da treba gatati u bob kako bi se pogodilo šta će se dešavati nakon održavanja neke izložbe ili objavljivanja knjige. Očito je da su sastavljači obrasca ovde pogodili kao kiša oko Kragujevca.

Pravu psihičku onaniju predstavlja finansijski plan projekta u kom se insistira na jedinicama mere, ceni po jedinici mere, broju meseci, količini - što je sve totalna budalaština, jer bi tako po ovome trebalo da se definiše koliko će se strana knjige dnevno napisati, koliko prelomiti, koliko odštampati, a to je sve najbolji primer sadomazohističkih sklonosti pojedinih persona koje se po svaku cenu prave mudraci, pošto očigledno nedovoljno koriste madrac!

 

Stručnjak za intrige

O katastrofalnom stanju pančevačke likovne scene najbolje svedoči i činjenica da u Savremenoj galeriji ne radi nijedan istoričar umetnosti, a urednik programa je arhitekta. Takođe je katastrofalna situacija sa zaštitom nepokretnih etnoloških spomenika pošto se etnolog-konzervator i smenjeni direktor Zavoda za zaštitu spomenika Nikola Vlajić već decenijama uopšte ne bavi etnologijom, već intrigama, izdavanjem lokala, teologijom, a u poslednje vreme čak i istorijom umetnosti u koju se razume kao Staljin u demokratiju!

 

Falsifikati

 

Činjenicu da u Pančevu postoji veoma definisano tržište umetnina najbolje potvrđuje i postojanje vrlo definisanog tržišta falsifikatima, koji se neometano godinama u Pančevu serijski proizvode, i to tako što se prave "stari blind ramovi od iscepanih dasaka stare tarabe na koje se napne novo platno patinirano bajcom kako bi izgledalo staro i još se nalepi cedulja sa faslifikovanim pečatom Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije kako bi se pokazalo da je slika ukradena tokom rata u Bosni. Na ovako pripremljenu podlogu onda najmanje dvoje ljudi serijski štancuje "originale" Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barilli koji se onda naveliko krčme po Pančevu ali i šire! Ostao je zabeležen slučaj kada je volšebno "pronađena" nepoznata slika Milene Pavlović Barilli, a falsifikati su čak nuđeni na prodaju Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i brojnim kolekcionarima. Naravno, na sve ovo policija nikada nije reagovala!

 

 

Rodna ravnopravnost

Inače, u vezi sa ženskim pitanjem, još jedan "biserni" konkurs nedavno je osvanuo na sajtu grada Pančeva i to konkurs ni manje ni više nego posvećen rodnoj ravnopravnosti, odnosno agresivnom feminizmu. Naime, u Pančevu je između dva svetska rata postojao umetnički salon Olge Smederevac, koja je veliki mecena umetnosti i čija se kolekcija danas čuva u više javnih i privatnih zbirki. Elem, kako bi se označila kuća u kojoj se nekada nalazio salon Olge Smederevac, doneta je odluka da se postavi spomen-ploča, a potom raspisan konkurs za izradu idejnog rešenja, na kome su pravo učešća imale isključivo umetnice i zaposlene u ustanovama kulture jer se navodno na taj način štiti rodna ravnopravnost! Fakat je da ova velika dobrotvorka Pančeva svakako zaslužuje postavljanje spomen-obeležja, ali sigurno će se prevrtati u grobu kada sazna da je njeno ime zloupotrebljeno od strane svojevrsnog kongresa čavki.