Natrag

Na nišanu

Na nišanu

ŠOKANTNO

Skandal veka: samozvanu albansku armiju na Kosovu naoružavao državni vrh Srbije!

 

Veleprodajom do veleizdaje

 

Vodeće ličnosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i druge ličnosti iz državnog vrha, odgovorne su za dugogodišnji šverc naoružanja i vojne opreme, za korupciju i pljačku, prevaru i lažna prikazivanja saradnje sa stranim partnerima, a uz pomoć najodgovornijih ljudi iz državnog vrha i Ministarstva odbrane, čime su direktno naneli ogromnu materijalnu i nematerijalnu štetu koja je procenjena na nekoliko desetina miliona dolara! Najveći deo sredstva, naoružanja i vojne opreme, čija je prodaja odobrena poverljivim aktima Ministarstva odbrane, kriminalnim kanalima završio je u rukama albanske armije na Kosovu! Istraživanje Tabloidovog vojnog analitičara, potkrepljeno autentičnim dokumentima, njihovim datumima, brojevima i šiframa, obuhvatilo je glavninu ove organizovane veleizdaje, koja nesmetano funkcioniše više od sedam godina...

 

Piše: pukovnik Milan Jovanović

 

Danas, kada je savršeno jasno da je Kosovo uz svesrdnu pomoć demokratskih "preporoditelja" jednostavno oteto od Srbije, svetski policajci sve čine da očuvaju nezavisnost te srpske pokrajine, kako Srbi i srpska država više nikada ne bi ponovo došli u svoju duhovnu maticu.

Svaka teritorija najbolje se čuva snagom oružja i iz tih razloga su Amerikanci poslednjih 12 godina, polako ali sigurno stvarali vojsku nezavisnog Kosova. I to takvu vojsku koja će biti sposobna da očuva teritoriju nelegalno proglašene države, ali i da interveniše širom Balkana! Činjenice govore da je priča o tome da Kosovske bezbednosne snage uskoro prerastaju u vojsku Kosova samo varka za neobaveštene. Takozvana Vojska Kosova se ne formira. Ona je već formirana! Ona postoji!

Takozvana nezavisna država Kosovo raspolaže sa odlično obučenom i opremljenom aktivnom vojskom od 47.250 pripadnika! Za 48 sati može da formira vojsku od 120.000 pripadnika! Dodamo li ovome 15.000 pripadnika međunarodnih snaga (u stvari, NATO), onda je sasvim jasno zašto aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac nijednom nije dao decidiran odgovor na pitanje da li je Vojska Srbije spremna da odgovori svojim ustavnim obavezama, ponavljajući stalno kao papagaj da je Vojska Srbije spremna za učešće u multinacionalnim operacijama...

Danas kad ta armija u najbližem okruženju Srbije postoji, jasno je da njena namena nije samo odbrambene prirode nego je reč o armiji koja je spremna za ofanzivna dejstva. Postavlja se pitanje: prema kojim državama bi ova Vojska Kosova trebalo da ima ofanzivna dejstva? Ono što je takođe poznato je da na vežbama Vojske Kosova danas, uvek se u prvi plan stavlja napad na Srbiju i na brzo zauzimanje njene teritorije, koja je odavno stavljena na mapu Velike Albanije (Preševo, Bujanovac, Medveđa, uključujući teritoriju Toplice i Jablanice sve do Niša). Teritorija buduće Velike Albanije pokriva i prostor Zapadne Makedonije, zatim sever Grčke, uključujući i sever Crne Gore, a sve ove teritorije se već sada nalaze na prioritetnoj listi Kosovske albanske vojske. Organi države Srbije i Vojske Srbije o svim potezima i planovima Vojske Kosova već odavno su obavešteni!

Kako sada stoje stvari, Kosovo će biti jedina, do sada još uvek nedefinisana i pravno neutemeljena država, koja će uskoro ući u NATO! SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Turska su svojom politikom na Kosovu i Metohiji stvorile moćnu armiju kojoj na Balkanu nema premca! Već sada su stvoreni svi preduslovi za stvaranje Velike Albanije. Sigurno da im je za taj preduslov bilo potrebno i razbijanje Vojske Srbije.

Iako je mnogo toga do danas u Vojsci Srbije već preuzeto iz NATO šeme ili učinjeno po NATO direktivama i željama (dosta srpskih oficira odlazi na obuku u NATO zemlje, Vojska Srbije uskoro dobija 20 američkih džipova "Hamer", a kupljene su i NATO uniforme), zvanično je u Srbiji i dalje na snazi  doktrina o vojnoj neutralnosti Srbije. Pored toga Vojska Srbije nikad do sada nije odustala od obuke ili svog učešća na raznim skupovima na kojima učestvuje Vojska Kosova.

 Primer prvi: Deset pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga sa KiM prošlog leta su učestvovali na vojnoj obuci pripadnika vojske Makedonije, Albanije Hrvatske, Grčke, Srbije, Turske, SAD, Slovenije i drugih zemlja. Obuka je održana u nekadašnjoj vojnoj bazi Vojske SFRJ, Krivolak u Makedoniji.

Primer drugi: U Rezoluciji 1244 i Kumanovskom sporazumu jasno stoji da se OVK mora razoružati... Međutim, stvarnost je sasvim drugačija. Po proceni američkih stručnjaka na KiM, i pored gotovo svakodnevnog pristizanja NVO, posle rata a nakon razoružanja OVK-a, ostalo je preko 400.000 dugih cevi!

 

Kako i uz čiju pomoć je naoružavana albanska vojska na Kosovu

 

Skoro sedam godina srpski državni vrh, preko Ministarstva odbrane i državnih preduzeća "posebne namene", učestvuje u opremanju vojske takozvane Republike Kosovo! Među istaknutim švercerima oružja koji su učestvovali i još uvek učestvuju u ovom veleizdajničkom poslu, svakako su sadašnji čelni ljudi Ministarstva odbrane Srbije (Ilija Pilipović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse i kum ministra odbrane) i neke kompanije iz Srbije i Crne Gore (Jugoimport SDPR Beograd; Jugoimport Mont Podgorica, zapravo, sadašnji MDI-Podgorica; CPR Impexs Beograd). Ali, kako je uopšte oružje iz Srbije dovlačeno na Kosovo?

Uvidom u dokumentaciju MO, pažljivom analizom dokumenta, izjava najviših zvaničnika MO i samih učesnika na nadmetanju i sprovođenju nadmetanja (u vezi sa pravom na prodaju naoružanja), može se zaključiti da su odgovorna lica iz MO i Vojske Srbije učinila brojne propuste  koji su omogućili pojedincima da uz mito i korupciju, prevaru i lažna prikazivanja saradnje sa stranim partnerima, a uz pomoć najodgovornijih ljudi iz državnog vrha i Ministarstva odbrane, švercuju naoružanje uz direktno višestruko nanošenje štete Srbiji. Visina štete procenjuje se na nekoliko desetina miliona dolara, a najveći deo sredstva naoružanja i vojne opreme (NVO), čija je prodaja odobrena Odlukom MO pov. br. 1692-5 od 8. novembra 2004. god., najvećim delom je završila na Kosovu!

 Za prodaju sredstava NVO iz navedene odluke MO 18. januara 2005. godine obavljeno je pisano nadmetanje prikupljanjem pisanih ponuda. Na navedenom nadmetanju preduzeće Jugoimport Mont nije dostavilo ponudu iako je zahtev za dostavljanje ponude i njima dostavljen. Nadmetanje nije uspelo. Došavši do saznanja o postignutim cenama i da nadmetanje nije uspelo, iako na pisanom nadmetanju nije učestvovao, o taktici nastupanja Zoran Damjanović dogovora se sa novoformiranim timom "švercera" naoružanja - U.T. Lenikom iz kompanije Talon Security Consulting and Trade Ltd., Davidom Galstyanom iz kompanije DG Arms Corporation, Patrikom Henrijem iz kompanije Southern Ammunition Co. (sada većinskim vlasnikom vojne fabrike iz Mojkovca, CG), Pinarijem i Kostom Trebickim (obojica iz Albanije), predstavnicima kompanija Ukrinmash iz Kijeva, predstavnikom kompanije Mechanical & Chemical industreis corporation iz Ankare, sa hrvatskim kompanijama Alan i Scout, kompanijom iz Tirane Meico, a uz posredovanje kompanije A & D international Trading iz Tortole sa Britanskih Devičanskih Ostrva, potom Gromovićem i Svetozarom Crnogorcem  iz Zastava-oružja (sada penzioner i angažovan u sinovljevoj kompaniji CPR Impex), Ilijom Pilipovićem, sadašnjim pomoćnikom ministra odbrane za materijalne resurse (kum ministra odbrane Dragana Šutanovca i bivši direktor JP Jugoimport SDPR za tržište Amerike i Zapadne Evrope), Veselinom Rudićem, pukovnikom u penziji (bivšim načelnikom Uprave za snabdevanje), pukovnikom u penziji Radovanom Ivanovićem (do penzionisanja radio u Upravi za snabdevanje), generalom u penziji Milinom Kokanovićem (bivšim pomoćnikom ministra odbrane za materijalne resurse). Preduzeće Jugoimport Mont 8. februara 2005. se za saglasnost za ugovaranje sredstava NVO obraća aktom br. 315/1 sekretaru MO gospođi Milani Rakić, aktom br. 315/2 pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse general-potpukovniku Ivanu Đokiću i načelniku Uprave za snabdevanje aktom 315/3.

Novim obraćanjem MO 22. februara 2005. godine, preduzeće Jugoimport Mont je izmenilo ranije dostavljeni zahtev tražeći da izvrši ugovaranje sledećih sredstava NVO: automatska puška 7,62 mm, raznih modela, u količini od 45.000 komada, po ceni od 55 USD/kom, puškomitraljez 7,62 mm, više modela, u količini 12.000 kom., po ceni od 140 USD/kom, mitraljez 7,62 mm, u količini od 1.375 komada, po ceni od 900 USD/kom...

Na sastanku koji je održan u kabinetu načelnika Uprave za snabdevanje 23. februara 2005. preduzeću Jugoimport Mont saopšteno je da će sredstva NVO za koja su oni zainteresovani (Zabeleška pov. br. 27-39 od 24. februara 2005) biti prodata neposrednom pogodbom sa svim preduzećima koja su zainteresova. Aktima pov. br. 2458-72/04 od 24. februara 2005. i pov. br. 2458-73/04od 25. februara 2005. upućen je poziv za neposrednu pogodbu za prodaju izvozom preduzećima YUCONSUP, Beograd, JP Jugoimport SDPR, Beograd; Jugoimport Mont, Podgorica (sadašnji MDI Podgorica);

JNJ, Export-Import, Beograd; Zastava-oružje, Kragujevac; Meteor stil, Kragujevac; MAG ETROL, Beograd; Jugohemija, Beograd; COFIS Export-Impor Beograd; Krušik, Valjevo i TRZ, Čačak...

 

Posledice sukoba ponude i potražnje

 

Na neposrednu pogodbu koja je obavljena 28. februara 2005. došla su sledeća preduzeća: Zastava-Oružje, Kragujevac, Meteor stil, Kragujevac, Mag etrol, Beograd, J.N.J. Export-Import, Beograd, JP Jugoimport SDPR, Beograd, i Jugoimport Mont, Podgorica. Istog dana kada je obavljena neposredna pogodba (28. februara 2005. godine (iako komisija još nije završila sa radom), upućene su anonimne pretnje licima koja su ponudila najbolje cene i traži se od njih da odustanu od kupovine! Lažnom informacijom preduzeće Jugoimport Mont animira najviši vrh vlasti u Crnoj Gori (Filipa Vujanovića, Mila Đukanovića i dr).

Nakon održanog sastanka sa predstavnicima preduzeća kojima su upućene pretnje (Službena zabeleška pov. br. 2458-85/04 od 4. marta 2005), a na osnovu predloga Komisije, načelnik Uprave za snabdevanje je doneo Odluku pov br. 2458-87/04 od 10. marta 2005. godine o dodeli izvoza sredstava NVO ponuđačima koji su ponudili najpovoljnije cene.

Aktom kojim se reguliše pravo na raspolaganje sredstvima naoružanja, MO je obavestilo preduzeća najbolje ponuđače da im je dodeljena prodaja izvozom sredstava. Preduzeću Jugoimport Mont nije mogla biti dodeljena prodaja, jer je ponudilo najniže cene. Jugoimport Mont ulaže prigovor na neposrednu pogodbu koja je održana 28. februara 2005. godine.

Rešavajući po tom prigovoru, nadležni organ MO je 24. marta 2005. doneo rešenje kojim je prigovor odbijen kao neosnovan, jer su cene koje su ponudile druge kompanije više od njegovih, dok su cene Jugoimport Monta bile čak i niže od početnih.

I ne sanjajući da se radi o prevari udruženih švercera, preduzeće koje je bilo najbolji ponuđač i kome je bila dodeljena prodaja izvozom NVO, u najboljoj nameri obaveštava Ministarstvo odbrane Srbije da ima u vidu sledeće činjenice:

"...da su za realizaciju izvoza napred navedenih sredstava NVO sa stoka VSCG u angažmanu Jugoimport Monta Podgorica zainteresovani i najviši državni organi Crne Gore i SCG, da su u tom pravcu intervenisali kod nadležnih organa MO SCG, da je Jugoimport Mont sa svojim inopartnerom u paketu pored napred navedenih sredstava dogovorio i isporuku novih proizvoda iz proizvodnog programa Zastava-oružja i drugih fabrika namenske iz SCG u vrednosti preko 14.000.000 USD, da je za celokupni angažman njihov inopartner spreman da odmah uplati avans od 30 odsto, što iznosi preko 4.300.000 USD, što bi bio veliki podsticaj namenskoj industriji, da rasprave kome je trebalo, ili treba dodeliti realizaciju izvoza napred navedenih sredstava, štete ugledu preduzeća, Ministarstvu odbrane i zemlji u celini, te da zbog višeg državnog interesa, sa svojim inopartnerom, bez obzira na gubitak velike zarade, uloženog truda, neće praviti nikakve smetnje ukoliko MO SCG napred navedena sredstva dodeli Jugoimport Montu, Podgorica, za izvoz sa stoka VSCG po istim cenama. Takođe, da se u cilju sprečavanja svake manipulacije po predmetnom pitanju u što kraćem roku održi sastanak u USN na kome bi u potpunosti službenom zabeleškom verifikovali napred navedeni stav..." Ali, do takvog sastanka nikada nije došlo...

 

Dugim cevima do dubokih džepova

 

Uprava za snabdevanje odgovorila je da će pomenuta sredstva radi izvoza ponuditi Jugoimport Montu pod istim uslovima postignutim na neposrednoj pogodbi sa najboljim ponuđačem. Takođe i to da ako Jugoimport Mont ne prihvati ponuđene uslove, shodno Zakonu o obligacionim odnosima, najbolji ponuđač ima obavezu da izvrši izvoz predmetnih stvari.

Preduzeće Jugoimport Mont je 28. marta 2005. godine tim povodom obavestilo nadležnu Upravu Ministarstva odbrane da prihvata da izvrši izvoz sredstava naoružanja i vojne opreme po sledećim cenama: AP (automatska puška) 7,62 mm, razni modeli, 45.000 kom. po ceni od 55 USD/kom, PM 7,62 mm, 11.000 kom. po ceni od 140 USD/kom, mitraljez 7,62 mm, 1.375 kom. po ceni od 900 USD/kom.

Na osnovu zamene teza, stalno potencirajući da je najbolji ponuđač odustao od posla (što uopšte nije tačno!), sprovedena je procedura i nakon konsultacija sa Vrhovnim savetom odbrane (kome su prezentovani lažni pokazatelji) i dobijanja određene saglasnosti od njega (br. 22-12 od 30. marta 2005) nadležne institucije Ministarstva odbrane, sa preduzećem Jugoimport Mont sklopile su komisioni ugovor o izvozu sredstava NVO u vrednosti 5.252.500 USD.

Rezultat sprovedene procedure bila je smena pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse general-potpukovnika Ivana Đokića i dovođenje na njegovo mesto general-majora Miluna Kokanovića, te smena načelnika Uprave za snabdevanje pukovnika Nikole Petrovića i dovođenje na njegovo mesto pukovnika Mileta Bogdanovića.

Preduzeće Jugoimport Mont je bez instrukcija za plaćanje, a pre zaključenja ugovora 8. aprila 2005. godine, uz zadržavanje tri odsto na ime komisione provizije, izvršilo uplatu avansa u iznosu od 30 odsto vrednosti ugovora, tj. 1.528.477,50 USD, na račun Ministarstva finansija Vlade Crne Gore. Ministar odbrane je ovu uplatu priznao kao avans i dao nalog Upravi za snabdevanje da zaključi predmetni ugovor. Do sada je ugovor realizovan u finansijskom obimu od 62,96 odsto ugovornog iznosa, a preduzeće Jugoimport Mont samostalno od svake uplate zadržava iznos komisione provizije tri odsto vrednosti izvršenog izvoza.

Ovde se radi o očiglednom švercu naoružanja, u koji je umešan najviši državni i politički vrh Srbije. Sredstva se ne isporučuju američkoj kompaniji Taos Industries, za krajnjeg korisnika vojsku i policiju Iraka, već se uz angažovanje avio-kompanije Bright Aviatio Services isporučuju sa aerodroma Golubovci - Podgorica preko firme Talon Security Consulting and Trade Ltd. navodno za Tanzaniju, a naoružanje završava uglavnom na Kosovu, a nešto i u Maleziji, Čadu, Kongu (zemljama koje su pod embargom UN!).

Zbog viših državnih interesa, između ostalog, zahvaljujući aktuelnom pomoćniku ministra odbrane za materijalne resurse Iliji Pilipoviću, posao je po 30 odsto nižim cenama od cena postignutih na neposrednoj pogodbi dodeljen Jugoimport Montu iz Podgorice (sadašnji MDI), koji je u tom periodu bio preduzeće s većinskim vlasništvom Jugoimporta SDPR (60 odsto). U vezi s tim  nekoliko inokompanija je pred međunarodnom arbitražom pokrenulo postupak za naknadu štete, s obzirom na to da je ovde reč o očiglednom švercu naoružanja u koji je umešan najviši državni i politički vrh. U Srbiji se pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Ki 591/10 iz čl. 359/3 KZ, vodi krivični postupak.

Da je reč o klasičnom švercu naoružanja vidi se i na osnovu toga što je preduzeće Jugoimport Mont iz Podgorice, umesto da u skladu s odredbama Zakona o spoljnoj trgovini naoružanjem i vojnom opremom i robom dvostruke namene dobije saglasnosti za transport oružja od vojnih skladišta iz Srbije do međurepubličke granice (carinskog punkta Brodarevo traži od MUP-a Srbije, a od Brodareva do aerodroma Golubovci - Podgorica traži od MUP-a Crne Gore), ono od MO pribavlja potvrde za transport oružja! U potvrdama je navedeno da se naoružanje transportuje za potrebe snabdevanja jedinica Vojske SCG u Crnoj Gori. Sa takvim (lažnim, dakle) potvrdama, naoružanje je transportovano bez ikakve policijske i carinske kontrole preko teritorije Srbije i Crne Gore. Kada je MUP Crne Gore kod Bioča slučajno zaustavio jedan kamion, otkriveno je da je, suprotno navedenim podacima, u potvrdi o transportu oružja u paking listi navedeno da se transportuju - kinder jaja!

Sporni ugovor između MO i Jugoimport Monta, sadašnjeg MDI, iz Podgorice, nije u potpunosti realizovan (nešto oko 63 odsto). Deo naoružanja je još u depou Vojske Srbije, sa zahtevom od MDI (pravnog naslednika Jugoimport Monta) da umesto njih, pošto su sada strana kompanija, izvozni posao, gle čuda, izvrši CPR Impex iz Beograda. MDI maše sudskom presudom koja je dobijena uz angažovanje pristrasnih i pripremljenih svedoka od Jugoimporta i prećutno odobravanje predstavnika MO, odnosno Ilije Pilipovića (koji je od samog početka dodele posla Jugoimport Montu učestvovao kao predstavnik JP Jugoimport SDPR).

Svima je jasno da se ovde radilo i radi o naoružavanju Albanaca na Kosovu! Gledano iz ugla potpisanih dokumenata Rezolucije 1244 kao i Kumanovskog sporazuma između predstavnika međunarodne zajednice i vlade Srbije, jasno je kao dan da su na KiM predstavnici takozvane međunarodne zajednice u potpunosti prekršili rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum u kojima jasno stoji da se OVK mora razoružati... Uz to, nigde se u ovim dokumentima ne pominje stvaranje bilo kakve albanske vojske na KiM. Reklo bi se da je američka samovolja i bahatost, uz prećutnu saglasnost Nemačke, dovela do otvorenog kršenja i Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma. Imajući u vidu činjenice da su u opremanju OVK učestvovali neki od čelnih ljudi MO Srbije kao i neka srpska preduzeća, treba reći da je u celoj raboti učestvovao i deo srpskih državnih organa!

Ko je koga oslobodio, još nije utvrđeno

 

Oslobodilačka Vojska Kosova osnovana je 1994. godine, a prvi put u javnost je izašla 1996. godine. Osnivač i vođa OVK sve do smrti 1998. godine bio je Adem Jašari. Od 1996. do 1998. godine OVK je preuzela odgovornost za 21 ubistvo: 5 policajaca (Srbi) i 16 civila od kojih je bilo petoro Srba i 11 Albanaca, označenih kao kolaboracionisti. Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, OVK je odgovorna za ubistvo 10 policajaca i 24 civila. Komandna baza OVK je bila u selu Prekazu, opština Srbica. Prilikom operacije srpske policije izvedene 5. marta 1998. godine na selo Prekaze, ubijen je vođa Oslobodilačke vojske Kosova Adem Jašari sa preko 50 članova njegove terorističke OVK. Posle likvidacije Adema Jašarija, do raspuštanja 1999, OVK je vodio Hašim Tači.                    

Kosovski Albanci OVK slave kao oslobodilački pokret, a javnost zapadnih zemalja koje su učestvovale u agresiji na SRJ 1999. godine OVK su nazvale "Vijetkong Evrope". OVK je u stvari bila i ostala klasična teroristička organizacija, kako su je, istina, jedno vreme i tretirali Amerikanci i Zapad. OVK, iako službeno raspuštena, i dalje postoji kao kadrovska podloga za ilegalne paravojne formacije Albanaca u drugim državama: Crnoj Gori, Makedoniji, na Jugu centralne Srbije, Severu Grčke.

Sve vreme rata 1999. godine (i mnogo pre pomenutog rata) SAD, Nemačka i Turska su aktivno i naoružavale i obučavale albanske teroriste za rat na KiM. Pripadnici OVK su iz svojih redova na terenu stvorili i terorističku Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM), zatim još dve terorističke organizacije, ONA u Makedoniji i ANA, koja se svojim terorističkim dejstvima javlja kako na KiM, tako i u Srbiji i Makedoniji. Rad ovih organizacija aktivno podržavaju SAD i zemlje Zapadne Evrope pripadnice NATO Alijanse.                     

SAD, Nemačka, Turska, Albanija i Švajcarska dale su veliki doprinos u obuci, objedinjavanju i stvaranju jedinstvene terorističke vojske, tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Završnu glazuru Kosovskoj albanskoj vojsci danas je dala Turska. Kompletni oficirski kadar, nekadašnje terorističke OVK, obučavan je u bazama Vojske Turske. Njeni instruktori su na KiM non-stop osposobljavaju podoficirski kadar i vojnike. Manji deo podoficirskog kadra Albanske vojske sa KiM nalazi se na obuci u jedinicama Albanske armije u Albaniji. SAD i Nemačka su, takođe, odmah nakon NATO agresije na SRJ 1999. godine, stvorile na Kosovu i Metohiji jedinicu kosovskih Albanaca pod nazivom Kosovski zaštitni Korpus (KZK), a reč je o jedinici koja je zapravo nasledila terorističku OVK i to po svim njenim atributima. Pripadnici KZK postali su najekstremniji članovi OVK, samo trebalo ih je legalizovati i dati im lične dohotke. Ovim potezom SAD i Nemačke - teroristi bivše OVK su dodatno nagrađeni za svoja nedela.

Stvaranje KZK, SAD su pravdale time da na KiM nije stvorena vojska, već jedinica koja će biti upotrebljavana za posebnu namenu - kod elementarnih nepogoda. Međutim, ta američko-nemačka laž brzo je izašla na videlo. Pripadnici KZK su ubrzo bili naoružani vrhunskim borbenim sredstvima (reč je o oružju nemačke proizvodnje). Obuka pripadnika KZK je vršena u već stvorenim bazama KFOR-a na KiM, kao i u američkoj bazi Bondstil.

Ni oni ne znaju koliko ih ima

Činjenice govore da je broj pripadnika KZK uporno minimiziran i da se taj broj kretao između dve i tri hiljade pripadnika, a uz to komandanti KFOR-a tvrde da je reč o multietničkoj jedinici, što je, naravno, i kod najvećeg broja pripadnika međunarodne zajednice na KiM izazivalo podsmeh. Veliki broj mladih Albanaca prošao je obuku u jedinicama KZK, a reč je o borbenoj obuci po NATO standardima. Međunarodna zajednica na KiM je bila blagonaklona prema albanskim teroristima, pa su za komandante u jedinicama KZK postavljali najozloglašenije albanske teroriste, kao što su Agim Čeku i Sulejman Seljimi. Takvima je međunarodna zajednica poverila, kako međunarodni predstavnici kažu, jedinicu "vatrogasaca". Manje naivni odlično znaju da su međunarodne snage na KiM od OVK stvorile KZK. Ovim potezom SAD i Nemačke preskočena je samo još jedna stepenica ka jačanju buduće Vojske kosmetskih Albanaca. Iz redova KZK regrutovani su i pripadnici terorističke ANA.

Kosovski zaštitni korpus (KZK) je 19. januara 2009. godine prestao da postoji. Ulogu KZK odmah sutradan, 20. januara 2009. godine, preuzimaju Kosovske bezbednosne snage (KBS). Bila je ovo još jedna podvala koja je predviđala povećanje broja ljudi i povećanje borbene moći buduće Albanske vojske Kosova. Treba dodati da udarnu snagu Kosovskih bezbedonosnih snaga čini Kosovska policijska služba sa svojim specijalnim jedinicama ROSE. Tokom 2009. godine, Kosovske bezbedonosne snage su, kako kažu međunarodni zvaničnici, od 2.800 pripadnika drastično narasle do 5.000 pripadnika. Reč je o lažnim podacima koje su pojedini zapadni analitičari na KiM iznosili. Nakon stvaranja KBS, malo ko je više pominjao da se radi o jedinici za brze intervencije kod elementarnih nepogoda. Većini je postalo jasno da je reč o borbenoj jedinici, za čije potrebe je vlada KiM nabavila najsavremenije pešadijsko naoružanje.

Na Regionalnu konferenciju ministara odbrana zemalja regiona, održanoj 5. novembra 2011. godine u Peći, uz prisustvo zvaničnika NATO-a i uz učešće ministara odbrane Albanije, Makedonije, Hrvatske, Slovenije i Crne Gore (ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac nije pozvan), ministar odbrane Kosova Agim Čeku je pred okupljenima jasno rekao da Kosovo neće odustati od formiranja kosovske vojske. Agim Čeku je pritom potpisao deklaraciju sa ministrima odbrane zemalja regiona i predstavnicima NATO koji učestvuju na regionalnoj konferenciji NATO u Peći. Kako su čelnici NATO saveza tad najavili Deklaracija, treba da pozdravi želju Kosova za učlanjenje u međunarodne bezbednosne i odbrambene strukture, kako bi se Kosovo približilo članstvu u Alijansi.

Nakon Pećke deklaracije iz novembra 2011 godine, politički vrh Albanaca, podržan od SAD, odmah je u decembru 2011. godine obelodanio da se na KiM formira Vojska Kosova. Jasno je da se sa ovim javnim nastupom o tome zakasnilo - jer Kosovo svoju vojsku ima više od 10 godina! Jasno je i kako je ta vojska još ranije postala dobro naoružana, uz pomoć međudržavnog šverca oružja na relaciji Beograd-Podgorica-Priština. Nije jasno jedino kao do sada niko nije odgovarao za ovaj nezapamćeni skandal.

Obelodanjivanje da će Kosovo uskoro dobiti svoju vojsku uklapa se u najavu da Amerikanci uskoro odlaze sa KiM. Sigurno je da će se ulaskom Turske u vojnu bazu Bondstil dodatno ojačati snagu Vojske Kosova. Da se na planu jačanja kosovske vojske rade krupni zahvati, potvrdio je i nemački general, komandant Kfora Erhard Drevs, koji je na nedavnom skupu povodom smene komandanata KBS-a u Prištini, otvoreno preporučio komandi NATO-a da se Kosovskim bezbednosnim snagama, na čijem je čelu bivši komandant terorističke OVK Agim Čeku, omogući delovanje u kriznim situacijama.

Nedavno je i nemački general Drevs najavio da će KBS dobiti status "pune operativne sposobnosti", a formalno odobrenje za ovu preporuku može se očekivati od komande NATO u narednim mesecima. Bez obzira na to što KBS još uvek nije na papiru "Vojska Kosova", u praksi Čekuovi specijalci uz blagoslov NATO-a obavljaće sve vojne zadatke na teritoriji južne srpske pokrajine. Te snage su formirane i obučavane pod komandom Kfora i u sklopu tih snaga, podizanje operativne sposobnosti znači da mogu da budu upotrebljene za rešavanje kriznih situacija. Američka vojska će nakon povlačenja sa KiM i odlaska iz Bondstila kompletno naoružanje i ratnu tehniku ostaviti Vojsci Kosova. Vojska Kosova je za upotrebu američkog naoružanja i ratne tehnike već obučena, tako da joj preuzimanje ovog oruđa i oružja od Amerikanaca neće predstavljati problem. Reč je o ratnoj tehnici od više helikoptera, tenkova, haubica i druge ratne opreme. Inače, KPS policija već raspolaže sa više oklopnih transportera i helikoptera, što jasno upozorava na to za šta se ova albanska vojska na KiM sprema u prvom naletu.    

Crni dani crveno-crne albansko-atlantske brigade 

Već 1998. godine, dogovoreno je da se najbolji kadrovi tih organizacija uvrste u sastav čuvene Atlantske brigade (njih oko 7.000 iz SAD i zemalja Zapada), koja je u sadejstvu sa drugom albanskom armijom, (10.000 ljudi), 9. aprila 1999. godine sa teritorije Albanije pokušala pešadijski da umaršira na teritoriju SRJ, na liniji graničnih prelaza Morina i Košare. Taj pokušaj Atlantske brigade i Druge albanske armije slomile su združene snage vojske i policije SRJ, i od tog poraza teroristi, albanske falange i njihovi pomagači do kraja agresije NATO-a na SRJ nisu se oporavili. Iz ovoga se jasno vidi da je Atlantska brigada zapravo bila udarna pesnica NATO-a u ratu na KiM. Bez obzira na sve, 9. april 1999. godine se kod mnogih u svetu uzima i pominje kao dan prvog zvaničnog pojavljivanja u borbi, i to organizovano, Albanske vojske sa KiM. Kako je Atlantska brigada u sudaru sa bezbednosnim snagama vojske i policije SRJ doživela katastrofalni poraz, taj dan se kod albanskih političkih lidera sa KiM ne uzima kao dan stvaranja kosovske albanske vojske, premda je taj 9. april 1999. godine dugo važio kao kandidat za "crveno slovo"! Albanci sa KiM ne prihvataju činjenicu da je čovek koji je stvorio Vojsku Kosova Amerikanac Ričard Holbruk. Albanski politički lideri nikada nisu postigli konsenzus po tom pitanju. Prema njihovom mišljenju, čovek koji je začetnik OVK, a samim tim i začetnik današnje Vojske Kosova, jeste čuveni albanski terorista Adem Jašari, koji je ubijen 5. marta 1998. godine u selu Donji Prekaz u opštini Srbica... Treba podsetiti da, iako su čak i Amerikanci dugo tretirali OVK kao terorističku organizaciju, ali je nakon ovog događaja i razbijanja njihovog komandnog položaja Zapad promenio svoj odnos pa od tada počinje da tretira OVK kao gerilu na KiM... Dakle, na krilima lažnog mirovnog procesa koji su poslednjih dvadeset godina, rame uz rame sa Velikom Britanijom, Nemačkom, Francuskom, Italijom (uključujući i Tursku) vodile SAD, dugo pripremana kampanja stvaranja albanske armije na KiM je završena. Najkritičnija od svih situacija je i dalje ona na severu Kosova... Drevs doslovno kaže: "...kada NATO odobri 'punu operativnu sposobnost', to će i de facto značiti da je formiranje KBS završeno i da KFOR više nema izvršnu vlast nad njom". Na nesreću srpskog naroda, o tim i svim drugim potezima komandanta Kfora i o planovima Vojske Kosova, vrh srpske države je uvek bio na vreme obaveštavan, ali očito niko od njih nije imao ništa protiv ovog okupacionog divljanja!

Epilog mučne decenije

Nakon objavljivanja "dosijea Diković" do kojeg je došlo u vreme tajnog sastanka odlazećeg ministra odbrane Dragana Šutanovca sa Vilijamom Vokerom (bivšim šefom posmatračke misije) i američkom ambasadorkom u Beogradu Meri Vorlik u motelu Predajane kod Vranja, koju su za vreme susreta, 24. januara ove godine, obezbeđivali srpski vojni specijalci, u Ministarstvu odbrane Srbije i Vojsci Srbije otvorila se "Pandorina kutija", pa brojne bolne istine polako izlaze na videlo... Takozvana reforma Vojske Srbije i navodna profesionalizacija nije bila ništa drugo nego agresivni politički marketing odlazećeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Na takav način ne rešavaju se suštinski i strateški problemi, već se guraju pod tepih. Jedino se istrajava u delovanju organizovanog kriminala u MO i VS kao i u degradiranju, ponižavanju i uništavanju Vojske Srbije. Cela priča o reformi i profesionalizaciji vojske bila je velika prevara, to je u oblande zaogrnut projekat razoružanja i ukidanja državnosti Srbiji. Razoružanju države koja je prva u prošlom veku došla do slobode borbom, i tu slobodu u više navrata oružjem branila!

          

Holbrukov proizvod

 

Pokojni američki diplomata Ričard Holbruk bio je ključni čovek koji je objedinio sve albanske terorističke organizacije u svetu. On je 1998. godine na jednom tajnom skupu u Nemačkoj javno saopštio da se na KiM pravi nova albanska država, koja mora imati jaku vojsku. Holbruk je na tom skupu u Nemačkoj udario temelje Albanskoj vojsci na KiM. Pod njegovim vođstvom pripadnike nekadašnje OVK obučavali su penzionisani instruktori američke vojske. Na skupu u Nemačkoj dogovoreno je da, kad počne agresija NATO-a na SRJ, na KiM u borbu protiv združenih snaga bezbednosti SRJ uključe sve albanske terorističke organizacije iz sveta i priključe već formiranoj ali nedovoljno jakoj OVK.

 

Vani grmi, a unutra veselo!

 

Dan za danom, mesec za mesecom, godina za godinom (računajući period od 16. maja 2007. godine - dan kada je Dragan Šutanovac preuzeo dužnost ministra odbrane - do danas), predstavnici MO i VS su učestvovali na oko 670 raznoraznih proslava, promocija, svečanosti (svaki treći dan!). 

 

 

 

Regionalna sila koja je to bila

 

Vojska Srbije svedena je na šačicu profesionalaca, bez saveznika, sa zastarelom tehnologijom, i niko je u  svetu ozbiljno ne shvata niti uzima u obzir. Ovakva oružana formacija ne može da predstavlja ozbiljan "politički i vojni faktor". Ona je "moćna", po najboljim "svetskim vojnim standardima", "vrhunski obučena", ona je naj... naj... samo u klubu za aplaudiranje (na užem kolegijumu odlazećeg ministra odbrane Dragana Šutanovca). Nalazimo se u apsurdnoj situaciji: pojedinačno i dalje smo kao oružana sila jači od većine zemalja u okruženju, ali smo suštinski 100 puta slabiji od svake od njih, jer one, za razliku od nas, iza sebe imaju jake saveznike, a mi nemamo nijednog.

 

 

Poljska omladina protiv još jedne albanske države

 

Nedavno je jedan, slobodno govoreći bizaran, događaj pokazao sve licemerje vremena i sveta u kome se dešava komadanje Srbije. Usred Varšave, nedeljama je omladina Poljske sprovodila akciju: Wspólna Sprawa Belgrad Warszawa! Kosowo jest serbskie! Sve one srpske zastave u bastionu katoličanstva, u domovinu pokojnog pape Jovana Pavla II, sva ona omladina koja je uzvikivala Kosowo jest serbskie, dok u Srbiji traju ozbiljne pripreme za ulazak u NATO pakt, sve to rečito govori o globalnom ludilu koje ne sluti na dobro. Jednostavno, da čoveku pamet stane!

 

Izdajnički preokret

Pored silnih problema koje su izazvale albanske institucije, te KFOR i EULEKS, Srbi na jugu Srbije sada moraju da se bore i protiv sopstvene vojske i policije, koja je, inače, prema Ustavu dužna da ih brani. No, situacija se potpuno okrenula naopako: srpska policija i vojska sopstvenom narodu je uradila isto ono što im je uradila i albanska "kaznena ekspedicija" ROSU, u junu 2011. godine. Neverovatno zvuči da su se srpska policija i vojska, koje su 1999. godine branile Kosovo i srpski narod, 13 godina kasnije okrenule protiv njega!

 

 

Bekstvo iz ministrovog Alkatraza

Zbog opšteg siromaštva u društvu, na školovanje u vojno-obrazovnim ustanovama ne javlja se ni blizu dovoljno kandidata (uprkos besomučnoj propagandi). Velikih broj njih napušta školovanje, pa je Ministarstvo odbrane za samo deset godina pokrenulo čak 1.350 sudskih postupaka zbog neizmirenih obaveza prema vojnim školama! To je prosečno 123 pitomca koja su napustila vojno školovanje ili 50 odsto od upisanih u toku godine! Zašto napuštaju vojno školovanje ako im je tako dobro?

 

Vojsku Kosova obučava Ajova, a Vojsku Srbije jaše Ohajo

(izveštaj kosovskog ministarstva odbrane o saradnji sa Nacionalnom gardom Ajove)

Ministar odbrane Kosova Agim Čeku i komandant BSK-a general-potpukovnik Sulejman Selimi su 18. maja 2011. primili general-majora Timotija Ora i druge više oficire Nacionalne garde Ajove, SAD, koji su došli u zvaničnu posetu MBSK-u i BSK-u. Delegacija je dočekana svečanom ceremonijom svečanog voda BSK-a, kao i intoniranjem himni obe države, Kosova i SAD. Tom prilikom Čeku je naglasio da je "počastvovan posetom generala Ora, koji je komandant Nacionalne garde države Ajova, sa kojom je Priština uspostavila partnerstvo 18. marta 2011."

Pripadnici Nacionalne garde Ajove, nakon posete Ministarstvu SBK-a, posetili su i Komandu kopnenih snaga (KKS), gde ih je primio komandant KKS-a general-major Rahman Rama, komandant Brigade za brzo reagovanje brigadni-general Nazmi Brahimaj, komandant Komande za obuku i doktrinu brigadni general Enver Cakići, kao i brigadni-general Imri Ilazi, komandant Brigade za operativnu podršku Komande kopnenih snaga. Komandant KKS-a i komandanti jedinica KKS-a američkoj vojnoj delegaciji prezentirali su rad i aktivnosti jedinica kojima oni komanduju.

 

 

Srpski studenti na Beogradskom univerzitetu - Fakultetu bezbednosti, studiraju Etiku rata iz američkih udžbenika, gde ih uče da je albanska teroristička OVK (UČK) demokratska snaga na Kosovu! Ovakav program Etike rata izučavaju vojni kadeti radi karijernog usavršavanja na vojnoobrazovnim ustanovama.

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane