Natrag

Razaranje

Razaranje

Za koje je tetoinske zasluge Cvjetianin dr Tatjani produen mandat

 

Prema promaajima i poloaji

 

Kako je Vlada Srbije gotovo konspirativno izbegla imenovanje novih direktora pojedinih ustanova kulture, ko se ponaao poput noja i zabio glavu u pesak, kako je naprasno poela dugooekivana rekonstrukcija ostataka Narodnog muzeja, ko se igra Pontija Pilata i rekonstruie klozete, kako se poetak radova povremeno najavljuje za po nekoliko nedelja, po ijem nalogu se snimaju svi telefonski razgovori u ostacima Narodnog muzeja, kome je u interesu da se ne sazna pravo stanje muzejskih zbirki, ije je remek-nedelo neupotrebljivi program Eternitas i ko je doveo firmu SIS, ko je pokuao da iz Muzeja Srema otme dragoceni nakit, kada e biti pokrenuto pitanje odgovornosti lanova muzejske i dvorske Velike loe zbog katastrofalnog stanja ostataka Narodnog muzeja?

Stanislav ivkov

Pre izvesnog vremena, gotovo neprimeeno, objavljena je odluka Vlade Srbije kojom je vie "eminentnih" direktora jo "eminentnijih" ustanova kulture kojima je republika osniva, iz trajnog direktorskog stanja prevedeno u stanje vrioca dunosti, to je obrazloeno injenicom da trenutno navodno nema uslova da se sprovede konkurs za izbor direktora predvien krovnim Zakonom o kulturi, te je solomonsko reenje pronaeno u njihovom prevoenju u v.d. stanje. Naravno, meu ovim direktorima nale su se i dve tienice Dragoljuba Miunovia: v. d. direktora Narodnog muzeja Cvjetianin dr Tatjana i v.d. direktora Republikog zavoda za urnisanje spomenika kulture Vera Pavlovi-Lonarski, ime je samo potvrena odavno poznata injenica da ove dve najvee tetoine u kompletnoj slubi zatite kulturnih dobara Srbije i dalje uivaju zatitu sa najvieg mesta!

Kopernikanski obrt

Od tada, pa sve do pre nekoliko dana, skoro da se u Narodnom muzeju ama ba nita nije dogodilo, ali iznenada je usledio pravi kopernikanski obrt, jer je praktino preko noi postavljanjem skele, ali ovoga puta preko itave glavne fasade palate nekadanje Uprave fondova, odnosno ostataka dananjeg Narodnog muzeja, napokon poela dugooekivana rekonstrukcija zgrade ove znaajne institucije. Meutim, malo je poznato da se rekonstrukcija ve odvija i u samoj unutranjosti zgrade, i to na najbizarnijem moguem mestu, jer je posao obimne rekonstrukcije enterijera zapoet rekonstrukcijom i zamenom dela opreme i pribora po svim muzejskim klozetima - gde su postavljene nove kutije za WC papir i papirne ubruse, verovatno po uzoru na sveanu rekonstrukciju klozeta u panevakom Domu omladine!

Time se samo potvruje odavno poznata injenica da je u Narodnom muzeju odavno sve okrenuto naopako. Uraen je jedan projekat i radi se drugi, da bi se tek sada izvodila istraivanja fasade i statike stabilnosti objekta. U isto to vreme 150 ljudi i eksponati nemaju pojma gde e biti preseljeni, a osim pojedinih kustosa entuzijasta, gotovo niko ne radi u tom zdanju ve skoro 10 godina. Sadanja v.d. direktora Cvjetianin dr Tatjana, koja je celu situaciju i proizvela, sada vru krompir dislokacije muzejskog blaga, biblioteke, kustosa i konzervatora prebacuje na ministarstvo, u kome naalost nema ljudi sposobnih da preseku zbrku i ree problem. Teko da e se problem reiti za trajanja ove vlade, tj. ministra, koji veruje u dobronamernost gospoe Cvjetianin i njene direktorske kvalitete, umesto da je imao snage da je smeni im je doao na to mesto.

Do sada bi problemi muzeja bili, ako ne reeni, ono barem sagledani. Ovako, tek nas ekaju novi biseri ove bizarne direktorke, koja umesto da snosi posledice zbog izgubljenog vremena i silnog novca slupanog u maglu tokom izgubljenih godina, sada neuspeno pokuava da se igra Pontija Pilata i rekonstruie muzejske klozete! Strano! Kao u poslovici "Brigo moja prei na drugoga"! Svi drugi su krivi osim v.d. direktora muzeja Cvjetianin dr Tatjane!

Da li se jo uopte neko sea ko je i po kom kriterijumu odabrao podobnog projektanta po liniji Demokratske stranke i Krunskog saveta, i naruio megalomanski projekat, koji bi kotao najmanje 70 miliona evra, koji bi palatu Uprave fondova pretvorio u trni centar sa staklenom kupolom, etiri kafane i svega 500 kvadrata prostora za depoe? Da li se iko sea ko je radio programski zadatak za taj projekat? Da li se iko sea ko je bez tendera sklopio ugovor za zakup nepostojeeg magacina na pet godina i to za 40.000 evra meseno?

Oito je da se niko ne sea da je odgovor na gotovo sva pitanja i dalje veoma prisutan i vidan u liku i nedelu direktorke Muzeja Cvjetianin dr Tatjane. O tome koliko je kod nas rasprostranjena strategija noja koji pred nekom opasnou zabija glavu u pesak najbolje svedoi injenica da je nedavno sasvim nezapaeno prola vest da je Vlada, zbog nepostojanja uslova za raspisivanje konkursa, gu direktorku prevela u status 'vrioca dunosti'.

Bilo bi veoma zanimljivo videti za koje to kapitalne zasluge? Je li to moda adekvatna nagrada za sve dosadanje tetoinstvo, ili najobinije pranje ruku svih odreda i preputanje narednoj vladi da rei ta e sa tako "zaslunom" personom? Kako je krenulo, ini se da bi Narodni muzej trebalo zauvek zatvoriti i na tom mestu otvoriti narodnjaki muzej. To bi bilo profitabilno i sigurno privuklo milione znatieljnika. Onaj narod iju istoriju Narodni muzej eli da prikae, ne postoji ve vie decenija. Iako se stalno najavljuje da radovi tek to nisu poeli, niko ivi pojma nema o tome gde iseliti zbirke, konzervatorski odsek i ostatak zaposlenih u Narodnom muzeju u Beogradu, to je preduslov da rekonstrukcija ovog zdanja napokon pone da se realizuje. Iako je u ovom momentu to gorue pitanje za srpsko ministarstvo kulture, izgleda da se ekaju izbori kako bi se razjurila bulumenta tetoina i mediokriteta nataloena u samom Ministarstvu kulture, kao i Velika muzejska loa predvoena Cvjetianin dr Tatjanom, v.d. direktorom ostataka Narodnog muzeja, tim pre to e muzej iz budeta dobiti nezvanino milion evra za rekonstrukciju, ali niti prostor, niti novac za selidbu u taj nepostojei prostor jo uopte nisu obezbeeni! Iz Ministarstva kulture niko ivi ne zna odgovor na prosto pitanje: gde e i kada e eksponati i zaposleni biti iseljeni. Naime, zadueni za kontakt sa novinarima su naglasili da ne moe da se kae bilo ta konkretno na tu temu, to potvruje da niko o tome ni nema pojma!

Do sada se uglavnom samo spekulisalo o raznim gradskim prostorima gde bi se zbirke uvale (Muzej grada Beograda u Resavskoj, neki privremeni objekat, zgrada SIV-a i nedovrena zgrada Kliniko-bolnikog centra Srbije koja prazna zjapi ve 20 godina), a Ministarstvo kulture trebalo je odavno da donese odluku o novoj lokaciji u koju e eksponati biti preseljeni. Upueni u ovaj sluaj ve mesecima govore kako bi to trebalo da se dogodi narednih nedelja, a te naredne nedelje se ponavljaju svakih nekoliko meseci, dok zaposleni i eksponati zajedno ekaju da padne plafon ili nekoliko kvadrata fasade! Kako bi se privid poetka rekonstrukcije i dalje odrao, odnosno kako rekonstrukcija ne bi bila zaustavljena, sledea podfaza rekonstrukcije enterijera verovatno e biti postavljanje novih lampi i lavaboa po WC-ima, iza ega e u narednoj podfazi slediti zamena klozetskih daski i nautilusa na slavinama.

ekajui Godoa

Istodobno, nikome ni najmanje ne smeta injenica da je ogromna muzejska biblioteka ve godinama zapakovana u sanduke i kutije, ekajui Godoa, odnosno selidbu u neke druge prostore za koje niko pojma nema ni gde su ni ta su, poto je u meuvremenu za to predvienu zgradu u Balkanskoj ulici apio Centralni institut za konzervaciju predvoen Milom Popovi-ivanevi. Sigurno da ni muzejskim knjigama niti dobro zapakovanim umetninama u sanducima ni najmanje nije dobro, ba kao to nije bilo dobro ni zazidanim ikonama iz peke riznice u podrumu studenikog konaka koje su teko oteene i u tajnosti su popravljane. Ali koga je briga zbog toga, vano je da svi odgovorni za stanje nacionalnih dobara i dalje uivaju na svojim poloajima, putuju i tobo brane spomenike od neprijatelja zemlje, a nai e se deurni krivci kad se otkrije obim nanete tete spomenicima o kojima su zadueni da se sada brinu! No dotle - svima je dobro, ne treba talasati...

Postavlja se pitanje da li je pravi razlog za otezanje sa preseljenjem ostataka muzeja - zapravo izbegavanje najosnovnije obaveze da se, pre preseljenja, najpre na vrlo transparentan nain uradi kompletan popis i revizija svih zbirki, kako bi se ustanovilo ta je na svom mestu a ta nije, i tako prekinulo javno nagaanje o okrnjenim zbirkama i nedostajuim predmetima, pre svega u arheolokim zbirkama, koje u najmanju ruku podseaju na pripitomljenu crnu rupu kao sistem za deponovanje materijala. S pravom se postavlja pitanje kakav je to vrli nacionalni muzej ako nacija, zbog navodne bezbednosti uvanog materijala, ne sme da zna ta se u njemu uva?!

to se same rekonstrukcije tie, ni tu se vie ne zna ni ko pije ni ko plaa jer se nakon izrade projekta rekonstrukcije sada vre istraivaki radovi po samoj zgradi ne bi li bi se ustanovilo njeno pravo graevinsko stanje, kako bi se napokon odredila nekakva 'dinamika radova'. to se toga tie, sama v.d direktorka dr Tatjana Cvjetianin je nedavno sama sebi skoila u usta izjavom da se nee odmah sve ruiti unutar zdanja dok traju istraivaki radovi, provera statike itd., jedan deo tih poslova moe da se izvede i dok su zaposleni u zgradi. Odnosno, moemo se premetati iz jednog dela u drugi deo zgrade. Ali prvi korak je iseliti zbirke, potom konzervatorski odsek, koji ima svoju aparaturu, i na kraju zaposlene sa dokumentacijom i kompjuterima. U svakom sluaju, dok se iseljavaju zbirke, svi moramo biti prisutni, ime je dala za pravo svim onima koji su podseali na prethodnu temeljnu rekonstrukciju i dogradnju zgrade iz 1964-1965. godine!

Dodue, ni tada nije bilo nikakvog iseljenja Muzeja iz palate Uprave fondova! Naime, kada je raena ova prva temeljna adaptacija odnosno intervencija u muzeju, u vreme Laze Trifunovia 1964-1965, nije bilo selidbe van zgrade, nego su personal, inventar i predmeti - dok se radio jedan deo zgrade - preseljavani u drugi, i tako je sve privedeno kraju. Bilo bi zaista zanimljivo videti kako izgleda izvetaj o radu muzeja za sve ove godine kada muzej ne radi, i ta se tu uopte radi, osim to se kustosi natoveanskim naporima trude da zatite svoje zbirke i prave izlobe u situaciji kada ne dobijaju ni dinar za otkup materijala, a konzervatorsku slubu u samom Muzeju su najstrunije razbucali upravo Cvjetianin dr Tatjana i njena bulumenta.

Potemkinovo selo

Naravno, ga v.d direktora se naokolo epurila i kao svoje dostignue predstavljala rezultate tueg rada, odnosno sve velike izlobe koje je muzej priredio na raznim gostovanjima. Kao posebno Potemkinovo selo gromoglasno je predstavljena i najnovija skaredna verzija Muzejskog informacionog sistema Srbije - MISS,odnosno izvesna krajnje nefunkcionalna aplikacija Eternitas koja je napravljena kako bi se na jednom mestu upravljalo podacima o kulturnoj batini muzeja Srbije. U pitanju je inae udrueni zloinaki poduhvat izvesne Nede Jevremovi, efice dokumentacije Narodnog muzeja, koja ve godinama sve informatike poslove nameta preduzeu Softver Informacioni Sistemi iz Beograda, a ono po Jevremovikinim eljama pravi raznorazne nefunkcionalne programe koji jedino trebaju Narodnom muzeju (to je pak relikt propale ideje prethodnog direktora Nikole Tasia koji je traio zakonsku mogunost da za svoje potrebe Narodni muzej kao krovna muzejska ustanova moe iz drugih muzeja uzeti sve ta mu treba).

Tu ideju je kasnije pokuala da realizuje i sadanja v.d. direktorka Cvjetianin dr Tatjana, i to tako to je odbila da vrati zakonitom vlasniku Muzeju Srema zlatnu pojasnu garnituru koja je bila na konzervaciji, pod izgovorom da je u Muzeju Srema ta garnitura ugroena, to je rezultiralo viegodinjim sudskim sporom koji je Narodni muzej izgubio. Svoju samovolju Cvjetianin dr Tatjana je pokazala tako to je minirala saradnju sa Muzejom grada Splita i tamonjom Galerijom umetnina kada je odobrila pozajmice slika za tamonje izlobe, ali uz obavezu da transport umetnina mora da realizuje njoj omiljeno preduzee Kunsttrans iz Beograda, nametajui posli kumu svog supruga ije su usluge nekoliko puta skuplje od svih drugih preduzea koje se bave transportom umetnina. Inae sa Kunsttransom u vezi, malo je poznato da ve due vreme traje i sudski spor izmeu Kunsttransa i Veernjih novosti za naknadu navodne tete zbog jo navodnijih 'duevnih boli' izazvanih injenicom da je u tim dnevnim novinama navedeno da se uveni depo ove firme nalazi u Panevakom ritu - koji je podvodan!

Podseanja radi, jo 2007. godine, ukazano je na injenicu da je projekat rekonstrukcije u svakom pogledu bio megalomanski, i od poetka je bilo jasno da e biti potrebno da se obezbedi prostor za privremeno izmetanje ogromnog broja predmeta iz muzejskih zbirki. Iako je najlake bilo blagovremeno obezbediti i unajmiti prostor za privremeni smetaj eksponata, Cvjetianin dr Tatjana je - bez tendera?! - donela odluku da se posao poveri firmi Kunsttrans koja je u to vreme navodno bila jedina koja se bavila prevozom i magacioniranjem umetnina! Javnost je bila konsternirana injenicom da se zakupljuje prostor od 1.200 kvadrata, i to za 37.700 evra meseno, na pet godina, i to magacin u - plavnom podruju Panevakog rita, za koji se kasnije ispostavilo da u trenutku sklapanja ugovora uopte nije postojao! Jo je bila okantnija injenica da je taj magacin, osim to je usred movare, smeten izmeu fabrike betona i benzinske pumpe, a ansambl je kasnije dopunjen proizvodnim halama firme Jeep Commerce.

Meutim, ispostavilo se neto jo vanije - injenica da je ore Brankovi, direktor firme Kunsttrans, istovremeno kum i kuni prijatelj Aleksandra D. Kostia, urednika filmskog programa TV B92, koji je takoe i suprug Tatjane Cvjetianin. Uoi samog iseljenja zgrade, a nakon smene prve Kotuniine vlade i tadanjeg ministra kulture Dragana Kojadinovia, sa sve kamarilom i votanim Draom Mihailoviem, posumnjalo se u pravilno troenje novca. Ispostavilo se, naime, da je predvieno da se novcem Nacionalnog investicionog plana, namenski odreenim za rekonstrukciju zgrade, zapravo eli prenamenom plaati zakup ovog magacina - to je blagovremeno spreeno, tako da je na snagu stupio ugovor po kome Narodni muzej Kunsttransu poodavno duguje ogromne pare za najam magacina u koji se nikada nije uselio (oko ega takoe traju sudski sporovi). U meuvremenu je napokon odbaen megalomanski projekat Demokratske stranke i Miodraga Rakoevia kao nefunkcionalan i preskup, a niko od ekipe koja je dovela Rakoevia nikada ni za ta nije odgovarao.

Od poetka rekonstrukcije, prema novom projektu nagraenom na konkursu, takoe nema niega na videlu jer je Cvjetianin dr Tatjana izjavila kako je Restauracija i funkcionalna rekonstrukcija koju smo mi eleli kako bi se dobilo to vie prostora, u poetku bila ambiciozna, novim projektom Vladana Lojanice krenuli smo u umanjenje ranijih zahteva, sa tadanjim limitom od 20 do 25 miliona evra koji su se pominjali u javnosti, doli smo do toga da je projekat izabran krajem prole godine a jo nema njegove prave razrade, eka se da glavni izvoaki projekat ue u budet za ovu godinu. Kada je u pitanju zgrada Narodnog muzeja na Trgu Republike, dr Cvjetianin je rekla da je idejno reenje rekonstrukcije na pregledu kod Komisije muzeja i da oekuje da e projekat ruenja, kojim e faktiki biti zapoeta obnova nacionalnog muzeja, biti gotov u prvim mesecima 2012, a kako sada stoje stvari, ni njega nema na videlu!

Na kraju se sa pravom postavlja pitanje: dokle ovako? Kada e neko pokrenuti pitanje odgovornosti dvorskih kamarila okupljenih oko Krunskog saveta, Demokratske stranke i tadanjeg saziva Ministarstva kulture koji su i te kako upetljani u skandal sa dovoenjem i proteiranjem Rakoevia. Kada e neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktora Cvjetianin dr Tatjane za sumanuti programski zadatak kojim je muzej trebalo da bude pretvoren u trni centar, kao i za totalni haos koji je nastao tokom njenog direktorovanja ostacima Narodnog muzeja.

Kada e neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetianin dr Tatjane za nezakonito nametanje poslia kumu svog mua? Kada e neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetianin dr Tatjane za materijalnu tetu napravljenu pripremom odbaenog projekta? Kada e neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktorke Cvjetianin dr Tatjane za prostu injenicu da je Muzej za publiku zatvoren ve devet godina, bez ikakve nade u neko skoro otvaranje?

Gospoo dr Cvjetianin, ako za sve vreme koliko ste direktor muzeja niste uspeli da obezbedite sredstva za njegovu rekonstrukciju (koji ste usput doveli u stanje totalnog kolapsa), onda je krajnje vreme da sa te funkcije odete, jer vi niste sposoban menader! injenica da ste ve devet godina direktor zatvorenog muzeja sve govori.

Umesto proslave Dana Muzeja, drugovi i drugarice iz Narodnog muzeja trebalo bi da organizuju proslavu 10. maja kao dana nerada, a trebalo bi ga predloiti i za svetski dan nerada. Bio bi to lep praznik, i jo jedan praznik vie kada svi mi ne bismo radili. Zaslueni praznik, nema se ta dodati, drugovi i drugarice - gospoo dr direktor, irok Vam drum!

 

 

Balkanski pijun

U ostacima Narodnog muzeja situacija sve vie podsea na film "Balkanski pijun", sa totalnom manijom gonjenja, o emu najbolje govori injenica da se po nalogu v.d. direktora Cvjetianin dr Tatjane, svi razgovori koje njeni podreeni u muzeju obave preko muzejske centrale i ostalih telefona iz serije poev od 33-06-000 i nadalje, uredno snimaju uprkos postojanju Zakona o zatiti podataka o linosti.

 

Da li se jo uopte neko sea ko je i po kom kriterijumu odabrao podobnog projektanta iz redova Demokratske stranke i Krunskog saveta, i naruio megalomanski projekat koji bi kotao najmanje 70 miliona eura, a koji bi palatu Uprave fondova pretvorio u trni centar sa staklenom kupolom, etiri kafane i svega 500 kvadrata prostora za depoe?

 

Kada e neko postaviti pitanje odgovornosti v.d. direktora Cvjetianin dr Tatjane za prostu injenicu da je muzej za publiku zatvoren ve devet godina, bez ikakve nade u neko njegovo skoranje otvaranje.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane