Natrag

Feljton

Feljton

Slučaj Pukanić: Ubistvo sa potpisom države (11)

 

Svedoci koji ćute, iskaza kojih nema

 

Koje su najmračnije tajne u poslednjih 20 godina na   Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukanića, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Đinđića? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi "Slučaj Pukanića - Ubojstvo sa potpisom države", autora Domagoja Margetića, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid

 

Domagoj Margetić

 

Iako je nesporno da je Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, notorni kriminalac i jedan od balkanskih kriminalnih bosova, moj izvor u SOA tvrdi kako isti nije imao nikakve veze sa ubistvom Ive Pukanića.

"Sreten Jocić nije ubio Pukanića". To je sigurno, i o tome SOA ima sasvim konkretna operativna saznanja i potvrde.

To smo prvo proveravali i nije bilo ama baš nikakvih dokaza o Jocićevoj umešanosti u Pukanićevo ubistvo", tvrdi moj izvor, inače visokopozicionirani pripadnik Sigurnosno-obaveštajne agencije u vreme ubistva Ive Pukanića.

Ukoliko bi se potvrdile ovakve tvrdnje moga izvora u SOA, ostaje otvoreno pitanje koji su to razlozi vodili srbijanske vlasti, pre svega srbijansku policiju i obavještajne i sigurnosne službe, u otvaranju istrage protiv Sretena Jocića, te u gotovo automatskom prihvatanju verzije o ubistvu Ive Pukanića, koju su u Zagrebu očito konstruisali operativci pod direktnom kontrolom Tomislava Karamarka. Ovako ishitrenim prihvatanjem Karamarkove verzije Pukanićeva ubistva, srbijanska je policija zapravo na teret Srbije preuzela odgovornost za Pukanićevo ubistvo.

Naime, kako je Sreten Jocić sasvim izvesno u Srbiji bio pod stalnim nadzorom MUP-a, policijskih, te sigurnosnih i obaveštajnih služba, nameće se pitanje kako je u takvom slučaju Jocić mogao nesmetano da planira, organizuje, dogovara i sprovede u delo Pukanićevo ubistvo, a da to nisu primetile sve službe koje su bile zadužene za njegovo praćenje.

Karamarko je, čini se, veštom manipulacijom policijom i obaveštajnim službama u Hrvatskoj, sa političkog Zagreba i kriminalnog te obaveštajnog podzemlja u Hrvatskoj skinuo teret odgovornosti za mafijaška ubistva u Zagrebu, krajem 2008. godine.

Ubistvo Ivane Hodak, verzijom u koju ne vjeruje niti Zvonimir Hodak, a niti javnost u Hrvatskoj, Karamarko je "smestio" beskućniku Mladenu Šlogaru, a ubistvo Ive Pukanića podmetnuo je kao obaveštajno "kukavičje jaje" Srbiji, čime je odgovornost za ovaj zločin pao na Beograd. U slučaju Pukanićevog ubistva svakako se treba pitati: zašto su srbijanske vlasti pristale da igraju Karamarkovu igru?

 

Tajni dokument SOA

 

Strogo poverljivi obaveštajni izveštaj operativaca POA, nastao u maju 2005. godine, opisuje plan ubistva Ive Pukanića, te kao organizatore ubistva identifikuje vodeće pripadnike albanskog kriminalnog miljea Lulzima Krasnićija (ubijen 2006. godine u Zagrebu) i Florima Malokua (koji danas slovi kao vrlo visokopozicionirani pripadnik kriminalnog klana Osmani, ali je u međuvremenu u Makedoniji osuđen na višegodišnju zatvorsku kaznu).   

Postojanje ovog dokumenta dokazuje nedvosmisleno kako je današnji ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko, još kao šef Protivobaveštajne agencije (POA), a potom Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) imao saznanja, informacije i operativne izveštaje o planovima ubistva Ive Pukanića, te saznanja o mogućim naručiteljima i organizatorima ubistva.

Uprkos dokumentima poput ovog, Karamarko je do Pukanićevog ubistva, ali i nakon njega, nastavio prikrivati saznanja koja su upućivala na povezanost kriminalnog klana Osmani s ubistvom Ive Pukanića.

Verodostojnost dokumenta koje objavljujem potvrdilo mi je nekoliko visokopozicioniranih pripadnika Sigurnosno-obaveštajne agencije, koji su upoznati s postojanjem ovog i drugih sličnih dokumenata. Dokument predstavlja, zapravo, operativno obaveštajni izveštaj u kojem su u skraćenom obliku navedena operativna saznanja o aktivnostima albanskog kriminalnog podzemlja, pre svega pokojnog Lulzima Krasnićija, te pripadnika kriminalnog miljea povezanih s njim ili njegovim bliskim saradnicima.

U tom kontekstu, iako se u izveštaju direktno ne spominju Osmanijevi, sadržaj samog izveštaja nepobitno dokazuje vezu kriminalnog klana Osmani s ubistvom Ive Pukanića. Naime, sadržaj izveštaja navodi kako je drugi čovek za organizaciju ubistva, uz Lulzima Krasnićija, Florim Maloku, inače istaknuti pripadnik kriminalnog klana Osmani, čiju je saradnju s Bedžetom Pacolijem i Ćazimom Osmanijem, zvanim Felix, te njegovim kriminalnim klanom, utvrdio i nemački BND u svom izveštaju iz 2005. godine.

S druge pak strane, iz sadržaja dokumenta očigledno je kako je Lulzim Krasnići s Osmanijevima morao biti u bliskoj vezi još 1998. godine, kada je, prema sadržaju ovog izveštaja Krasnići učestvovao u krijumčarenju oružja za tzv. "OVK", te se u Zagrebu sastajao sa Nevdžetom Hazirijem, jednim od glavnih organizatora prebacivanja oružja za tzv. "OVK" preko Hrvatske za Kosovo, a koji je bio poznat kao bliski saradnik Bedžeta Pacollija i Ćazima Osmanija Felixa u krijumčarenju oružja za Kosovo.

A i sama činjenica da je Krasnići kontrolisao deo heroinskog podzemlja govori u prilog informacijama koje potvrđuju dugogodišnju saradnju Lulzima Krasnićija s pripadnicima kriminalnog klana Osmani.

"Krajem 10. meseca 1998. godine (vreme sukoba OVK i SRJ), nakon pada velike pošiljke krijumčarenog oružja koje je pronađeno u skladištu šibenske luke u hangarima preduzeća Atlantis čiji su stvarni vlasnici braća Hysni i Rustem Zogaj, u sklopu kriminalističke obrade u kojoj su obuhvaćene osobe s područja grada Zagreba, identifikovan je kao jedan od dobavljača i organizatora Lulzim Krasnići.

"Tako su u Zagrebu registrirani njegovi kontakti s Haziri Nevdžetom u hotelu Panorama, osobom koja je slovila kao glavni organizator prebacivanja oružja iz RH prema Kosovu za potrebe borbe OVK protiv srpskog režima", stoji u strogo poverljivom obaveštajnom izveštaju koji su operativci POA predali Tomislavu Karamarku maja 2005. godine.

 

Ubice i žrtve

 

"U tzv. Duvanskoj aferi tokom 2001. godine raspolagalo se saznanjima da je Srećko Kestner kontaktirao Lulzima Kransićija i od njega tražio likvidaciju Stanka Subotića Caneta, te je već dao Krasnićiju pola iznosa za obavljanje toga posla u iznosu od 500.000 DEM.

Po obavljenom poslu Krasnići je trebao dobiti još 500.000 DEM.

Takođe se raspolagalo saznanjima da Kestner i Lulzim Krasnići sarađuju već više godina. Kestner je prvo od Krasnićija naručio ubistvo u Crnoj Gori, takođe osobe iz kruga krijumčara cigareta, koje je nedavno i izvršeno, a o čemu su javljali mediji, ali nije se raspolagalo podatkom ko je ubijeni. Ovo ubistvo su izvršili Krasnićijevi ljudi u Crnoj Gori, Albanci najverovatnije s Kosova. Ovim ubistvom Krasnići je potvrdio svoju sposobnost da organizuje i vrlo složene poslove te vrste, zbog čega ga je Kestner angažavao i za likvidaciju Stanka Subotića.

U vreme kada je po raspoloživim saznanjima Krasnići trebalo da izvrši likvidaciju Stanka Subotića Caneta, navodno je i Cane bio naručio ubistvo Srećka Kestnera, a kao mogući organizator se spominjao Tino Bralo.

Početkom 2002. godine došlo se do novih saznanja koja ukazuju da je Lulzim Krasnići angažovan od strane Stanka Subotića Caneta, te da se u zadnje vreme uglavnom nalazi u Zagrebu i da ima zadatak da opservira glavnog urednika nedeljnika Nacional Ivu Pukanića kako bi utvrdio što više podataka o njemu, kao što je mesto stanovanja, dnevne navike, vozilo koje koristi, da li je čuvan i drugo.

"Zajedno s Krasnićijem u izvršenju ovog zadatka navodno je učestvovao i Maloku Florim", navodi se u obaveštajnom izveštaju iz 2005. godine, u delu u kojem se opisuje plan ubistva Ive Pukanića.

"Prema raspoloživim informacijama Krasnići i Maloku obavljaju ovaj posao za Stanka Subotića koji je navodno čvrsto odlučio da likvidira Ivu Pukanića zbog pisanja nedeljnika Nacional o njemu i određenim ljudima iz političkog vrha Crne Gore u vezi sa tzv. Duvanskom aferom.

Uz Pukanića, Subotić je navodno naručio i ubistvo Ratka Kneževića, verovatno zbog saznanja o Kneževićevim kontaktima s nekim sigurnosnim i obaveštajnim službama.

Ratko Knežević je osoba s kojom inače Hrvoje Petrač često kontaktira, a isti je bio u Zagrebu prijavljen na adresi Pantovčak 196A kod Petrač Hrvoja do 8. meseca 2001. godine, kada se prijavio na adresi u Zagrebu, Gornje Prekrižje 46F.

Samo izvršenje likvidacije Pukanića i Kneževića neće biti povereno Krasnićiju i Malokuu lično, već će to izvršiti drugi ljudi koji će najverovatnije doći iz Crne Gore.

Krasnići i Maloku imali su samo zadatak da vrše opservaciju Ive Pukanića i prikupe što više podataka o njemu, da osiguraju "logističku potporu" osobama koje će izvršiti likvidaciju, te da osiguraju "bazu" za izvršenje ubistva tj. Tajni stan u kojemu će oni boraviti, držati opremu i slično.

Analizirajući ova saznanja moguće je da je došlo do krivog tumačenja nekih ranije dobijenih informacija i činjenica sa terena prema kojima je Krasnići bio angažovan za likvidaciju Stanka Subotića Caneta.

U skladu sa ovim novim informacijama i saznanjima s velikom sigurnošću proizlazi da je Krasnići lojalan Stanku Subotiću i da će izvršiti šta ovaj od njega traži, tim više što mu je Subotić navodno omogućio da uđe i u "posao" s krijumčarenjem cigareta (navodno na području RH) što mu donosi veliku zaradu.

 

Veze

 

Osim navedenog raspolaže se informacijom da je trenutno Lulzim Krasnići glavni dobavljač teških opojnih droga (heroin) na području Zagreba i jedan od najznačajnijih u RH, te da se bavi krijumčarenjem i preprodajom velikih količina droge koje kasnije deli manjim prodavacima, stoji u ovom obaveštajnom izveštaju.

Posebno je zanimljiv i deo izveštaja koji, osim što opisuje policijske veze Lulzima Krasnićija, opisuje i vezu Krasnićija sa bivšim šefom Kancelarije predsednika Republike Stjepana Mesića, Željkom Bagićem.

Tako se u izveštaju, iako vrlo površno, navodi i navodna poseta Lulzima Krasnićija Uredu predsednika Republike, iako se ne opisuje detaljnije šta je to Krasnići radio u Kancelariji predsednika Republike u vreme kada je tu dužnost obavljao Stjepan Mesić.

"Nadalje, raspolaže se saznanjima da je Lulzim Krasnići venčani kum Dragutinu Sremecu, krim. referentu za obradu kriminaliteta uposlenom u VII PP Trešnjevka. Posredstvom operativnih uporišta u navedenoj PP utvrdilo se kako je Sremec 'siva eminencija' unutar iste, odnosno isti je vrlo tesno povezao Lulzima Krasnićija i Zdravka Đukeza, donedavnog načelnika VII PP Trešnjevka."

Operativci VII PP su uočili čitav niz nepravilnosti povodom postupanja prema Lulzimu Krasnićiju i osobama koje su njemu bliske, a pripadnici su kriminalnog miljea, odnosno uočili su da Đukez iste štiti od prekršajnog i kaznenog progona.

Rečeni operativci su navodno o svojim saznanjima obavestili nadležne rukovoditelje u PU zagrebačkoj, te je nakon dužeg vremenskog razdoblja u kojem je Đukez načinio nepopravljivu štetu ugledu policije i doveo u pitanje verodostojnost u nastojanjima zagrebačke PU povodom suzbijanja organiziranog kriminala, imenovani je smenjen.

"Indikativno je da je nakon Đukezove smene Željko Bagić iz Kancelarije predsednika RH urgirao na više mesta u cilju sprečavanja Đukezove smene, odnosno pružanja pomoći Đukezu u cilju pronalaženja visokopozicioniranog radnog mesta za njega ... Upravo zbog navedenog takođe je indikativan dolazak Lulzima Krasnićija u Kancelariju predsednika", navodi se u dokumentu obaveštajnog izveštaja iz 2005. godine.

Iako je Sigurnosno-obaveštajna agencija raspolagala informacijama, dokumentima, procenama, izveštajima i dokazima od vitalnog značenja za USKOK-ovu istragu ubistva Ive Pukanića, direktor SOA, kako Josip Buljević, tako niti bivši Tomislav Karamarko, niti u jednom trenutku nisu kriminalističkoj policiji i USKOK-u, koji su radili na istrazi Pukanićevog ubistva, stavili na raspolaganje dokumentaciju kojom raspolažu.

SOA, ipak, kako sam doznao od mog izvora, nije slučajno "zaboravila" postojanje dokumenata koji su mogli predstavljati ključni trag u istrazi Pukanićevog ubistva. Ovakvo postupanje Sigurnosno-obaveštajne agencije, te prikrivanje dokaza u slučaju ubistva Ive Pukanića, SOA je naredio upravo današnji ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko.

"Dosije o kriminalnoj porodici Osmani, dosijei tajnih istraga o duvanskoj mafiji, kao i posebno operativni izveštaj o Lulzimu Krasnićiju u kojem se opisuje plan ubistva Ive Pukanića, nisu se našli u spisu istrage po direktnom nalogu Tomislava Karamarka," kako to tvrdi moj visoki izvor u SOA.

Izveštaj predstavlja jedan od ključnih dokumenata Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA) i važan dokaz o povezanosti kriminalnog klana Osmani s ubistvom Ive Pukanića, i to preko dvojice pripadnika kriminalnog podzemlja pokojnog Lulzima Krasnićija i Florima Malokua.

Kao i u slučaju iskaza Ružice Balen Milojević, i u slučaju ovog strogo poverljivog izveštaja SOA, ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko sprečio je uvođenje ovog dokumenta i dokaza u spis istrage ubistva Ive Pukanića, pa tako Izveštaj koji povezuje Osmanijeve s ubistvom niti u jednom trenutku nije bilo dostupno niti policijskim, ni USKOK-ovim istražiteljima, ali ni istražnoj sudiji Županijskog suda u Zagrebu, kao niti odbranama optuženih za Pukanićevo ubistvo.

 

Opasni dokument, da se pojavio u istrazi, ne samo da bi bacio sumnju na kriminalni klan Osmani i doveo u pitanje danas službenu verziju ubistva Ive Pukanića, nego bi trag istrage odveo i prema obaveštajnom vrhu Hrvatske, tačnije prema bivšem direktoru Sigurnosno-obaveštajne agencije Tomislavu Karamarku, aktuelnom ministru policije.

 

Nestao ključni dokaz

 

Izveštaj o planu ubistva Ive Pukanića, naime, osim Osmanijevih mogao bi da teretiti i Karamarka, koji je kako to dokazuje ovaj dokument, za plan ubistva znao najkasnije od 2005. godine, kada mu je kao direktoru tadašnje Protivbaveštajne agencije predat dosije sa izveštajem o planu Pukanićevog ubistva.

Samo postojanje ovog dokumenta, dovodeći u sumnju upravo Karamarkovu verziju Pukanićevog ubistva,  iznosi na otvoreno pitanje o motivima mogućeg Karamarkovog prikrivanja pravih tragova Pukanićevih ubica. Dodatnu sumnju u Karamarkove motive otvara i činjenica da je upravo ministar policije i bivši šef SOA odgovoran što se svi ovi dokazi, poput izveštaja o planu ubistva Ive Pukanića, nisu našli kao mogući tragovi u spisu istrage ovog slučaja.

Karamarko je aktivno prikrivao tragove koji bi mogli dovesti do stvarnih naručitelja, organizatora i izvršitelja ubistva Ive Pukanića.

Takvim prikrivanjem dokaza u slučaju ubistva Ive Pukanića, Tomislav Karamarko jasno je pokazao kako očito ima razloga za prikrivanje tragova u ovom slučaju, čime je onemogućio objektivnu istragu Pukanićevog ubistva, proveru tragova ubistva koji bi vodili prema klanu Osmani, kao i proveru svih mogućih motiva ubistva Ive Pukanića.

Umesto da sve ove dokaze u istrazi učini dostupnima istražnim telima, Karamarko je dokaze aktivno prikrivao i time odredio onakav ishod istrage za kakav je očigledno, iz njemu poznatih razloga, bio vitalno i lično zainteresovan.

Činjenica da se Izveštaj operativaca POA o planu ubistva Ive Pukanića nije našao u spisu istrage, samo potvrđuje Karamarkovu odlučnost u prikrivanju tragova mogućih stvarnih ubica, naručitelja i organizatora ovog ubistva.

Od visokog izvora u Državnom pravobranilaštvu Republike Hrvatske 11. januara 2010. godine dobio sam potvrdu informacija o tome kako neki  ključni tragovi i dokazi u istrazi ubistva Ive Pukanića nisu priloženi završnom spisu koji je dostavljen Županijskom sudu u Zagrebu.

Naime, moj izvor u Državnom pravobranilaštvu potvrdio je kako je policija iz spisa istrage o ubistvu Ive Pukanića uklonila iskaz svedokinje Ružice Balen-Milojević, koji je dala Policijskoj stanici Trnje, Policijske uprave Zagrebačke, policijskoj službenici Lidiji Mašić, 10. novembra 2008. godine.

Nakon što pod policijskim pritiscima Balen-Milojević nije pristala da povuće svoj iskaz, kako potvrđuje i moj sagovornik iz MUP-a, Tomislav Karamarko je naredio uklanjanje njenog iskaza i kasnijih službenih zabeleški o obavljenim razgovorima iz predmeta Pukanić.

U drugom delu svoje izjave Policijskoj postaji Trnje, Ružica Balen-Milojević detaljno je opisala sadržaj svog poslednjeg razgovora sa Ivom Pukanićem desetak dana pre nego li je ubijen, 14. oktobra 2008. godine, u Gruškoj ulici na zagrebačkoj Savici.

"Zadnji put smo se videli 14. oktobra jer je znao da imam glavnu raspravu na Prekršajnom sudu zbog fizičkog nasilja u porodici. Rasprava je bila zakazana u 10 sati. Nazvao me oko 12 sati, saslušao i uputio da odmah idem u policiju, Kruge 44, i stavim pritužbu zbog lažnih izjava na raspravi. Nazvala sam taksi i došla u Policijsku stanicu Kruge 44 kod gđe Mašić koja me primila na razgovor. Kad sam završila, krenula sam kući pešice, sporim korakom prema stanu na Savici.

Na samom ulazu u Grušku ulicu sreo me Ivo Pukanić i pitao kako je bilo. Vrlo kratko sam opisala, ljuta, razočarana i bolesna jer sam došla iz Krapinskih toplica na ročište. Zaplakala sam", opisuje svoj susret sa Pukanićem Ružica Balen-Milojević.

Ružica Balen-Milojević citirala je u svojoj izjavi, koju je predala Lidiji Mašić, zastrašujući razgovor sa Ivom Pukanićem u Zagrebu, 14. oktobra 2008. godine. Kako navodi Balen Milojević, Pukanić joj je tom prilikom rekao kako je otkrio šablon naručenih ubistava u Zagrebu.

"Ivo Pukanić je u tom trenutku rekao: 'Da ne povjerujem. Idem pomoći teško hendikepiranoj ženi a otkrijem šablon; prvo Hodakova kći, pa Sanaderova kći, a onda Mesić'.

Malo se nasmešio i rekao: 'Uh, previše znam, možda sam i ja na redu.'

Strašno sam se prepala njegovih reči i rekla: 'Pa to treba reći Karamarku', a on je odgovorio: 'Ni govora, njegova žena je muslimanka!'

Okrenuo se kao da odlazi u smeru restorana Slavonac pitajući me: 'Kada se vraćate iz Toplica? '23. oktobra', odgovorim. 'OK, vidimo se tada. Bok!' ", detaljno je opisala sadržaj svog poslednjeg razgovora sa Ivom Pukanićem Ružica Balen-Milojević, u svojoj rukom pisanoj izjavi predatoj izvesnoj gospođi Mašić u Policijskoj postaji Trnje u Zagrebu.

Iako sam elektronskom poštom, 10. februara 2009. godine, Direktorijumu policije uputio nekoliko pitanja u vezi sa iskazom Ružice Balen-Milojević, iz MUP-a su odbili da odgovore na postavljena pitanja, te su me uputili na Državno odvjetništvo.

Međutim, MUP i Policija niti u jednom trenutku nisu demantovali postojanje iskaza Ružice Balen-Milojević. Upravo sam iz Državnog odvjetništva doznao kako iz MUP-a nikada nisu dostavili sporni iskaz Ružice Balen-Milojević, sa spisom istrage ubistva Ive Pukanića.

"U posedu sam informacija o pisanoj izjavi koju je policiji dala gospođa Ružica Balen-Milojević o svojem zadnjem razgovoru sa kolegom Ivom Pukanićem.

Molim Vas da mi u svezi s tim odgovorite na nekoliko pitanja.

Je li policija primila rukom pisanu izjavu gospođe Ružice Balen-Milojević, u vezi sa njenim zadnjim  razgovorom sa Ivom Pukanićem, a sa informacijama koje mogu koristiti u slučaju istrage ubistva Ive Pukanića, koju je izjavu gospođa Balen-Milojević predala Policijskoj postaji Trnje dana 10.11.2008. godine, i to izvesnoj gospođi Mašić?

Šta je policija, ukoliko je primila navedenu izjavu, učinila kako bi ispitala navode i te rukom pisane izjave gospođe Ružice Balen-Milojević?

Zašto zbog navoda u toj izjavi do danas, u sklopu istrage, policija nije obavila informativni razgovor sa Ružicom Balen-Milojević? Je li policija sa navodima iz izjave Ružice Balen-Milojević upoznala premijera Ivu Sanadera i predsednika Stjepana Mesića?

I ako nije, zašto nije?

Hoće li policija preduzimati bilo kakve istražne radnje po navodima iz izjave gospođe Ružice Balen-Milojević?", pitanja su koja sam uputio direktoru policije.

Umesto odgovora na postavljena pitanja, Odeljenje za odnose s javnošću direktora policije odgovorio mi je dana 11. februara 2009. godine vrlo šturom i nespretno formulisanom izjavom.

"Vezano uz Vaša postavljena pitanja nismo Vam u mogućnosti odgovoriti iz razloga što je u vezi teškog ubistva Ive Pukanića i Nike Franića u toku istražni postupak i svi dokumenti s kojim je policija raspolagala dostavljeni su nadležnom Državnom odvjetništvu", stoji u odgovoru Odela za odnose s javnošću Direktora policije. Drugim rečima, u odgovoru na moj upit iz policije otvoreno su lagali, s obzirom na tvrdnje visokog izvora iz Državnog odvjetništva kako sa dokumentima i spisom kojeg je Državnom odvjetništvu dostavila policija, nikada nije dostavljen ikakav iskaz Ružice Balen-Milojević.

Iz navedenog je potpuno jasno da je očito tačna informacija mojeg sagovornika iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koji tvrdi kako je upravo bivši šef Sigurnosno-obaveštajne agencije, danas ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko, dao nalog da se iskaz Ružice Balen-Milojević ukloni iz spisa istrage ubistva Ive Pukanića, i uništi.

 

                                                                             Nastaviće se

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane