Natrag

Krici i odjeci

Krici i odjeci

Porodino nasilje pod okriljem Centra za socijalni rad

 

Ko titi pomahnitalu majku

 

Uporno odbijanje pojedinih saradnika Gradskog centra za socijalni rad da postupaju po zakonu ukazuje na to da postupaju sa jasnim umiljajem: zatitu dobijaju samo ona deca iji roditelji imaju pravu vezu ili dovoljno para, a najbolja je kombinacija ovo dvoje. Ostaloj deci kako Bog da

...........

Zamenica zatitnika graana Tamara Luki-Orlandi u leto 2011. izvrila je kontrolu rada Gradskog centra za socijalni rad koju je inicirao vei broj pritubi. Na strani 1 pisanih preporuka koje je Zatitnik graana uputio nakon izvrene kontrole stoji: "Odeljenje Novi Beograd Gradskog centra za socijalni rad je u vie sluajeva saznanja ili sumnji na zlostavljanje i zanemarivanje deteta i porodinog nasilja nainilo propuste u radu na tetu prava deteta, koji se ogledaju u nepreduzimanju i neblagovremenom preuzimanju mera i aktivnosti iz nadlenosti organa starateljstva radi zatite prava i interesa deteta, u nepotovanju najboljih interesa deteta i standarda strunog rada, kao i u neprimenjivanju vaeih propisa."

Citirani dokument zaveden pod brojem 14-654/11 poziva se na vei broj sluajeva u kojima je gospoa Luki-Orlandi otkrila da su zaposleni odeljenja Novi Beograd blago reeno potpuno nezainteresovani da primenom zakonskih mera zatite decu od nasilja u porodici.

U sluaju maloletnog M.V. se konstatuje: "Centar nije obavljao poslove radi zatite od porodinog nasilja i ugroenih prava deteta rtve u ranom uzrastu, koji su mu povereni kao organu starateljstva u skladu sa zakonom..., ve je svoje aktivnosti preduzimao iskljuivo u okviru sudskog postupka, postupajui jedino po sudskim zahtevima."

U sluaju maloletnog M. G. Zatitnik graana navodi: "Aktivnosti organa karakterie ne samo necelovitost i neblagovremenost ve i zanemarivanje i ignorisanje odlunih injenica (postojanje porodinog nasilja, odsustvo kontakata deteta sa majkom, rizik od ponavljanja nasilja nad detetom)."

Najdrastiniji je, mogue, primer maloletnog M. B., za koga se u preporukama tvrdi: "Rad organa starateljstva u ovom sluaju karakterie uoljivo ignorisanje svakog podatka koji se odnosi na nasilje: kako navoda oba roditelja, tako i nalaza zdravstvenih ustanova i video materijala." Otac deteta je, naime, odeljenju gradskog Centra za socijalni rad na Novom Beogradu priloio i snimke sa sigurnosnih kamera instaliranih u kui, na kojima se jasno vidi kako se majka iivljava nad detetom, bezrazlono ga tue i ak die uvis i potom baca na pod.

Na sluaju uposleni radnici Centra Ljiljana Sivev i Rade Zdravkovi, meutim, ovaj dokazni materijal odbacuju tvrdei da je takvo snimanje protivzakonito i da kri pravo na privatnost majke?! Otac deteta zatim trai izuzee pomenutih zaposlenih, koje rukovodilac odeljenja Brankica Tarbuk-Jankovi odbija navodei da ne postoje razlozi za sumnju da su radnici pristrasni niti je dolo do ugroavanja prava bilo kog uesnika. Zahtev za izuzee otac je podneo i direktorki Centra za socijalni rad grada Beograda, Sneani Stokovi, koja se oglaava nenadlenom.

Konano, ne videi drugi izlaz i mogunost da zatiti svog maloletnog sina od pomahnitale majke, otac Prvom osnovnom tuilatvu u Beogradu podnosi krivinu prijavu protiv Brankice Tarbuk-Jankovi, Radeta Zdravkovia i Ljiljane Sivev. U meuvremenu otac dolazi do saznanja da njegova supruga ima poseban tretman u Centru za socijalni rad, jer je koleginica sa studija aktuelne predsednice Republike skuptine Slavice uki-Dejanovi. Iz tog razloga su zaposleni prema njoj vie nego blagonakloni, a najvea rtva je onaj ije interese Centar upravo mora da zatiti - maloletno dete.

Na kraju svojih preporuka zamenica Zatitnika graana iznosi poraavajui zakljuak: "U sluajevima koje je istraio Zatitnik graana, Gradski centar za socijalni rad - odeljenje Novi Beograd dosledno je proputalo da sprovodi strune postupke i pored oiglednih indicija, pa i dokaza... injenica da su identini ili slini teki propusti nainjeni u vie sluajeva, ukazuje na sistematino izbegavanje strunih radnika i rukovodilaca da se pravovremeno i efikasno angauju..."

 

Ime i prezime poznati redakciji

 

 

Grocka: Oteta zemlja - javni put

 

Kroz moje dvorite

 

Jula meseca 2005. donet je Akt o uslovima za formiranje graevinske parcele kojim mi je dozvoljeno pripajanje dve prethodne parcele u naselju Kaluerica, beogradska optina Grocka. Ubrzo posle toga sam dobio i dozvolu da novoformiranu parcelu ogradim. U tome su me protivpravno spreavale komije koje moj vonjak koriste da bi tuda prolazili do svojih kua.

Dana 27. decembra 2011. komije su u formi peticije podnele zahtev o ponitenju pomenutog akta iz 2005. godine, koji je vee optine Grocka usvojilo ve sledeeg dana. (Do sada nezabeleena brzina reagovanja jednog optinskog organa!)

U reenju od 28. decembra 2011, koju je potpisao predsednik optinskog vea Milan Jankovi, stoji kako je na mojoj parceli put, koji nigde nije ni upisan, ni ucrtan, i za koji se, eto, vie od est godina zvanino nije ni znalo da postoji.

Do svih ovih sukoba je dolo zbog policajca Gorana Ivanovia i njegovog tasta Milana Markovia koji je prodavao placeve bez slubenosti puta i overenih ugovora. Svi kupci bi tako trebalo da prolaze kroz njihovo dvorite, ali im oni to ne dozvoljavaju upuujui ih na moj vonjak, a Goran ih jo ui da su stekli dravinu, poto su godinama ili kroz moje dvorite.

Ja sam poteno kupio pomenute parcele i iste upisao na svoje ime. Za sve radove sam, takoe, posedovao sve neophodne dozvole, pa ak i za podizanje ograde i to u naselju u kome skoro nijedna kua nema graevinsku dozvolu.

Optinsko vee moe da donese odluku da preko neijeg poseda proe javni put, ali je u tom sluaju duno da vlasniku nadoknadi tetu. Donoenjem pomenutog reenja optina Grocka je izbegla ovu obavezu i meni faktiki eksproprisala deo imovine bez dinara odtete.

Petar Stojanovi

 

Taksisti u lavirintu politikih odluka

 

Ko radi po zakonu

 

Potovana redakcijo,

U Beogradu bi trebalo da bude 5.000 taksista, ali ih danas sa dozvolom radi 7.800 koji za svoje potrebe koriste samo 1.700 taksi stajalita. Sa izuzetkom njih 48 koji imaju status zaposlenih, svi ostali su samostalni preduzetnici od kojih se najmanje 80 odsto nalazi u steaju jer nemaju da plaaju porez i doprinose dravi. Mnogi nemaju para ni da otplate rate za kredite podignute da bi se kupila vozila koja odgovaraju zahtevima iz gradske Odluke o taksi prevozu koja se primenjuje od 2007. godine.

Danas su oni koji su nabavili takva vozila najvee budale na beogradskim ulicama, jer se za vonju dozvoljavaju bukvalno sva vozila koja imaju etvora vrata, pa tako imamo i taksije stare vie decenija, koji su nebezbedni za saobraaj, posebno za prevoz putnika.

Uprkos svemu, grad i dalje od svakog od nas naplauje po 1.000 dinara za nalepnice koje po pomenutoj odluci treba da imamo kako bismo mogli da taksiramo na znaajnim lokacijama, kao to su aerodrom, eleznika i autobuska stanica i slino. Ove nalepnice nemaju nikakvu funkciju, jer jo nisu nabavljeni itai istih, tako da one slue samo da bi se od taksista uzeo jo neki dinar za gradsku kasu. Na pomenutim lokacijama taksira ko god hoe, a divljaci se vie ni ne kriju.

U pregovorima sa gradom zastupaju nas predstavnici dispeera, to je sukob interesa, kao i sindikat Nezavisnost koji u najboljem sluaju moe da zastupa onih 48 zaposlenih, a ne ostale koji su preduzetnici.

Ja sam jo u januaru 2011. naelnici inspekcije gospoi Rajevi skrenuo panju na razne nezakonitosti i ona mi je obeala da e otro kanjavati sve slubenike grada koji ne rade po zakonu.

Do danas nisam dobio nikakav odgovor od nje ta je konkretno uinjeno. Jedino to se od tada desilo jeste da je neko reio da se vie ne primenjuje pomenuta odluka o taksi prevozu, ali niko ne zna ni ko ni kada je to odluio. Pravnica Medenica iz Javnog prevoza me je samo izvestila da je to "politika odluka" i da ne moe da mi dostavi nikakvu dokumentaciju.

U septembru se zvanino donosi nova gradska Odluka kojom se brie uslov posedovanja euro 3 i euro 4 motora i sve se odlae do marta 2013. godine. Koliko ja mogu da zakljuim, grad Beograd je hiljade nas doveo u zabludu; mnogi su prodavali imanja da bi kupili novije modele automobila, nekima su od banaka ve oduzeta vozila, a bilo je i samoubistava.

Protiv svih umeanih u ove nezakonitosti podnete su krivine prijave, najmanje jedna se nalazi i u Specijalnom tuilatvu za organizovani kriminal, ali se nita ne deava iako su samo preko projekta nalepnica pokradena sredstva od blizu 100.000 evra, dok je preko nepotrebne Komisije za kategorizaciju gradski budet olakan za milion evra.

Ime i prezime poznati redakciji

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane