Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Kako su nas pljakali: odlazea vlast u svoje depove stavila milijarde evra

Para dosta, preko "Inter Mosta"

Mafija biveg predsednika Srbije Borisa Tadia opeljeila je fondove, banke, zdravstveno i socijalno osiguranje, vojnu imovinu i kreditne linije i reketirala privatne kompanije... Meunarodna zajednica zahteva od nove vlasti i budueg predsednika Tomislava Nikolia da, bez odlaganja, privede zakonu oko 2.000 pripadnika Tadieve mafije i da im oduzme nezakonito steenu imovinu, jasno stavljajui do znanja da se nee tolerisati eventualna sprega njegovih ministara sa pomenutom mafijom. Objavljujemo kako je, samo preko jednog preduzea, vladajua klika pomela vie od 200 miliona evra iz namenskog kredita od Evropske banke za obnovi i razvoj. Beogradsko preduzee "Inter Most" godinama je preko naduvanih faktura izvlailo pare iz dravnog budeta i prebacivalo ih direktno na privatne raune vodeih srpskih vlastodraca. "Inter Most" je u svemu tome bio samo posrednik, dok neko na vlasti nije odluio da ovo preduzee pusti niz vodu, prebacujui sredstva direktno krajnjem potroau i pokrivajui sebe nepostojeim i nezakonitim cesijama. Pratei sudbinu "Inter Mosta" i jednog od njegovih naslednika u pranju para namenjenih vlastodrcima, vidi se, kao na dlanu, kako je najsurovija pljaka bila i ostala jedini posao kojim se odlazea kriminalna vlast bavila.

 

Milan Malenovi

 

Steajni postupak nad preduzeem "Inter Most" iz Beograda pokazao je kako i gde, u dravi organizovanog kriminala i korupcije, nestaju milioni evra iz dravnog budeta. Kako govore prve procene, od oko 350 miliona evra dobijenih od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), tanije od predpristupnih fondova Evropske unije i Evropske investicione banke (EIB), datih namenski za razvoj putne mree u Srbiji, najmanje 200 miliona evra je razliitim kanalima stiglo u privatne depove vlastodraca i njima bliskih ljudi, dok je u infrastrukturu uloeno manje od 150 miliona evra!

I sve to kroz poslovanje samo nekoliko preduzea u iju dokumentaciju je redakcija Tabloida imala uvid. Kada bi se detaljno proeljale sve firme koje su poslednjih godina bile izvoai radova za JP "Putevi Srbije", ispostavilo bi se da je pokradeno bar deset puta vie sredstava.

Preduzee "Inter Most" iz Beograda je poslovalo u sastavu "Vinci Construction" grupe iz Francuske i njegov primer samo je vrh ledenog brega sveobuhvatne pljake para iz dravnog budeta. Iako su dosadanja istraivanja uspela da otkriju tek jedan manji deo pljaki koje su se odvijale preko i uz pomo "Inter Mosta" i ta suma je vie nego zastraujua.

Poslovanje "Inter Mosta" odvijalo se bez problema dok je gradonaelnik Beograda bio pokojni Nenad Bogdanovi, za koga se i vezivalo ovo preduzee...

Njegovim odlaskom poinju problemi "Inter Mosta" sa naplatom potraivanja od JP "Putevi Srbije" i Nacionalnog investicionog programa, budui da je neko u vlasti zakljuio kako bi pljaka mogla bolje da se izvede preko nekog drugog preduzea.

Francuskim vlasnicima ubrzo postaje sumnjivo kako to da "Inter Most" stalno ima posla, ali nikada i para na raunu, pa je menadment u Beograd poslao g. Filipa Rosinjola da preuzme upravljanje preduzeem.

Veoma brzo, g. Rosinjol dolazi do zakljuka da se radi o klasinom kriminalu i pranju para za odabrane na vlasti, pa je od nadlenog suda traio pokretanje steajnog postupka i gaenje "Inter Mosta"!

Ko je spustio Prvom tuilatvu?

 

Na prvom poverilakom roitu odranom 8. jula 2009. godine Luka Andri, tadanji savetnik ministra Mlaana Dinkia, izdiktirao je Odbor poverilaca u sastavu: Sosijete eneral banka, Meridijan banka, "Inter Koop" iz apca, "Novkol" i DDOR iz Novog Sada.

Isti lanovi odbora su izabrani i na drugom poverilakom roitu odranom 30. septembra 2009. godine. Odbor je dobio strogi zadatak: da sprei svoenje rauna, kojim bi bilo otkriveno koliko je tano para pokradeno!

Steajni sudija Jovan Kordi za steajnog upravnika odreuje Ivana Stankovia, koji za svoje pomonike imenuje Neboju uriia iz uprije i Slavka Proia iz Beograda, kojima je od samog poetka bilo jasno da mnogo tota nije u redu sa finansijskim poslovanjem "Inter Mosta", zbog ega angauju deviznog inspektora Radeta Periia da prekontrolie mutne tokove novca ovog preduzea.

Gospodin Perii je 23. septembra 2009. godine predao obiman Zapisnik o izvrenoj deliminoj kontroli deviznog poslovanja preduzea, zaveden pod brojem 18-1157/5 u Ministarstvu finansija - deviznom inspektoratu.

U ovom zapisniku Perii je razotkrio samo neke od mahinacija koje je bive rukovodstvo "Inter Mosta" inilo sa drugim preduzeima, a pod zatitom i na raun JP "Putevi Srbije". Inspektor je toliko dobro uradio svoj posao da je po kratkom postupku penzionisan, i to samo pet dana po predaji zapisnika, jer su se vlastodrci uplaili da bi nastavkom istraivanja mogao da razotkrije i druge pljake koje su se odvijale preko "Inter Mosta".

Uprkos ovom pokuaju zatakavanja, lavina je krenula, budui da je svoj rad na kontroli poslovanja "Inter Mosta" Perii zapoeo jo 23. juna 2009. godine, a njegova prva otkria bila su dovoljna da steajni upravnik ve 13. jula iste godine podnese krivinu prijavu, koja je zatim vie puta dopunjavana kako su pristizali izvetaji iz inspektorata...

 

Radia sam sebe plaa kao savetnika

 

Kako penzionisanje revnosnog deviznog inspektora, kao i kasnije otputanje isuvie revnosnog pomonika steajnog upravnika nisu uspeli da sakriju injenice o nezapamenoj pljaki, u zatakavanje je moralo da se ukljui i samo pravosue!

Krivina prijava podneta Specijalnom tuilatvu za organizovani kriminal odatle biva prosleena Viem tuilatvu u Beogradu, koje je sputa Prvom osnovnom tuilatvu, kao da se radi o obinoj krai neke piljarnice!

Odatle predmet odlazi u policiju koja zapoinje sa prikupljanjem dokaza i otkriva mnogo vie kriminalnih radnji od onih koje su obraene krivinom prijavom, da bi odjednom iz samog vrha pravosua stiglo nareenje da se istrani postupak obustavi. Od tada do danas, dakle skoro tri godine, spisi ute u neijoj fioci.

Pre uvoenja steaja "Inter Most" su zastupali: ivko Vujani (od 8. decembra 2003. do 30. jula 2004. godine), Milan Matijevi (od 30. jula 2004. do 25. novembra 2005. godine) i Radia Miloevi, zvani Rene, (od 25. novembra 2005. do 26. januara 2009. godine), koga do uvoenja steaja nasleuje Filip Rosinjol.

Radia Miloevi je na razliitim poslovima u "Inter Mostu" bio angaovan od 2004. do 2009. godine i u tom periodu mu je, prema knjigovodstvenoj evidenciji, isplaeno 17.211.442,75 dinara i 164.517,70 evra. Dinarska sredstva su uplaivana na njegove raune kod Sosijete eneral i Meridijan banke, najvanijih lanova kasnijeg odbora poverilaca. Devizne uplate su ile preko Miloevievog rauna kod Societe Generale 19 PL DE L EGLISE 78670 Villennes sur Siene.

Na usmeni zahtev deviznog inspektora Periia da mu se omogui uvid u dokumentaciju na osnovu koje je Miloeviu plaano u 2004. godini, odgovorni radnik "Inter Mosta" saoptava kako u knjigovodstvu ne postoje nikakva druga dokumenta osim kopija deviznih faktura, izvodi rauna i nalozi za plaanje!

A istine radi treba rei da su naloge potpisivali direktor ivko Vujani, do jula 2004. godine, a kasnije Milan Matijevi. Kao supotpisnik uvek se pojavljivao i pomonik direktora za finansije Miroslav Dunji.

Inspektor Perii je takoe utvrdio da u dosijeu Radie Miloevia nema ugovora o radu zakljuenog sa poslodavcem za 2004. godinu. Tek 31. decembra 2004. godine Miloevi potpisuje sa "Inter Mostom" ugovor o angaovanju. Meutim, ni taj ugovor nije zaveden u poslovnim knjigama. Plaanja po ovom ugovoru su nastavljena i posle kraja 2005. godine, iako je on bio zakljuen na godinu dana, a Miloevi je u meuvremenu postao i direktor "Inter Mosta", pa je osim direktorske plate primao i honorar to samog sebe savetuje!

Zbog ovoga je Radia Miloevi bio pravi izbor za oveka preko koga e ii fiktivni ugovori kroz koje e se izvlaiti pare od namenski datih kredita Srbiji. "Inter Most" pod rukovodstvom Miloevia tako postaje najvaniji paravan iza koga e NIP, JP "Putevi Srbije" i drugi nesmetano moi da vre prenos para u depove vlastodraca...

 

Prilika da neko otme razliku

 

Jedan od takvih poslova preko koga je trebalo da bude obavljeno pranje novca iz dravnih fondova bila je i rekonstrukcija starog mosta preko Save u Beogradu. U maju 2008. godine "Inter Most" zakljuuje ugovor sa firmom "Safir" iz Gacka, BiH, za obnovu antikorozivne zatite dela eline konstrukcije mosta. U lanu 2. ugovora 4234/08 utvreno je da je cena radova 131.300 evra, s tim da je ugovorena jedinina cena fiksna i nepromenjiva do kraja zavretka radova i obuhvata sve trokove izvoaa.

Ta "fiksna i nepromenjiva" cena se menja ve aneksom ugovora od 17. juna 2008. i podie na 182.000 evra. Drugim aneksom od 17. jula 2008. dogovaraju se dodatni radovi u vrednosti od 126.500 evra, tako da je ukupna vrednost radova iznosila 308.500 evra. Osnovni ugovor i anekse ispred "Inter Mosta" potpisuje pomonik generalnog direktora Miodrag Bogdanovi. Izvoa je fakturisao radove u vrednosti od 95.750 evra, a plaeni su u iznosu od 30.850 evra.

Dana 9. septembra 2009. godine firma "Safir" iz Gacka potpisuje protokol sa "Safir Inter Gradnjom d.o.o." iz Beograda i "Inter Mostom" (zastupljenim preko pomonika generalnog direktora Miodraga Bogdanovia) kojim pomenute poslove preputa firmi iz Beograda. "Safir Inter Gradnja" na osnovu tog protokola fakturie potom radove u vrednosti od 37.267.593,45 dinara, a od "Inter Mosta" dobija 3.700.000 dinara.

"Inter Most" i "Safir" iz Gacka, zaviaja direktora Miloevia, potpisuju i ugovor o izvoenju antikorozivne zatite na mostu preko Save, kod Sremske Rae. Vrednost ugovora je bila 221.693.90 evra bez PDV-a. "Safir" je po ugovoru "Inter Mostu" isporuio fakturu za avans u visini od 44.338,78 evra, ali je "Inter Most" platio samo 17.338,78 evra.

Fakturom o prvoj privremenoj situaciji broj RA-01/08 od 17. decembra 2008. izvoa je vrednost izvedenih radova procenio na 95.983,50 evra i od "Inter Mosta" zatraio plaanje preostalih 76.274,50 evra.

"Inter Most" sa svoje strane Ministarstvu ekonomije prijavljuje prvobitni ugovor u vrednosti od 221.693,90 evra, ali ne i konanu drastino umanjenu vrednost izvedenih radova. Razlika je, oigledno, bila rezervisana za nekog iz vlasti.

Direktor Miloevi zatim 19. januara 2009. godine u delovodnik "Inter Mosta" zavodi Ugovor o cesiji, u kome nema datuma potpisivanja, i to u korist "Safir Inter Gradnje" iz Beograda. U momentu zavoenja obaveza iz ugovora nije pravnovaljano postojala, a neke situacije nisu bile ni potpisane, to kasnije utvruje steajni upravnik.

Ovaj ugovor JP "Putevi Srbije" zavode tek 30. aprila 2009. godine, i to odlukom generalnog direktora Zorana Drobnjaka, njegovog pomonika Slavoljuba Tubia i finansijskog direktora Branka Zeca. Iako g. Rosinjol 28. aprila 2009. godine obavetava "Puteve Srbije" da je nad "Inter Mostom" pokrenut steajni postupak, te da nikakve cesije vie nisu mogue, JP "Putevi Srbije" 11. maja 2009. putaju cesiju na naplatu!

I pored intervencije steajnog upravnika i njegovog upozorenja "Putevima Srbije" da se sredstva koriste protivno njihovoj nameni, Zec nalae da se deo cesije u visini od 20 miliona dinara prenese na raun "Safir Inter Gradnje". Ovim postaje jasno da "Putevi Srbije" vrsto stoje iza nezakonitih finansijskih transakcija iz kojih su se namirivali vlast i njima bliski ljudi.

Prebacivanje milionskih suma firmama sa zajednikim imenom "Safir" i za radove koji nisu izvedeni, pa ak ni fakturisani, samo je zagrevanje za jo vee pljake dravnog budeta posredstvom "Inter Mosta"...

 

Pare potonule u "Jezeru"

 

Izmeu "Inter Mosta", JP "Putevi Srbije" i preduzea "Jezero d.o.o." iz Beograda sklopljeni su 21. maja 2008, 10. jula 2008, 19. septembra 2008, 21. oktobra 2008. i 12. januara 2009. godine ugovori o cesiji, koji nisu proknjieni u knjigovodstvu "Inter Mosta", pa ih je stoga steajni upravnik smatrao fiktivnim, a protiv odgovornih lica podneo krivinu prijavu.

Navedenim ugovorima, koje je po nalogu Miloevia overavao finansijski direktor Miroslav Dunji, "Jezeru" su ustupljena potraivanja u ukupnom iznosu od 130 miliona dinara, iako radovi po ugovorima nisu izvreni, dok neki nisu ni zapoeti.

Tako radnici Miodrag Bajunovi i Ivan Pavlovi, koji je bio ef gradilita na lokalitetu LOT1.1 (obilaznica kod Novog Sada), tvrde da firma "Jezero" neke od naplaenih radova nije izvrila, dok je druge samo delimino obavila. Znajui da u finansijskoj slubi "Inter Mosta" nisu proknjieni ugovori o cesijama, "Jezero" 8. jula 2009. godine, i to preko Trgovinskog suda u Beogradu, podnosi prijavu potraivanja i ponovo potrauje ista sredstva.

U svojoj krivinoj prijavi steajni upravnik doslovce navodi: "...Tako je 'Inter Most' samo u navedenom delu poslova oteen za 130 miliona dinara, postoje indicije da je isti sistem poslovanja primenjivao i na drugim ugovorima sa podizvoaem 'Jezero', a i sa pojedinim drugim podizvoaima."

Novac koji je ovako protivpravno uzet poticao je takoe iz republikog budeta i bio namenjen za radove na infrastrukturi koji nisu bili izvreni. Sva potraivanja po ugovorima o cesiji redovno je podmirivalo JP "Putevi Srbije" bez obzira na pregled zakljuenih radova, pa se tako najmanje 130 miliona dinara preko preuzea "Jezero" slilo u neije privatne depove.

Jo su u seanju protesti radnika na obilaznici oko Novog Sada (lokaliitet LOT1.1) zbog neprimljenih plata za izvedene radove. Bilo je tada i dramatinih situacija kada su pojedini nesrenici pretili da e se spaliti, jer nemaju ime da hrane porodice. Gradilite i pobunjene radnike tada su posetili kako ministri Republike vlade Mlaan Dinki i Milutin Mrkonji, tako i predstavnici Izvrnog vea Vojvodine na elu sa Bojanom Pajtiem.

Svi oni su gladnima objanjavali da je drava kao investitor ispunila sve svoje obaveze prema izvoau radova, "Inter Mostu".

ta se zapravo desilo sa milionima dinara uzetih iz stranih kredita i donacija ne bi li se saznalo da nije pokrenut steajni postupak u "Inter Mostu"?

 

Drp-inenjering u akciji

 

U dopuni krivine prijave od 15. novembra 2009. godine steajni upravnik Ivan Stankovi pored Radie Miloevia prijavljuje i Miroslava Dunjia, finansijskog direktora "Inter Mosta", Blagoja Mikovia, direktora i vlasnika "Alp Inenjeringa" iz Runja, Slavoljuba Tubia, direktora projekta i pomonika generalnog direktora JP "Putevi Srbije", kao i Marka Vukovia iz firme "Scott Wilson", koja je bila nadzorni organ investitora JP "Putevi Srbije". Prijavljenima se na teret stavlja da su "Inter Most" i JP "Putevi Srbije" otetili za najmanje 21.256.254,86 dinara!

"Alp Inenjering" je 11. decembra 2008. ispostavio avansni raun broj 10 na 4.145.784,86 dinara, kao i avansni raun broj 11 na 2.778.255,72 dinara. Navedeni rauni su ispostavljeni na osnovu ugovora i ponude koji nisu evidentirani u "Inter Mostu", a odnose se na navodne radove jake i slabe struje u Vlajkovievoj ulici br. 19a u Beogradu. I pored toga finansijski direktor Dunji odobrava plaanje, i to sa strogo namenskog rauna, na kome su se nalazila sredstva za lokalitet LOT1.1, odnosno za obilaznicu oko Novog Sada. Ali niko da objasni kakve veze ima ulica u Beogradu sa auto-putem pored Novog Sada?

Dana 25. februara 2009. "Alp Inenjering" ponovo ispostavlja avansni raun za radove u Vlajkovievoj 19a, ovog puta za graevinsko-zanatske, elektroinstalaterske i vodovodno-kanalizacione. I ovaj raun u visini od 2.498.000,36 dinara Dunji daje na realizaciju, opet iz strogo namenskih sredstava za LOT1.1 i bez znanja generalnog direktora Filipa Rosinjola.

Zanimljivo je da je prethodni raun nosio broj 1, iako je "Alp Inenjering" jo 2. februara 2009. "Inter Mostu" ispostavio raun broj 3 (?!), opet za graevinsko-zanatske i elektroinstalaterske radove u Vlajkovievoj 19a i to na iznos od 4.046.080,31 dinar. Istog dana Blagoje Mikovi "Inter Mostu" ispostavlja i raun broj 4 kao prvu privremenu situaciju, koju overavaju Tubi i Vukovi, na iznos od 2.213.879,18 dinara i to opet za radove u Vlajkovievoj 19a. I ove raune Dunji, ovog puta u dogovoru sa Tubiem iz JP "Putevi Srbije", plaa iz strogo namenskih sredstava za LOT1-1 i bez znanja generalnog direktora "Inter Mosta".

Dana 1. aprila 2009. "Alp Inenjering" ispostavlja tri rauna za razliite radove u Vlajkovievoj 19a, i to jedan na iznos od 2.188.488,74 dinara, drugi na 1.618.635,37 dinara i trei na iznos od 1.767.130,32 dinara. Ove raune Dunji daje na realizaciju, ali je u meuvremenu generalni direktor Rosinjol naredio da se plaanja izvravaju jedino sa njegovim odobrenjem, koje je izostalo jer u knjigama "Inter Mosta" nije bilo dokumenata koji bi dali osnovu za plaanje.

Kada je steajni upravnik Stankovi otkrio da postoje navodna neizmirena potraivanja prema "Alp Inenjeringu" u visini od 5.574.254,43 dinara, on kontaktira poverioca i saznaje da je potraivanje namireno "sa druge strane".

Kako i plaanja putem cesija spadaju u promene steajne mase, Stankovi od Mikovia iz "Alp Inenjeringa" trai originalnu dokumentaciju o navedenim poslovima, kao i izjanjenje u vezi sa tim. Iz "Alp Inenjeringa" stie odgovor da pomenuti poslovi nikada nisu izvedeni, ve da su na taj nain povuena sredstva koja su zatim prebaena preduzeu "Scott Wilson", navodnom nadzornom organu JP "Putevi Srbije".

Iz ovoga je vie nego jasno da umesto da gladnim radnicima isplati plate, "Inter Most" predata sredstva koristi da namiri halapljive politiare.

Firma "Alp Inenjering" ni u kom sluaju nije jedino preduzee preko koga je "Inter Most" na elu sa Radiom Reneom Miloeviem prao pare koje je trebalo da se sliju u privatne depove. "Eurogardi Grupa" iz Budimpete 10. novembra 2007. dostavlja raun na iznos od 165.000 evra za konsultantske usluge za vreme izrade studije renog fundiranja za mostove Sremska Raa i Plandite. U raunu koji je potpisao predsednik kompanije Zoran Flori navedeno je da je plaanje odobrio "Rene Milosevic, general menager" 'Inter Most a.d.'"

Navedena suma je isplaena 4. decembra 2007. preko Meridijan i Sosijete eneral banke, na raun "Eurogardija" kod CIB Bank u Budimpeti. Naloge su potpisali Radia Miloevi i Miroslav Dunji. Investitor pomenutih radova je bila Republika Srbija i iz njenog budeta su sredstva nadoknaena "Inter Mostu".

U razgovoru sa Dragomirom Lukiem, direktorom Sektora za projektovanje, tehnologiju i razvoj, devizni inspektor Vladeta Perii je saznao da je fundiranje kompletno "Inter Most" uradio sam i da ne postoji nijedan dokaz da je "Eurogardi" bilo ta radio na tom projektu.

Ista firma iz Budimpete 10. januara 2007. je "Inter Mostu" ispostavila raun na iznos od 130.000 evra za "konsultantske usluge za vreme izrade studije renog fundiranja za most Ada", gde je investitor bio "grad Ada, a plaanje je vreno iz budeta AP Vojvodine", kako u svom izvetaju navodi devizni inspektor.

Pomenuta suma je, takoe po odobrenju Miloevia i Dunjia, plaena sa rauna u Sosijete eneral banci i MEBA CA grupi. Na usmeni zahtev inspektora da mu se dostavi dokumentacija o izvrenju plaenih usluga, odgovorni radnik u "Inter Mostu" je naveo da osim rauna i plaanja, preduzee ne poseduje nikakvu dalju dokumentaciju. Oigledno se i ovde radilo o fiktivnim potraivanjima kako bi se namirili politiki zatitnici Miloevia i njegove klike.

 

Plai mala, plai, pare su na Rai!

 

Identino se poslovalo i sa "Rotacor Trading LTD", firmom sa seditem u Limasolu na Kipru. Ovo preduzee je u vie rauna od "Inter Mosta" potraivalo ukupno 44.050 evra za "istraivanje trita po raunu 28/06 za period januar-jun 2006. godine" i za "istraivanja trita za period jul-novembra 2006. godine po raunu 1735/06".

"Rotacoru" je "Inter Most" na raun kod Inter Europa Bank RT - Sazadabsag ter 15 u Budimpeti ukupno platio 37.025 evra, iako je odgovorni radnik deviznom inspektoru tokom njegove kasnije kontrole potvrdio da ne postoji dokaz da je "Rotacor" bilo ta uradio za "Inter Most".

Preduzee "Alexander Hughes' iz Bugarske ispostavilo je 20. februara 2006. fakturu na iznos od 3.300 evra sa navodom da je to "prva rata za DAF".

"Inter Most" je 24. marta 2006. izmirio ovaj raun. Isto preduzee "Inter Mostu" 13. i 16 aprila 2007. ispostavlja raune na po 326.978 i 330.600,60 dinara navodei da se fakturiu "druga i trea rata za proviziju DAF". Oba rauna je "Inter Most" platio 24. aprila 2007. godine.

Na zahtev deviznog inspektora tokom njegove kontrole 2009. godine da mu se dostavi ugovor kako bi se utvrdilo koje su usluge ili roba plaeni, kao i dokaz da je to to je plaeno zaista isporueno, odnosno izvreno, stigao je odgovor nadlenog saradnika "Inter Mosta" da se "ne zna na ta se odnose plaene fakture i da ugovor ne postoji". Tako je do danas ostala nepoznanica ta znai skraenica DAF.

Zaviajna veza direktora Miloevia sa firmama iz rodnog kraja sigurno je imala uticaja i u poslovanju "Inter Mosta" sa "D-Strujom" iz Bijeljine. Ova dva preduzea su 15. maja 2008. potpisala ugovor o "podizvoenju elektro-radova na izradi putnog i dekorativnog osvetljenja mosta i prilaznih puteva" na drumsko-eleznikom mostu Sremska Raa, koji se tako ispostavlja kao najvanija perionica para koje je trebalo pokrasti. Pomenutim ugovorom "Inter Most" se obavezao da "D-Struji" celokupnu ugovorenu vrednost radova plati avansno. Istog dana kada je potpisan ugovor, direktor "D-Struje" Drago Simi "Inter Mostu" dostavlja raun u visini od 106.284 evra uz navod da je to avans po ugovoru. Ve 16. maja 2008. Miloevi odobrava isplatu, a "D-Struja" po pomenutom ugovoru nikada nije nita uradila.

Isto preduzee "D-Struja" 6. maja 2008. godine "Inter Mostu" dostavlja avansni raun na 110.000 evra, navodei kako je avans po ugovoru. Istog dana kada je stigao raun, Miloevi i Dunji potpisuju nalog za isplatu iako se u "Inter Mostu" ne zna na osnovu kog ugovora se vri plaanje niti je "D-Struja" ikada izvrila plaene radove.

Isto preduzee iz Bijeljine se pojavljuje i kao podizvoa radova na obilaznici kod Novog Sada, gde se kao investitor navode JP "Putevi Srbije". Prema lanu 3 ugovora od 14. oktobra 2008. godine "D-Struja" je na sebe preuzela radove ukupne vrednosti 528.201 evro.

Na zahtev inspektora da mu se dostave dokazi da je "D-Struja" izvrila ugovorene radove, dobijen je odgovor "kako ova firma nije izvodila radove po ovom ugovoru, ve je samo isporuila materijal u vrednosti 105.191 evro".

Most Sremska Raa, kao najvea kapija kroz koju su isisavana sredstva iz budeta, pojavljuje se i kao predmet ugovora od 5. decembra 2007. izmeu "Inter Mosta" i preduzea "Zidar ivanovi" iz Donje Trnove, Republika Srpska. Vrednost ugovora je bila 34.000 evra. Kasnijim aneksom ugovora vrednost radova poveana je na 85.300 evra, ali aneks nije zaveden u poslovnim knjigama "Inter Mosta". Preko etiri rauna ispostavljena u 2007. i poetkom 2008. "Zidar ivanovi" je od "Inter Mosta" potraivao i naplatio ukupno 99.464,71 evro. Kako je nastala pomenuta razlika, nikome nije jasno.

Jo manje je poznato zato je "Inter Most" uopte vrio plaanja prema "Zidaru ivanoviu". U svom zapisniku od 23. septembra 2009. devizni inspektor navodi: "Nijedan raun nije overen od strane preduzea 'Inter Most' ili nadzornog organa, nisu date koliine i vrednost izvrenih radova. Na usmeni zahtev inspektora da mu se dostavi na uvid dokaz o izvrenim radovima, dato je usmeno objanjenje od strane odgovornih radnika da ovih radova nema u graevinskoj knjizi. Iz svega se moe zakljuiti da plaene radove firma 'Zidar ivanovi' nije izvrila."

Redakciji Tabloida je osim pomenutih sluajeva skrenuta panja i na most u Meroini, koji nije bio obuhvaen istragom deviznog inspektora. Investitori izgradnje ovog mosta bili su Nacionalni investicioni program i optina. Izvoa radova je bio "Inter Most", koji je pobio ipove u reku, proglasio zavretak radova, od NIP-a uzeo 20 miliona dinara, a i optina je dala svoj deo, tako da Meroinci danas imaju nevidljivi most u STELT tehnologiji.

U meuvremenu su vlastodrci nali naslednika "Inter Mosta", iji sluaj zasluuje panju da bi se videlo kako vlast unitava i one preko kojih krade pare od naroda. Steajni upravnik "Inter Mosta" Ivan Stankovi pozvan je jednog dana u kabinet ministra Mrkonjia, gde mu je objanjeno da radovi koje je zapoeo "Inter Most" mogu da budu zavreni i plaeni samo ako je nastavlja radova "Inter Koop" iz apca.

Ovom preduzeu je "Inter Most" u meuvremenu predao i sopstvenu mehanizaciju na besplatno korienje, ali izvedeni radovi nisu plaeni. Ispostavilo se da je novac namenjen "Inter Koopu" od strane javnih preduzea direktno preusmeren za potrebe stranaka na vlasti. Do prosjakog tapa dovedenom vlasniku "Inter Koopa", Radetu Bosancu ak je iz kabineta Dragana ilasa sugerisano da se odrekne potraivanja od desetak miliona dinara na ime donacije Demokratskoj stranci, koja e to "umeti da ceni".

Iz svega se vidi da je "Inter Most" od vladajuih struktura ove zemlje godinama korien samo kao skretnica preko koje su se pare iz dravnog budeta odlivale u privatne depove silnika na vlasti. Kada su francuski vlasnici ovog preduzea shvatili o emu se radi i podneli zahtev za pokretanje steajnog postupka, za novu 'mainu za pranje para' je odreeno drugo preduzee. Meutim, svesni da su im dani na vlasti odbrojani, vlastodrci u panici vie ne koriste komplikovan i spor sistem krae koji je razradio Radia Rene Miloevi, ve se uputaju u otvorenu otimainu, ostavljajui ostale aktere da sami vide odakle e da se naplate.

 

 

 

Ej, mostovi na Morai...

 

"Inter Most" je 2. jula 2008. godine zakljuio ugovor sa "Gradnja-Promet d.o.o." iz Crne Gore o izvoenju radova na montai eline konstrukcije peakog mosta na reci Morai u Podgorici. U lanu 2. pomenutog ugovora navedeno je da je vrednost radova 559.760 evra, a ta svota je prijavljena i evidentirana kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Uprkos tome "Gradnja-Promet" fakturie i naplauje radove "Inter Mostu" u ukupnoj vrednosti od 636.170,16 evra, a da bi se izbegla zakonska ogranienja u deviznom poslovanju deo od 67.702,04 evra knjii se kao kompenzaciono plaanje.

 

 

 

Svako svoje knjige ima

 

Veita inspiracija za neobuzdano potkradanje republikih para, most kod Sremske Rae, bio je predmet ugovora izmeu "Inter Mosta" i "Fakom-Inenjering DOOEL" iz Skoplja od 11. aprila 2007. godine. Po tom ugovoru "Fakom" se obavezao da nabavi osnovni spoljni materijal potrebnog za proizvodnju (osim koruba). Vrednost ugovora je bila 2.571.069,60 evra.

Izraene eline konstrukcije uvezene su u vrednosti 2.723.694,39 evra, a plaene su 2.870.308,43 evra. Po kontrolniku broj 12/2007 vie je plaeno 146.614,04 evra.

Po ugovoru sa "Fakomom" od 24. septembra 2007. "Inter Most" je izvrio plaanje 498.561,51 evra iako je skopska firma fakturisala potraivanje od 558.161,95 evra.

Ukupna vrednost saradnje izmeu "Inter Mosta" i "Fakoma" iznosila je 3.384.446,44 evra, a po evidenciji je plaeno 3.368.869,94 evra.

Koliko se kralo na radovima na mostu kod Sremske Raa da se potpuno ve izgubila evidencija ko kome koliko duguje, pokazuju kontrolnici "Inter Mosta" koje je otkrio i uporedio devizni inspektor Vladeta Perii. Po kontrolniku broj 12/07 evidentirana je pretplata "Inter Mosta", dok kontrolnik 16/07 navodi potranju stranog dobavljaa. Koji od ova dva kontrolnika je u pravu, teko da e ikada biti otkriveno.

 

 

 

Odbor ovlaenih kriminalaca u stalnom zasedanju

 

Saga o "Inter Mostu "se nastavlja, jer bi njegova likvidacija do kraja otkrila koliko je tano miliona evra pokradeno od stranih kredita i donacija za srpsku putnu mreu. Meutim, pored domaih firmi, za ishod steajnog i krivinih postupaka zainteresovana su i francuska preduzea "Sogea Satom", "Fressine" i "Terre Armea", koja oekuju da im se vrate njihova sredstva i da im se priznaju potraivanja. U praenje steajnog postupka "Inter Mosta" ukljuio se i francuski privredni atae u Beogradu.

Zahtev advokata francuskih poverilaca da se zapone sa prodajom imovine "Inter Mosta" odbija Odbor poverilaca, a razlog je to to je dobar deo imovine lanovima odbora protivpravno dat na korienje i dosta toga je uniteno.

Odbor poverilaca je odbio i predlog steajnog upravnika da se tue JP "Putevi Srbije" zato to su sredstva za izvrene radove namenjena "Inter Mostu" protivpravno prebaena "Safir Gradnji" i Rajfajzen banci za preduzee "Jezero".

Poverilac "Una Foreign Trade" u vlasnitvu Vase uria iz Subotice obraa se: Skuptini poverilaca, steajnom sudiji, Privrednom apelacionom sudu, Agenciji za borbu protiv korupcije, Ministarstvu pravde... Svi ute i niko ne eli da saslua vlasnika ovog preduzea koji poseduje mnogo dokumentacije o izvrenim krivinim delima na tetu dravnog budeta. ute verovatno zato to svi sve znaju.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane