Natrag

Feljton

Feljton

Industrija Holokausta: ko je zaradio na posledicama genocida? (5)

 

Prisvajanje imovine rtava bez naslednika

 

Zbog linih interesa pojedinih politiara sa vrha vlasti, SAD su izvrile snaan pritisak na vajcarsku da plati visoku odtetu za rtve Holokausta, koja je zatim veim delom zavrila u depovima pohlepnih advokata i voa jevrejskih organizacija, dok su one same pristale da isplate daleko manje od jedne desetine svote procenjene da je ostala u amerikim bankama kao zaostavtina Jevreja nestalih u pogromima. Nemaka je dala milijarde evra jevrejskoj organizaciji Claims Conference kao pomo preivelima u nevolji, a ova je potroila za svoje potrebe. Na red je dola i Istona Evropa od koje se trai da vrati imovinu naslednicima rtava Hlokausta. Padom istonog bloka u nekadanjoj centralnoj zemlji evropskih Jevreja, Poljskoj, ukazale su se primamljive mogunosti za vraanje nekretnina

Norman G. Finkelstein

(za Tabloid na srpski preveo David Levi)

 

Na pitanje ta bi moglo da predstavlja "odgovarajuu" odtetu za nekadanje jevrejske prinudne radnike, nije lako dati odgovor. Ipak bi moglo sledee da se zakljui: po novom dogovoru sa Nemakom svaki bivi prinudno zaposleni Jevrejin dobio bi oko 7.500 dolara. Da je Claims Conference (CC - Konferencija za zahteve, prim. prev.) prvobitno od Nemake isplaeni novac odgovarajue podelio, daleko vie jevrejskih prinudnih radnika bi dobilo daleko ranije i daleko vie para.

Otvoreno je pitanje da li e "ugroene rtve Holokausta" ita videti od nove odtete iz Nemake. CC eli da veliki deo "specijalnih fondova" bude odvojen za njegove potrebe. Po izvetaju lista Jerusalem post, "CC moe dosta da zaradi ako se postara da preiveli nita ne dobiju". Michael Kleiner, poslanik izraelskog kneseta (skuptine) ispred partije Herut, udario je amar CC-u tvrdnjom da je to "jevrejski savet koji novim metodama nastavlja rad nacista". Po njegovim reima, to je "tiho udruenje koje se skriva iza profesionalne tajnovitosti i koje je iskvareno javnom i moralnom korumpiranou".

 

Ko iv, ko mrtav?

 

Optuivao je da je to "udruenje tame koje maltretira rtve Holokausta i njihove naslednike, dok CC sam lei na brdu para koje pripadaju privatnim licima i sve preduzima da taj novac i nasledi dok su oni jo u ivotu" 1). U svojim novim slavljenikim govorima Stuart Eizenstat, koji je davao izjavu pred Odborom za banke amerikog kongresa, hvalio je "Jewish Material Claims Conference za transparentni rad poslednjih etrdeset i neto godina". Kada je u pitanju ist cinizam, teko da iko moe da nadmai rabina Israela Singera. Pored toga to je bio generalni sekretar Jevrejskog svetskog kongresa (JWC) bio je i potpredsednik CC-a i glavni pregovara sa Nemakom u vezi sa prinudnim radom. Posle postignutih sporazuma sa vajcarskom i Nemakom ponovio je pred Odborom za banke kongresa kako "bi bila sramota" ako bi odteta za Holokaust bila "isplaena naslednicima, a ne preivelima". Tada je izjavio: "Mi ne elimo da taj novac bude dat naslednicima. elimo da novac bude isplaen preivelima." Kako je izvestio list Haaretz, upravo se Singer zauzimao za to da se odteta za Holokaust iskoristi "za pomo celokupnom jevrejskom narodu, a ne samo za one Jevreje koji su imali sreu da preive Holokaust i doive duboku starost" 2).

Henry Friedlander, omrznuti istoriar masovnog ubistva Jevreja od strane Nacista, a i sam nekadanji logora u Auvicu, za potrebe amerikog Holocaust Memorial Museum skicirao je sledee brojke za kraj rata:

"Ako je poetkom 1945. bilo 715.000 logoraa u logorima i ako je treina - to e rei oko 238.000 - umrla u prolee 1945, moemo da smatramo da je najvie 475.000 logoraa preivelo. Kako su Jevreji sistematski ubijani i da su neku ansu da preive imali samo odabrani za rad - u Auvicu je to bilo oko 15 odsto - moramo da smatramo da su Jevreji inili najvie 20 odsto ljudi u koncentracionim logorima (u vreme oslobaanja)".

"Po tome moe da se proceni", zakljuuje Friedlander, "da je mogui broj jevrejskih preivelih najvie 100.000." Njegova brojka na kraju rata jo ivih jevrejskih prinudnih radnika meu naunicima se smatrala relativno visokom. U jednom znaajnom istraivanju Leonard Dinnerstein je napisao: "60.000 Jevreja... je napustilo koncentracioni logor. Za samo nedelju dana umrlo ih je 20.000."

U toku jednog razgovora u Ministarstvu spoljnih poslova maja 1999. Stuart Eizenstat je naveo cifru od 70.000 do 90.000 kao ukupan broj jo ivih prinudnih radnika, Jevreja i nejevreja, pri emu je citirao broj koji potie "od preko njih zastupanih grupa" 3) (Eizenstat je bio glavni ameriki pregovara u razgovorima sa Nemakom i radio je blisko sa CC-om 4)). Po tome bi broj jo ivih jevrejskih radnika iznosio 14.000 do 18.000 (20 odsto od 70.000 do 90.000). Poto se pristupilo pregovorima sa Nemakom, industrija Holokausta je traila odtetu za 135.000 jo ivih jevrejskih prinudnih radnika. Ukupan broj jo ivih prinudnih radnika (Jevreja i nejevreja) po njima je iznosio 250.000 ljudi 5). Drugim reima, broj jo ivih bivih prinudnih radnika Jevreja se od maja 1999. gotovo udesotostruio, a odnos ivih jevrejskih i nejevrejskih prinudnih radnika drastino se promenio. Ako bismo verovali industriji Holokausta, danas ima vie ivih jevrejskih prinudnih radnika nego pre pola veka. "Kakvu li zbunjujuu mreu pletemo", pisao je Walter Scott, "samo kada jednom ponemo da varamo."

Endloesung se do sada stalno smatrao za jedinstveno efikasno, skoro kao na pokretnoj traci istrebljivanje Jevreja od strane nacista 6). Meutim, ako je toliko stotina hiljada Jevreja preivelo, kako tvrdi industrija Holokausta, onda Endloesung i nije bio toliko efikasan. On bi onda bio manje direktno usmeren protiv Jevreja - a upravo je to to tvrde oni koji negiraju Holokaust. Lex extremes se touchnet - ekstremi se meusobno dodiruju.

Radi, da bi umro

 

Raul Hilberg je u jednom nedavno objavljenom intervjuu podvukao kako su brojevi znaajni ako elimo da shvatimo masovno unitavanje Jevreja od strane nacista. Cifre koje iznosi CC zaista dovode u pitanje njegovo rasuivanje. Po smernicama CC-a za pregovore sa Nemakom u vezi sa prisilnim radom on je predstavljao "...jednu od tri glavne metode za ubijanje Jevreja... Ostale dve su bile streljanje i trovanje gasom. Jedan od ciljeva robovskog rada bilo je da se ljudi usmrte radei... U ovom kontekstu izraz rob nije u potpunosti odgovarajui. Po pravilu su robovlasnici zainteresovani da svoje robove sauvaju u ivotu i u radnoj sposobnosti. Za svoje robove su nacisti, meutim, predvideli da ih pobiju, poto bi iskoristili njihovu radnu snagu." Sa izuzetkom onih koji poriu postojanje Holokausta niko drugi nije negirao da su nacisti svojim prinudnim radnicima namenili ovakvu sudbinu. Kako je mogue ove priznate injenice pomiriti sa tvrdnjom da su stotine hiljada jevrejskih radnika preivele logore smrti? Da nije CC ovim napravio pukotinu u zidu koji deli stravinu istinu o Holokaustu od njegovog negiranja?

U jednom oglasu preko cele strane dnevnog lista New York Times velikai industrije Holokausta, kao to su Eli Wiesel, rabin Marvin Hier i Steven T. Katz, osudili su "sirijsko poricanje Holokausta". Tekst se obruio na vodei lanak u jednom reimskom listu Sirije, u kome se tvrdilo da Izrael "izmilja prie o Holokaustu" kako bi "dobio vie para od Nemake i raznih evropskih institucija". Sirijska optuba je, naalost, tana. Postoji jedna ironija, koja je promakla kako sirijskoj vladi, tako isto i potpisnicima oglasa, a to je da su prie koje tvrde kako su stotine hiljada preivelih iz logora takoe poricanje Holokausta 7).

Uzimanje para od vajcarske i Nemake bila je samo predigra za veliko finale: sada e da plaa i Istona Evropa. Padom istonog bloka u nekadanjoj centralnoj zemlji evropskih Jevreja ukazale su se primamljive mogunosti. Industrija Holokausta, koja se pokriva skromnim mantilom brige za "rtve Holokausta u nevolji", pokuala je da izvue milijarde dolara iz ovih ve osiromaenih zemalja. Ovom cilju je stremila sa bezobzirnom i bespotednom revnou, pa je tako upravo ona najvei krivac za buenje antisemitizma u Evropi.

Ko je legitimni naslednik?

 

Industrija Holokausta se nametnula kao jedini legitimni potraiva za svu imovinu jevrejskih zajednica i pojedinaca koji su bili rtve masovnog unitenja Jevreja od strane nacista. "Saglasni smo sa izraelskom vladom", saoptio je Bronfman Odboru za banke amerikog Kongresa, "kako imovina bez naslednika treba da pripadne World Jewish Restitution Organization (WJRO)." Koristei ovu "punomo" industrija Holokausta je od zemalja nekadanjeg Istonog bloka zahtevala da predaju celokupnu predratnu jevrejsku imovinu ili da isplate odgovarajuu novanu nadoknadu 8).

Drugaije nego kod vajcarske i Nemake ona je ove zahteve podigla izvan pogleda javnosti. Do tada se javnost nije usprotivila ucenama vajcarskih banaka ili nemakih industrijalaca, ali sigurno ne bi tako mirno posmatrala ucenjivanje gladnih poljskih seljaka. ak bi i Jevreji koji su za vreme nacistikih progona izgubili nekog svog blinjeg, sa mrnjom gledali na zloupotrebe WJRO-a. Tvrdnja kako je legitimni naslednik onih koji su umrli, kako bi se na taj nain prisvojila njihova imovina, mogla bi lako da bude posmatrana kao prevara. Sa druge strane, industriji Holokausta ovog puta nije trebala mobilizacija javnosti. Uz pomo vanih lanova amerike administracije mogla je lako da slomi otpor zemalja koje su ve leale na pleima.

"Mora da se shvati", objasnio je Stuart Eizenstat pred jednim parlamentarnim odborom, "kako su nai zahtevi za vraanjem imovine zajednica odluujui deo ponovnog roenja i obnove jevrejskog ivota u Istonoj Evropi." Da bi navodno "pospeio ponovno roenje" jevrejskog ivota u Poljskoj, WJRO je traio da na njega bude preneto 6.000 nekretnina jevrejskih predratnih zajednica, ukljuujui i one koje su u to vreme koriene kao bolnice ili kole. Pre rata je u Poljskoj ivelo 3,5 miliona Jevreja, danas ih je nekoliko hiljada. Da li oivljavanje jevrejske zajednice u Poljskoj zaista zahteva sinagogu ili kolu za svakog pojedinanog poljskog Jevrejina? Organizacija je takoe podnela zahteve za preuzimanje nekoliko stotina hiljada placeva, ija je vrednost vie milijardi dolara. "Poljski zvaninici se plae", preneo je list The Jewish Week, da bi zahtevi "zemlju mogli da odvedu u bankrot." Kada je poljski parlament predloio da se obeteenje ogranii kako bi se izbegla insolventnost drave, Elan Steinberg iz Word Jewish Congress (WJC) je zakon okarakterisao kao "u osnovi antiameriki akt" 9).

 

Poljska obeana zemlja

 

Da bi vie pritisla Poljsku, industrija Holokausta je pred veem sudije Kormana podnela zbirnu tubu po kojoj bi bile obeteene ostarele i umirue preivele rtve. U tubi se navodi kako je poljska posleratna vlast "tokom proteklih etrdeset i pet godina" prema Jevrejima sprovodila ubitanu politiku "progona do istrebljenja". lanovi njujorkog gradskog vea priskoili su u pomo jednoglasnom rezolucijom u kojoj se Poljska poziva "da donese sveobuhvatni zakon koji bi omoguio vraanje imovine rtava Holokausta", dok je 57 poslanika amerikog Kongresa (predvoenih poslanikom Anthony Weinerom iz Njujorka) u pismu poljskom parlamentu zatrailo "sveobuhvatni zakon kojim bi stoprocentno bili nadoknaeni nekretnine i posedi konfiskovani za vreme Holokausta".

"Kako pogoeni ljudi svakim danom stare", moglo je da se tu proita, "vreme odmie u kome bi mogli da budu obeteeni oni kojima je naneta nepravda."

U svojoj izjavi pred Odborom za banke senata Sjedinjenih Drava Stuart Eizenstat osudio je sporost oslobaanja nekretnina u Istonoj Evropi: "Pri vraanju nekretnina pojavio se veliki broj nekretnina. Na primer, u jednom broju zemalja i regiona pokuano je da se zamoli, ak i da se prisile... da dozvole sadanjim zakupcima da dozvole da tu ostanu due vreme i to pod od strane drave kontrolisanom niskom kirijom." 10) Eizenstat se posebno iznervirao dranjem Belorusije. Belorusija u postupku vraanja predratne jevrejske imovine "veoma mnogo zaostaje", saoptio je spoljnopolitikom odboru predstavnikog doma amerikog Kongresa 11). U Belorusiji je prosena plata 100 dolara.

Da bi disciplinovala neposlune vlade industrija Holokausta je zamahala batinom amerikih sankcija. Eizenstat je insistirao kod Kongresa da odtetu za Holokaust "vie postavi" i da je stavi "na sam vrh liste" zahteva prema zemljama Istone Evrope koje ele da pristupe OEBS-u, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Evropskoj uniji, NATO-u ili Evropskom savetu: "Sluae, ako im se Vi obratite... Razumeete ovo uputstvo".

Israel Singer iz WJC-a traio je od Kongresa "da se i dalje vodi rauna o zahtevima" kako bi bilo osigurano da je svaka drava platila sve do kraja. "Izuzetno je znaajno da sve zemlje koje su upletene u ovo razumeju", smatrao je poslanik Benjamin Gilman iz spoljnopolitikog odbora, "kako e od njihove reakcije da zavisi kako e Sjedinjene Drave da ocenjuju biletarelnu saradnju sa njima." Abraham Hirschson, predsedavajui odbora za vraanje u knesetu i zastupnik Izreala pri WJRO-u, pohvalio je sauesnitvo amerikog Kongresa u naplaivanju odtete. U svojim seanjima na "borbu" sa rumunskim predsednikom vlade, Hirschson je naveo: "U toku duela pojavila se prilika za jednu primedbu koja je promenila celu atmosferu. Pitao sam ga da li zna da u za dva dana davati izjavu pred Kongresom? ta elite da saoptim tada? Celokupna atmosfera je postala drugaija". WJC je pokrenuo "celokupnu industriju Holokausta", upozorio je advokat koji je zastupao preivele Holokausta, i "kriv je za pospeivanje odvratnog ponovnog buenja antisemitizma u celoj Evropi" 12).

Za to vreme je industrija Holokausta otvorila novi front. Jevrejske zajednice Istone Evrope, koje su odbacile zahtev WJRO-a da bude naslednik celokupne imovine rtava Holokausta bez pravnih naslednika, sada su podigle sopstvene zahteve za nasledstvom. Tako, dakle, izgleda obnova jevrejskog ivota, tako to e istonoevropski Jevreji svoje novootkrivene korene investirati za plen od Holokausta 13).

O piscu

 

Industrija Holokausta Normanu Finkelsteinu znai moralno i finansijsko iskoriavanje jevrejske nesree i patnje. Njegova analiza je istovremeno i snana optunica: on se obruava na interesne saveze koji Holokaust zloupotrebljavaju u sopstvenu korist, neretko na raun rtava. Sjedinjenim Amerikim Dravama i Izraelu prebacuje da su instrumentalizovali Holokaust kako bi skrenuli panju sa sopstvenih problema. Svojim provokativnim tezama Norman Finkelstein je pokrenuo ivu debatu. Bilo bi pogreno Finkelsteinovim kritikama pripisati destruktivnost. On sam je Jevrejin i potomak rtava Holokausta. Oba njegova roditelja preiveli su Varavski geto i nacistike koncentracione logore. Sa izuzetkom njih, sve ostale lanove njegove porodice nacisti su pobili.

 

 

 

 

Na korak od ludila

 

Industrija Holokausta se hvali da je izdvojila novac za dobrotvorne jevrejske svrhe. "Dobrotvorna davanja su sigurno neto dobro", primetio je advokat koji je zastupao stvarne rtve, "ipak, nije ispravno sprovoditi ih tuim novcem." Posebno je znaajno obrazovanje o Holokaustu - "najvee zavetanje svih naih napora", kako je primetio Eizenstat. Tako je Hirschson osniva "Mara ivih", koji je osnovni deo obrazovanja o Holokaustu i znaajni primalac novca od odtete.

Claims Conference je izdao zvanini Vodi o odteti i vraanju imovine preivelima Holokausta u kome se navodi niz organizacionih izdanaka. Nastala je obimna, finansijski odlino potpomognuta birokratija. Osiguravajua drutva, muzeji umetnosti, privatni preduzetnici, stanari i seljaci iz skoro svih evropskih zemalja stoje pod uticajem industrije Holokausta. I pored svega, "rtve Holokausta u nevolji", u ije ime deluje industrija Holokausta, tvrde da se u sutini "nastavlja konfiskacija". Mnogi su tuili CC, tako da bi industrija Holokausta mogla da postane "najvei pljaka u istoriji oveanstva" 14)

Kada je posle rata Izrael prvi put o reparacijama pregovarao sa Nemakom, izraelski ministar spoljnih poslova Moshe Sharett je po izvetajima istoriara Ilana Pappea predloio da se jedan deo prosledi palestinskim izbeglicama, "kako bi se ispravilo ono to se smatra manjom nepravdom (tragedija Palestinaca), koja je uzrokovana stranijom (Holokaustom)" 15). Sve je ostalo na predlogu.

U svom poznatom WJC stilu, Israel Singer je 13. marta 2000. objavio "uzbudljivu vest" kako je nedavno pronaeni dokument u Americi otkrio da u Austriji postoji imovina bez naslednika iz vremena Holokausta u vrednosti od deset milijardi dolara. Singer se poalio i da je "50 odsto umetnikog blaga u Americi iz ukradenih umetnina" 16). Industrija Holokausta je, oigledno, na korak od ludila.

 

Bibliografija:

 

1) Conference on Jewish Material Claims Against Germany, "Position Paper - Slave Labor" 15. juni 1999...

2) Sasluanje pred Odborom za banke i finansijski sektor predstavnikog doma, 9. februar 2000 Yair Sheleg, "Staking a Claim to Jewish Claims" u Haaretzu 31. mart 2000.

3) Stuart Eizenstat, razgovor u Ministarstvu spoljnih poslova 12. maj 1999.

4) Eizenstat "Primedbe" na godinjem sastanku Conference of Jewish Material Claims Against Germany and Austria (Njujork, 14. juli 1999)

5) Toby Axelrod "$5.2 Bilion Slave-Labor Deal Only the Start" u Jewish Bulletin (12. decembra 1999)

6) Die Vernichtung, str 585

7) "We Condemn Syria's Denial of the Holocaust" u The New York Times (9. februar 2000)

8) Sasluanje pred Odborom za Bankje i finansijski sektor, 11. decembar 1996.

9) Sasluanje pred Odborom za spoljnu politiku predstavnikog doma, 6. avgust 1998.

10) Sasluanje pred senatskim Odborom za banke, stanogradnju i regionalne poslove, 23. april 1996.

11) Sasluanje pred spoljnopolitikim odborom, 6. avgust 1998.

12) Isto

13) Isto

14) Vincent, Das Gold der verfolgten Juden, 304

15) Ilan Pappe, The Making of the Arab-Israeli Conflict 1947-51, str. 268

16) Eli Wohlgelernter "WJC: Austria Holding $10b. In 'Holocaust Victims' Assets" u Jerusalem Post od 14. marta 2000.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane