Natrag

Mafija

Mafija

Svi donovi srpskog pravosuđa: prava mafija sedi u državnim institucijama (11)

 

Razdvojiti delioce pravde i nepravde

 

Doba partijskog jednoumlja vratilo se punom žestinom u sve institucije Srbije, a posebno u pravosuđe i tužilaštvo, koje je dosledno pratilo sunovrat režima lažnih demokrata i njihovih vođa u čijim kabinetima su donošene ili povlačene optužnice, vršena postavljanja sudija i tužilaca, donošene odluke o njihovim smenama i tumačena pravila lojalnosti njihovoj stranci. Došlo je vreme da se uz punu saradnju sa međunarodnim udruženjima sudija i tužilaca i uz stručnu pomoć komisija OSCE-a, a uz puno poštovanje zakonitosti, utvrdi krivična odgovornost "'reformatora" pravosudnog sistema, počev od ministarke pravde Snežane Malović, potom predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović, do republičkog javnog tužioca Zagorke Dolovac i njihovih saučenika i nalogodavaca, te da se po hitnom postupku rehabilituju sudije i tužioci koji su zbog oholosti vlasti ostali bez posla

Milovan Brkić

 

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić je za svog mandata, uz pomoć stranačke kamarile i svojih koalicionih partnera, opljačkao Srbiju, njen budžet, fondove, kreditne linije, urušio je institucije sistema... Da bi svoju pljačku mogao nesmetano da sprovodi, sumanuti srpski predsednik okomio se na urušavanje preostale nezavisnosti sudstva i tužilaštva...

Pod vidom reforme, bivši predsednik Boris Tadić je stvorio novu mrežu sudova i tužilaštava, koja je doprinela još većem haosu u pravosuđu, obesmišljavajući tako svako traženje pravde na sudu. Poručivao je svojim jurušnicima - uzimajte, ne pitajte...Na stranicama Tabloida ispisali smo stotine tekstova, kojima smo prikazali surovost reformisanog pravosuđa i tužilaštava. Ni posle dve godine i pet meseci, sudovi u Srbiji nisu dobili predsednike sudova!

Da li je moguće otkloniti, čini se, neotklonjive posledice kriminalne reforme sudova i javnih tužilaštava? Šta nam je činiti?

Evo predlažemo neka rešenja, uvereni da su efikasna, moralna i neizbežna...

 

Red postupaka koji je neizbežan

 

Odmah po konstituisanju Narodne skupštine Srbije, vladajuća većina mora predložiti donošenje odluke da se po hitnom postupku razreše funkcija predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović i javni tužilac Zagorka Dolovac, i za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca izaberu predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Srbije, da se od Advokatske komore Srbije zatraži da bez odlaganja sprovede izbor jednog advokata za članstvo u ove dve pravosudne institucije, i od dekana pravnih fakulteta u Srbiji zahteva da izaberu jednog profesora koji će takođe biti član ovih najviših pravosudnih tela.

Na istoj sednici Narodne skupštine Srbije treba doneti odluku o smeni tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića i tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, višeg tužioca u Beogradu Tomislava Kilibarde i tužioca Prvog osnovnog suda u Beogradu Ljubivoja Đorđevića.

Imajući u vidu izraženo nezadovoljstvo međunarodne zajednice načinom na koji su sprovedene reforme pravosuđa u Srbiji, i poverenje koje su u komunikaciji sa predstavnicima OSCE-a imali Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca Srbije, Narodna skupština Srbije mogla bi doneti odluku da se za vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavi predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, a na period dok se redovnom procedurom - nakon konstituisanja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - ne predlože Narodnoj skupštini Srbije novi kandidati. Za javnog tužioca Srbije NSS bi trebalo da imenuje dr Gorana Ilića, predsednika Udruženja javnih tužilaca Srbije, za tužioca za organizovani kriminal Mirjanu Ilić, tužioca iz Apelacionog tužilaštva u Beogradu.

Na istoj sednici Narodne skupštine Srbije trebalo bi imenovati, za period od šest meseci - dok se ne sprovede postupak redovnog izbora - i višeg tužioca u Beogradu, tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, a da Odbor za pravosuđe NSS pokrene postupak pred Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca za izbor predsednika svih sudova i javnih tužilaštava u Srbiji.

Svim neizabranim sudijama i tužiocima treba omogućiti da im se od Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva DOKAŽE nedostojnost za obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, a Narodna skupština Srbije donese odluku u tom pravcu.

Otklanjanje kobnih posledica koje su Tadićeve horde nanele srpskom pravosuđu, čini se, nemoguće je ostvariti.

Klika Nate Mesarović i Snežane Malović promovisala je u sudstvu i tužilaštvu poslušnost, poniznost, odanost vlasti i njenoj strasti, a čini se da će biti teško naučiti sudije i tužioce da misle svojom glavom, da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svakog, pa i pravnog sistema Srbije.

Oko 800 sudija izabrano je na period od tri godine. Krajem ove godine ističe taj rok, i Visoki savet sudstva moraće da odlučuje da li su ''položili pripravnički staž''. Većina izabranih sudija su iz doskorašnje vladajuće koalicije DS-SPS-G-17 plus. Izabrani su, dakle, kao podobni, a na mesta sudija i tužilaca koji su njihove poslove obavljali - neki i duže od dvadeset godina.

Kako od Tadićevih sudija-pripravnika i tužilaca-pripravnika stvoriti neostrašćene delioce pravde?

 

Šta sve čeka nove vlasti

 

Nesreća u kojoj je Tadićeva mafija ostavila srpsko pravosuđe teško se može sagledati, još manje razumeti.

Nove vlasti bi bez odlaganja morale obznaniti koliko su stanova i novca dobile Nata Mesarović, Snežana Malović, koliko Slobodan Homen, Miljko Radosavljević, Boško Ristić i korumpirani tužioci i vršioci funkcija predsednika sudova u Srbiji.

Iza ove mafije ostalo je nekoliko stotina montiranih procesa i optužnica. Javnom tužiocu Srbije Narodna skupština Srbije treba da stavi u zadatak da utvrdi da li su ovi postupci okončani uz doslednu primenu zakonitosti, i da protiv svih takvih presuda pred Vrhovnim kasacionim sudom podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, kao i da o tim preduzetim pravnim radnjama argumentovano obavesti javnost. Nepravda u Srbiji nikada ne sme da zastari!

Narodna skupština Srbije bi na istoj sednici morala da zatraži od ministra pravde da obezbedi normalan,   život dostojan čoveka onim licima koja se nalaze u istražnom zatvoru ili na izdržavanju kazne.

Srpski zatvori liče na proklete avlije. Veliki broj osuđenika odlučuju se na samoubistvo, jer nisu sposobni  da izdrže nečovečne zatvorske uslove i nasilje kome su izloženi.

Delujući odlučno, nova vlast bi mogla za direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija da imenuje Miloša Jankovića, dosadašnjeg zamenika zaštitnika građana, koji je dosada štitio građanska prava osuđenika. Gospodin Janković je upoznat sa nasiljem u zatvorima, i zna pravo stanje, tako da bi mogao da deluje  urgentno i preventivno. Odmah po preuzimanju vlasti, nadležno ministarstvo moglo bi da predloži da se većem broju osuđenika, aktom predsednika Srbije, skrati izdržavanje kazne i da se puste na slobodu ako nisu lica u povratu, ako nisu osuđeni za teška nasilna dela, i da se tako u zatvorima stvore uslovi za normalan život osuđenika.

Smirivanju napetosti u zatvorima širom Srbije mogli bi doprineti i sudovi, koji određuju i pritvor  privedenim licima bez ikakvih i pravnih i stvarnih razloga.

Dakle, treba početi odmah sa rešavanjem nasleđenih problema, takoreći u hodu, jer je stanje alarmantno i jer su građani izgubili poverenje u funkcionisanje pravne države.

 

Traži se razrešenje Nate Mesarović

 

 Savet za borbu protiv korupcije traži od Vlade Srbije razrešenje predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesŕrović. Zahteva se preispitivanje uloge i ministarke pravde Snežŕne Malović u spornoj reformi pravosuđa, sprovođenje ove reforme iz početka, kao i formiranje nezavisnog budžeta za finansiranje  sudstva.

Ovo su zaključci Saveta upućeni Vladi Srbije u Izveštaju o reformi sudstva, koji je 24. aprila prosleđen premijerovom kabinetu. U Izveštaju Saveta konstatuje se da je pre dve godine sprovedena reforma omogućila dominaciju izvršne vlasti nad sudskom.

Savet je ocenio i da "izvršeni reizbor sudija predstavlja grubo kršenje ustavnog načela stalnosti sudijske funkcije, kao i da je izvršna vlast zakonom korumpirala članove prvog saziva Visokog saveta sudstva, koji su izuzeti iz izbora i dato im je pravo da bez konkursa, po isteku mandata napreduju u sudove višeg stepena".

"Zauzvrat su izvršili izbor sudija bez ikakvih merila i procedura, prema meri izvršne vlasti", stoji u Izveštaju, uz napomenu da o prigovorima odnosno žalbama sudija ni nakon dve godine nisu donete konačne odluke.

Zbog svega pomenutog, savet je tražio razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sudija, članova prvog saziva Visokog saveta sudstva i preispitivanje uloge ministarke Malović.

 

 

 

 

Tužilaštvo u špekulativnim poslovima

 

Vlada Srbije mora po hitnom postupku da uputi Narodnoj skupštini Srbije na usvajanje izmenu Zakona o nadležnosti sudova, kojim bi ukinula Tužilaštvo za ratne zločine, i sve predmete ustupila u nadležnost redovnih sudova, u zavisnosti od težine krivičnih dela.

Osim Tužilaštva za ratne zločine, pri Višem sudu u Beogradu postoji odeljenje za ratne zločine. Sudije, tužioci i zaposleni u Tužilaštvu i odeljenju imaju dvostruko veće plate, a postupci protiv okrivljenih traju predugo.

Svedoci smo teških kriminalnih postupaka tužilaštava i sudskih veća, koji su, pod pritiskom bivšeg srpskog predsednika Borisa Tadića, oslobađali iz pritvora i puštali na slobodu optužene koji su po nacionalnosti Albanci, Hrvati ili muslimani (Bošnjaci), a sve zbog toga da bi se Boris Tadić predstavio kao "čovek od pomirenja na Balkanu".

Nijednom osuđenom za ratne zločine Boris Tadić nije dao pomilovanje niti skratio kaznu. Nijednom optuženom za ratne zločine ni sudska veća nisu skratila kaznu, što je suprotno praksi i Haškog tribunala, a da o hrvatskim sudovima i ne govorimo.

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu bavilo se politikom i špekulativnim istragama i kriminalom, a njime je najčešće rukovodila Nataša Kandić. Tužilaštvo je izdavalo knjige, snimalo filmove...

Sudije i tužioci primaju po tri hiljade evra platu, imaju danonoćno obezbeđenje, voze ih službena kola, a sude, uglavnom, životnim i profesionalnim marginalcima, koji su ostavljeni od porodica, ostareli i bez zaštite.

Zar redovni sudovi nisu sposobni da procesuiraju ove predmete?

 

 

Supruge i braća

 

Kao veliki izazov za novu vlast, koja će morati da otkloni neotklonjive štetne posledice vladavine Borisa Tadića, Narodna skupština Srbije na predlog Vlade Srbije moraće da oceni rad Ustavnog suda Srbije, čije sudije je izabrala NSS, a na predlog Borisa Tadića.

Tabloid je opisao zlo koje je iza sebe ostavio dr Dragiša Slijepčević, sadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije, čija supruga Danijela je zamenica javnog tužioca Srbije. Sudija Ustavnog suda Srbije je i Milan Marković, nekada javni pravobranilac Srbije, koji je rođeni brat Jelene Trivan, potpredsednice Demokratske stranke.

 

 

 

Odlazak partijskih poslušnika

 

 

Klika Nate Mesarović i Snežane Malović promovisala je u sudstvu i tužilaštvu poslušnost, poniznost, odanost vlasti i njenoj strasti, a čini se da će biti teško naučiti sudije i tužioce da misle svojom glavom, da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svakog, pa i pravnog sistema Srbije.

Oko 800 sudija izabrano je na period od tri godine. Krajem ove godine ističe taj rok, i Visoki savet sudstva moraće da odlučuje da li su ''položili pripravnički staž''. Većina izabranih sudija su iz doskorašnje vladajuće koalicije DS-SPS-G-17 plus. Izabrani su, dakle, kao podobni, a na mesta sudija i tužilaca koji su njihove poslove obavljali - neki i duže od dvadeset godina.

 

 

 

 

Srpski zatvori liče na proklete avlije. Veliki broj osuđenika odlučuju se na samoubistvo, jer nisu sposobni da izdrže nečovečne zatvorske uslove i nasilje kome su izloženi.

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane