Natrag

Postdemokratija

Postdemokratija

U Srbiji je neophodno overiti princip promenljivosti vlasti

 

Na popravni

 

Mada su rezultati poznati, jo se ne zna ko je pobedio na izborima, ali se zna ko je poraen. Sa samo 23 procenata podrke meu graanima, najvei gubitnici su Boris Tadi i vladajua DS. Pobednici e biti poznati tek nakon druge runde predsednikih izbora. Dakle, drugi krug je ansa za popravni i Tadiu, ali i nezadovoljnim glasaima kojih je oigledno najvie. O tome pie Miodrag Mile Isakov, potpredsednik prve vlade DOS-a i bivi ambasador Srbije u Izraelu

 

Pie Mile Isakov

 

Kada vladajua partija, sa sve predsednikom drave na elu, ne dobije potvrdu svoga rada ni od jedne etvrtine graana, to je neoboriv dokaz da je izgubila poverenje i izbore. Mogu oni sad da prave razne trgovine i koalicione gimnastike, pa i da proglase pobedu i ostanu na vlasti, ali to nita ne menja na stvari. Ne mogu promeniti fakat da im je istekao rok trajanja i da kao svaka pokvarena roba, mogu samo dalje da truju organizam drutva kojem su ve sasvim oslabili imunitet.

Politika ipak nije sport i ne mogu se porediti, kao to to esto ini bivi predsednik u elji da se dopadne naciji koja u sportskim uspesima nalazi jedinu utehu. U sportu se nikad ne moe desiti to to se dogodilo na ovim izborima, da nema pobednika, a da ipak neko izgubi utakmicu. Jo manje je u sportskom nadmetanju mogue da onaj ko postigne manje golova, posle utakmice postane pobednik, a i to se moe dogoditi u naoj politici, da vlast formiraju oni koji su faktiki izgubili na ovim izborima.

Dakle, mada nema pobednika, a nema ga jer niko nije osvojio dovoljno glasova da bi mogao da formira svoju vladu, ima gubitnika, i to vie. Najvei su svakako Demokratska stranka i njen predsednik Boris Tadi, koji ju je poveo u ovu utakmicu sa mesta predsednika drave, najavljujui pobedu i nastavak svoje politike. I upravo ta politika je doivela poraz, jer se ubedljiva veina biraa izjasnila protiv nje, bilo da je glasala za nekog drugog ili bojkotovala izbore. O tome ko e ipak formirati vlast odluivae se u nadoknadnom vremenu izmeu dva kruga predsednikih izbora, a pitae se, kao to sam najavio u prolom broju, trei ovek, Ivica Dai. Bie to vezana trgovina sa Tadiem i DS-om ili Nikoliem i SNS-om, za predsednika i za vladu, odnosno ko njemu i njegovoj koaliciji vie ponudi u vladi bie predsednik drave. Zato je predsednika trka neizvesna, mada ju je Tadi ve izgubio.

Ako je neko odgovoran za politiku koja na ovim izborima oigledno nije dobila potvrdu, onda je to Boris Tadi, kao alfa i omega dosadanje vlasti. Ako je ta politika izgubila, izgubio je i on kao apsolutni i neprikosnoveni voa. Kad neko potroi dva mandata na samo jedan cilj, lanstvo u EU, a ne ostvari ga i na kraju i sam prizna da nema anse da ga ostvari ni u narednih pet godina, nema opravdanja ni da trai, a kamoli da dobije jo jedan. Kad neko ima apsolutnu vlast osam godina i za to vreme se sve loije ivi, a trai jo jednu ansu da bi "zavrio zapoeto", samo mazohisti mogu da mu je i prue.

Predsedniki izbori, koji ulaze u drugi krug, bie pokuaj Borisa Tadia da spase to se spasti moe, mada su mu anse realno male. Ako njegova partija nije dobila prolaznu ocenu, kojom bi logikom onda on mogao da je dobije? Ako su kanjeni njegovi poslunici i izvrioci, koji nisu nevini ali ni priblino krivi, ni odgovorni kao on, koji im je bio i mama i tata, kako on misli da se provue? Da je potenja i pravde, predao bi drugu rundu bez borbe, ali poto toga nema u politici, sve je na biraima.

Gledajui rezultate optih izbora jasno je da veina graana eli promene, najvie zbog loih rezultata dosadanje vlasti, a onda i zbog straha od onoga ta nas sve moe snai ako ta i takva vlast nastavi da upravlja ovom zemljom i naim sudbinama. Lino sam ubeen da ako ovi isti nastave da vladaju, ulazimo u dugoronu krizu nesluenih razmera. Poverovae da su dobro radili, a arogantni i osioni kakvi su, pomislie da su nezamenljivi i bie jo bezobrazniji i bezobzirniji. A za vreme jo jednog mandata pustili bi tako duboke korene koje bi posle bilo teko iupati. O trenutnim i kratkorinim posledicima moemo diskutovati i ako vlast preuzme opozicija, hoe li biti malo bolje ili malo gore. Ali na dugi rok, nema dileme da bi opstanak ove korumpirane i otuene vlastele bio opasan po drutvo i dravu, ve i zbog toga to bi principi odgovornosti i smenljivosti vlasti bili potpuno dezavuisani. A naroito zbog toga to bi jo jedan mandat, umesto na razvoj, potroila na novu pljaku kojom bi se nastojali obezbediti za vreme bez vlasti koje za njih neumitno dolazi.

Srea u nesrei je to ovo kod nas nije demokratska vlast, nego reim zasnovan na svemoi jednog oveka, pa e se sve nedoreeno na optim izborima moi dovriti u drugom krugu predsednikih. Ako bude sruen Boris Tadi, kao nosilac reima, pae i ceo sistem. To smo ve jednom uradili sa Miloeviem, pa dakle znamo da moe i znamo kako. I on je tada pourio na prevremene izbore znajui da mu istie rok trajanja, ba kao i Tadi, a posle njega i njegov reim se uruio. Prema tome nema razloga da i sada graani to ne prepoznaju i ne potvrde.

Prosto je zdravo, i za politiku i za drutvo, pomoi da ode onome ko ne zna kad je vreme, kad je dosta. Naroito kad mu ne ide. Daba su svi izgovori i opravdanja (onda sankcije, sada svetska kriza), kad ne ide, ne ide, i treba pustiti druge da probaju neto drugaije. Tadi ba voli da pravi paralele politike sa sportom, a ne vidi da bi tu mogao i sam neto da naui. I najbolji treneri ponekad ne mogu da postignu eljene rezultate pa se povlae ili bivaju smenjeni, a ekipa se preporodi ak i kad je preuzme slabiji strunjak. Eto mu primer onog Di Matea, koji je upravo osvojio engleski kup i uveo elsi u finale Lige ampiona, poto je samo privremeno preuzeo kormilo od izvikanog i skupo plaenog Boaoa, kao to je to svojevremeno uinio i Grant kad je zamenio slavnog Murinja.

Ali, ako sport i nije pravi reper za poreenje, osvrnimo se oko sebe, pa emo adekvatnije primere pronai upravo u politici i na izborima. U isto vreme kada smo mi glasali o tome da li da naem neuspenom predsedniku poverimo i trei mandat ili ne, Francuzi su bez mnogo dilema uskratili poverenje svom predsedniku Sarkoziju i nisu mu dali ansu ni za drugi mandat, i to zbog mnogo manjih potekoa koje su snale Francusku, nego Srbiju. I to je jo zanimljivije, pobedio ga je rezervni kandidat socijalista Olan, poto je negativnom kampanjom koju mu je smestio upravo Sarkozi, jo pre izbora eliminisan Dominik Stros-Kan. Nije mu, dakle, pomogla ni kampanja kontrasta, kako svoju kampanju protiv Tome Nikolia eufemistiki naziva na bivi predsednik.

Kad su graani nezadovoljni i kad ree, nema tu pomoi. I nema neke velike drame, prosto onaj ko ne ispuni obeanja i oekivanja, mora da ide. Dolazi neko drugi, da neto promeni, pa opet tako ako bude trebalo. Vano je da se zna da onaj ko dobije vlast dobija i odgovornost, da to nije nikakva nagrada nego obaveza i da za sve greke i propuste postoje sankcije. Da postoji princip smenljivosti. Zato je vano da u Srbiji, koja se zaglibila, doe do promena. Ako bude potrebe menjaemo posle opet, ali mnogo lake nego to bi to bilo mogue sa ovima, ako ostanu i ukopaju se jo dublje u rovove vlasti. Naroito je vano da bude promenjen dosadanji predsednik Tadi zato to je uzurpirao svu vlast i tako krio Ustav, zato to se u sve meao i tako ponitio principe podele vlasti i odgovornosti, zato to je bio vie predsednik stranke nego svih graana Srbije, i najvanije - zato to uprkos svemu tome nije uspeo da obezbedi bolji ivot koji nam sada, posle svega, obeava.

Kako krivica, tako i zasluge za sve uspehe poslednjih godina pripadaju Borisu Tadiu. To su, kako je sam isticao u kampanji, pre svega status kandidata za Evropsku uniju, "Fijat" u Kragujevcu, auto-putevi i mostovi, mada nita od toga nije uraeno u roku koji je obeao i nita do kraja. Naime, kada je prethodni put iao na izbore tvrdio je da je kandidatura pitanje dana i da e do kraja tog njegovog mandata Srbija ve biti punopravna lanica EU, a mi smo tek sada dobili status kandidata, sa neizvesnim datumom za poetak pregovora i jo neizvesnijim ansama za lanstvo.

Koliko onda vredi taj "uspeh"? "Fijat" je, po tvrdnjama Tadia od pre etiri godine, ve trebalo da proizvodi 300.000 automobila godinje, a sa njegovih traka u Italiji je tek ovih dana siao prvi automobil koji bi trebalo da se sklapa u Srbiji. I niko ne zna kada e poeti serijska proizvodnja i koliko e "fia" godinje zaista biti pravljeno, a koliko prodavano. Od svega ime se bivi predsednik hvali, jedino su zavrena dva velika mosta, ali niko ne sme da kae po kojoj ceni, pa ne moemo znati da li je skuplja dara nego mera. A izgradnja auto-puteva kroz Srbiju, ve je legendarna pria bez kraja i konca, kao turske sapunice, to neodljivo priziva seanja na narodnu pesmu o oranju drumova kraljevia Marka. Dok oni obnove staru traku puta, ona nova ve mora na reparaciju, i tako ukrug, sve gde si tu si. Uglavnom, ni Koridor 10, koji je kao Miloevi i Tadi ve nekoliko puta sveano otvarao, jo nije zavren. Sve u svemu nita posebno za hvalu i nita to bi ga preporuilo za jo jedan mandat.

Ako mu je najvei uspeh to to je Srbija postala kandidat za EU, onda i on sam treba da ostane kandidat. Ako je to mera Srbije pod njegovom vlau, onda je i njegova.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane