Natrag

Finansije

Finansije  

Ko i kako je pljačkao novac privatizacijom srpskih preduzeća

 

Prljavi profit od rupa u zakonu

 

Ugovor o pružanju konsultantskih usluga za grupu preduzeća GP 60 do u detalje opisuje kako su se stalnom saradnjom između Agencije za privatizaciju i privatnog preduzeća "Agencija za strateški konsalting" nameštali privatizacioni tenderi i kako je Srbija u deceniji vladavine DS-a i G-17 plus (sada URS) oštećena za više desetina milijardi evra, pokradenih samo kroz prodaju nekadašnjih društvenih preduzeća unapred poznatim kupcima

 

Igor Milanović

 

Postupak dosadašnjih privatizacija tako je sproveden da funkcioneri Evropske unije insistiraju da se istražni organi Srbije ozbiljno pozabave ovim pljačkama. Najveći deo novca opljačkan je tako što su preduzeća prodavana u bescenje domaćim i inostranim tajkunima, koji su ih zatim prodavali u delovima i sa enormnom dobiti. Čak ni to nije bilo dovoljno domaćim vlastodršcima, pa su napravili sistem u kome je svako krao i to na svakom nivou. Prosto je neverovatno kako je sve perfektno zamišljeno, ali ne za dobrobit države i naroda, već pojedinaca na vlasti i njima bliskih osoba.

Saradnja između Agencije za privatizaciju i privatnog preduzeća "Agencija za strateški konsalting Saša Dimitrijević PR" predstavlja primer kako se radilo i kralo. Agencija za privatizaciju je sa privatnim preduzećem 10. septembra 2007. potpisala ugovor o pružanju konsultantskih usluga broj 1-1460107. Svuda u dokumentaciji se "Agencija za strateški konsalting" navodi kao pravni subjekat, odnosno preduzeće, mada ga danas nema prijavljenog u Agenciji za privredne registre.

Ova "sitnica" sa nepostojanjem prijave pokazaće se kao najkorisniji deo celog poslovnog aranžmana. U članu 8.2.4. pomenutog ugovora, koji je u ime Agencije za privatizaciju potpisala Vesna Džinić, kao vršilac dužnosti direktora, a u ime privatnog preduzeća Saša Dimitrijević, navodi se sledeće: "Ugovorne strane su saglasne da će Klijentu i trećim licima za naknadu štete, troškova i izmakle dobiti... biti odgovoran Konsultant."

Kako je na samom početku ugovora definisano da će Agencija za privatizaciju u daljem tekstu biti Klijent, a Agencija za strateški konsalting nazivaće se Konsultantom, jasno je da iz prethodno pomenutog člana proizilazi da država Srbija nema nikakvu odgovornost prema trećim licima, već će eventualne zahteve za odštetu morati da reguliše privatno preduzeće koje je u međuvremenu nestalo iz registra APR-a. To znači da niko više nije ni odgovoran.

Lukavo smišljeno, nema šta, posebno jer je u međuvremenu i narečena Vesna Džinić sa koferima punim para (preko 50 miliona dolara, sveukupno) takođe nestala iz Srbije.

Predmet pomenutog ugovora bile su konsultantske usluge u postupku aukcijske privatizacije grupe preduzeća GP 60, koju su činili: "Energoinvest-energokomerc", Beograd, "Trans-jugšped", Beograd, "Yugradis", Beograd, "Semenarna", Beograd, "Šipad komerc Nameštaj promet", Beograd, "ZP commerce", Beograd, "Monting Atos", Beograd," Energokomerc", Novi Sad, "V&V Co.", Beograd, "Veoinduplati", Beograd, "Koža-plastika", Niš, "Mirna trgovina", Beograd, "Zlatarna internacional", Beograd, "Beo-dalma", Beograd, "Beo-dita", Beograd, "Inter-konim", Beograd i "Inter-best", Beograd.

Veoma je značajno podvući da je Agencija za privatizaciju planirala aukcijsku privatizaciju pomenutih 17 preduzeća, a ne prodaju putem direktne pogodbe. Ovo je važno imati u vidu, budući da u prilogu A ("Projektni zadatak") pomenutog ugovora u članu 2.1. stoji: "Pronalaženje i kontaktiranje potencijalnih investitora treba da počne odmah nakon početka aranžmana." U članu 2.2. priloga A jasno se  Konsultant upućuje na to zbog čega je neophodno da pre raspisivanja privatizacione aukcije kontaktira potencijalne kupce: "Prilikom kontakta ostvarenih sa potencijalnim kupcima Konsultant je obavezan da razmotri njihove zahteve i strategije u pogledu privatizacije odabranih preduzeća i to koristi prilikom izrade dokumentacije za I fazu." Dokumentacija za I fazu definisana je pomenutim prilogom A kao: procena vrednosti preduzeća i izrada programa privatizacije.

Iz ovoga se vidi da je Konsultant, po izričitoj želji Agencije za privatizaciju, procenu preduzeća trebalo da odradi u dogovoru sa kupcem. Celokupna kasnija, javna aukcija za prodaju bila je najobičnija farsa.

Odabrani konsultant, za čije usluge je iz republičkog budžeta samo za ovaj projekat ukupno plaćeno 9.714.940 dinara, klijentu je dostavio i spisak saradnika iz čijih biografija se vidi da je Agencija za strateški konsalting intenzivno sarađivala sa Agencijom za privatizaciju.

Iz biografije rukovodioca projekta prof. dr Milovana M. Ilića proizilazi da je on već od 2002. bio direktor projekata različitih privatizacija, i to: GP 16 (11 preduzeća 2002), GP 19 (13 preduzeća 2002), GP 7 (11 preduzeća 2002), GP 4K (17 preduzeća 2003), GP 6K (15 preduzeća 2003), GP 38 (15 preduzeća 2004), GP 14K (18 preduzeća 2005), GP 15K (17 preduzeća 2005), kao i GP 53 (13 preduzeća 2007). Ilić je pre toga 2001.bio likvidacioni upravnik "Centrotrgovina" i "Centroprehrana", odnosno od 15. novembra 2000. stečajni upravnik preduzeća "Centrokoop eksport-import".

Ništa manje nije interesantna ni biografija samog Saše Dimitrijevića za koga se navodi da je od 2006. direktor "Agencije za strateški konsalting". On je od 2002. kao stručni saradnik učestvovao u projektnim timovima za privatizaciju devet privatizacionih grupa, među kojima su i one u kojima je Ilić bio direktor projekta. Očigledno dobro uhodani tandem.

U privatizaciji pet privatizacionih grupa desna ruka Dimitrijevića bila je Vukica Protić, pravnik. U čak sedam privatizacija grupa preduzeća, Dimitrijević i Ilić su koristili usluge Save Popovića, koji se uprkos svojim poodmaklim godinama (u trenutku potpisivanja ugovora za GP 60 imao je skoro 70 godina) pojavljuje kao rukovodilac finansijskog tima. Deo uigrane ekipe činio je i Novak Novaković, takođe blizu sedamdeset godina star i već pet godina u penziji, koji je ranije učestvovao u privatizaciji šest privatizacionih grupa. U stalnoj postavci nalazimo i Dušicu Sančić, koja je pre GP 60 kao menadžer marketinga i dizajna (?!) učestvovala u privatizaciji pet privatizacionih grupa.

Kao procenitelj vrednosti građevinskih objekata i zemljišta preduzeća, u sedam slučajeva privatizacije grupe firmi uz tandem Ilić-Dimitrijević pojavljuje se Slobodan Barbulović, dok se u šest slučajeva kao procenitelj opreme javlja Nenad Kunić.

Sve ukazuje na to da je Saša Dimitrijević oko sebe okupio ne samo dobro uigranu ekipu već da se radi i o organizovanom kriminalu. Očigledno je da već godinama jedna te ista grupa "konsultanata" odlučuje o privatizaciji srpskih preduzeća. Nedavno bekstvo Džinićeve u inostranstvo moglo bi da bude siguran znak da će uskoro biti pokrenut sudski postupak protiv članova ove, ali i drugih grupa koje su rasprodale srpsku privredu, od čega su korist imali samo pojedinci na vlasti i njima bliske osobe.

 

 

 

Uplata i isplata, na mah

 

Dogovorna pljačka nije se pod "demokratskim" vlastima izvodila samo u postupcima privatizacije nekadašnjih društvenih preduzeća, već po potrebi i kroz stečaj privatnih firmi. O čerupanju i otimanju više miliona evra vredne imovine "Veritima d.o.o." Tabloid je pisao u broju 257, a u međuvremenu su stigli i novi dokazi.

Jedan od "poverilaca" čijom zaslugom je "Veritimo" gurnut u isfabrikovani stečaj jeste i Volksbanka. Ona 6. juna 2007. predaje dinarski izvod broj 1 za račun "Veritima", iz koga se vidi da je 1. januara 2007. na osnovu broja naloga 55813 nekome plaćeno 22.280.084,33 dinara. Kome i zašto je sa računa "Veritima" prebačen ovaj novac ne navodi se u pomenutom izvodu.

Ista banka, međutim, izdaje još jedan izvod broj 1 i to istog dana (6. juna 2007) na kome više nema pomenute transakcije?!

Tabloidovi izvori bliski stečajnoj mafiji smatraju da se ovde radi ili o pranju para ili o fiktivnom podmirivanju nekih dugova Volksbanke (moguće prema VB Lizingu), jer je istovremeno izvršena uplata i isplata pomenute sume od preko 22 miliona dinara. U svakom slučaju, reč je o nezakonitosti, a šta je tačno bio njen cilj moguće je utvrditi jedino u sklopu obimne istrage koju nadležno tužilaštvo očigledno ne želi da pokrene u slučaju "Veritima" i rada njegovih stečajnih upravnika i sudija.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane