Natrag

Nemaka

Nemaka

Islam nije deo nemake tradicije i identiteta, pa samim tim ne pripada Nemcima

 

Turska opsada Evrope

 

Reenje svih evropskih kriza pojedinci vide u poturivanju Evrope i njenom prevoenju u islam, zaboravljajui pri tome da su mnogi od aktuelnih problema upravo i potekli iz redova samozvanih spasilaca. U nekim velikim gradovima Nemake ve postoje etvrti u kojima policija due vreme nije u stanju da vri dunost, a turska vlast u meuvremenu dodatno mobilie svoju dijasporu vatrenim nacionalistikim tiradama

 

Fridrih Emke

 

Veliki nemaki gradovi ve godinama prikazuju istu sliku: arapske radnje, restorani i damije dominiraju celim etvrtima kao to je berlinski Nojkeln, Vilhelmsburg u Hamburgu ili Erenfeld u Kelnu. Sve ukazuje na to da e ovaj razvoj ubrzano da se nastavi. Nisu svi u Nemakoj zbog ovoga sreni, za razliku od turske vlade i Inana Turkmena, studenta iz Austrije. On je autor knjige "Dolazimo" koja bi trebalo da bude odgovor na delo "Nemaka unitava samu sebe" Tila Saracina, o kome je Tabloid ve opirno pisao. Turkman veruje da jedino jo Turci mogu da spasu Evropu.

Knjiga je obraun sa Evropom koja stari i koja je, navodno, zavisna od dinamike mladih Turaka. Dinamike? Vara se onaj ko misli da je Istanbul simbol cele Turske gde u nekim regionima jo uvek nema tekue vode niti dovoljno obrazovane populacije. Mnogi Turci, posebno oni iz Anadolije, ne znaju ni da piu ni da itaju. I dohodak po glavi stanovnika je jo uvek veoma nizak, uprkos naporima drave da se modernizuje. ak i snano uzdrmana Grka prednjai u ovoj taki ispred svog nevoljenog suseda.

Kada Turkman pominje dinamiku ne bi trebalo da zaboravi da Turci koji u Nemakoj ili Austriji borave ve u treoj ili etvrtoj generaciji, najee ostaju ispod proseka u pogledu obrazovanja ili kvalifikacija. Kriminalitet je, nasuprot tome, u problematinim etvrtima kao to je Nojkeln poslednjih godina snano porastao. Postoje i oblasti u kojima policija ve izvesno vreme nije u mogunosti da na pravi nain sprovede dravni monopol sile. Dinamika o kojoj govori Turkman ovde se sasvim drugaije manifestuje.

Pod ovakvom "dinamikom" najvie pate njegovi sunarodnici. Dobro integrisane porodice poinju da sumnjaju na svoje predstavnike koji ni u treoj generaciji nisu uspeli da se socijalno integriu. Mnogi se zbog toga u izolaciji, koju su sami izabrali, sve ee okreu svojoj naciji i veri.

Prizivana "dinamika" se sve ee ogleda u narastajuem turskom nacionalizmu. Pripadnici ultranacionalistike turske partije "Sivi vukovi" bez problema pune velike dvorane hiljadama svojih pristalica. Ta stranka deluje meunarodno u svom stremljenju da ujedini sve turkofonske narode. Zbog toga se smatraju ekstremistima koje je Sluba za zatitu ustavnosti okarakterisala kao "nepodobni za integraciju". U jednom izvetaju za medije navedeno je kako turski desniari bez problema mogu da budu uporeeni sa neonacistima.

Turkmenovu "dinamiku" nemaka i austrijska strana uglavnom razumeju sasvim drugaije od njenog autora: mnogi se smatraju ugroenima od ove nove sile, od mladih doljaka koji vladaju ulicama, od ena koje raaju jedno dete za drugim i koje se domaim majkama, koje u proseku raaju 1,36 dete, simbolino smeju u lice. Vest da bi jedan deo grada Manhajma trebalo da dobije novo ime, pukla je prethodnih meseci u medijima kao prava bomba. Pored predloga iz turske zajednice da se taj deo nazove "Beyoglu" ili "Kücük Istanbul", i sam gradonaelnik je predloio naziv "Little Istanbul".

Mladi turski autor je izuzetno ljut na vei deo nemako-austrijskog, posebno na kritiare kao to je Tilo Saracin koji ne ele da ovu novu "opsadu Turaka" (izraz samog Turkmena) prihvate sa zahvalnou i poniznou. Po Turkmenovom shvatanju bi Evropljani upravo morali da budu zahvalni, jer ih on vidi kao profitabilni faktor Evrope. Turska doivljava privredni rast, po bruto domaem proizvodu je dospela na 18. mesto i ubrzano se trudi da napravi mostove ka Zapadu.

Najvaniji stub tog mosta ka Evropi, meutim, nije privredni rast. Taj stub se sastoji od miliona malih kamenia, a to su migranti koji su u Evropu stigli u drugoj polovini 20. veka. Nekada gosti, ostali su do danas, doveli su i svoje porodice i postali deo evropskog drutva. Kako Turkmen navodi, upravo su ovi doseljenici, a posebno njihovi naslednici, veliki potencijal od koga bi trebalo da profitiraju ne samo Turska ve i Evropa.

I turska vlada ima iste poglede. Zbog toga ona ini sve da pojaa samosvest, a posebno udarnu snagu svojih zemljaka u inostranstvu. A ovi su, smatra turska vlast, sve vie diskriminisani u Evropi. Pre dve godine je zamenik turskog premijera Bekir Bozdag formirao Agenciju za Turke u rasejanju. Iako je na listi gostiju povodom osnivanja agencije bilo vie od 1.500 zvanica, o njenom osnivanju je obavetena samo jedna jedina ambasada. emu tolika tajnovitost?

"Po postojeim informacijama, treba da se formira opsena mrea organizacija, koja bi zastupala interese Turaka u inostranstvu, a koju bi kontrolisala turska vlada", tvrdi se u jednom izvetaju. "Turci su sve vie rtve rasizma i mrnje prema strancima i vlada mora da ih stavi u poziciju da se protiv toga brane."

Ovo se odnosi ne samo na predstavnike politike ili privrede ve na milione Turaka koji ive u velikom broju zemalja sveta. U junu i septembru su planirana dva megakongresa, koji bi trebalo masivno da podupru Turke u rasejanju i da im preporue kako legalnim putem mogu da zatite svoja prava i da se odbrane od rasizma i sveprisutne mrnje prema strancima. Cilj je da se turske zajednice u evropskim zemljama koluju da svoja prava sudski zatite. Bekir Bozdag je ak otiao toliko daleko da svoju ulogu uporedi sa jermenskom dijasporom, najzaslunijom za meunarodno priznanje genocida koji su 1915. na Jermenima sproveli Turci.

Koja bi bila prihvatljiva reakcija na mobilizaciju Turaka u Evropi? Zahvalnost, kao to predlae Turkmen? Teko, bar s obzirom na razvoj dogaaja. U julu 2011. je pod nadzorom amerike ministarke spoljnih poslova Hilari Klinton, komesarke EU za spoljne i poslove bezbednosti Katarine Eton i generalnog sekretara Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Ihsanoglua, nastavljen je takozvani Istanbulski proces kojim bi ubudue meunarodnim zakonima trebalo da bude zabranjeno svako kritikovanje islama ili erijata. Na nivou Ujedinjenih nacija postoje ve dve rezolucije, obe izglasane 2011, koje isto to trae za ta se OIC zalae.

Povratak islamu kritiki posmatra i ef frakcije vladajuih partija CDU i CSU u saveznoj skuptini Folker Kauder, ime se direktno suprotstavio stavovima doskoranjeg nemakog predsednika kako islam pripada Nemakoj. U vezi od medija napadane akcije besplatne podele Kurana u peakim zonama velikih nemakih gradova, Kauder je rekao: "Islam nije deo nae tradicije i identiteta, pa samim tim ne pripada Nemakoj. Muslimani su, meutim, deo Nemake i kao nai dravljani uivaju puna prava."

Turci koji ive u Nemakoj i koji su ozbiljno zainteresovani da uivaju obeana prava, morali bi otvoreno da se svrstaju uz svoju otadbinu i to ne kao "Turska opsada", ve kao deo zajednice koji je spreman da se integrie, i da pokau kako su im interesi zemlje domaina, pa samim tim i njihovi lini, ispred interesa Turske. Meutim, da li je tako neto mogue kod sve vie sebe svesnih, samozvanih "spasilaca Evrope", mora da bude stavljeno pod znak pitanja.

 

 

Gde su granice morala?

 

Vie nikome nije jasno u kom pravcu se, bar kada je moral u pitanju, kree ovaj svet. Ljubav prema istom polu je odavno prihvaena u svim krugovima Zapadne Evrope i ne predstavlja ni najmanju prepreku za politiku karijeru, ak ni u krugovima ekstremne desnice.

Ono to je, meutim, zapanjilo nemaku javnost jesu zahtevi, koje su plasirali pojedini politiari iz redova stranke Zelenih, da se izmenom zakona dozvoli incest, odnosno polni odnos izmeu najbliih lanova porodice. Povod za ovo bila je odluka Evropskog suda za ljudska prava da kriminalizovanje incesta nije nedozvoljeno ograniavanje ljudskih prava.

Istovremeno je egipatskom parlamentu predat zahtev grupe ekstremnih islamista da se zakonom dozvoli takozvani "oprotajni snoaj", odnosno polni akt izmeu mua i preminule ene i to do est sati nakon njene smrti. Ovu nekrofiliju predlagai zakona obrazlau utemeljenou u islamu i islamskoj tradiciji.

Ljudske slobode, pa makar se one ograniavale na najprivatniju sferu u etiri zida, moraju da se na nekom mestu zaustave pred vratima morala i dobrog ukusa. Ako se ovako nastavi, svet e ubrzo postati globalna Sodoma i Gomora.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane