Natrag

Francuska

Francuska

Lisabonski protokol ekonomskih mudraca zatvorio slavinu Centralne banke

 

Ko reketira vae pravo na ivot?

Vreme laganja i praznih obeanja je prolo. Novoizabrani predsednik Francuske sada mora da se suoi sa pravim problemima koji su tako veto bili izbegnuti u predizbornoj kampanji. Ono to eka Francuze je isto ono to eka i nas i bilo koju zemlju sveta. Ekonomska i monetarna kriza nee tek tako da nestane. Otputanja s posla, zatvaranje fabrika, skupoa i veliki porast bede, kao i pootravanja svih zakona koji su povezani sa novanim kaznama, imaju svetlu budunost. Trokovi praznih obeanja treba da budu nadoknaeni i neko to mora da plati

 

Mile Uroevi

dopisnik iz Pariza

 

Oekuje nas dugo toplo leto i jo tei ok u septembru, kada se bleda lica vrate sa mora. Ali ta je tu je. Posle glasanja, kao ni posle voenja ljubavi, izgleda da nema kajanja. Broj kloara je u naglom porastu, isto kao i broj sahrana samoubica na svim grobljima. Tako bar novonastalu situaciju vide neki privilegovani posmatrai ili nazoviekonomski specijalisti. Nedavno je The New York Times objavio lanak koji je uzburkao javno mnjenje i pokrenuo debatu o samoubistvu itavog evropskog kontinenta. Ovde se misli na ekonomsko samoubistvo iz zasede, koju Uniji postavljaju nesposobni vladari eljni vlasti. Nije im vano ta da se radi sa ogromnim dravnim dugovima.

Tako i u samoj Francuskoj izgleda da jo uvek nema nagovetaja o nekoj konkretnoj akciji. Niko nema emu kako da se pokrene sa mrtve take i da se drava izbavi iz procepa u koji je upala sa preko hiljadu sedam stotina milijardi evra. I to samo javnog duga, dok je privatni dug francuskih firmi gotovo neopisiv - preko sedam hiljada milijardi evra duga! Da se ovek upita, pa kome, bre, duguju tolike pare i kako to da su i sve ostale drave prezaduene?! Ovo je neto to obian ovek teko moe da svari i vrlo brzo die ruke od pokuaja da se bilo ta razume u toj zavrzlami. A mnogi bi voleli da znaju kako u stvari funkcionie ta svetska ekonomska politika, taj monetarni mondijalizam, koji e nam izgleda jednog dana svima doi glave i moda nas odvesti direktno u ambis apokalipse velikog svetskog stradanja.

Koja je to mafija kojoj svi poneto duguju i koja dri u aci ne samo Francusku ve i celu Evropu, i celu Afriku i Australiju, i Junu Ameriku i veliki deo Azije? Moe li se i kako izvui iz nelagodne situacije venih dunika i praktino robovlasnikog monetarnog sistema? O tome e zapravo i biti rei u ovom lanku kojim se eli na najjednostavniji nain da objasni kako sve to funkcionie. Ako ve nita ne moemo da izmenimo, onda bar da znamo ko nas i kako obre na ranju. Da uvidimo gde i kada su nam smuvali znanje i zapeatili sudbinu. Moda e jednoga dana neko i da se seti da je i pre sedamdeset godina bila Velika svetska kriza i da se iz nje izalo tek kada se promenio odnos prema bankarima. Tridesetih godina ekonomisti su odustali od ideje zlatne podloge za emitovanje novca. Danas bi to, bar za Evropsku uniju, odgovaralo naputanju sistema evra kao zajednike valute i povratak na nacionalnu valutu. Ovo smo uli sto puta, ali bankari tvrde pazar i plae narod da bi to bila velika katastrofa. I bila bi, ali za njih. Naravno, to bi u poetku umnoilo krizu, ali bismo se na kraju iupali. Ovako smo osueni na sve vie stezanja kaia - dok se ne uguimo.

Teorija kupatila i lan broj 123

Da bi se najjednostavnije objasnila teorija novane zavere protiv oveanstva, treba imati bar malo znanja iz oblasti vodoinstalacije. Prosto ko ladna voda, i ko zna da otvara i zatvara jednorunu slavinu potpuno je sposoban da razume i kako radi Volstrit ili Siti banka. Kao to je Arhimed zaronio u svoju kadu i viknuo "Eureka!", tako emo i mi da zamislimo jednu kadu punu para i jednu slavinu iz koje novanice teku kao reka. Vaa kada predstavlja nacionalnu ekonomiju, a slavina je centralna banka drave koja tampa pare. Naravno, da bismo se prijatno oseali, u kadi ne sme biti mnogo vode, jer je to onda inflacija po podu, a ne moe biti ni sa malo novca na dnu jer je to onda kriza ili recesija. Znai, iz slavine centralne banke curi koliko treba da vam kupanje bude, ono, taman.

Ovakva moneta se naziva centralna ili nacionalna moneta i vekovima je bila jedina valuta u svim dravama sveta. Ali onda se dola ideja o mondijalizmu i liberalnoj ekonomiji pa su pravila vetaki izmenjena. Slavina centralne banke je strogo zabranjena za sve drave koje su potpisale takozvani Lisabonski protokol ekonomskih mudraca. Ovaj dokument su 2007. godine potpisale sve lanice Evropske zajednice a da se nisu mnogo hvalile ta stoji u lanu pod brojem koji nam je svima zapeatio sudbinu, lanu 123. O njemu se vrlo malo prialo, mada ima mnogo toga da se kae. Jedna stavka u ugovoru je totalno promenila pravila "kupanja" i sada se svi davimo svako u svojoj kadi. S obzirom na to da je slavina nacionalne centralne banke zabranjena i zapeaena za narod, koji je go u praznoj kadi, topla voda sada tee iz jednog drugog izvora. U kupatilo su majstori-bankari instalirali svoju linu i privatnu slavinu zlatne boje. U realnosti to znai da samo komercijalne ili privatne banke imaju pravo da pune i prazne nau kadu, odnosno pozajmljuju pare, i uz sve to da naplauju kamate koje su sve vee ukoliko je duniku tee da vrati dug.

Francuska je, na primer, od 1973. pa do danas platila 1.400 milijardi samo za kamatu i jo uvek joj ostaje dug od 1.700 milijardi evra. Za ovaj novi nain emitovanja novca privatne banke uopte ne moraju da imaju veliki lini kapital. Dovoljna je samo jedna estina onoga to oni sipaju u kade svih drava kao zajam za potapanje deficita. Ako u kasi imaju milion, oni ladno mogu da pozajme est. Jednostavno, oni zamisle neku imaginarnu sumu novca koju vam pozajme i to upiu u svoje knjige. Vi polako vraate dug, a oni unitavaju ili otpisuju imaginarno taj nepostojei novac, i kad sve vratite njima ostaje samo va pravi novac koji ste vratili na njihov zamiljeni dug. Onda oni te zdrave pare stavljaju u svoj fond linog kapitala i sada mogu da pozajme opet mnogo vie nego to imaju. A kako imaju monopol zelenaa, oni od magle i vetra prave pare, a od nas majmune. To je takozvana kreacija novca putem kredita sa kamatom.

Stvaraju realne pare iz duga. Nit' orali nit' kopali, a puni sefovi. Ali ni to nije sve. Kada tim hohtaplerima krene posao, a narodu ili dravama zatreba vie para, oni ni tada nemaju probleme. Jednostavno se prikljue na onu prvu slavinu, koja je za vas zabranjena a njima uvek otvorena, i odande pumpaju koliko im treba i to po povoljnim uslovima. Tako komercijalna banka, odnosno privatni investitor, pozajmi od drave ili od centralne evropske banke - koja ima pravo da tampa pare, i posle svima prodaje svoje nevidljive novanice, kao novi dug za pokrivanje deficita dravi, kao i privatnom ili industrijskom sektoru, i sa kamatom naravno.

Da pomenemo samo neke od komercijalnih banaka kao to su BNP Parisbas, Bank of Amerika, Societe Generale, HSBC ili UBS. Naravno, ima i mnogo drugih koje su se proule na poetku krize 2008. godine. Neke su nestale jer su imale preveliki apetit pa su same sebe pojele. Da li ste razumeli ili treba da se vratite nekoliko redova unazad da biste shvatili koji su to mangupi i ega su se dosetili?

Svi duni, a para nigde

Budui da se investitori snabdevaju pravim parama samo da bi regulisali svoje line rezervne fondove koji im daju pravo na licencu da pozajmljuju virtuelne pare, to je danas situacija totalno vanzemaljska. Pare koje se vraaju ponitavaju virtuelno stvorene pozajmice i ekonomija mora da trai novu injekciju za svoje trokove. Privatne banke daju nove pozajmice da bi stvorile nove pare i tu vie nema kraja. Danas je sav novac sveta koji je u opticaju ba poreklom iz dugova. Oni te pare zovu skripturalna lova, da se Vlasi ne dosete. Sva voda u ekonomskoj kadi jedne drave tee iz zlatne slavine investitora koju su prikaili na vau slavinu, i tako presipanju iz upljeg u prazno nema kraja, a dug raste koliko i kamata. U stvari, lepo reeno, to je najobiniji reket na pravo na ivot. Kamate su zapravo te koje uveavaju dug i potpuno je iluzorno misliti da se bilo koja zemlja sveta moe ikada osloboditi ovog vrzinog kola.

Da bi se isplatili stari dug i kamata, uzima se novi zajam koji pravi nove kamate... i tako Jovo nanovo, sve dok ne padnete pod steaj ili dok ne izbije neki veliki rat koji prebija sve dugove i sve ostalo. Matematiki je dokazano da nikave restrikcije i smanjenja budeta ne mogu povratiti zemlju u beskreditno stanje sve dok se ne prestane sa monetarnom ekonomijom na principu stvaranja para putem zaduivanja sa kamatom. Sve dok se ne vrati ona stara dobra slavina iz koje tee bistra voda sa izvora centralne banke i dok se ne baci zlatna slavina profitera koji ne veruju ni u jednog drugog boga osim u svog boga - profit.

Pouka moe doi iz iskustva. Ve smo rekli da je onih tridesetih godina prolog veka bilo dovoljno da se odbaci zlatna podloga kao uslov emitovanja novca i da sve polako legne na svoje mesto. Izlazak iz aktuelnog sistema liberalne ekonomije je moda jedini spas. Inae nas kupanje u ovom kupatilu moe skupo kotati. Posle Grke na redu su panija, Italija i verovatno Francuska. A to je ve mnogo ozbiljnija situacija koju treba da rei novi predsednik drave, i to mnogo bre nego to su pet godina mandata. I, vreme je novac, ali onaj pravi: koji ne uzima zajam ni od koga, ve samo troi ono to ima.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane