Natrag

Polemika

Polemika

Odgovor Udruženja pripadnika JVUO na otvoreno pismo SUNBOR-a   

 

Neznanje vodi u nestajanje  

 

Na sednici Glavnog odbora Udruženja pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini 1941-1945. (JVUO), koja je nedavno održana u Beogradu i na kojoj je utvrđen program svečane akademije povodom obeležavanja jubileja - dve decenije od osnivanja, odlučeno je da se odgovori na otvoreno pismo SUBNOR-a Srbije, koje je objavljeno 12. aprila ove godine u br. 256 Tabloida

 

----

Sam naslov pisma "Samo kod nas poraženi pišu istoriju" ne odgovara istini, jer u suštini je poražen ceo srpski narod, a početak pada je "Sporazum vođstva hrvatskog narodnog oslobodilačkog ustaškog pokreta i vođstva komunističke stranke" u Sremskomitrovačkoj kaznioni 1935. godine, kada mu je namaknuta omča oko vrata i čije zatezanje još traje, i tada su udareni temelji za rasparčavanje nacionalnog korpusa na više građanskih nacija i državica. No, ako je autor pisma prof. dr Zečević mislio da je Partizanski pokret svojom oružanom komunističkom silom NOV i POJ (partizani) porazio Ravnogorski pokret, koji se oslanjao na Vojsku Kraljevine Jugoslavije (težišno JVUO, a ne četnici), onda se opet prevario jer su komuniste na vlast u Jugoslaviji doveli saveznici, pošto su prethodno vodili specijalnu operaciju (početak s proleća kada je iz Tiflisa proradila radio-stanica "Slobodna Jugoslavija" i trajala sve do upada Crvene armije u Srbiju septembra 1944, da bi napadom s leđa na JVUO završila posao) čiji je cilj bio razoružati Jugoslovensku vojsku u Otadžbini i nizom Čerčilovih manipulacija (početak avgusta 1942. u Moskvi, završetak Jalta 1945) uvesti na "legalan" način komunistički režim. 

Autor pisma tvrdi da "Više nema sumnje da je u Srbiji vlast odlučila da zaokruži razlaz sa NOP-om i NOB-om (komunistički nazivi)" ignorišući pored Partizanskog pokreta još dva činioca: Ravnogorski pokret i Jugoslovensku vojsku u Otadžbini (Zakon o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije krajem 2004: "Status boraca NOR-a imaju i pripadnici Jugoslovenske vojske u Otadžbini i Ravnogorskog pokreta, počev od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945"). S obzirom na to da resorno ministarstvo i dalje finansira delatnosti SUBNOR-a (ove godine 2.500.000,00 dinara), dok već iz godine u godinu JVUO ništa ne dobija i pored uredno predatih projekata po konkursu. Prema tome, tvrdnja Zečevića nije tačna, jer SUBNOR i dalje dobija sredstva vlade, dok JVUO već 20 godina nije dobio ni dinar iz narodne kase. 

Dalje, u pismu stoji da "pomilovanje četničkog vođe Draže Mihailovića već nailazi na osudu u susedstvu i ne može da bude prihvaćeno među evropskim i prekomorskim saveznicima" što je, takođe, gruba neistina. Naime, SUBNOR zaobilazi činjenicu da je general Mihailović, kao legalan i legitiman predstavnik okupirane Kraljevine Jugoslavije, imao u svojim rukama dve funkcije komandovanja: bio je vojni ministar i pomoćnik vrhovnog komandanta, načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske i da je za sve vreme rata sprovodio ratnu i vojnu doktrinu koja se u suštini svodila na reformisanje poražene vojske u Jugoslovensku vojsku u Otadžbini, zarobljeništvu i izgnanstvu i održavanje njene gotovosti za "Dan D", koji se očekivao sredinom 1943. godine (kada je realizovana operacija "Haski"), o čemu je postignut sporazum s britanskom vladom...

Posle stvaranja zajedničke države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Ministarstvo vojske i mornarice objavilo je 1929. poverljivi priručnik "Uput za četničko ratovanje", koji je predviđao dva koncepta: gerilske operacije, u kojima su specijalne jedinice u službi redovnih snaga i deluju kao prethodnica (bokovi ili, samostalno, pozadina neprijatelja) i gerila, ili mali rat, kada kompletna vojska, ili njen veliki deo, prelazi u neredovan rat, sa ili bez saradnje s redovnim trupama, kao u slučaju generala Mihailovića. Treba se podsetiti da je Jugoslovenska vlada aprila 1940. ustanovila Četničku komandu i organizovala šest bataljona i popunila ih dobrovoljcima iz aktivnog sastava. Bataljoni su potčinjeni amrimjskim komandama i locirani u Novom Sadu, Sarajevu, Skoplju, Karlovcu, Nišu i Mostaru. Stoga nije isključeno da su se pripadnici tih bataljona priključili jedinicama JVUO. Oni ne mogu biti razlog da se JVUO poistovećuje s Četničkim pokretom, upravo onakav kakav su priželjkivali jugoslovenski komunisti da bi pravdali postojanje svoje vojne sile - paravojsku.

Tako četničkog pokreta nije ni bilo za vreme Drugog svetskog rata, ali je bilo Partizanskog pokreta, koji je bio ilegalan i predstavljao diskontinuitet u tradiciji. Nasuprot njemu nastao je Ravnogorski pokret. Ako je Partizanski pokret bio politički izraz Komunističke partije Jugoslavije u ostvarenju cilja (osvajanje vlasti i stvaranje građanskih nacija i republika), oslanjajući se na NOV i POJ kao svoju oružanu silu, Ravnogorski pokret je predstavljao politički izraz Jugoslovenske demokratske narodne zajednice tri naroda i oslanjao se na vojnu silu - JVUO...  

Na suđenju generalu Mihailoviću, niko od nemačkih optuženika nije pozivan za svedoka, jer nisu mogli da potvrde optužbe jugoslovenskog komunističkog režima. Zato su oni izvedeni pred sud posle izricanja presude Mihailoviću. Tako je šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Fuks, izjavio: "Nikada Gestapo, čiji sam šef stalno bio, nije imao nikakve veze s Mihailovićem. Štaviše, mi smo ga uvek smatrali za neprijatelja broj jedan". Inženjer Franc Nojhauzen (odgovoran za nemačku privredu) rekao je: "Mi partizane, ili komuniste, u Srbiji nismo ni osećali. Ako su naši magacini bili stalno napadani, pljačkani ili uništavani, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi".

Pukovnik Robert Makdauel, rukovodilac američke tajne službe OSS, posle ličnog uverenje i izveštaja svog agenta, kapetana Emeta, koji je imao poseban zadatak da proveri glasove o Mihailovićevoj kolaboraciji s Nemcima: "Dokazi na osnovu kojih se đeneral Mihailović tereti delom su lažni, a delom izvitoperena istina." Kapetan Majkl Liz, britanski oficir Uprave za specijalne operacije (SOE) u Srbiji, upoređujući posle rata Signalni dnevnik (upisivani izveštaji onako kako su dolazili s terena u kairskom SOE) s onim Operativnim (selektivno prepisivani podaci iz Signalnog dnevnika za izveštavanje pretpostavljene komande u Londonu), zaključio je: "Mi oficiri britanskih misija kod Mihailovića, u neznanju smo skrivili monstruoznu podvalu".

Na suđenju nemačkim ratnim zločincima u Nirnbergu, general Jodl, koji je bio u Vrhovnoj komandi, podneo je savezničkom sudu jedan ratni izveštaj Vermahta, u kojem se navodi "da je general Mihailović... svakog dana, tokom 1942. i 1943, gubio prosečno od 15 do 30 vojnika". I na kraju, ne bez razloga, u pohvalnom slovu prilikom dodeljivanja ordena "Legion of Merit", američki predsednik Truman je napisao da se general Mihailović "izvanredno istakao kao glavni zapovednik jugoslovenskih oružanih snaga", da bi zatim, tri decenije kasnije, pre nego što je postao 53. predsednik, Roland Regan zaključio: "Sudbina generala Mihailovića nema samo istorijski značaj - ona nas i danas nečemu uči."

Nijedna zapadna zemlja, uključujući SAD, ne može da se nada da će pobediti u svojoj borbi za slobodu i opstanak ukoliko spoljnoj politici, koja se temelji na načelu svrsishodnosti, bude žrtvovala hrabre saborce".  Dakle, stoji li onda SUBNOR-ova ocena da rehabilitacija generala Mihailovića razložno "već nailazi na osudu u susedstvu i ne može da bude prihvaćena među evropskim i prekomorskim saveznicima..."?! Pa zar sve te naučne činjenice ne govore da je general Mihailović već rehabilitovan, uključujući i činjenicu - inicijativu Nacionalnog komiteta američkih avijatičara za pomoć generalu Mihailoviću, i srpskom narodu, i Komiteta za pravedno suđenje i Izveštaja Istražne komisije jula 1946. godine, u koji su ušla svedočenja, pod zakletvom, članova američkih misija zvanično pridodatih generalu Mihailoviću, i jugoslovenskom komunističkom lideru, koji su dostavljeni predsedniku Trumanu pre potpisa ukaza o odlikovanju. Zar to nisu argumenti nacionalnoj inteligenciji za skidanje one komunističko-ustaške omče, eliminisanje posledica Savezničke specijalne operacije i ispravljanje nepravdi u evropskoj istoriografskoj ratnoj veštini?!

Po onoj narodnoj "... rog ne laže", evo i nekih dokaza. Vrhovna partizanska komanda (str. pov. br. 39 od 27. 12. 1941. god) naređivala je svojim jedinicama: "Dražu Mihailović, i njegove vojne i političke saradnike,   treba što pre likvidirati... Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili sasvim uzaludno za završnu fazu borbe... Da komandanti i politički komesari najhitnije preduzmu na svojim teritorijama smrtne kazne za sva ona lica za koje bi se i najmanje steklo ubeđenje da su protiv naše vojne i političke stvari.

Za ovaj zadatak potrebno je da komandanti blagovremeno pribave u što većem broju četničke ambleme, koje treba staviti na raspolaganje onim drugovima koji budu određivani za ova likvidiranja, s tim da iste upotrebe, preobuku se u četnike, upadnu u selo, poharaju ga do gole kože i pobiju ugledne domaćine koji su naravno štetni po našu organizaciju". Posle godinu i po dana takvo naređenje VŠ NOV i POJ (str. pov. 785 od 25.7.1943) je ponovljeno: "Da bi postigli siguran uspjeh potrebno je sa uspjehom likvidirati četničku organizaciju, predstaviti se saveznicima kao jedina borbena grupa u Jugoslaviji... U vezi sa tim nastavićete najenergičniji rad na svojoj teritoriji povećanjem broja trojki za likvidiranje. Trojkama stavite u dužnost prvenstveno likvidiranje četničkih komandanata korpusa, brigada i njihovih pristalica kako po selima tako i po gradovima. Materijalna sredstva za izvršenje ovih zadataka nemojte žaliti..."

Koliko je onda ozbiljna tvrdnja gospodina Zečevića kada tvrdi da je SUBNOR Srbije "baštinik antifašizma i slobodarske tradicije" kada se oglušuje o Rezoluciji 1481 parlamentarne skupštine Saveta Evrope (25. januara 2006. godine), koja kaže: "Skupština poziva sve komunističke i postkomunističke partije iz svojih država članica, koje do sada nisu to učinile, da preispitaju istoriju komunizma, i svoju sopstvenu prošlost, jasno se distanciraju od zločina izvršenih od strane totalitarnih komunističkih režima i nedvosmisleno ih osude" i, pomenimo, sugestiju jednog žestokog komuniste Derikonje, koji je posle sagledavanja i one "druge strane" pokajnički poručio profesorki Dragojli Popović: "Ako Vi ne dokazujete istinu, onda će zločinci biti heroji (misli na komuniste partizane), a žrtve i junaci - krivci!"

    

                                      Sekretar Udruženja JVUO

                                     Ljubomir Radojlović

                                                                                                         

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane