Natrag

Vojska

Vojska

U senci konačanog bilansa demokratskog ubijanja odbrambene moći  Srbi

Srpska armija u raljama žute mafije

Koliko je u svrhu "borbene gotovosti" Demokratske stranke potrošeno para iz budžeta  Ministarstva odbrane i Vojske Srbije? Kakve sve besmislice, apsurde i gluposti je proizvodila propaganda Dragana Šutanovca dok je bio ministar odbrane? Kako je Srbija razvojničena na radost NATO pakta, kako nepostojeći odbrambeni sistem Srbije služi isključivo propagandnim potrebama Demokratske stranke i zašto učesnicima propagandne predizborne parade još nisu isplaćene dnevnice? Odgovore na ova i neka druga pitanja potražio je Tabloidov vojni analitičar

Piše: Pukovnik Milan Jovanović

Tek sada, nakon proteklih izbora, savršeno je jasno na kakav način je zlopotrebljeno ono što je ostalo od Vojske Srbije...Naime, vojna parada koja je držana 23. aprila 2012. godine u Leskovcu, drastičan je primer nemilosrdnog arčenja para poreskih obveznika u funkciji jačanja kulta ličnosti Borisa Tadića i vođenja političke kampanje o državnom trošku. Između ostalog, žrtvovano je i nekoliko desetina miliona evra kako bi se  u okviru vežbe "Jablanica 2012" više od dva meseca  pripremalo više od 2.000 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, da bi za okupljene građane demonstrirali moć odlazećeg ministra odbrane Dragana Šutanovca. Iako učesnicima pomenute cirkusijade od vojne parade nisu isplaćene dnevnice za  prikaz takozvanih "operativnih sposobnosti" srpske vojske, bez ikakvog plana su nemilosrdno  arčene pare poreskih obveznika (za nabavku kineske uniforme, remont tehnike, bespotrebna generalska vozikanja i tako dalje i tako redom,  od čega je veći deo završio u privatnim epovima Dragana Šutanovca i njegovog  kuma, i pomoćnika za pranje para Ilije Pilipovića.  Uprkos jeftinoj lakirovki, sve je to koštalo previše.

Ali, to svakako nije jedini trošak koju je odlazeći ministar odbrane Dragan Šutanovac napravio u vojnom buetu tokom predizborne kampanje Demokratske stranke, Borisa Tadića i Dragana Šutanovca. Užice, Valjevo, Priboj, Trstenik, Bor, Pančevo, Batočina, Smederevo, Lučani, Čačak, Novi Beograd - Bežanijska kosa, Beograd - bivša kasarna "Stepa Stepanović" itd.., samo su samo neka od mesta gde se nimalo nije štedelo na demonstraciji (ne)moći odlazećeg ministra.

 

Među nama, reč je o kontroli razoružanja

Uporedo sa nemilosrdnim arčenjem para u vođenju političke kampanje o državnom trošku, dok je narod još bio zabavljen izbornom groznicom, u ministarstvu odbrane  i Vojsci Srbije (ono što je od nje još ostalo) nastavljena je pljačka vojne imovine i dalje urušavanje i uništavanje odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije. Tako je u Domu Garde na Topčideru 10. maja ove godine, bez ikakvog smisla (osim daljeg mentalnog tlačenja preostalog vojničkog duha) upriličena neka "međunarodna" konferencija pod nazivom "Integracije i doprinos država Jugoistočne Evrope zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici Evropske unije". Konferencija je bila, barem zvanično, predstavljena kao deo projekta „Bezbednosni i odbrambeni aspekti priključenja Republike Srbije EU" koji realizuje Ministarstvo odbrane Srbije, a "nosilac" je Institut za strategijska istraživanja. Dragan Šutanovac, odlazeći kursista, jedva je i dočekao da uzme reč na otvaranju ovog tužnog skupa i odmah konstatovao, da je Ministarstvo odbrane od strane EU i regionalnih inicijativa prepoznato kao kredibilan partner za tako važnu temu kao što je bezbednost! Naravno, nije rekao da te više sile smatraju Srbiju bezbednom tek ako je razoružana, razvojničena, razvaštena, uhapšena od strane NATO pakta, zgažena u svakom smislu i sa delom teritorije koji je terajno okupiran!

Ali, to mu nije zasmetalo da održi govor u kome besramno priča kako će Ministarstvo odbrane biti prvo ministarstvo u Srbiji koje će otvoriti novo poglavlje odnosa sa Evropskom unijomm, da je Ministarstvo odbrane u svim izveštajima Evropske komisije do sada dobijalo pozitivne ocene, a da je to ministarstvo završilo i platformu na osnovu koje će pristupiti pregovorima o učlanjenju Srbije u EU. Koliko sutradan, stigla je vest da će sve dalje integracije sa EU biti zaustavljene ulaskom Hrvatske u ovu posrnulu zajednicu. Preneo je jedan od dvojice najviših funkcionera Poljske, koja po pravilu, ima obavezu da govori ono što Zapad misli.

To je prvo ministarstvo u okviru Vlade Srbije koje je spremno za pristupanje institucijama Evropske unije. Ministarski savet ministara odbrane EU doneo je odluku o početku pregovora o pristupanju Ministarstva odbrane u Evropsku odbrambenu agenciju čime je započeto novo poglavlje odnosa tog ministarstva i EU, rekao je ministar naglasivši da su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije išli korak napred, jer imamo predstavnike u dve mirovne misije EU, čime je načinjen istorijski iskorak u odnosima Srbije i EU.

Pohvalio se Šutanovac na svom odlasku da ima stotinak pripadnika Vojske Srbije  u pet misija pod mandatom Ujedinjenih nacija i dve misije Evropske unije. Ali, šta će grešni Srbin u Somaliji i Ugandi, to nikako da objasni...Upravo je poslednje angažovanje srpskog oficira lekara u misiji EUTM u Ugandi ocenjeno kao značajan doprinos naše zemlje stabilizacionim naporima Unije u Somaliji i Ugandi.  Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer,  državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Tanja Miščević i izvesni Nikola Todorčevski, direktor  Regionalnog Centra za kontrolu naoružanja, trebali su da daju privid "međunarodnog" tokom ove bljutave lične promocije čoveka koji bi odmah, sutra. morao da odgovara za šverc naoružanja i vojne opreme.

Oklopne brigade nema ko da vozi

Danas je pravo pitanje šta je Vojska Srbije dobila od kako je zajašila Demokratska stranka i , uopšte, i zašto je trpela nasilje koje, od 2000. godine vrši NATO pakt uz pomoć ove stranke i njenih? Srbija ima više od 200.000  vojnih penzionera i članova njihovih porodica, i DS je do sada vrlo vešto koristio ovu grupaciju udvarajući joj se preko neostvarenih socijalnih "projekata" Dragana Šutanovca. Da li je život tih ljudi danas bolji nego što je bio pre dolaska demokratskih skakavaca? Jasno je da nije. Poređenja radi treba se setiti da je vojni budžet pre 5. oktobra 2000. godine bio dva puta veći nego danas, pa je čak i borbena tehnika bila u mogućnosti da sebe servisira i da se obnavlja. Može li današnja Vojska Srbije koja je postala putujuće pozorište Demokratske stranke, da prebaci za 48 sati dve kompletne oklopne brigade  sa više stotina tenkova i drugih borbenih vozila na Kosovo i Metohiju, i to železnicom, kao što je to ona armija iz 1999. godine uradila, ispred nosa NATO paktu, koji to tada, uprkos svom elektronskom osmatranju, nije video! U današnjoj Prvoj kopnenoj brigadi (koja treba da pokriva teritoriju Vojvodine), Vojska Srbije ima samo jedan jedini kamion vučni-voz za prevoz tenkova! A, i šta će joj više, kad su tenkovi izmasakrirani i istopljeni u visokim pećima odbeglog US Steell-a, u Smederevu? Jedan je vojni analitičar zapazio kako je, prilikom rasformiranja Prve oklopne brigade, železnica odbila da njeni vagoni čekaju natovareni tenkovima nekoliko dana na stanici dok taj jedan kamion ne preveze barem dvadesetak tenkova za jednu kompoziciju koja se železnici isplati za prevoz. Reč je bila o tenkovima M-84. Eto, tako izgleda Tadićeva ideja o "izvozu bezbednosti" u praksi.

Manipulator i njegove vojne igre

Srpskom narodu, pored tradicionalne ljubavi prema svojoj deci, roditeljima i otadžbini, mimo te tradicije, rodila  i jedna čudna ljubav prema NATO alijansi, i posle svega što je ta alijansa sile i terora uradila Srbiji? Ljubav prema NATO paktu, kod jedne, tek pridošle ljudske podvrste nastala je na mržnji svega postojećeg u sopstvenoj domovini. Ljubav prema NATO paktu, da ne bude više dileme, ovladala je mnogim srpskim glavama, okupiravši duhovni prostor kao kakva grozna epidemija. Ima tu i patologije, egzibicionizma, voajerstva, neprirodnog davanja i svekolikog nuđenja, pa i druge boleštine. Stranačka dečurlija, igra se odbranom, postrojavaju vojsku, obilaze neuralgične tačke i tumače svetske procese na tribinama na koje se naređenjima dovodi vojska da sluša ministrove diletante. NATO je srećan što ima ovakve promotere! Ništa NATO zagovornicima i njihovim vođi nije sveto! Ni ljute rane iz 1999. godine, ni skupštinska Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije, ni očigledno NATO divljanje na mnogim svetskim tačkama, ni obazriv i blago upozoravajući stav starijeg brata sa Istoka, ni široko iskazana narodna volja protiv te nakazne alijanse. Guraju oni svoju priču, prećutno podržani od parlamenta i njegovih brojnih analfabeta.

Otkako je na čelu Ministarstva odbrane Dragan Šutanovac, kao država i narod doživeli smo veliko političko, nacionalno, moralno poniženje i nipodaštavanje. Od nekada u svetskim razmerama respektovane vojne sile, naša vojska je, pored radikalnog smanjenja brojnog stanja, zastarelosti naoružanja, zapošljavanja po stranačkim i rodbinsko-kumovskim vezama, sistemskim delovanjem organizovanog kriminala i mafije u organizacionim strukturama i u samom Ministarstvu, dospela na nivo glume i imitacije nekakve vojne sile.

Analitičari koji znaju o čemu govore i kome to govore, ovako su ga ocenili: "...Očigledno je da sistem odbrane koji promoviše Dragan Šutanovac sa svojim saradnicima funkcioniše mimo svih interesa Srbije i njenih građana. On se zasniva na sistemskoj korupciji i mitu. Šutanovac nema iskren i pravi odgovor ni na jedno pitanje. Ako nema lične političke i materijalne koristi Šutanovac ne rešava nijedan problem...".

"...Izuzetan je manipulator i majstor za zamenu teza. Radi šta hoće i kad hoće. Nije bitan Ustav, zakoni. Sistemski sprovodi politiku izdaje pri čemu primenjuje politiku svršenog čina. Institucije su urušene, privredni kapaciteti, posebno odbrambeni, upropašćeni  a građani Srbije dovedeni do prosjačkog štapa. Ovakvim delovanjem Ministarstvo je na čelu sa Šutanovcem umnogome i samo doprinelo da Srbija postane mafijaška država, država bez ikakvog ugleda, kako u okruženju tako i u svetu, da postane država čija je odbrambena moć daleko iza odbrambenih mogućnosti najmanjih i najnerazvijenijih zemalja u okruženju i u svetu".

 

Kume, daj mi padobran!

 

Dok na jednoj strani imamo putujući cirkus na drugoj imamo nastavak bezobzirnog, drskog i temeljnog pljačkanja vojske i države i izdavanje biografskog rečnika „Generali i admirali Srbije 1981 - 2011", pod budnim okom Ilije Pilipovića, oficijelnog pomoćnika i kuma Dragana Šutanovca, ovih dana se užurbano vrše nabavke i isporuke sredstava kao što su padobrani, delovi za padobrane, telekomunikaciona opreme od strane privilegovanih kompanija kao što je GIM i prodaja viškova NVO sa stoka VS.

U pogledu prodaje viškova NVO između ostalog karakterističan je primer prodaje sredstava po odluci ministra odbrane pov.br.1692-5 od 08. novembra 2004 godine .

Radilo se, naravno, o prodaji NVO koji je zbog viših državnih interesa poveren kompaniji Jugoimport Mont (sadašnji MDI Podgorica). Deo sredstava je izvezen ne na krajnju destinaciju predviđenu u izvoznim-uvoznim dozvolama, zbog čega je izvršni direktor Zoran Damjanović više dana proveo u istražnom zatvoru u Crnoj Gori. Veći deo robe je uglavnom završio na Kosovu. Deo naoružanja je još u vojnom depou, negde oko 17000 kom AP koji  bez bilo kakvog nadmetanja CPR Impex treba da izveze. U tom cilju sasvim nezakonito su izvršili pripremu i u više navrata dovodili strane predstavnike iz zemalja koje su pod sankcijama UN (Somalija, Obala Slonovača, Kongo,Nigerija itd.) . Mahom strane predstavnike preko CPR Impex dovode  Bugari (Todorov, Nikolov) Austrijanci (Aleksabder Logar (br.pasoša P 1353602, Austrija) i Peter Logar (broj pasoša br.P1980733, Austrija), Česi, Švajcarci i Crnogorci ( o fukcionisanju švercerske mreže u Srbiji i regionu, nosiocima šverca drugom prilikom u jednom od narednih brojeva).

 

 

 

 

Koliko je koštala ova besmislica?

 

             

U jednom svojevrsnom zborniku, sadašnja, srpska vojna nadri-elita objavljuje životopis 502 penzionisana i aktivna generala i admirala, rođena u periodu između 1923. i 1969. godine. Kako kažu,  njihove biografije i životne priče treba da  predstavljaju vredan putokaz mladim generacijama oficira ali i dečacima i devojčicama koji razmišljaju o svojoj budućoj profesiji. Nesumnjivo je, rekli su priređivači, da je knjiga "Generali i admirali Srbije 1981 - 2011" priznanje društva i države ljudima koji su, krajem 20. i početkom 21. veka, u izuzetno teškom periodu za srpski narod, stajali u prvim redovima odbrane četiri države - SFRJ, SRJ, SCG i današnje Srbije. Kakva ironija i glupost?

Sve se ovo dešavalo povodom 9. maja, Dana pobede u Domu Vojske Srbije u Beogradu,   u izdanju Kluba generala i admirala. Mnogobrojnim članovima Kluba, njihovim porodicama i prijateljima o knjizi su govorili istoričar dr Mile Bjelajac i general-potpukovnici u penziji Zlatoje Terzić, predsednik Uređivačkog odbora, dr Radovan Tomanović, glavni i odgovorni urednik i Ljubiša Stojimirović, predsednik Skupštine Udruženja generala i admirala Srbije.

 

I njega čeka ulica

Predizborni nastupi Dragana Šutanovca napokon su u potpunosti rasvetlili njegov lik i delo. Prema njegovom "televizijskom" mišljenju, u Srbiji, koja u centralnom biračkom spisku ima više glasača nego punoletnih građana! I to u zemlji gde desetine hiljada mrtvih "među prvima glasa ispunjavajući najrevnosnije  svoje građanske dužnosti", u zemlji gde Predsednik Republičke izborne komisije, usred  kampanje donira Demokratsku stranku, u zemlji gde se najveći broj dobijenih glasova može se okačiti mačku o rep, jer to ne znači i pobedu na izborima! Šutanovac, kao i njegov šef, i dalje misle da se ugled Srbije povećava krađom na izborima, kriminalom, mitom, korupcijom, socijalnom i ekonomskom bedom. Otežavajuća je okolnost što je on snažno učestvovao u stvaranju ovog užasnog brloga kao ministar odbrane, braneći samo pozicije svoje partije i svoga vođe, a pre svega, svoje lične interese. Naime, u onom, malo manje javnom poslu kojim se bavio proteklih nedelja, upregao je sve službe ministarstva i vojske da "obave glasanje kako treba". Iz pojedinih uprava stizala su stroga usmena naređenja za koga glasati i sl.

Ova perjanici NATO na Balkanu (koje se ozbiljniji oficiri NATO gade) licencirani skaut, persona od najdubljeg Solano-Šeferovsko-Bajdenovskog poverenja, ofanzivac i razbijač srpske odbrambene moći, bivši dizač rampe na JUL-ovom parkingu i izbacivaču iz noćnih klubova, momak koji je preko noći iz farmerki udenut u Zilerijeva odela i nakon završenog nekakvog zbrzanog američkog kursa, posađen na mesto ministra odbrane, tek će dodirnuti svoje dno. Isti onaj asvalt sa koga je krenuo pre nešto više od jedne decenije. 

   

Vojska može na Kosovo, ali neće      

Bez obzira što prema Rezoluciji 1244 (koju, zahvaljujući politici srpskih "demokrata", nije imao ko da iskoristi na pravi način) vojska može da se vrati na Kosovo i Metohiju, i to u određenom broju. Ali, ona je pod komandom ljudi kakav je bio Dragan Šutanovac, radije gledala sa strane i ponašala se kao neutralni posmatrač, a svoja ustavna ovlašćenja prebacivala na pripadnike KFOR-a, uzdajući se u obećanja njegovih komandanata da ce zaštiti Srbe ako to bude bilo potrebno.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane