Natrag

Finansije

Finansije

Nova vlada Srbije jo dublje e zakopati svaku nadu o izlasku Srbije iz duboke krize

 

Ni Soluna ni somuna

 

Poto su opljakali i unitili skoro sve to su mogli, predstavnici prethodne vlasti bi da nastave da vladaju i da zavre zapoeto. Ko god da formira novu vladu nai e praznu kasu i puno zahteva za isplatu starih dugovanja. O investicijama u znaajnijem obimu ne moe da bude rei, a kada bi se i desilo da se ponovi prola godina i u dravu ulo oko dve milijarde evra sveih para od stranih ulaganja, to bi samo malo usporilo neminovni sunovrat u potpunu nelikvidnost Srbije.

 

Igor Milanovi

 

Ko god da poetkom juna formira novu vladu, nee imati emu da se raduje, a jo manje e to moi da ini ovaj napaeni, opljakani i izgladneli narod. Ako na nesreu na vlasti ostanu isti oni koji su zemlju vodili poslednje etiri godine spasa nam nema.

Vlasti od poslednjih 12 godina jedino su umele da troe novac, ali nikako ne i da ga zarauju. Po visokoj korupciji, to e rei spremnosti najviih dravnih inovnika da prime mito, Srbija je u samom svetskom vrhu, a po spremnosti da se obrauna sa tom vrstom kriminala na samom svetskom dnu.

Iz Evropske unije je nedavno stigao ultimativni zahtev da se pod hitno preispitaju 24 sporne privatizacije (mada je spisak daleko dui, ali je i ovo dovoljno za poetak). Jo uvek vladajua koalicija je postupila tako da su se evropski zvaninici uhvatili za glavu - sve je odloila do posle izbora.

Istraga poinjenih krivinih dela, meutim, nije politiko pitanje sa ijim reavanjem se eka do formiranja neke vladajue koalicije. To je pitanje zakonitosti i morala onih koji su zadueni da se time bave, a to je na prvom mestu tuilatvo. Meutim, kako je pravosue kod nas daleko od toga da bude nezavisno, ne treba nikoga da udi to ono eka odobrenje sa vrha da zapone neku istragu. Ako na vlasti ostanu oni koji su nas i pokrali u spornim privatizacijama, nee biti nita od udovoljavanja zahtevima Evropske unije, to je bar svima sada jasno.

Zauzvrat e EU da stopira dalje pribliavanje Srbije, to e se dramatino odraziti na ionako tmurnu finansijsku situaciju u zemlji. Nisu Srbiji samo znaajni pretpristupni fondovi, od kojih neke znaajnije pare moemo ionako da oekujemo u najboljem sluaju tek od 2013. godine, ve signal koji se alje potencijalnim investitorima. Velika je razlika u tome da li neki evropski ministar privrede ili finansija pozove lokalne kompanije da ulau u Srbiju, ili ih upozorava da to ne ine jer ovde ne postoji nezavisno pravosue, a i sve ostalo je podreeno partijama na vlasti.

 

Bee i pare to u banci lee!

 

Strana ulaganja su Srbiji danas potrebnija nego ikada ranije. Ukupni javni dug Srbije na kraju marta je iznosio 14,42 milijardi evra, od ega je 7,14 milijardi bio dug prema inostranim poveriocima. Kada se ovome doda i dug koji preduzea imaju prema inostranstvu, ukupni spoljni dug Srbije iznosi fantastinih 23,84 milijarde evra.

Tih preko 16 milijardi evra koje privatnici duguju inostranstvu itekako utie na fiskalnu stabilnost drave, jer oni pozajmice moraju da vraaju u evrima koje kupuju na slobodnom tritu, to utie na obaranje kursa dinara. Da bi usporila sunovrat domae valute Narodna banka Srbije (NBS) mora da intervenie novcem iz deviznih rezervi. Svaka intervencija NBS-a smanjuje devizne rezerve koje se najbre i najsigurnije pune inostranim kreditima, koje posle vraamo troei devizne rezerve. Ukratko, jedan zaarani krug...

Ova igra je funkcionisala dok je bilo investiranja u Srbiju, ali toga vie nema. Sada su jedini devizni prihodi oni koji bi nam doli iz stranih kreditnih instituta.

Delegacija Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) poetkom ove godine do daljnjeg obustavila pregovore sa srpskom vladom o odobravanju stend-baj aranmana u visini od milijardu evra, kojim bi se zapuile rupe nastale potrebom da se na leto vrate stari dugovi. Uslov koji je MMF traio od Mirka Cvetkovia i njegove vlade bilo je smanjenje svih penzija na maksimalno 150 evra meseno, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i za do 50 odsto smanjenje plata onih koji bi ostali posle ove istke. Ne samo zbog dolazeih izbora, srpska vlada je odbila da obea ispunjavanje ovih uslova.

Naredna vlada, meutim, nee imati nekih velikih izbora ako ne eli da jo pre jeseni proglasi dravni bankrot. Alternativni zahtev MMF-a jeste da se povea porez na dodatnu vrednost, to bi dovelo do daljeg pada standarda ionako siromanog stanovnitva.

Postoji, istina, i trei put, a ba bi njime, najverovatnije, mogla da krene vlada kojoj je na elu DS, budui da je on klasino pljakanje. Vlast moe da odbije zahteve MMF-a i da se odrekne novih kredita kojima bi vraala one stare i da u tu svrhu potroi devizne rezerve koje postoje. Zatim bi, u svrhu odbrane kursa dinara, morala da posegne za svetinjom nad svetinjama - devizama deponovanim kod Narodne banke. Ovim bi, svakako, bio izbegnut dravni bankrot jo u ovoj godini, ali bi doveo i do potpunog gubljenja svakog poverenja u Srbiju i do bezglavog bekstva svih investitora. Mada se oni, investitori, ni danas ba ne otimaju da ulau u Srbiju, bez obzira ta su u izbornoj kampanji priali kadrovi Demokratske stranke.

 

Ako i Bugarin tako kae...

 

Prole izbore je obeleila velika la o dobijanju besplatnih akcija u vrednosti od 1.000 evra po svakom graaninu, a ove izmiljotine o dolasku najveih svetskih kompanija u Srbiju, naravno jedino pod uslovom da ostane ista vlast.

U tu priu se uklapa i la lansirana pred same urevdanske izbore kako Doje Bank (DB) planira da kupi akcije Komercijalne banke (KMBN). Po vesti koju je 3. maja objavio dnevni list Blic, DB bi otkupila ukupno 80,89 odsto akcija KMBN-a, od toga 42,6 odsto koje dri Republika Srbija i 25 odsto u vlasnitvu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Ve istog tog dana je direktor EBRD-a zaduen za odnose sa javnou Entoni Vilijams najenerginije demantovao da su o tome uopte voeni bilo kakvi razgovori, dok je DB zvanino izjavila kako "ne komentarie glasine". Dakle, nisu u pitanju ozbiljni pregovori, ve obine glasine.

DB je, inae, poznata kao konzervativna banka koja do sada nije kupila ni jednu banku na ovim prostorima. U Srbiji poseduje samo kancelariju koja posreduje kod izdavanja garancija za uvozno-izvozne poslove. Bez obzira na sve, pomenuti dnevni list je 4. i 6 maja nastavio sa pisanjem iste besmislice o dolasku jedne od najveih banaka sveta u Srbiju, ne bi li prevario jo kog biraa da svoj glas da Borisu Tadiu.

Slino KMBN-u srpske vlasti su pokuale da Dunav Osiguranje utrape Alijancu, jednom od najveih evropskih osiguravajuih zavoda. Sve se zavrilo na tome da su nai vukli strance za rukav, a isti su beali glavom bez obzira od takvih prodavaca.

Po reima Miloa Bugarina, direktora Privredne komore Srbije (PKS) i ove godine bi Srbija mogla da ponovi rezultat od prole godine kada su strane investicije dosegle 2,1 milijardu evra. ak i kada bi se to ostvarilo, to je pod ovom vlau pre u domenu naune fantastike, pitanje je ta bi nam to znaajno pomoglo sa ovako neuravnoteenim budetom. Prole godine smo se, naime, dodatno zaduili za preko 2,3 milijarde evra, uprkos stranim investicijama.

 

Zaobilaznica oko Srbije

 

Uprkos enormnom zaduivanju u inostranstvu (za etiri godine prethodne vlasti javni dug se duplirao, to je svetski rekord) u Srbiji nije pokrenuta proizvodnja. Glavni razlog za to je neviena kraa sredstava namenjenih investicijama. Za nas gotovo neverovatno zvui da Bugarska planira da napravi jo jedan krak auto-puta iz pravca Istanbula i Soluna, ovog puta prema Rumuniji, u duini od 330 kilometara, a svi radovi (ukljuujui planiranje, otkup zemljita i samu izgradnju) bili bi zavreni u roku od tri godine. I u Bugarskoj se krade, ali toliko da se ne ugrozi ostvarenje investicije. Kod nas se krade nemilice.

U prethodno pomenutim dugovanjima prema inostranstvu je i dug NIS-a Rusiji za preuzete, a neplaene energente. Radi se o vie milijardi evra iju naplatu je Rusija do danas irokogrudo odlagala, ali svako strpljenje ima kraj. Moe, zato, da se dogodi da uoi poetka grejne sezone ruska strana obustavi dalju isporuku gasa dok se bar ne regulie kada e stari dug da bude plaen. rtve e, opet, da budu graani, a ne vlastodrci koji su radije krali pare nego da plate isporuene energente.

Evropska unija smatra da se godinje zbog sistemske korupcije u Srbiji izgubi dve milijarde evra. To je svota jednaka onoj za koliko se u proloj godini poveao javni dug Srbije, odnosno istovetna celokupnim stranim investicijama prole godine. Za tu korupciju nije kriva svetska ekonomska kriza, ve vlasti ove zemlje koje nemaju nikakve mere u krai.

Samo od svote za koju EU pretpostavlja da se u jednoj godini sa javnih prelila na privatne raune, mada je pokradeno daleko vie, mogla je da bude pokrenuta srpska privreda. Mogao je, na primer, da bude zavren drumski Koridor 10 i da se zapone izgradnja Koridora 11. Od jednogodinjih gubitaka za mito mogao je da bude zavren kompletan juni poluprsten zaobilaznice oko Beograda, ili da bude izgraen vei deo severnog poluprstena u pravcu Paneva. U oba sluaja poboljanje infrastrukture bi dovelo do poveanja direktnih stranih investicija i do zapoljavanja nekoliko desetina hiljada ljudi.

Nova vlada, ko god da je sastavi, od Mirka Cvetkovia nasleuje i potpuno uniteno zdravstvo koje je po podacima Evropske unije na 34, odnosno poslednjem mestu u Evropi. Da bi pacijenti u Srbiji imali makar neku ansu da preive u zdravstvo je potrebno hitno investirati izmeu jedne i jedne i po milijarde evra. Ovo je, samo, svota potrebna da se zaustavi dalje uruavanje zdravstvene zatite, dok je za revitalizaciju ovog sektora potrebno narednih desetak godina ulagati po najmanje toliko. Pitanje je: odakle bi te pare trebale da dou?

Nai medicinski radnici bee u inostranstvo, jer za sebe i lanove svoje porodice ne vide nikakvu perspektivu u Srbiji. Nai najbolji lekari u zemljama EU ne prijavljuju da su doktorirali, ve prilau svedoanstva srednjih kola ne bi li se zaposlili makar kao tehniari i pomono osoblje. I to im je bolje od ostanka u zemlji koja je reila da se ubije.

Sve u svemu, posle etiri godine line vladavine Borisa Tadia i pljake njegove organizovane bande, dravna kasa je prazna. Mala ansa za oporavak postoji samo ako se Evropi i svetu pokae ozbiljna namera da se pravdi privedu oni koji su ovu dravu bezono opljakali. Poto je neverovatno da e isti oni koji trebaju da idu u zatvor izdavati i naloge za hapenje, postojanje ozbiljne namere pokazalo bi se samo ako doe do korenitih promena u samom dravnom aparatu, poevi od republike vlade, posle ega bi tek mogli da uslede prvi nalozi za privoenje.

Ako isti ljudi i poetkom juna formiraju novu vladu, Srbiji vie nema spasa.

 

 

 

Drugovi, koliko su dugovi ?

 

Javni dug Srbije na kraju marta bio je oko 14,62 milijardi evra, to znai da je tokom tog meseca povean za oko 270 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju februara javni dug bio je oko 14,35 milijardi evra, to je bilo oko 44,5 odsto bruto domaeg proizvoda (BDP).

Zakonom o budetskom sistemu javni dug Srbije ogranien je na 45 odsto BDP-a.

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju marta iznosile su oko 12,46 milijardi evra, pri emu je unutranji dug bio oko 5,32 milijardi evra, a spoljni dug 7,14 milijardi evra.

Ukupne indirektne obaveze na kraju marta bile su 2,15 milijardi evra, objavljeno je na sajtu ministarstva.

Javni dug je na kraju prole godine bio 14,47 milijardi evra, to je bilo 45,1 odsto BDP-a.

Javni dug je na kraju 2010. bio 12,16 milijardi evra, to je bilo 42,9 odsto BDP-a.

Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, a na kraju 2008. godine javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, to je bilo 29,2 odsto BDP-a.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane