Natrag

Teror

Teror

Sledi novi talas proterivanja (ne)zatienih stanara u Beogradu

 

Bumbari se ire

 

Umesto da se potrudi da rei stambeni problem skoro milion onih koji "po evropskim standardima" nemaju krov nad glavom, srpska pljakaka vlast planira da na ulice istera vie desetina hiljada ljudi. Njihove stanove, planirano je tako, osobama bliskim reimu, koje su, pozbato je, uvek gladne i pokretnih i nepokretnih dobara. Kako tee eksploatacija tue imovine, ve je na delu pokazao kandidat za novog rektora Beogradskog univerziteta, Vladimir Bumbairevi

 

Mersiha Hadi

 

Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva, u Srbiji ivi 7.120.666 stanovnika. Od toga, skoro milion njih, nema regulisano stambeno pitanje, odnosno tretiraju se faktiki kao beskunici. U beskunike ne spadaju samo oni koji ive na ulici, ve i svi koji borave u prihvatilitima i kolektivnim centrima, kao i oni koji stanuju u nelegalnim i nehigijenskim naseljima i u neadekvatnim uslovima. Sedam odsto stanovnika Srbije ivi ispod linije apsolutnog siromatva, pa tako nemaju sredstava ni da se prehrane, a kamoli da sebi obezbede krov nad glavom.

Velikom riziku poveanja broja beskunika doprinosi i to to jo 18 odsto graana ivi na samoj liniji apsolutnog siromatva. Ukupno, dakle, svaki etvrti stanovnik Srbije ili uopte nema ta da jede ili jedva krpi kraj sa krajem i vie gladuje nego to je sit. To je oko 1,8 miliona stanovnika i svi su oni ili ve danas beskunici ili e to postati u najskorije vreme. Ovoj armiji nesrenika koji nemaju svoj krov nad glavom uskoro e se pridruiti jo oko 10.000 osoba koje danas ne samo da imaju gde da stanuju, ve su i u mogunosti da to stanovanje plaaju. Njihova je nesrea to su se nali na putu pljake eljne vlasti u Srbiji. Oko polovine pomenutih osoba ivi u "zadubinama koje su obnovile rad", dok su ostali u privatnim stanovima kao zatieni sustanari i podstanari. Upravo na stanove onih prvih drava je bacila oko...

Zadubine su mahom raskone graevine koje su predratni bogatai podizali u centrima srpskih gradova i namenili kao pomo uenicima, studentima, obolelima ili u sline humanitarne svrhe. Posle rata su one nacionalizovane, kao i sve ostale privatne zgrade i dodate fondu dravnih, kasnije drutvenih stanova. Vie od etiri decenije ljudi su useljavani u te stanove po istim kriterijumima kao i u druge.

Onda dolaze devedesete i dozvola otkupa stanova iz koje su izuzete nekretnine koje su pripadale "zadubinama koje su obnovile rad". Ve sama ova definicija je vie nego sporna, ali je odradila posao. Uoi samih izbora pokrenuta je inicijativa za izmenu Zakona o stanovanju i to, oigledno, samo kao jeftin predizborni trik Demokratske stranke ne bi li se privukao jo neki bira.

U pomenutom predlogu postoji jedino jasno pravo zadubina da najkasnije do 31. decembra 2016. uu u posed svih stanova koje danas jo uvek koriste zatieni podstanari. Drava, odnosno lokalna samouprava, sa svoje strane ima obavezu da do tog dana ili obezbedi adekvatne stanove na svojoj teritoriji ili da zatiene stanare finansijski obeteti. Da li je realno oekivati da e u tako kratkom roku lokalne samouprave moi da izgrade vie od 2.500 stanova samo za ove potrebe, odnosno da u ionako praznim budetima pronau milione evra za obeteenje iseljenih lica?

U sutini, drava se ni na ta ne obavezuje, jer ako i ne ispuni svoj deo zakonske obaveze, stanari e morati da izau, a onda neka tue dravu. Pa ko u grupnom smetaju doivi zavretak maratonske parnice.

Istovremeno, lokalna samouprava (koja je duna da omogui iseljenje) po lanu 188. Ustava Srbije je definisana kao: "optine, gradovi i grad Beograd". Po ovome je mogue da neko ko ivi u Knez Mihailovoj ulici, u najstroem centru Beograda, dobije stan u nekoj od prigradskih optina, koji je bar pet puta jeftiniji od onoga iz koga se iseljava.

A ta e da se desi sa ispranjenim stanovima na najskupljim lokacijama? Jedno od izglednih reenja je isto ono to Medicinski fakultet u Beogradu radi sa svojom zadubinom kod Tamajdana u Beogradu. U ovoj predratnoj zgradi, odlukom dekana Vladimira Bumbairevia, stanovi se izdaju i to po ceni od 150 do 250 evra. Oni jeftiniji su bez daljinskog grejanja koje poseduju oni skuplji. Zapanjujue je to da su daljinsko grejanje o svom troku ugradili sami stanari i da fakultet sada eksploatie ono za ta ni dinara nije dao! Pored toga, sama zgrada je zavetana za smetaj obolelih lica, a ne za rentiranje. No, to ve vie nikoga ne interesuje.

Ako ovakav sakati predlog zakona uopte i proe skuptinsku proceduru, sigurno je jedino to da e desetak hiljada graana Srbije u roku od etiri godine morati na ulicu, a zatim e "zadubine koje su obnovile rad" i koje su locirane na najskupljim mestima u Beogradu i ostalim gradovima, po Bumbairevievom modelu da se sa zadubinama radi ono to je korisno, na dalju eksploataciji biti ustupljene nekome bliskom vlastima. Radi se, ipak, o stotinama hiljada kvadratnih metara u najelitnijim delovima gradova, najvie u Beogradu.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane