Natrag

Zrenjanin

Zrenjanin

Žuta slagalica: P (posao) I (investicije) S (sigurnost) anje uz vetar

 

Vreme pljačke i razonode

 

Porazi koje grad Zrenjanin trpi poslednjih godina na svim frontovima, srozali su nekada treći najjači grad bivše Jugoslavije do alarmantne granice nerazvijenosti. Nakaradna politika rastakanja imovine i uništavanja imidža grada od strane nedoraslih, ali "dobro utreniranih" mediokriteta i poslušnika od kadrovika, dovela je do prangijanja po demokratiji svih mogućih crnih, žutih, ružnih i tužnih koalicija 

 

Zoltan Horvat

 

Za kontinuitet najrasprostranjenije stvari u Zrenjaninu, za nastavak propasti centra Banata glasao je i deo građana koji protiv ubogog vlasništva sopstvenih otužnih života ne žele da traže spas. Možda najjasnija crta samoponižavanja Zrenjaninaca ogleda se i u odnosu na  najvažniju sporednu stvar na svetu, fudbal.

Fudbalska lopta u Zrenjaninu je danas bukvalno pocepana od strane retko nesposobnih, ali po lične interese ambicioznih ljudi u Fudbalskom savezu grada. Izbori u lokalnoj kući fudbala ponovo je u prvi plan istakla samoizabranu interesnu grupu koja diriguje ovdašnjim fudbalom. Njih nije sramota što se ove godine navršava decenija od gašenja FK Proletera, nekadašnjeg sportskog ponosa grada. Na tavorenje privatnog kluba Banat u Prvoj ligi, tačnije drugoligaškog takmičenja gde utakmice na oronulom Gradskom stadionu uglavnom gledaju članovi uprave (prosek po utakmici 69 gledalaca), nadovezuje se apsolutna nebriga za razvoj ovdašnje dece koja želju za usavršavanjem nalaze u ozbiljnim privatnim fudbalskim školama nekolicine istinskih entuzijasta poput Florina odnosno Poznića u Školi fudbala Petlić, Teljigovića i Jovića u Proleteru II 2006 i Tošića i Tanasića u Akademiji Bambi.

Šta reći o šikaniranju baze, odnosno funkcionerskom teroru nad malim gradskim klubovima, o učestalim nameštaljkama utakmica svih rangova, počev od beton lige, gde nakon dogovora o "prijateljskoj" utakmici "spontano" sevaju đonovi i pogibeljni startovi? Dirigenti ovakvog fudbalskog haosa, idealnog za nikad lakše sprovođenje "seljoberskog" poimanja šutiranja lopte, nalaze se u Fudbalskom savezu grada Zrenjanina, strogo kontrolisanom iz Čiča Tomine kolibe. 

Radivoje Mihajlović, poznatiji po nadimku Žuti, po zanimanju geometar, zaposlen u ovdašnjem odeljenju Republičkog zavoda za katastar, inače bivši predsednik zrenjaninskog fudbala u prethodna dva mandata, vlasnik je ružnog ovdašnjeg fudbalskog pečata i ovakvog uterivanja lopte u gol. Nakon nedavne izborne skupštine održane 10. maja ove godine, gospodin Žuti je svoj mandat prepustio (nije mogao više da se kandiduje, istekli mu mandati) proverenom i poverljivom sledbeniku i saradniku, Vladimiru Božoviću, dugogodišnjem fudbalskom radniku iz Lazareva, inače tehničaru u elemirskoj fabrici kaučuka, poznatijem kao piscu biser- redova u lokalnim novinama gde samog sebe hvali i kandiduje kao najboljeg za predsednika od strane svojih fudbalskih pajtosa! Kako su naveli u zahvalnoj reči nakon glasanja (zahvaljivali se sami sebi na samoizboru!) dogovorno rukovođenje fudbalom grada i u dvadeset tri sela, plus funkcioneri fudbala iz Sečnja, "obogaćeno" je novim - starim članovima poput Mladenovića, Šimona, Stankova, Jankova, Makana, Đukića…          

Minuli rad ovog i ovakvog najvišeg fudbalskog tela u Zrenjaninu je u prethodnom mandatu još bogatiji. Krcat je skandalima, aferama, svađama, odnosno ulizivačkim odnosima lokalnih fudbalskih drmatora koji funkcionišu na način da se međusobno očima ne mogu gledati (pojedinci su se međusobno tako dobro potkačili da su najavljivali i bacanje ručnih bombi jedni na druge). Pre par godina izbila je žestoka frka oko izbora fudbalskih sudija i njihovog delegiranja, gde se protiv načina rada gospodina Žutog, Božovića i kompanije pobunilo ovdašnjih dvadesetak perspektivnih fudbalskih sudija. Na vanrednoj skupštini smenjeno je tadašnje rukovodstvo opštinske Organizacije sudija na čelu sa Sašom Bogićevićem, i oštro je zamereno što se uvek isti miljenici šefova, ne i dovoljno kvalitetni, favorizuju čime im se omogućava da ostvaruju redovne mesečne prihode (po utakmici trojica sudija i delegat  primaju ukupno 15 hiljada dinara). Pukla je tikva, razdor je napravljen, slučaj je i stigao do FS Srbije, zasedale su i disiplinske komisije, pa su na kraju štrajkači (19 sudija) od strane lokalnih moćnika "nagrađeni"  zabranom suđenja u ukupnom trajanju od 22 godine!

(Samo)zaštitni reket lokalne fudbalske vrhuške je nakon ovog slučaja nastavio da još lepše živi od fudbala, ne i za fudbal, ali je jedna perspektivna generacija sudija poput Pandurova, Rodeana, Mišića i drugih grubo sprečena da napreduje suđenjem u višim ligama. Gospodin  Žuti,  Božović i sateliti osvetili su se neposlušnima ne delegirajući ih za suđenje, ali je zato sin Radomira Mihajlovića postao retko perspektivan sudija.

Da stvar bude zapečaćena pobrinuo se tadašnji predsednik disciplinske komisije FS Zrenjanina, koji je po ugledu na Stjepana Mesića saopštio da je on svoj zadatak izvršio i da podnosi ostavku. Da nije možda neko posumnjao da neće biti nagrađen ponovnim članstvom u novoizabranom nadzornom odboru? Živ i zdrav, sedi sa svojim kolegama po fudbalu u kafe centru Zrenjanina gde se donose "sudbonosne" odluke za zrenjaninski fudbal tipa, ko ide u viši rang, ko ispada, koji sudija je najbolji za štelu u Mužlji, Perlezu ili Banatskom Despotovcu…

Jedino ne baratuju podatkom koliko su potrošili na reprezentaciju u hotelu Vojvodina, u Izoliru… Prošle godine cirka 300 hiljada, uz obaveznu klopu i cirkanje prilikom ugošćavanja visokih fudbalskih poslenika iz Beograda i Novog Sada, poput  predsednika FS Vojvodine kojem su na izbornoj skupštini svojski obećali podršku za još jedan mandat. Ovo inače veselo fudbalsko društvo koje za rezultate (ne)rada nikom živom ne podnosi raport, diči se i plaćanjem polovine kafanskog računa od 25 hiljada dinara. Čiji su to novci? Malih klubova kojima iz gradske kase na godišnjem nivou sleduje jedva po 80 hiljada dinara (sredstva se na račune klubova prebacuju tek septembra).

Gospodin Žuti i novi predsednik Božović su se organizaciono, planski i, naravno u interesu razvoja fudbala potrudili da delegiraju prave i jedine kandidate iz Zrenjanina za članstvo i u višim fudbalskim organima. Tako se među delegatima u Skupštini Fudbalskog saveza Područja Zrenjanin nalaze Mihajlović i Božović, a jedini delegati u Skupštini FS Vojvodine su, nećete verovati, ima promena, Božović i Mihajlović. Zamenili su mesta, sada je Vlada predsednik, a gosn Žuti, potpredsednik.

U trenutku kada je fudbalski klub u Zrenjaninu poslednja rupa na svirali, gotovo blentavo zvuči istina da se ovde fudbal igra zbog funkcionera koji ga vode jer i na lokalne utakmice sem zainteresovanih drmatora idu samo provereni sadomazohisti. Sve se unapred zna, jedni te isti dobijaju lovu za režiju, fudbalski podmladak se uči kako se najbolje uklizava i uteruje strah gostujućem napadaču…Uveden je i princip da se na prijateljske utakmice moraju pozivati isključivo podobne sudije koje od klubova siromaha traže pare za suđenje.

Minuli rad, nula, fudbalska obećanja lokalnih sportskih mešetara demokratskog tipa svode se na posao, ivesticije, sugurnost, pa ne čudi što se prosečnom gledaocu u Zrenjaninu zgadila fudbalska lopta. Još kada sami sebe bestidno hvale u lokalnim glasilima, nameće se utisak da ima ljudi u Zrenjaninu koji sasvim lepo i komotno uređuju sopstvene živote. O stvaranju uslova za decu, šikaniranju svih fudbalskih pedagoga sa znanjem svih padeža, o novim Grbićima, Bodirogama… možda nekom drugom prilikom. I ovdašnjem zatvorenom bazenu je (bezobrazno) istekao šestomesečni privremeni rad nakon sanacije krova…

A možda su prethodni redovi odavanje dužne pažnje svima (ne)sretnicima koji u Zrenjaninu tako uspešno mogu P (osao) I (inv…) S (ig…)ATI uz vetar.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane