Natrag

Kontranapad

Kontranapad

Slavna istorija Zvezde, Partizana i Vojvodine, ne garantuje i slavnu budućnost

 

Klubašenje na tri načina

 

Završena je još jedna u nizu karikaturalnih fudbalskih sezona u Srbiji. Šampion je Partizan. Pobednik Kupa je Crvena Zvezda. O trećem učesniku kvalifikacija UEFA za Ligu Evrope će se znati pre nego se ovaj broj Tabloida nađe među čitaocima. Da li je Vojvodina, Radnički Kragujevac ili Jagodina klub koji će brukati srpski fudbal na startu evropskih kvalifikacija, savršeno je svejedno. Pošto nam žreb po pravilu nije naklonjen, lako se može desiti da već u prvom kolu kvalifikacija, naš predstavnik naleti na minu koja se može zvati - na primer Vaduc iz Linheštajna, koji je prošle godine "iznenadio" Vojvodinu. U takvoj konkurenciji, savršeno je sve jedno da li je naš predstavnik Vojvodina, Radnički ili Jagodina... Ne piše nam se dobro!

 

Miroslav Vislavski

 

Dakle, Partizan je ponovo šampion Srbije. Lepo to zvuči, ali malo vredi! Vredi toliko, koliko da se navijači crno belih naslađuju u nadmetanju i nadmudrivanju sa navijačima Zvezde, da im prkose kako već pola decenije ne znaju šta je šampionska titula, kako sav taj period gledaju u brojeve na leđima igrača Partizana... Možda je Srbinu, starom inadžiji to dovoljno. Jer neće imati puno prilike da uživa u vrednosti titule. Naprosto zbog jake konkurencije u prvim kolima kvalifikacija za Ligu šampiona ili Ligu Evrope. Pojave se neki rekreativci iz Severne Irske, poput Šamroka i eliminišu naše šampione!

 

Više crno nego belo

 

Draganu Đuriću, velikom predsedniku kluba je i to dovoljno. Zabavlajući one koji još uvek nemaju pametnija posla nego da se bave prilikama i događanjima u srpskom fudbalu i dokazujući se sa Partizanom kao "sposoban poslovan čovek", on prikriva ono što je srž njegovih limita kao poslovnog menadžera. Prikriva razloge koji su u ovo vreme ogoleli činjenice o blokiranim računima kod više banaka koje su pokazale nepoverenje prema poslovanju Partizana. Ako je Đurić, kao novi vlasnik nekadašnjeg konfekcijskog giganta iz Novog Sada, ne hajući za radnike i vrednost firme koja je u nekadašnjoj Jugoslaviji bila među vodećim u tekstilnoj industriji, doveo novitet do ruba propasti, zašto bi se razlikovala sudbina

Partizana pod njegovim daljim vođenjem. Konačno, on je tipičan primer novih vlasnika društvene i državne svojine koji su primenjivali formulu Aleksandra Vlahovića, čuvenog eksperta za pljačkašku privatizaciju.

Njegov poduhvat sa likvidacijom Stanojevića i Krstajića, a sa njima i legendarnog Nenada Bjekovića, i dovođenje autoriteta kakav je Avram Grant, se pokazao kao potpuni promašaj. Džaba mu titula koja je osvojena sa bodovnom zalihom koja je načinjena na kraju prvog (jesenjeg) dela prvenstva. To nije zasluga Granta, već Stanojevića i Krstajića! Sa tri uzastopna poraza u mesec dana od Crvene zvezde, eliminisan je iz finalne utakmice Kupa, obezvredio vrednost šampionske titule, a što je još gore po Partizan, vratio je grogiranu Crvenu zvezdu u život. Umesto da bljesne sa Avramom Grantom, mlađani i skupoceni Lazar Marković je bacio pod noge drugi deo sezone i značajno poljuljao svoj talenat oko koga se seju milioni evra!

Partizan je imao fudbalske talente koji su kod nas veoma rano dizani do malih božanstava. Setimo se samo kako je delovao i šta se govorilo o Simonu Vukčeviću ili Ademu Ljajiću, pre njih Stefanu Baboviću koji su otišli na svetsku pijacu kao klinci - fenomeni... Oni su danas samo dobri igrači.

 

Ili, kako se lako odrekao Miralema Sulejmanija, pa Nikole Gulana, Matije Nastasića, Ace Đokovića... Sulejmani se izborio u slavnom Ajaksu, a drugi biseri su ostali nebrušeni i o njima se danas malo zna - gde su i kako napreduju. Posle tih iskustava, "Slučaj Marković" lako može na dušu Đurićevom izabraniku Avramu Grantu. Ali Grant odlazi! Šampionski trijumf postao je alibi onima koji su preoteli Partizan od ideologa i kreatora njegove moći i supremacije u srpskom fudbalu. A Đurić ostaje da hara!

 

Dizanje Zvezde

 

Crvena zvezda nakon petogodišnje apstinencije je zaboravila kako je biti Šampion države, makar i u slaboj konkurenciji! Sretnim okolnostima, ali i vidnim napretkom u odnosu na svog najvećeg rivala iz komšiluka, konačno je osvojila jedan (utešni) trofej. Pobeda u nacionalnom kupu je uteha za crveno bele, ali i argument da se Vladanu Lukiću, u oskudnoj konkurenciji, poveri novi mandat na čelu nekadašnjeg šampiona.

Ma koliko bio privid, Crvena zvezda je moralni dobitnik u minuloj sezoni. Gotovo nokautirana u prvom delu takmičarske sezone sa deset bodova zaostatka za prvoplasiranim Partizanom, digla se iz pepela, zahvaljujući u velikom delu lošim potezima u redovima rivala. Dugo Zvezda nije osetila slast pobede u međusobnim duelima. To je stvaralo kompleks koji ju je činio inferiornom u svim procesima u srpskom fudbalu.

Na ozbiljnoj proveri bio je status samog Prosinečkog. Ne zbog slabog rada, već zbog toga što svaki trener u Zvezdi mora ekspresno da donese trofej. A Zvezda nije bila zrela za trofeje od kada ju je preuzeo Robert. On je u prvo vreme predstavljao idealan marketinški potez. Nedostajao je rezultat koji se meri - makar samo statistički!

Na tribinama, "Delije" i ljubitelji Kluba, su napravile izvanredan ambijent. Nestvarno je bilo videti popunjenu Marakanu protiv klubova koji do sada nisu, niti će u budućnosti imati priliku da igraju pred četrdeset hiljada posetilaca. Prosinečki je ojačao kao stručnjak, ali je ojačao i poziciju predsednika Vladana Lukića. Ivan Adžić i njegova kadrovska rešenja se više ne spominju. Zvezda je dobila samopouzdanje i u dobroj meri povratila narušeni autoritet. Utisak je da se Gazpromnjeft  "otvorio" i pokazao više poštovanja prema nekadašnjem Evropskom i svetskom šampionu.

Prosinečki je doživeo punu satisfakciju. Skepticima je izbio argumente o njegovom neiskustvu za velika dela, Lukiću i drugovima je uskratio očekivanu kompromitaciju da će ga brzo smeniti zbog neuspeha, slavljen je sa ovacijama i skandiranjem imena kao Zvezdin velikan koji nije Srbin, već Hrvat, i to kod najekstremnijih "rodoljuba" i "patriota" koje oličavaju "Delije", igrači su ga u trenucima oduševljenja i slavlja u Kruševcu na otvorenoj sceni bacali u vazduh, vratio je veru pristalicama kluba u vaskrsnuće Kluba velikana... I pored toga što su odredili naslednika Slavenu Biliću, odredivši se za Igora Štimca, nakon osvojenog srpskog kupa, Hrvati ga zovu u "Lijepu njihovu" da im bude "izbornik". Brzo su zaboravili na podozrenje sa kojim su ga ispratili u Beograd. 

 

Svi krivi, niko odgovoran

 

Treći klub po kome se najčešće prepoznaje kvalitet u srpskom fudbalu, bio u Evropi ili ne je Vojvodina. I ove godine bez naslova uprkos uveravanja kojima su zvaničnici hranili najvatrenije pristalice, posebno iz navijačke grupe Firma, koji su garant pozicije u kojoj uživaju aktuelne vođe Vojvodine. Ali, i njihovo strpljenje je na izmaku...

 Upornim skandiranjem "Uprava napolje!" na poslednjim utakmicama pokazuju svoj stav povodom  prilika u Vojvodini. Najviše iznenađuje nedavna inicijativa, objavljena na sajtovima ljubitelja ovog kluba, za sazivanje vanredne sednice Skupštine kluba sa jedinom tačkom dnevnog reda: Smenjivanje Ratka Buturovića.

Već osam godina navijačka grupa Firma u značajnoj ili odlučujućoj meri učestvuje u konstituisanju najvišeg organa Voše. Spoj navijača i Bate Buturovića je bio očigledan. Oni su mu garantovali poziciju, a on je imao velika razumevanja za njihove potrebe. Bilo je upadljivo koliko je hvalio navijače Vojvodine. Taj pakt i ljubav su  narušeni poslednjim događajima po kojima je Batino obezbeđenje, po tvrdnjama pojedinih navijača, prebilo neke momke svrstane u navijačke grupe koje su povicima sa tribina tražile smenu uprave.  Buturović to nije negirao, pravdajući postupke svoje garde uvredama koje su mu upućivane na račun porodice i na nacionalnoj osnovi.

Ipak, navijači su u nekoliko navrata potvrđivali želju da klub predvodi Buturović i pokazali mu  lojalnost, pa čak i prilikom (i nakon) hapšenja zbog sumnji da je pre pet godina podmitio sudije na utakmici Mladost (Lučani) - Vojvodina.  Primorali su, pre četiri godine, Vojislava Gajića i Mirka Dubroju, da se sklone i vrate fotelje na koje su zaseli nakon njegovog hapšenja.

I tada su mu u par navrata odbijali ostavku koju je (ne)iskreno podnosio... Truli kompromis koji je uspostavljen u suptilnom odnosu navijača i vladara je doveo do mogućeg raskola. Do njega su došli obostranom opstrukcijom prema pitanju kadrovske infrastrukture.

Dok su navijači, pokazali da nemaju poverenje u menadžment i upravu izuzimajući predsednika kluba, Buturović je odabranu kadrovsku populaciju koristio da institucionalizuje svoje odluke koje nisu utemeljene na stručnosti i znanju. Nije ih posebno cenio, ali oni su pokazali poslušnost i "lojalnost" da bi prikrivali svoju nesposobnost i zavisnost od njegove harizme ili autoriteta kako god taj autoritet bio shvaćen. Učinilo se da su svi zadovoljni. Kao papagaji su ponavljali demagošku predsednikovu floskulu o poštenju i Voši kao gospodskom klubu.

Napadali su druge za sve što je loše u srpskom fudbalu, a sami su često bili pod lupom organa koji sprovode zakone. Uvek im je drugi bio kriv, a saveznike nisu imali, nisu znali da ih pridobiju ili im nisu bili ni potrebni. Način na koji su organizovali i vodili Klub nije pridobio institucije i pojedince koji su drugog kova i uverenja. Nikada nije definisana koncepcija Kluba koji treba da bude gradski i gospodski kako su verbalno poručivali. Kadrovska politika nije temeljena na vrednostima koji podrazumevaju stručnost, moral, poslovnost zasnovanu na znanju, radu i rezultatima rada, već je građena i primenjivana u duhu i na pragmatskim principima po njihovoj meri.

U svoje dvorište nikada nisu iskreno zavirili. Cehovi trulih kompromisa uvek dođu na videlo. Tako je i u Vojvodini koja se obrukala u minuloj sezoni u više navrata i prilika. Rezultatskih pre svega. Ima li odgovornih? Videćemo!

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane