Razotkrivanje istine

Srebrenico, ispričaj istinu svetu

Razmnožavanje žrtava

Događaje oko Sredrenice i montirani genocid bosanskih Srba, Đorđe A. Đorđević mogao je da naslovi kao najbolju upakovanu političku laž Amerike i njenih trabanta u XX veku ali je izabrao naslov Srebrenico, ispričaj istinu svetu, jer se zavetovao da ću pod tim imenom napisati knjigu o Srebrenici. S druge strane u pismima svim državnim i političkim organima, pa i predsedniku (bivšem) Tadiću autor je nagovestio da će se knjiga o Srebrenici tako zvati. O tome za Tabloid piše bivšti vojni obaveštajac, profesor Đorđe A. Đorđević

Đorđe A. Đorđević

 

Nešto o Srebrenici i generalu Ratku Mladiću pisao sam u knjizi "Kosmetska golgota  jer sam zbog kritičnog zdravstvenog stanja strahovao da će glavne poente navodnog genocida nad muslimanima u Srebrenici ostati nepoznate. Ovo su poslednji redove knjige Srebrenico, ispričaj istinu svetu i zbog toga osećam čudno olakšanjeČ ali ne i potpuno, pošto sam svestan da sam ne- ke važne detalje zaobišao. Osnovno je, da mi je savest čista i da mogu mirno da uživam u poslednjim danima ovozemaljskog života.

Ovo poglavlje, koje prestavlja rezime svih navedenih i opisanih okolnosti  pre i za vreme osvajanja Srebrenice koja je praktično predata i žrtvovana zbog najvišeg cilja SAD, podelio sam u četiri dela:

-         Izjave holandskih vojnika UNPROFORA i znamenitih ličnosti koji su na terenu gledali događaje u Srebrenici prilikom mirnog ulaskaa vojske RS s posebnim akcentom na hrabre muslimane koji su smogli hrabrost da progovore o stvarnim događajima „ i da te izjave konfrontiram sa izjavom krunskog svedoka tužilaštva“ dokazanog zlikovca Dražena Erdemovića.

- Pravno tretiranje genocida i političke odluke koje su doprinele krajnjoj satanizaciji bosanskih Srba.

- Nepobitni dokazi koji nisu smeli da se izvedu pred Tribunalom uz poseban osvrt na sastav l0 diverzantskog odreda koji je po nalogu imao zadatak da pobije približno onoliki broj muslimana koliko je predvideo predaednik Amerike Bil Klinton u razgovoru sa Alijom Izetbegovićem skoro tri godine pre masakra muslimana.

- Dostupni podaci o izgledu razmišljanjima i komandovanju s jedne strane neviđenog monstruma Nasera Orića koga je Tribunal oslobodio svake krivice i generala Ratka Mladića za koga svi koji su dolazili u kontakt sa njii imaju samo reči hvale kao čoveku, posebno kao vojnom strategu.

Holandski svedoci

Po zvaničnoj verziji Tribunala za ratne zločine u Hagu se tvrdi_, izmedju ostalog, da je vojska bosanskih Srba najpre zapucala na osmatračnice u kojima su bili holandski vojnici_, a da se napad nastavio 11 jula 1995. kada su u Srebrenici prodrle prve jedinice bosansko-srpske vojske da su bosansko-muslimanski muškarci_, žene i deca_, koji su  ostali u Srebrenici_, pobegli u sklonište UN-a u Potočarima, da je nastalo odvajanje muškaraca od žena i dece i da su muslimanski muškarci odvedeni u pravcu Bratunca gde su ih masakrirali bosansko-srpski vojnici.

Da je navedeno iz optužnice najobičnija nebuloza dokazuje se dokument koji je potpisao general Ratko Mladić, da je tek l0. jula 1995. izdata naredba ne za napad nego "u cilju slamanja neprijateljske ofanzive iz zaštićene zone Srebrenica" i da su određene jedinice koje će učestvovati u slamanju muslimanske ofanzive. Ovaj dokumenat se nalazi u spisima predmeta, pa čudi da se u zvaničnoj verziji jednog međunarodnog suda pravde može ovako nešto napisati.

Međutim, pogledajmo, šta su izjavili holandski mirovnjaci koji su bili u zaštićenoj zoni Srebrenica:

- Holandski dnevnik Het Farool je 27.7. 1995 preneo izjavu kapetana M. Shutena, jedinog oficira UN-a koji je više dana bio na mestima navodnih krvoprolića i koji u potpunosti negira tačke optužnice: "Svako brblja o svakome, ali niko ne pokazuje čvrste dokaze. Zapažam da holandski narod hoće da po svaku cenu dokaže kako se zbilo krvoproliće. Ako su se zbiva le egzekucije, Srbi su ih prikrivali prokleto dobro. Otuda u to ništa ne verujem. Posle sloma Srebrenice 13. jula 1995. prispeo sam u Bratunac i tamo ostao osam dana. Mogao sam da odlazim svuda gde sam hteo. Pripadala mi je svaka moguća zaštita, nigde me nisu zaustavljali.

I nemački list Di velt je 25. 7. 1995 izvestio da su se reporteri novi- na raspitivali kod holandskih vojnika koji su se vratili iz Srebrenice i uvek dobijali isti odgovor: U SREBRENICI SE NIJE ZBIO GENOCID! Doslovno je tada napisano: - Ni podoficir Prank Strojk ni drugi vojnici UN-a stacionirana u Srebrenici neće, javno da potvrde ono što su tvrdili, prvo ministar za pomoć i razvoj Jan Pronk, a potom i ministar odbrane Joris Vorhuve da se u Srebrenici zbio genocid.

Vojnik iz redova holandskih plavih šlemova Dačbatera Arnold Blom je pred državnom komisijom Holandije bio izričit: - Kada smo patrolirali u enklavi, muslimani su provocirali srpsku vatru. Oni su pucali preko nas i time hteli da postignu da Srbi pogode nekog od nas kako bi spoljni svet opet na njih svalio krivicu! Ovu izjavu preneo i dnevnik NRC Handelsbiad dana 24.7.1995 godine.

Drugo vojnik je pred državnom holandskom komisijom izjavio: - Mnogo toga što se govori o Srbima jeste ludost. Bio sam tri dana sa izbeglicama i Srbi su sa njima dobro postupali. Ovu izjavu vojnika Karel Muldera takođe je naveo ugledni dnevnik NRC Handelsblad kada je 24.7. 1995. osvanuo članak pod naslovom: Sada su Srbi za holandske plave šlemo- ve dobri momci.

Lajtant Jasper Verplanke iz elitne jedinice holandskih mirovnjaka je u intervju Slobodna Bosna, listu bliskom muslimanskim bezbednosnim strukturama, 24.7.1995 izjavio: - Naser Orić je sebi osigurao  kontrolu nad velikim delom Bosne taktikom spržene zemlje. Zbog toga, general Karemans ima pravo kada kaže da su izvršeni veliki masakri nad srpskim stanovništvom.  Praksa je dokazala da loše prolaze svi koji se ne slažu sa Američkom mafijaškom politikom, pa je i holandski general Kuzi pao u nemilost političara koji su se priklonili američkoj verziji. On je po hitnom postupku penzionisan samo zato što je izjavio "da nakon pada Srehrenice srpsko-bosanske trupe nisu počinile genocid nad muslimanima. Ovu njegovu izjavu je preneo i nemački Di Velt 12.7.1996. godine. Pre penzionisanja Kuzi je stigao da unapredi Karemansa, komandanta holandskih vojnika u Srebrenici. Najveću cenu platio je komandant Holandskih mirovnjaka u Srebrenici Tom Karemans jer je najpre visokotiražnom NRC Handelsbiadu-u izjavio 24.7. 1995. da u Srebrenici nije bilo genocida jer je "Pokolj u Srebrenici od strane Srba bila korektna vojna akcija. Oni nisu namerno gađali bataljon, Mladić nas je lukavim manevrom izveo na pogrešan put da bi kasnije pred Tribunalom izjavio "Bilo je pokušaja da se dovedu dva pukovnika da bi zappočeli pregovore. Pokrenuo sam to nekoliko puta ističući da bi neko na višem nivou trebalo da započne pregovore ili da nastavi sa pregovorima o evakuaciji izbeglica ali niko nije došao". Ovaj pošteni vojnik grdno se zamerio Amerikancima kada je pobijao tvrdnju da su bosanski Srbi iz gomile u Potočarima izdvojili preko 7.000 muslimana i kasnije streljali jer je u mnogim novinama, a kasnije i pred Tribunalom tvrdio:- Da je među 25.000 izbeglica u skloništu UN-a u Potočarima bilo samo oko dva do tri postotaka muškaraca sposobnih za borbu, dakle samo oko 500 do 750, a da je veliki ostatak boraca_, kao što je poznato_, pokušao proboj prema Tuzli.

Zbog izjava pred holandskom državnom komisijom da Srbi nisu počinili genocid u Srebrenici Karemans je morao da beži iz Holandije, pa je prilikom davanja izjave u predmetima protiv oficira Vojske Republike Srpske Vidoju Blagojeviću (dobio 18 godina robije) i Draganu Jokiću (osuđen na 9 godina zatvora) doputovao iz Kanade.

Nalazi NIOD optužuju tajne službe

Ugledni holandski institut za ratnu dokumentaciju ( NIOD ) je u jesen bio ovlašćen da ispita 460 svedoka koji su pripadali plavim šlemovima u trenutku kada je enklava Srebrenica bila prepuštena Srbima BEZ BORBI. U aprilu 2002. godine javnosti je predstavljen izveštaj od 3.496 stranica a posledice ovog nalaza bile su dramatične jer je vlada u Hagu morala da odstupi i time je preuzela odgovornost za događaje u Srebrenici. Navedenim izveštajem se nedvosmisleno tvrdi: Podmetanja da su muslimani ubijani pred očima Dačbatera NEOSNOVANI SU. Izveštaj NIOD-a sadrži oštru kritiku politike SAD na Balkanu uz konstataciju: DA AKO JE NEKA VLADA POSLE OBJAVLJIVANJA IZVEŠTAJA TREBALA DA PODNESE OSTAVKU,TO JE ONA U VAŠINGTONU, Britanski Gardijan je 22.4.2002.okvalifikovao ovaj izveštaj kao „jedan od najsenzacionalnijih studija o zapadnim tajnim službama koji je ikada objavljen". Pisac izveštaja Ces Vibes je imao neometan pristup spisima holandske tajne službe i pošto je stupio u kontakt sa službama zapadnih država i Bosne u svojoj knjizi Inteligence and the War in Bosnia 1992-1995 napisao je: - Pošto imamo celu istoriju tajnih savezništava izmedju Pentagona i radikalnih islamističkih grupa sa Srednjeg istoka koje su navodno pomagale bosanske muslimane, nekih od onih istih grupa protiv kojih se Pentagon sada bori_, zaključio "skrivena saradnja imala je cilj da se u korist muslimana jednostavno potkopa embargo na oružje UN-a, koji je važio za sve bosanske ratne strane.

Engleski Gardijan je na osnovu zaključaka Cesa Vibesa upoznao svoje čitaoce na sledeći način: - Obrazac je isti kao kod Irangejta iz osamdeseti kada su ekipe CIA sarađivale sa mulama pri naoružavanju srednjeameričkih kontraša jer je oružje koje je uz finansijsku pomoć, kupovano od Irana i Turske pristizalo noću sa Srednjeg Istoka. U početku su se koristili avioni Iran era, ali kada je obim porastao, potpomagali su se tajnom flotom crnih Herkulesa C-130. Izveštaj pokazuje da su SAD bile veoma tesno povezne.Tranzitna zemlja bila je Hrvatskak koja je na ime provizie dobijala 2o do 50 postotaka, a oružje je kriumčareno iz Nemačke_, Belgije i Argentine. Nemačke tajne službe bile su potpuno upućene u sve akcije ilegalnog naoružavanja muslimana.

Potrebno je objasniti da je 16. aprila 1993. Savet Bezbednosti UN-a doneo Rezoluciju 819  kojom je Srebrenica proglašena za zaštićenu zonu. Već 18. aprila 1993. generali Ratko Mladić i Sefer Halilović sporazumeli su se da muslimani predaju svoje oružje ne vojnicima Republike Srpske_, kako je u početku zahtevao Mladić_, već UNPROFOR-u i to najkasnije 72 sata po dolasku kanadskog vojnog kontingenta. Takođe je dogovoreno da se izvrši razmena zarobljenika i da Srbi dczvole evakuaciju 500 muslimanskih ranjenika helikopterima plavih šlemova. Taj humani gest srpske strane izigran je u samom početku jer je ratni predsednik Tuzle Bešlagić umesto obećanih 240 Srba_, koji su zarobljeni posle napada muslimana u Skojevskoj ulici_, a što je obećao i komandantu UNPROFOR-a Morionu, bio spreman da pusti samo 46 zatočenih Srba. Ovo je bila još jedna klasična prevara muslimanskog rukovodstva iza koje su stajale obaveštajne strukture Zapada_, pošto se njima nisu odgovarali dogovori zaraćenih strana jer su programirale dugogodišnji, rat u kome Srbi moraju biti poražena strana.

Već sledećeg dana_, po potpitpisivanju sporazma muslimani su iz zaštićene zone ubili na prevaru 6 srpskit boraca na dve različite lokacije. I pored ove prevere general Mladić je ostao pri ranijoj odluci da se muslimanski ranjenici i bolesnici evakuišu iz Srebrenice.

Jedan od mirovnih pregovarača Torvald Stotenberg, koji je otvoreno rekao da su Amerikanci nagovarali Aliju Izetbegovića da ne pristaje na nikakvu obustavu vatre bio je veoma kritičan po pitanju zaštićenih zona jer je izjavio: - Nezgodno je bilo što je Savet bezbednosti UN-a prihvatio da muslimani mogu da imaju vojne baze unut ar bezbednosnih zona. Iz tih baza moglo je da se dejstvuje po Srbima i Hrvatima.Tako je i bilo. Naravno, druge dve strane bi uzvratile po bezbednosnoj zoni. Civili su verovali da se nalaze u bezbednoj zoni, ali nije bilo tako.

Operacijom Krivaja 95 trebalo je ograničiti teritoriju na obim koji je utvrđen aprila 1993. kada je potpisan sporazum Mladić-Halilović, a razlog je bio da se spreče dalji napadi muslimanske vojske na srpska sela. I pored činjenice da su na nekoliko mesta bile postavljene table DEMILITARIZOVANA ZONA uz uputstvo da je vojna operacija strogo zabranjena, po članu 60, protokola 1 Ženevske konvencije_, muslimanske snage predvođene neviđenim zločincem napadali su srpska sela ne samo iz opštine Srebrenice_, već i sela iz opština Bratunac_, Vlasenica, Mlići, Zvornik i sprovodeći taktiku "spaljene zemlje'' ubijali sve živo.

Generalski preokret

Veliko interesovanje u Haškom tribunalu je vladalo 12. februera 2004.  godine jer je tada trebalo da svedoči ćutljivi i nepredvidivi francuski general Filip Morion, bivši komandant UNPROFOR-a u BiH od septembra 1992. do 12.  jula 1993. kao svedok tužilaštva u procesu Slobodanu  Miloševiću. O ovom kontaraverznom generalu mislilo se među Srbima u Bosni da deluje na njihovu  štetu_, posebno kada je naseo na prevaru Selima Bešlagiću i umesto dogovorenih 240 pustio samo 46 Srba koji su bili zatočeni u oknima fabrike soli u Tuzli. Prilikom prebacivanja muslimanskih ranjenika iz Srebrenice bilo dogovoreno da se sveki helikopter UN-a mora izkontrolisati u Zvorniku i kako su okupljeni Srbi već znali za muslimansku prevaru Morion je bio dočekan salvom zvižduka uz povike: Morion lažov. Takođe, je on bio prvi visoki zvaničnik UN-a koji je problem Srebrenice stavio u žiži interosovanja svetske javnosti jer je na njgegov izričit zahtev postavljen kanadski kontingent od 45 mirovnjaka od kojih su mnogi posedovali savremene aparate za snimanje i komuikacije. Preko "krtica^“ dobijali smo sadržaje izveštaja mirovnjaka i reakcije samog Moriona_, koje su u većini slučajeva bile nepovoljne za vojnike bosanskih Srba.

Zato sam i ja budno isčekivao njegovo svedočenje i dobro se sećam da sam na kalendaru zapisao datum njegovog svedočenja –četvrtak_, 12. 2. 2004.  Međutim_, već prilikom ispitivanja svedoka od strane tužioca Džefri Najsa videlo se da je tužilaštvo nezadovoljno brifingom sa njim jer je na pitanja odgovarao gledajući tužioca u oči uz pomalo podrugljiv osmeh. Sve u sudnici iznenadila je tvrdnja Moriona da u Srebrenici nije bilo genocida_, objasnivši:"da je ono što se u tom gradu desilo jula 1995. bilo posledica terora koji su nad Srbima tokom 1993. sprovodile muslimanske oružane formacije pod komandom Nasera Orića.

Na ovu konstateciiju nije bio ravnodušan ni engleski sudija Ričard Mej_, koji je predsedavao veću_, pa je pomalo ljutito upozorio Moriona da je pre njega decembra 2003. svedočio po istom pitanju i američki general Vesli Klark koji je izričito potvrdio da je optuženi Milošević znao da će se u Srebrenici desiti genocid po ulasku vojske bosanskih Srba. Morion se podrugljivo nasmešio i samo pitao: -Da li general Klark uopšte zna gde se nalazi Srebrenica?"

General Morion celo vreme svedočenja delovao samouvereno i odmah se primetilo da je poslanik Evropskog parlamenta i da je uz diskusije sa političarima iz raznih zemalja naučio da o doživljenim događajima mora da govori jasno_, otresito i energično, nikako da politizira i frazira. Još veće iznenađenje za sudije i tužilaštvo Tribunala Morion je priredio kada je rekao da se potpvmo slaže sa izveštajem indijskog generala Satiša Nambijera od 12. aprila 1999, i kada je pročitao: - Prikazivanje Srba kao zlih a drugih kao dobrih bilo je ne samo kontraprodioktivno već i netačno. Na osnovu svog iskustva mogu da kažem da su sve strane bile krive, a samo su Srbi priznavali da nisu anđeli dok su drugi tvrdili da jesu. Sa 28.000 vojnika i kontaktima sa međunarodnim Crvenim krstom NIKO OD NAS NIJS BIO OČEVIDAC GENOCIDA. Bilo je ubistva i masakra na svim stranama što je i tipično za ovu vrstu konflikta. General Nambijar, koga veoma cenim, rekao je ono što sam ja stalno ponavljao: - NE SMEMO DA DEMONIZIRAMO SRBE. Svi koji su se našli u sukobu učestvovali su u tom mehanizmu smrti.

Moram da priznam da je ovakvo odvažno svedočenje pokazalo da ima poštenih i čestitih i tada sam se prisetio francuskog generala De Gola koji je naredio da Francuska izađe iz strukture NATO.

 

Međutim mediji na Zapadu su na nož dočekali ovo svedočenje, pa su najgledanije televizije CNN i BBC sa toliko nipodaštavanja i mržnje javljale da su i neupućeni u svetska zbivanja mogli da zaključe da moćnicima istina ne odgovara. U Hrvatskoj i muslimansko-hrvatskoj federsciji mnogi su sa nevericom gledali i slušali svedočenje Moriona, ne verujući u ono što izjavljuje. Pisana sredstva informacija iz Sarajeva i Zagreba samo šu šturo prenela da je "pred Tribunslom u Hagu svedočio i bivši komandant UNPROFOR u Bosni Morion", ne navodeći šta je izjavio.

Pravda za srpski narod

Francuski advokat Žak Veržes je dugo pratio suđenja u Tribunalu i uvidevši da  sud posebno pristrasan za optužene Srbe napisao je knjigu Pravda za srpski narod koja je štampan, u Lozani 2003. Njegovu izjavu su zabeležile mnoge novine na Zapadu i ona je kategorična: - Ubeđen sam da je stanovništvo Srebrenice bilo žrtva višeg interesa koji se nalazio u Sarajevu i Njujorku, ali sigurno ne u Parizu.

Glavni istražitelj Haškog tribunala za Srebrenicu Žan Rene Ruez je sarajevskom nedeljniku Dani, na pitanje novinara "Da li imate elemente koji bi potvrdili prethodne planove o masakrima u Srebrenici, odgovorio: - Ne, nisu postojali prethodni planovi. Zauzimanje enklave uopšte nije bilo u planu. Plan o ovoj ofanzivi potiče od 5 jula. Prvobitni plan je bio smanjiti enklavu na sam grad Srebrenicu i pretvoriti je u veliki izbeglički kamp pod otvorenia nebom_, da bi Ujedinjene nacije počele sa evekuacijom zone. Novinar je dalje pitao: - Ta izjava se temelji na dokumentima koje posedujete? Ruez je odgovorio:  - Da u potpunosti. Povodom neslaganja vojnih stručnjeka oko broja poginulih muslimana koji su se u koloni probijali prema Tuzli glavni haški istražitelj je bio kategoričan: - Svih 2.628 rnrtvih iz 28 muslimanske divizije između Srebrenice i Tuzle je poginulo u borbi'. Ovaj iskaz je zapisan u knjizi Julije Bogojeve koja je štampana 2002.

Džon Šindler_, analitičar američke državne bezbednosti bio je oči i uši za Pentagon, naobolje je znao za celokupnu situaciju u i oko Srebrenice. On tvrdi da je preko 15.000  muškaraca krenulo u marš prema Tuzli jer su se bojali odmazde pošto su poubijali na hiljade Srba u razdoblju od 1992. do 1995. Njegov izveštaj_, koji se temeljio na prikupljenim podacima operativaca CIA, pretočen je u izjavu kojoa  isključuje genocid bosnskih Srba nad muslimanima. Zato se ova izjava prenosi u celosti: - U narednih 24 do 48 sati od pada Srebrenice neki elementi jedinica Vojske Republike Srpsk po nalogu svoje kontraobaveštajne službe, streljali su oko 2.000 muslimanskih ratnih zarobljenika. Preostalih 5.000 muslimsnslcih vojnika i manji deo civila stradalo je tokom narednih pet dana dok su u manjim grupama pokušavali proboj ka Tuzli. Poginuli su pod udarom artiljerije,Srbi su ih pronašli. Budimo iskreni, Srbi su izveli klasičnu vojnu operaciju. Prema tome, ovaj visoko rangirani pripadnik CIA negira sa jedne strane ge nocid Srba nad muslimanima, a sa druge ukazuje da se preuveličavaju brojke stradalih muslimana u Srebrenici.

Isti američki obaveštajac je progovorio i o zločinima američkog ljubimca Nasera Orića, dok je komandovao muslimanskom vojskom: - U dolini reke Drine ubistava je bilo i pre početka građanskog rata. Tamošnji Srbi i muslimani bili su nacionalisti i pre Drugog svetskog rata. Tako je građanski rat poslužio za svođenje mnogih starih računa. Naser Orić je poklao više od l.300 Srba, i to mahom civila, i bilo je jasno da će, ako Srebrenica padne, mnogi muslimani biti pobijeni.

Džon Šindler smatra da su ilegalne isporuke oružja muslimanima u enklavama bile uzrok za ono što će se desiti u Srebrenici, jer je izjavio: - Svi su znali za isporuke oružja iz vazduha.To nije bila tajna. Jedino se nije znalo čiji se avioni koriste, ko plaća i šta tačno nose. Oružje iz tajnih isporuka iz vazduha, koje je završilo u Srebrenici, direktan je uzrok ope- racije Krivaja iz 1995. odnosno napad na Srebrenicu. General Mladić je više puta protestvovao kod UNPROFOR-a zbog isporuke oružja Srebrenici iz aviona i helikoptera iz Tuzle. Srbi su znali za sve to i zato su tražili da UNPROFOR napusti Bosnu. Komandanti UNPROFOR-a su znali za te letove, al nisu mogli da ih spreče jer je vazdušni prostor bio pod kontrolom NATO, odnosno Amerike.

Zabranjeni film Srebrenica izdani grad

Treba istaći muslimanske novinare i borce koji su smogli hrabrost da iznesu istinu o Srebrenici koja ruši sve sterotipe američke propagande i  time ukazuje i dokazuje da su krvavi ratovi u bivšim jugoslovenskim republikama vođeni pod dirigentskom palicom mafijaške Amerike jer je krenula u osvajanje sveta preko Balkana, za koji stratezi imaju običaj da kažu da prestavlja nosač sa koga se najlakše može ugroziti Rusija.

Dokumentarni film norveškog reditelja, publiciste i novinara Ola Fluima  ne bi bio moguć da se nije oslonio na muslimanskog novinara Mirsada Fazlića Fazla, koji je praktično svoj opstanak posvetio istini o Srebrenici jer je izjavio: - Srebrenica je dosad uvek smatrana jednostavnom pričom, ali nije baš tako. Moj zadatak je da otkrijem istinu. Na veliku žalost građana Srbije, ali i dobronamernih i istinoljubivih u celom svetu, ovu istinu o najvećoj rak rani srpskog naciona ne mogu čuti ni videti jer slepi poslušnik američkih prevaranata Boris Tadić jednostavno je zabranio da se film prikaže na nekoj od naših televizija. Norveški reditelj Ole Fluim_, koji je realizovao film pod naslovom SREBRENICA IZDANI GRAD je izjavio: - Teza da su Srbi krivi za sve zločine u bosnskom ratu ne samo da ne može opstati,već je došlo vreme da se ta jednostavna priča promeni. U njegovom filmu poavljuju se svedoci događaja u Srebrenici sa svojim izjavama i njima se mora verovati.

Jeden od svedoka iz navedenog filma Huso Samlović, major muslimanske vojske koji je oteran iz jedinice jer je kritikovao Nasera Orića da opljačkane stvari iz srpskih kuća prodaje na crnoj berzi i o njegovom feudu koji je napravio od Srebrenice kaže: - Humanitarna pomoć je počela da pristiže.  Brigadir Naser Orić uzimao je humanitarnu pomoć za sebe, a potom je prodavao na crnoj berzi. Gladni ljudi moraju da idu na liniju fronta. Kada vas taj gladni čovek pita kako to da nema hrane vi morate da ćutite. Kriminaln aktivnosti_, sve dobre stvari i sve loše stvari vezuju se u Srebrenici za Nasera Orića. Dok su Orić i njegovi slavili i bogatili se na crnoj berzi gladne žene i deca želeli su samo da pobegnu iz mafijaškog grada. Dan pre pada Srebrenice Huso se prijavio da kao dobrovoljac brani Srebrenicu jer je Naser Orić sa svojim telohraniteljima bio napustio grad. On je bio svedok da  Naser Orić sabotira mirovni plan Ujedinjenih nacija i dogovor zaključen između Mladića i Halilovića iz 1993. jer kaže: - Ono što je sigurno da u Srebrenici nije bilo predato naoružanje od strane Armije BiH_, predato je jededno 15 do 20 odsto onog najnekvalitetnijeg naoružanja: lovačke puške, pokvareni mitraljezi itd. Pored činjenice da nije predato svo naoružanje, krajem 1991. izvršeno je više tajnih isporuka oružja iz vaz duha. Srbi su protestvovali ali je bilo uzalud.

Ovaj major muslimanske vojske koji je oteran jer je kritikovao Nasera Orića zbog kriminala i koji se reaktivirao samo dan pre nego što je Srebrenica predata ovako opisuje stanje u gradu: - I onda sam došeo na jedan ogroman prizor, to je bilo posle podne l0 jula kada narod počinje da beži sa periferije grada. Žene vuku kese, deca plaču, neko vuče ovcu ili kravu, sve to beži. Jeza me hvata i tako nešto se prvi put meni dešava u životu. Pomišljam da je sve gotovo, narod napušta grad. Čekamo u rovu do 12 sati ali naređenje ne stiže. - Hajmo ljudi, vojsko, nema ko da nas vodi, a nas je preko 50. Krećemo gore da vidimo da li su četcnici sišli u grad, da ih zaustavimo, razumete. Noć u Srebrenici je pala, ne znam šta se dešava, nema nikog da nas konsultuje, oni se negde sastaju, donose odluku da se Srebrenica napusti. Pazi mi smo po strani, mi ne znamo šta se dešava.

Još jeden intelektualac muslimanske veroispovesti iz Bosne Esad Sipilović koji trenutno živi u Americi, smogao je hrabrost da na svom primeru opovrgne negiranje američke administracije da su ilegalno naoružavali bosansk muslimane. On je učestvovao u Klintonovoj predizbornoj kampanji 1992. ali priznaje da je krijumčareno oružje u Bosnu za potrebe muslimanske vojske. Evo njegove izjave: - Lično sam učestvovao u isporučivanju oružja iz Jemena u Bosnu. Mogu da potvrdim da su Amerikanci zažmurili na jedno oko kada smo dostavili oružje u Bosnu. Ovo predstavlja kršen_je mandata UN i dogovora o demilitarizaciji Srebrenice postignutog sa srpskim generalom Mladićem.

Prof. Muhamed Filipović, iako jedan od osnivača muslimanske stranke SDA, nije pripadao tvrdoj liniji koju je predvodio Alija Izetbegović već je zas- tupao gledište kao i Adil Zulfikarpašić, da se javni život mora odvojiti od verskog_, dao je nekoliko izjava u kojima je tvrdio da je Alija Izetbegović žrtvovao građane Srebrenice i da je sve činio da se muslimanske enklave Srebrenica, Goražde i Žepa zamene za predgrađa Sarajeva: Vogošću, Ilijaš i Hadžiće. Jednom prilikom prof. Filipović je razgovarao i sa Slobodanom Miloševićem, tada predsednikom Srbije i evo njegove izjave u vezi tog razgovora: - Razgovarali smo  o razameni teritorije. Izetbegović mi ništa nije rekao, ali Milošević jeste. Milošević mi je rekao da je pitao Karadžića zašto mu trebaju Srebrenica i Žepa kada tamo gotovo da nema Srba? Rekao mi je da mu je Karadžić odgovorio da želi da ima kompaktnu teritoriju uz Drinu i da će zato dati Hadžiće, Ilijaš i Vogošću. Ovakva razmena teritorija omogućila bi muslimanima Sarajeva veću slobodu i veze sa drugim muslimanskim oblastima. Ali general Halilović je bio protiv zamejne tri sarajevska predgrađa za tri muslimanske enklave!

Profesor Filipović je bio uveren da Orićevi vojnici nisu branili Srebrenicu jer je po njemu postojao dogovor između srpskog i muslimanskog rukovodstva u Bosni jer je posle pada Srebrenice izjavio: - Znalo se da muslimani neće braniti Srebrenicu i da će Srbima biti dopušteno da uđu u ovaj grad. Na pitanje ko je doneo takvu odluku, prof. Filipović je od govorio: - Odluku doneo Alija Izetbegović. Glavnokomanduoući muslimanske bosanske vojske general Sefer Halilović je takodje bio prisutan kada je Izetbegović predlagao razmenu teritorije, pa tim povom izjavio: - Tada uspevamo odbraniti Srebrenicu u nemogćim uslovima, šaljemo municiju, uspevamo i nešto ljudi poslati unutar grada, naoružanje i tako smo odbranili Srebrenicu. Ja sam rekao na sastanku da mi možemo odbraniti Srebrenicu ali je Izetbegović to sa nevericom slušao u ono što sam ja pričao i bio je uporan u ovom nastojanju da se zamene Srebrenica, Žepa i Gorežde za delove oko Sarajeva. Halilović je u svojoj knjizi  Lukava strategija, koja je štampana u Sarajevu podičio time "što je oko 6.000 njegovih vojnika probilo srpske linije i tako je 28 divizija muslimanske armije mogla ponovo da se reorganizira.

Posle pada Srebrenice Sefer Halilović, koji je trenutno narodni poslenik, javno je govorio da je između Izetbegovića i Srba postojao dogovor po pitanju Srebrenice: - Ako pogledate gde su Srebrenčani nakon genocida naseljeni i na kojim prostorima, onda će te videti da je to apsolutno to. I to je jedino na osnovu čega se moglo zaključiti jer muslimani žive na prostorima koji su nuđeni za razmenu. Želja predsednika Izetbegovića se ispunila. Pre rata u Vogošći su živeli mahom Srbi, a danas 90 posto stanovništva čine muslimani koji su došli iz Srebrenice. Predsednik Izetbegović je sahranjen kao narodni heroj 2003 godine, ali u Srebrenici ljudi ga drugojačije pamte.

Hakija Maholjić uticajni komandir policije u Srebrenici, je pozvan na razgovor sa Izetbegovićem u hotelu Holidej in i delegacija iz Srebrenice je očekivala da će se razgovarati o mirovnom planu Oven-Stotenberg. Zbog značaja izjava će se preneti u celosti: - Mi smo došli helikopterom na aerodrom i iz helikoptera prebacio nas u transporter. On nas je dovezao s ove strane, pozadi. Uveli su nas u      prostoriju gore na spratu gde je bio veliki sto. Mi smo seli kao delegacija i bio je Izetbegović kao predsednik predsedništva BiH, znači to je bio sastanak sa predsednikom. Delegate je iznenadilo što ih je primio predsednik lično. Reći ću izvorno šta je rekao predsednik: - Dragi moji Srebreničani, kako ste? Dobro, kako ste vi predsedniče? NUDI MI KLINTO DA UĐU ČETNICI U SREBRENICU I POKOLJU HILJADA MUSLIMANA_, A TO ĆE IZAZVATI NAPADE NATO SNAGA NA SVE SRPSKE SNAGE U CELOJ BOSNI I HERCEGOVINI. ŠTA VI HISLITE O TOME? Ja sam skočio i rekao jesi li lud, ko će odrediti ko će ići na klanje. Ovo je ono što je on rekao i onda je počela rasprava. Da li je to njemu Klinton rekao, da li nije ja ne znam. Nakon naših izmenjenih nekoliko reči, gospodin Izetbegović je pi tao: - Da li prihvatate zamenu Srebrenice za Vogošću, jer ima i ta ponuda. Tada smo svi mi delegati rekli: - Predsedniče, ako ste nas zbog toga zvali nismo trebali ni doći_, jer mi nemamo mandat da menjamo teritorije, jer nam nije to dao narod. Tada je Izetbegović i okončao sastanak. Dok su još bili užasnuti predsednikovim predlogom, Hakiju i delegate iz Srebrenice predstavili su kao heroje. Posle toga uveli su nas na sednicu, bilo je to mučno i mi smo bili frapirani. Jel je to moguće da smo dati i da su nas dali, da će nas žrtvovati.

Pre odluke da muslimanska vojska napusti Srebrenicu Hakija Maholjić je telefonom razgovarao sa Izetbegovićem i kako je vođen taj razgovor vidi se iz njegove izjave: - Sa Alijom sam imao razgovor u pet sati ujutru, otvoren, da spašava žene, decu i starce a da nas vojno sposobne nek pobiju kad nećemo da se branimo. On je rekao da se držimo još dva sata, međutim nikada se više nije htio javiti. Ja sam u ovom ratu izgubio dva brata i oca koji hisu uzeli oružje. Ja jesam uzeo oružje. Plakali smo na taj dan kada je Srebrenica pala, videli smo izdaju, i od Izetbegdvića i od međunarodne zajednice.