Natrag

Povodi

Povodi

Stotrideseta godinjica srpsko-amerikih odnosa

 

Da nam Amerika oprosti to nas je razarala

 

Ako bi se samo gledalo na "vreme ljubavi" i "vreme mrnje" izmeu Amerike i Srbije, onda su 120 godina mnogo vie od desetak godina svaa i razaranja, gde je Srbija razarana jer je mnogo manja i mnogo slabija, a, kako sada stvari stoje Beograd se nada, i stremi ka tom cilju, da e Vaington da im oprosti to ih je razarao. Ipak je sve to duga pria koja moe da se svede na jednu injenicu, na jednu sutinsku razliku koja postoji izmeu Amerike i Srbije, a to je: Amerikanci su ekstremno pragmatini a Srbi su poprilino emocionalni. Vekovni srpsko-ameriki odnos analizira Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodinji novinar amerikog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

 

Jedan mladi poslanik Narodne skuptine Srbije je u februaru 1882. povodom Sporazuma o trgovini i plovidbi i Konzularnoj konvenciji izmeu Sjedinjenih Amerikih Drava i Kraljevine Srbije, rekao sledee: - Amerika je jedna silna drava i na kopnu i na moru, koja se moe meriti meu najvee i najsilnije drave. Moe se pretpostaviti, gospodo, da emo mi, ovako mala i slaba Srbija, moi mnogo dobiti i izvui od Amerike. Taj se mladi poslanik zvao Nikola Pai.

Ta dva dokumenta, bez debate i izmena, Senat SAD-a izglasao je 5. jula 1882. Oba su bili na snazi sve do 1992. godine. Judin Skajler prvi ameriki ambasador u Beogradu stupio je na dunost 10. novembra 1882. godine. Od tada je u glavnom gradu Srbije Amerika imala 42 ambasadora, dok su Srbija i Jugoslavija u Vaingtonu imali 30 predstavnika. Od te iste godine pa sve do Prvog svetskog rata Srbija je iskoristila "Sporazum o trgovini" i izvozila u Ameriku suve ljive u vrednosti od milion dolara godinje. To su bili, naravno, ondanji dolari. Trgovinu ljivama prekinuo je rat ali je Vaington 1917. odluio da Srbiji dodeli mesenu pomo od milion dolara.

Nakon Drugog svetskog rata Sjedinjene Drave su podravale reim Josipa Broza Tita koji je kroz mala vrata ugurao tadanju Jugoslaviju u NATO savez. U periodu od 20 godine, izmeu 1951. i 1971, toj je Jugoslaviji iz Amerike stigla ekonomska pomo od 1,56 milijardi dolara i uz to i oko 80 miliona vojne pomoi. Beograd su za vreme socijalistike Jugoslavije posetila dva amerika predsednika: Riard Nikson i Derald Ford. Ta viedecenijska ljubav trajala je sve do 1992. godine kada je Jugoslavija poela da se raspada. Srbija je ula u period loih odnosa sa Sjedinjenim Dravama, ak jako loih, a to je potrajalo skoro deset godina. Nakon "Buldoerske revolucije" 5. oktobra 2000. godine SAD su pet nedelja kasnije priznale Federalnu Republiku Jugoslaviju, ali ekonomski embargo nije odmah ukinut kao to je i pomo iz Vaingtona morala da saeka. Sjedinjene Drave su insistirale na ispunjavanje uslova u vezi sa Hakim tribunalom.

Ako bi se samo gledalo na "vreme ljubavi" i "vreme mrnje", onda su 120 godina mnogo vie od desetak godina svaa i razaranja, gde je Srbija razorena jer je mnogo manja i mnogo slabija, a kako sada stvari stoje Beograd se nada, i upire ka tom cilju, da e Vaington da im oprosti to ih je razarao. Ipak je sve to duga pria koja moe da se svede na jednu injenicu, na jednu sutinsku razliku koja postoji izmeu Amerike i Srbije, a to je: Amerikanci su ekstremno pragmatini a Srbi su poprilino emocionalni.

Nedavno su dvojica visokih srpskih politiara imali susrete sa isto tako visokim amerikim predstavnicima i ini se da su razgovori bili veoma pragmatini osim to su ta dvojica nakon susreta za srpsku javnost davali emocionalne izjave. Bili su to predsednik Toma Nikoli i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vui. Prvi se u Riju de aneiru sastao sa amerikom dravnom sekretarkom Hilari Klinton kojoj je, tokom 20 minuta razgovora, uspeo da porui da Srbija nee nikada priznati Kosovo. To je ona veoma dobro znala i bie da je poruka bila namenjena da se uje u Srbiji. Klintonka nije insistirala da SAD podravaju nezavisno Kosovo jer nije bilo nikakvog razloga da se to ponavlja nekome koji to ve dobro zna. Nikoli je u sutini traio ekonomsku pomo Vaingtona i to u vidu investicija. Takoe je podvukao da su i Severnom delu Kosova potrebna ekonomska ulaganja. Obe strane su se sloile da razgovori na relaciji Beograd-Pritina moraju da uu u novu fazu u kojoj bi pregovarake strane delegirale osobe na viem politikom nivou.

Medijski naslovi nakon to se lider Naprednjaka Aleksandar Vui vratio iz Amerike bili su u stilu - "Vui se mraan vraa iz SAD". Na konstataciju, po agenciji TANJUG, da posle susreta sa amerikim zvaninicima ne deluje mnogo optimistiki, Vui je odgovorio da "ne vidi razlog da se osmehuje". Dodao je jo, za ta su neki procenili da je deo njegovog patetinog izraavanja, da "Meni nita nije smeno i ne vidim veliki razlog da se osmehujem. Za nas je vano da uradimo sve to je u naoj moi za napredak Srbije". to se Kosova tie Vui je rekao da i po tom pitanju Srbiju eka teak put. Lider SNS je u Stejt departmentu vodio razgovore sa predstavnicima kancelarije za Evropu i evroazijska pitanja. Takoe je naveo da o ostalim susretima u Vaingtonu sa zvaninicima SAD za sada ne eli da govori. U svakom sluaju Vui je bio toliko zabrinut kao da su mu u Americi pruili dokaze da je umro Deda Mraz.

Jo jedan politiar Srbije, Ivica Dai, takoe hoe da razgovara sa Amerikancima, pa da ceo svet vidi da ga uvaavaju. Pre svoje posete Vaingtonu prolog februara, kao zamenik premijera i ministar unutranjih poslova, rekao je da e tu posetu iskoristiti da razgovara sa osobama iz Stejt departmenta i Kongresa. Tanjug je preneo njegovu izjavu: "Ve sam razgovarao sa kongresmenima Tarnerom i Rorebaherom i raduje me da smo imali visok nivo razumevanja i saglasnosti oko toga da je neophodno nai zajedniki imenitelj izmeu SAD i Srbije, odnosno srpskih interesa na Balkanu, i da su njihovi pogledi relativno slini mojim predlozima koje sam davao za reenje krize na Kosovu i Metohiji".

Ni od trenutka kada je Dai izneo Amerikancima svoje predloge o Kosovu, koji su navodno "slini amerikim stavovima", u Srbiji javnost i dalje ne zna o kakvim se predlozima radi. Jo manje kako bi ti predlozi mogli da budu slini amerikim stavovima koji insistiraju da je Kosovo nezavisna drava. Teko je dokuiti ta bi to moglo promeniti stav Amerike prema Kosovu, stav zbog koga je predvodila NATO napad na Srbiju. Vaington bi takoe hteo da se u Srbiji uspenije suzbija korupcija, organizovani kriminal, trgovina opojnim drogama i trgovina ljudima. Sa Amerikom takoe moe da se dogovara o jo veoj saradnji izmeu oruanih snaga, saradnji koja je ve na zavidnom nivou.

to se prosenih Amerikanaca tie, oni ne znaju mnogo o Srbiji osim ako nisu dovoljno obrazovani da itaju bolja tiva, kao lanke koji izlaze u dnevniku Njujork tajms. Taj je dnevnik 20. maja objavio lanak o izborima u Srbiju. Tekst je nosio naslov: Nacionalista pobedio za srpskog predsednika. U tom trenutku nisu imali novinara u Beogradu pa je tekst solidne duine poslat iz Pariza. Evo manjeg izvoda iz tog priloga isto zbog procene ta u ovom trenutku o Srbiji moe da proita dovoljno obrazovan Amerikanac:

"Tomislav Nikoli, nacionalista i bivi upravnik groblja, izabran je u nedelju za predsednika Srbije u iznenaujuoj pobedi koja izaziva sumnju u to da li e zemlja ostati na svom putu ka Evropskoj Uniji ili e se vie okrenuti istono ka Rusiji

G. Nikoli, bivi ultranacionalista, poslednjih je godina isticao naklonost Srbija za ulazak u Evropsku Uniju i traio blie odnose sa Sjedinjenim Dravama. Ali analitiari se pitaju da li e ovek koji je jednom rekao da bi radije video da Srbija postane ruska provincija nego lan evropskog bloka, nastaviti da gura Srbiju ka pro-evropskom putu. G. Nikoli je bio u vladi sa G. Miloeviem kada je NATO bombardovao Srbiju 1999. tokom rata na Kosovu

G. Nikoli je politiki survajver koji je pobedio tekoe u linom ivotu, ukljuujui i to to je video kako mu brat i majka gube ivote od udara struje u nesrei kada se zmaj njegovog brata zapleo na elektrine kablove i njegova majka pokuala da ga spase

Prijatelji g. Nikolia kau da mu je najdraa zabava da slua Roling Stonse i pee domau srpsku rakiju"

Inae, u arhivi Njujork tajmsa, koji je poeo sa izlaenjem 1851. godine, mogu da se pronau lanci jo od 1915. kada su te novine izvetavale o epidemiji tifusa u Srbiji. U jednom lanku od 4. septembra 1921. prikazuje se knjiga Dr. L. Markovia Srbija i Evropa, 1911-1920, izdata u Njujorku i Londonu, i u kojoj se zastupaju srpski stavovi i postupci pre i tokom Prvog svetskog rata. U tom prikazu citira se i jedan paragraf iz knjige koji govori o ponaanju Bugarske tokom rata: - Otimanje i masakr bio je njihov nain voenja rata, ba kao to su i dvolinost, laljivost i prevara bili njihova politika pomagala i sredstva vladanja. Bugari nikada nisu bili iskreni, osim kada su govorili lai, i Saveznici su bili u pravu da primene veliku opreznost u sluaju moguih "promena" miljenja.

Njujork tajms je u svoje vreme objavljivao, kao to svi ve znamo, autorske tekstove komunistikog disidenta Milovana ilasa; objavljivao je, a najvie tokom ratova u bivoj Jugoslaviji i za vreme NATO bombardovanja, Aleksandra ilasa, a sada ponekad objavi i tekst Natae Kandi. Jedan takav tekst pod naslovom Srpska sramota objavljen je 3. juna prole godine, nakon to je uhapen Ratko Mladi. U tom lanku Nataa Kandi kae da prvo nije mogla da veruje da je Mladi uhapen. Da je ostala bez daha, da joj je konano laknulo Potom kae da se okirala kada je ula govor tadanjeg predsednika Tadia koji je istakao da se hapenjem Mladia zavrilo "mrano poglavlje" u srpskoj istoriji. Kandi je u tom lanku bila ljuta i razoarana jer Tadi nije pomenuo ni mnoge druge ratne zloine, ni zloince, ni rtve U daljem tekstu stoji da su regionu neizostavno potrebne potene debate o sopstvenoj prolosti.

Od velike je vanosti ta kau ameriki mediji jer oni svojim pisanjima i video zapisima vre pritisak na vladu a ne obrnuto. Kad god Vaington pokua da pritisne tampu to zavri pred Sudom i kao po pravilu u korist medija. Mediji su bili ti koji su prevagnuli kada je donoena odluka da li da se bombarduje Jugoslavija. To ne znai da su mediji uvek u pravu i isto tako ne znai da vlast ne moe da ih "navue" na pogrene zakljuke, kao to je bio sluaj o oruju za masovno unitavanje u sluaju Iraka, ali ipak je prolo vreme kad su novine "montirale" ratove da bi poveale tira. Danas samo malo preuveliaju da bi "bilo napetije".

U Beogradu ne postoji ni jedno dopisnitvo amerikih novina, ali vie kompanija druge vrste operiu u Srbiji. Najznaajnija je bila, do nedavno, US Stil, a jo su tu Filip Moris internenel, Bol pekiding, Koka-kola, Pepsi i Majkrosoft. Sjedinjene Drave spadaju meu najvee strane investitore u Srbiji sa 1,6 milijardi dolara. Ugovori iz oblasti odbrane moda su najbolji deo saradnje izmeu dve zemlje i Srbija je na najboljem putu da povrati neto od stare slave jugoslovenske vojne industrije. Dananja vojna industrija u Srbiji raste godinjem stopom od 30 odsto i obezbeuje posao za oko 9.000 zaposlenih. Najvie se proizvode i izvoze mainske puke, automatske puke, pitolji i automatski i poluautomatske snajperske puke.

Takoe se proizvodi i izvozi municija i barut, gorivo za rakete, eksplozivi, lina vojna oprema kao to su pancir prsluci i druga zatitna oprema. Od nedavno jedno od aduta nae vojne industrije su i vojni kolski avioni tipa Lasta. Podaci pokazuju da je od 2007. godine naa vojna industrija izvezla u Irak robu vrednosti 300 miliona evra, u Sjedinjene Drave 90 miliona i Avganistan sa 30 miliona. Oigledno je da su ti ugovori postignuti uz presudnu pomo uticaja Sjedinjenih Drava i to bi trebalo imati na umu kada se mere odnosi izmeu Vaingtona i Beograda. Vojna industrija takoe prodaje svoje proizvode Belgiji (25 miliona), Bugarskoj (17 miliona), Italiji (16 miliona) i Kipru (15 miliona). Policije u Kamerunu, Indoneziji, Jordanu i Makedoniji koriste i srpske proizvode.

Srbiji ne bi bilo loe da ponovo pone da razmilja i o izvozu suvih ljiva. to je sigurno sigurno je.

 

 

 

 

Tuan kraj eline prie

 

irom sveta objavljena je vest da je Srbija kupila od US Stila elezaru u Smederevu za jedan ameriki dolar. Od kineske novinske agencije Ksinhua, preko CBS njuza do novina grada odakle je ameriki gigant elika Pitsburg Post-gazete. U naslovima je dominirala ta cifra od jednog dolara. U tekstovima je objanjeno sa vie detalja da je US Stil (US Steel) gubio novac zbog pada svetske cene elika i preskupe proizvodnje u Smederevu. Samo su mediji u Srbiji poklonili vie panje o stvarnoj kupovnoj ceni eliane. Jedne beogradske dnevne novine objavili su priu pod naslovom: Vlada platila elezaru 40 miliona i jedan dolar. Tvrdei da su imali pristup kupo-prodajnom ugovoru pokazali su da je srpska vlada preko tih 40 miliona htela utke da pree.

Meutim, uvek ima to "meutim" u srpskim medijima, ni te dnevne novine nisu dokazima opravdale da im je naslov u potpunosti taan. Naime, u ugovoru su date dve mogunosti plaanja i jedna od njih je da drava iskoristi raspoloivi novac sa rauna US Stila i otplati tih 40 miliona, ili da ga sama plati u roku od tri dana. Te dnevne novine priznaju da se ne zna koliko je novca u trenutku ugovora bilo na raunu amerike kompanije i da li je to to se nalazilo bilo dovoljno za isplatu duga. itaocu se ostavlja da nagaa. Svim graanima nije preostalo nita drugo ve da sklapa teorije konspiracija jer ni Vladi do sada nije palo na pamet da izae sa itavom priom.

S druge strane, kako su pisale te beogradske novine, obaveze prema vladi Srbije imala je i slovaka elezara u Koicama, sestra smederevskoj, koja je ugovorom obavezana da ostavi obrtna sredstva u iznosu od 110 miliona dolara. Ukoliko na srpskom raunu US Stila nema dovoljno novca, elezara u Koicama imala je rok od pet dana da plati razliku do 110 miliona. Inae, onih 40 miliona elezara Smederevo dugovala je ba toj elezari Koice. Verovatno da to nije tako komplikovano u samom ugovoru, ali su do graanstva stigle nepotpune i mutne verzije itave akcije. Na kraju je ostalo pitanje da li su tih 40 miliona dug baziran na fiktivnim fakturama ili je to bio normalan proces rada. Jo jedna misterija koja lebdi nad zemljom Srbijom.

Ono to nije tajna je da elezara Smederevo ne moe da na dananjem tritu ostvari profit zbog toga to niti ima rude u zemlji, niti lomljenog metala, niti koksa Sve je to moralo da se uvozi a kotalo je toliko koliko se zaraivalo na izvozu samog elika. Smederevska elezara je bure bez dna i ne moe da pravi novac ukoliko ne radi punim kapacitetom i ima zagarantovane kupce. To nije bio sluaj ni sa amerikom kompanijom koja je odluila da presee gubitke i digne ruke od svega.

Ostaje pitanje ta e biti sa 5.400 zaposlenih i jo nekih najmanje 10.000 koji su radili "oko" elezare. Ona je jeftinija kad ne radi pa makar se zaposlenima redovno isplauju plate i doprinosi da bi sedeli kod svojih kua.

 

 

 

Objavljeno u Njujork tajmsu 5. novembra 1918.

 

Povratak Srbije

 

Na dan poniavajue predaje "Velike sile" iji je brutalni i nemilosrdni napad na Srbiju strmoglavio svet u rat, Srpska Vojska vratila se u Beograd. Sa ovim povratkom u glavni grad ostvareno je osloboenje praktino itave teritorije kraljevstva, i ve milioni Srba i njihovih roaka izlaze iz ruevina Habzburke monarhije da bi se ujedinili sa dravom koja je nosila barjak nacionalnog pokreta ka slobodi.

Dvaput tokom prvih est meseci rata austrijske armije osvojile su Srbiju; drugi od tih napada ak je prisilio evakuaciju Beograda; ali se Srbija ipak, sama i bez iije pomoi, odbranila od oba ta napada. Sve dok nemaki generali i nemake trupe nisu uvrstile trei austrijski napad, sa Bugarskim udarcem od pozadi dok su srpske armije bili zauzete odbranom severa, nije pala mala kraljevina. U tom trenutku pad je izgledao konaan. Pre tri godine svaka stopa bila je u neprijateljskim rukama; ostaci vojske, preiveli iz stranog povlaenja preko planina, skupljeni su na Krfu, a Vlada je bila donekle nepoeljni gost kralja Konstantina. Gubici tokom tri rata i epidemija tifusa smanjila je populaciju; glad, pogubljenja i deportacije, koje su bile deo bugarske i maarske okupacije, redukovala ju je jo vie. Skoro polovina srpskog stanovnitva od jula meseca 1914. je mrtva. Bilo je neke istine u tvrenju bugarskog Premijera koji je rekao prolog leta da je Srbija prestala da postoji.

Ali Srbija je ivela u ostacima vojske sa mnogo razloga za revan, u nacionalnoj svesti da ne postoji nesrea koja bi ih satrla, i svesti pred svetom za pravedni cilj. Bila je to srpska Vojska koja je razbila bugarsku liniju u septembru i zapoela posao koji je u ovom trenutku zavren. Neobina emocija koja je izbila iz saoptenju Francuske ratne slube u potpunosti je opravdana:

- Ova armija (Prva srpska armija) uestvovala je u svim borbama marirajui bez zastajanja i bez odmora, uvek u kontaktu sa neprijateljem, koga je drala za vrat, esto veoma loe snabdevena, ali ne priznajui ni umor ni glad. Stalno je gurala napred voljom da osvoji po bilo koju cenu".

To je ono to je moglo da se oekuje od armije koji su nedavni uspesi ukljuivali Kumanovo i Bregalnicu, abac, Valjevo, Manastir i Kajmakalan. Iza srpskog naroda lei duga i turobna istorija ugnjetavanja, ratova i odlaganih nadanja; ali duh koji ih je nosio do pobede, duh koji bi mogao da se oslanja na najavi novog, ujedinjenog kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca koje bi dalo Junim Slovenima mogunost da ive svoj sopstveni nesputani ivot.

 

 

 

 

Gde ima dima ima i Filip Morisa

 

Sredinom februara meseca, nakon glasina da odlazi iz Srbije, Filip Moris je demantovao te vesti. Jelena Pavlovi, direktorka korporativnih poslova Filip Morisa (Philip Morris) rekla je da ta kompanija ima investiciju od vie od 900 miliona dolara i da je zbog toga direktno zainteresovana za budunost srpske ekonomije.

Srbi dosta pue. Prema nekim istraivanjima na jugu Srbije proseni pua popui 63 cigarete dnevno. Jug Srbije plus okruenje, recimo do prostora sa 15 miliona stanovnika, popui vie cigareta nego cela Francuska. Ne samo da FM ne ide iz ovog dela sveta ve je i doao zbog toga to je u Americi ogroman pritisak na puae i duvanske kompanije te su one odluile jo pre skoro dve decenije da idu "trbuhom za kruhom" ukljuujui i do same Kine. Amerika duvanska industrija preorientisala se na globalnog puaa, onog kome jo nije utuvljeno u glavu da je puenje tetno.

Filip Moris je i za vreme sankcija bio zadovoljan svojom prodajom u Srbiji jer je raunao da ako nekih od 20 do 30 odsto Marlbora koji se proda je njihov original, to im ve donosi profit. U to vreme njihova fabrika u Bugarskoj takoe je snabdevala verc-proizvoae papirom, celofanom za kutiju i izvesnom koliinom Virdinija duvana, tek dovoljnom da se oseti "kaubojski mek".

Dok god se u ovim prostorima dovoljno dimi FM nema razloga da ide bilo gde drugde.

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane