Natrag

Nema่ka

Nemaka

Hiljadugodišnja orijentacija politike elite u Berlinu je -  Stari kontinent

 

Ekonomski džin - evropski lider

 

Posle hiljadugodišnje tradicije zanimanja za evropsku politiku Nemaka ima dovoljno iskustva, ali i kapaciteta da postane evropski voa. Vlada u Berlinu to ne gura agresivno, ali je ovo razmišljanje uoljivo u potezima koju vuku nemaki politiari još od pada Berlinskog zida.Vlasti u ostalim evropskim zemljama bi ovo trebalo da uvide i da pokušaju da interese svojih zemalja usaglase sa nemakim interesima.Od Karla Velikog do Angele Merkel veina nemakih vladara je sebe videla kao lidera Evrope, samo što su se promenile metode kojima se demonstrira to liderstvo. Nekada su to bili ratovi, danas je oružje - ekonomija

 

Fridrih Emke

dopisnik iz Frankfurta

 

Nemaka nacija ve više od hiljadu godina predstavlja okosnicu Evrope, jedan od najvažnijih stubova na kome poiva Stari kontinent. Te konstatacije nije svestan prosean Nemac, ali jeste svaki nemaki politiar.

Posle milenijumskog iskustva da je supersila okružena drugim silama, Nemaka je nauila i kako da balansira izmeu razliitih stranih interesa. Upravo u ovo vreme je uoljivo novo buenje starih antagonizama izmeu Istoka i Zapada. Nemaka je, kao i uvek, u centru. Vlada u Berlinu je svesna da vojno i politiki pripada zapadnim savezima, ali da su njeni privredni interesi itekako zavisni od Istoka. Zato treba odati priznanje kabinetu Angele Merkel na taktinosti kojom je nastupala kako prema svojim zapadnim saveznicima, tako isto i prema istonim prijateljima, na prvom mestu Rusiji.

 

Lokalno plemstvo

 

Od kako je Karlo Veliki, kralj germanskog plemenskog saveza pod imenom Franci, na Boži 800. u Rimu dobio krunu i titulu Rimskog imperatora, pa do danas, Nemaka predstavlja nezaobilazni faktor evropskog zajedništva. Karlovo krunisanje za rimskog cara nije bilo nimalo sluajno, jer je ta titula tradicionalno podrazumevala vlast nad celokupnom Evropom. Posle njegove smrti ovu titulu još vek i po nasleuju nose njegovi potomci koji su u ponovo podeljenom carstvu vladali italijanskim krajevima. Od Otoa I Velikog carsko znamenje ponovo dolazi u ruke franakih vladara, budui da se oblast današnje Nemake, gde je Oto I vladao, tada zvala Istona Franaka.

Francuska, zapadni deo nekadašnjeg prostranog carstva Karla Velikog, bila je veiti rival svog istonog brata i taj je antagonizam na kraju i doveo do nestanka Svetog rimskog carstva nemake nacije 1806. koje je sahranio jedan francuski car - Napoleon I Bonaparta.

Nemaka srednjevekovna razjedinjenost je varljivi prikaz kojim decenijama profesori plaše nove nemake naraštaje. Sveto rimsko carstvo se zaista sastojalo od desetina feudalnih državica, ali nije bilo ništa više razjedinjeno nego bilo koja druga evropska država u srednjem veku. Ono što jeste tano,  to je da su u vremenu  stvaranja snažnih država na Starom kontinentu nemaki vladari ostali neaktivni.

Dok su Francuska, Engleska, Rusija, Španija, Švedska i ostale evropske države uspevale da se centralizuju, dotle je nemako carstvo ostalo da poiva na komplikovanom balansu snaga lokalnog plemstva i centralne, carske vlasti.

Od poetka su nemaki kraljevi (koje je papa krunisao za careve Svetog rimskog carstva) birani po drevnom obiaju poreklom još iz paganskih vremena i plemenske demokratije. Elektori ili izborni kneževi, iji je broj varirao, predstavljali su celokupni narod i imali su pravo da slobodno biraju kralja kome bi kasnije bili najvažniji savetnici.

Ovo nikako nije bila demokratska institucija, jer su sami elektori bili apsolutistiki vladari na svojim feudima, ali to nije bilo ni izvor stalne nestabilnosti, kako se esto smatra. Kroz vekove su nemaki kraljevi, kao i samo plemstvo nauili da žive u ovakvom sistemu.

Sama injenica da je papa mogao, ali nije i morao, nemakog kralja da kruniše za rimskog cara, dovela je do toga da nemaki kraljevi svoju politiku usklauju sa interesima Svete stolice. Univerzalistike pretenzije katolike crkve dovele su do toga da i nemaki kraljevi, odnosno imperatori Svetog rimskog carstva nemake nacije, ponu da razmišljaju na slian, globalistiki nain. Na kraju krajeva, oni su sebe smatrali legitimnim i od pada Carigrada pod tursku vlast i jedinim naslednicima sveevropskih careva antikog Rima.

  

Lider Evrope

 

Posle užasnog Drugog svetskog rata Nemaka je bila potpuno razorena i podeljena zemlja. Sile pobednice su Hitlerov rajh podelili na etiri okupaciona sektora od kojih su nastale dve nemake države - Zapadna i Istona Nemaka (zvanino: Savezna Republika Nemaka i Nemaka Demokratska Republika). Moglo bi da se pomisli kako su posle sloma Treeg rajha Nemci izgubili volju da vode globalistiku politiku, ali to se nije desilo.

Nemaki posleratni lideri, bar oni na Zapadu, bili su najglasniji u zalaganjima da se sruše evropske unutrašnje granice i da se ceo kontinent ujedini. Zajedno sa svojim kolegama u Francuskoj i Italiji oni su u ujedinjenoj Evropi videli garanta venog mira. Više od šest decenija od završetka najkrvavijeg rata u istoriji oveanstva Evropa je ujedinjena, a u njenom centru stoji ujedinjena Nemaka.Od Karla Velikog do Angele Merkel veina nemakih vladara je sebe videla kao lidera Evrope, samo što su se promenile metode kojima se demonstrira to liderstvo. Nekada su to bili ratovi, danas je oružje - ekonomija.

I Angela Merkel i ceo nemaki politiki  establišment izuzetno su svesni ne samo znaaja koji Nemaka ima za Evropu, ve i znaaja ujedinjene Evrope za Nemaku. Padom granica i unutrašnjih carina mona nemaka privreda je dobila novi zamajac i ova zemlja je skoro neozleena prošla kroz aktuelnu ekonomsku krizu.

Na nedavnom samitu evropskih lidera nije prošla nemaka ideja o uvoenju nadnacionalnih komesara koji bi kontrolisali fiskalnu disciplinu prezaduženih zemalja, na prvom mestu Grke. Sa druge strane, uvodi se mehanizam koji bi omoguio brze intervencije kada neka od zemalja lanica upadne u ekonomsku krizu, a koji predvia rigoroznu kontrolu javne potrošnje.

 

Spoljnopoliti่ki kurs

 

U suštini, Nemaka kao i svaka velika sila imperijalne tradicije i naina razmišljanja, ne menja generalni kurs u spoljnoj politici sa promenama vlade ili samog ministra spoljnih poslova. Još se Kancelar ujedinitelj, Helmut Kol, vratio Bizmarkovim idejama rusko-nemakog savezništva, istina manje na politikom ili vojnom planu, a više na ekonomskom. Dve decenije od pada Berlinskog zida ništa se nije promenilo kada je u pitanju nemaki spoljnopolitiki kurs.

Intenzivni dijalog Berlina i istonih prestonica, ne samo Moskve, jedan je od najvažnijih oslonaca sveukupne politike Evropske Unije. Nemaka vlada je toga svesna, kao i svoje istorijske odgovornosti za sva zla koja su njeni prethodnici naneli tim narodima. Zar nije pre pola decenije poljsko rukovodstvo javno govorilo kako bi Poljska, da nije bilo nacistikog masakra u Drugom svetskom ratu, danas imala 60 miliona stanovnika i tražilo shodno tome da u Evropskoj parlamentarnoj skupštini ova zemlja ima isti broj poslanika kao i Francuska, Britanija ili Italija?

To što je vlada Angele Merkel uzdrmana na unutarpolitikom planu i što se govori o mogunosti vanrednih parlamentarnih izbora pošto je Ustavni sud neustavnim proglasio njen izborni zakon, ne znai da e Berlin da menja spoljnopolitiki kurs. Saradnja sa Istokom je imperativ nemake privrede, jer su tržišta EU i SAD zasiena i u recesiji, dok su ona Rusije i Kine u usponu.

Ni u prošlosti Nemaka nije pokazivala tendenciju da evropsku politiku zanemari zbog unutrašnjih problema. Jednostavno, hiljadugodišnja orijentacija ka Evropi usadila se duboko u mentalitet nemake politike elite. Jedino što bi neka druga vlast umesto trenutne vladajue koalicije mogla da izmeni pojedine detalje nemake spoljne i evropske politike, a nikako da napravi nagli zaokret kursa koji je postavljen još pre pada Berlinskog zida.

Zato bi svaka evropska vlada pametno uradila ako sagleda dugorone nemake spoljnopolitike ciljeve i pokuša da se, u skladu sa objektivnom snagom zemlje na ijem je elu, uklopi u te planove. Posebno je za Nemaku znaajno ouvanje ne samo politikog i ekonomskog jedinstva Evropske unije, ve i jaanje fiskalnog jedinstva kojim bi se uskladila javna davanja i poreske stope. Takoe je sigurno da Berlin nee bez bobe odustati od zajednike evropske valute, makar se evro-zona svela na samo nekoliko zemalja, ali onih sa stabilnom ekonomijom.

Jedna oblast od izuzetnog nemakog interesa je i Balkan i tu treba oekivati veu aktivnost Berlina u najbližoj budunosti. Upravo na Balkanu se pokazuje da moderna Nemaka i Rusija sebe više ne vide kao neprijatelje, ve kao saveznike i saradnike. Niti Berlin želi u Jugoistonoj Evropi da ugrozi ruske interese, niti je Moskva voljna da tu ugrozi nemake interese. Oni koji igraju na kartu nepostojeeg rusko-nemakog antagonizma oigledno da ne razumeju modernu politiku.

 

 

 

Saradnja sa Istokom je imperativ nemake privrede, jer su tržišta EU i SAD zasiena i u recesiji, dok su ona Rusije i Kine u usponu.

 

 

podeli ovaj ่lanak:

Natrag
Na vrh strane