Francuska

Socijalisti u jeku godišnjih odmora sprovode bolne socijalne i fiskalne reforme

 

Narodu iza leđa

 

Za svaku vladu, pogotovo za novu ekipu francuskih socijalista, letnji odmor je idealno doba za sve brzopotezne zakonske promene, bolne socijalne i fiskalne reforme, masovno otpuštanje radnika, povećanje poreza srednjem staležu, kao i poskupljenje raznih novčanih kazni. Osveta nad sopstvenim narodom je letnja razonoda novoizabranih, tvrdi opozicija, isti oni političari koji su apsolutno identično radili dok su imali vlast

 

Mile Urošević

dopisnik iz Pariza

 

 

Narod je nerešiv problem svake vlade. Sa druge strane ta neposlušna raja smatra da su političari i bankari postali problem čovečanstva broj jedan. Da ih nije sve bi se rešilo mnogo  lakše. Ali pošto su zapravo oni uzeli vlast nad čitavom planetom, sistem finansijsko političke vladavine  je postao univerzalno pravilo.  Svi vladari sveta su postali sluge kapitala i obične marionete koje radije bacaju u bedu svoj narod nego da se zamere bogatima.

 

Vlast je vlast

 

Socijalistička partija Francuske, koja je ugrabila vlast na račun svetske krize, je u isto vreme i jedina levičarska vlast  u celoj  Evropskoj uniji. Narod koji ih je izglasao tek kolko da promeni, sada vidi kakvu je grešku napravio. Mada najgore tek treba da dođe u septembru. Pajac, kako neki nazivaju predsednika Olanda  koji je izabran na mesto bivšeg pajaca Sarkozija, nije održao ni jedno svoje predizborno obećanje. Mediji, saučesnici u stezanju kaiša, kao da nemaju zabeležene snimke svih tih nedavnih obećanja već po vasceli dan emituju samo ono što ide u skladu udvaranja novom gazdi. 

Izabrani deputati i namešteni ministri proveli su ceo prethodni mesec u brisanju starih zakona i izmišljanju novih  koji treba da obezbede soc-partiji, ako ne večnost ono bar dugotrajnost na vlasti. Kako drugačije okarakterisati brzopletu užurbanost vlade da baš za vreme odsutnosti građana u sred doba godišnjih odmora oni proturaju svoje sulude ideje i pod zakonskim plaštom sprovode novu pljačku plebsa.

Obzirom na ono što se dešava u Grčkoj ili Španiji, francuski političari moraju da odrade svoju rabotu restrikcija vrlo tajno, narodu iza leđa.  Svako ko poznaje istoriju slobodoljubivog i neustrašivog francuskog naroda, sada je u čudu. Prosečna veličina modernog građana sada ne prelazi dimenzije manjeg "makovog zrna". Svi se brane da je pametnije ćutati i vreme nije za busanje u prsa i pljuvanje po vladi, pogotovo ovoj  koju su izabrali pre samo desetak sedmica.  Heroji su nestali ostala je rulja preplašenih ljudi koji su kao najveću mudrost sveta smislili da je bolje "vrabac u ruci nego golub na grani". Čuvaju i ovo malo preostalih privilegija da im silnici na vlasti ne bi  uzeli sve, a još možda ih i zatvorili. Ništa lakše nego zaraditi robiju u zemlji koja sebe naziva zemljom slobode. Zatvori su ovde do te mere prepuni da čak 80.000 osuđenih nema gde da se smesti nego su na uslovnoj slobodi dok se ne izgrade nove tamnice ili oslobodi koje mesto u starim apsanama.

Vlast je vlast i mora da se poštuje. A Francuzi su je poštovali čak i u vreme drugog svetskog rata kada su im zvaničnici sarađivali sa fašistima. Danas se svaki čas izvinjavaju Jevrejima za izdaju i zločine, izvinjavaju se za kolonijalnu prošlost i u isto vreme  sve više popuštaju pred islamistima i ostalim strancima sa sve četiri strane sveta. Ovi su opet sa svoje strane osetili mekano pa svaki dan traže sve više privilegija, sve više džamija i socijalne pomoći. Obični Francuzi se plaše da se nikome ne zamere  i da ih ne optuže za rasizam pa ćute pred nepoznatim facama. Ali kad se otvore gotovo svi ponavljaju isto. Ovo je prevršilo svaku meru. Evropa je velika prevara. A vlast ima svoje zakone, koje doduše menja kako joj odgovara i kad zatreba. Ona ima svoju policiju koja je tu da zakone sprovodi u krivična dela. Kažnjava sve osim onoga  što bi trebalo stvarno kažnjavati. Po predgrađima punim islamista policija gotovo da  više i ne zalazi ali zato ni jedno loše parkiranje ne može da im umakne, ni jedno prekoračenje brzine ni prolaz kroz crveno svetlo ne ostaje nekažnjeno za primer.

To je ono od čega jedni žive, dok se drugima skidaju poeni. Kao da nema na svetu većeg problema od nediscipline u saobraćaju. Po onome što pišu mediji, islamisti su samo šaka aktivista, maksimum desetak muslimana dok su milioni ostalih primerna raja bez problema i oni imaju podršku vlade i svih ne vladinih organizacija.  Ovakav stav  može nekome izgledati nelogičan ali to je jedino što može da obezbedi civilni mir u zemlji koja ima desetak miliona stranaca na svojoj teritoriji. Ali ne budimo naivni, jer svi znaju zašto se država ponižava samo nikom se ne isplati da to javno iznese. Ko samo malo digne glavu i primeti da postoji neka razlika između pravih i novopečenih Francuza odma mu preti finansijska giljotina. Kontrola, kazne, apsana ili gubitak posla. Zavisi gde i kako je ispoljio svoju netrpeljivost prema novom sistemu bratstva i jedinstva na silu. Fancuzi su lukavi i prave se kao da ništa ne vide i nikoga ne čuju i jedino tako su srećni.  Živi skriven,  budi srećan, kaže njihova čuvena poslovica. Jedino pitanje koje se postavlja tu i tamo je: dokle ovakva nelogična situacija može  traje. Zapuši uši, zažmuri  i nema više ni jednog problema.

 

Kad se mondijalisti prodaju za socijaliste

 

Svi u svetu znaju da je Francuska zemlja sa velikim rasnim problemima u kojoj je za nacionalističku varijantu Le Pena  glasalo skoro petina stanovništva. Ako je tako, kako onda objasniti podatak da u takvu netolerantnu sredinu u potpunoj legalnosti svake godine uđe bar 200.000 stranaca i svi dobiju legalne papire za boravak, socijalnu pomoć ili posao, koga nema dovoljno ni za prave Francuze. Ovakva najezda bede iz celog sveta a pogotovo iz bivših arapskih i crnačkih kolonija prouzrokuje ne  samo socijalnu napetost i rasizam već i najobičniji stambeni problem. Kao primer nelogičnosti vlade lideri opozicije navode način na koji socijalisti rešavaju ovaj specifičan problem.

Oni jednostavno narede svakoj opštini da 20 odsto stambenog prostora mora da se obezbedi  za ovakvu populaciju  ili opština treba da plati podeblju globu.  Nasilno mešanje različitih civilizacija je manje jedno rešenje za stambeni problem nego što je izgovor za organizovano mešanje raznih rasa i religija u jedan melting pot naroda  na američki način.  Mešanje je imperativ i to ne samo u francuskoj već je to zvanična evropska politika za sve sadašnje i buduće članice. Sve zemlje Evrope moraju da veštački spreče homogenost svog stanovništva i da se pomešaju sa drugim emigracijom sveta po ugledu na SAD, Australiju, Novi Zeland pa čak i samu Englesku. Ovo je nedavno izjavio čuveni majstor Trilaterale  Sutherland. Ovaj uticajni čovek mondijalista je  inače predsednik svetskog foruma za migraciju i razvoj pri Ujedinjenim nacijama. U isto vreme je Predsednik European Policy Centra, a radio je i za Goldman Sachs International, za British Petroleum. On je takođe važan član grupe Bilderberg. Do skora je bio i direktor Royal Bank of Scotland  a u misterioznoj organizaciji Transatlantic Policy Network, zadužen je za  lobiranje ulaska Amerike u Evropsku uniju i obrnuto.

Nije više nikakva tajna da se za koju godinu sprema nova unija evropskog i američkog tržišta u jednu evro-atlansku organizaciju koja bi apsolutno dominirala svetskom ekonomijom i eliminisala kinesko-indijsku konkurenciju. U isto vreme ona bi ukinula i ovo malo nezavisnosti koju ima Evropa. Projekat T P N-a  guraju organizacije kao što su: Think tanks , Aspen Institute, Euro-American Business Council, Council on Foreign Relations, German Marshall Fund i čuveni Brookings Institution. Finansije dolaze od raznih multinacionalnih firmi kao što su : Boeing, Ford, Michelin, IBM, Microsoft, Daimler Chrysler, Pechiney, Michelin, Siemens, BASF, Deutsche Bank, Bertelsmann.

Kad se bratska srca slože ovaj plan bi mogao da se ostvari do te godine. Na drugoj strani nemica Merkela potvrđuje trend i otvoreno poziva strance da dođu u Nemačku i pomognu u borbi protiv bele kuge. Treba nam bar 200.000 radnika godišnje da bi dojče fabrike radile punom parom, pa sad razumite nešto. Dok jedni kukakaju na invaziju stranaca i zaveru o zameni stanovništva, drugi ih lično i zvanično pozivaju u goste i obećavaju radno mesto. I to nije sve. Od kada su na vlasti socijalisti Fransoa Olanda kao da se rugaju Francuzima koji se protive ovakvoj invaziji bede na zemlju koja upada u krizu. Ne samo da nemaju nameru da zaustave priliv bede i prekinu ovu zamenu stanovništva već zabranjuju sopstvenoj policiji da kontroliše i kažnjava strance koji su bespravno ušli u državu. Zato slobodno dođite svi vi koji nemate posla ni uslova za život. Navali narode, Nemačka zove, Evropa ne sme da se brani, a Francuska je sebi zakonom zabranila da vas kontroliše. Po novom zakonu naprednih i mondijalistički orijentisanih socijalista  u zemlji slobode policija ne sme da hapsi niti pritvara bilo koga zbog nelegalnog boravka na crno. To je taj najnoviji novi zakon koji  treba da sačuva  socijalni mir u zemlji i pogotovo fotelje svojih glavešina.

U isto vreme zakonom je ukinut zakon o pritvaranju maloletnika koji sada mogu da haraju gradom svetlosti bez ikakvog straha. Da nasilno kidaju lančiće gospođama po bulevarima i otimaju mobilne telefone po hodnicima metroa. Ovo je velika moda u celoj, a od kada je poskupelo zlato.

I tako dok svet lagano tone u veliku predratnu krizu, dok milioni ljudi ostaju na ulici, bez posla i bez nade, francuski socijalisti se brinu o drugoj vrsti ljudskog dostojanstva i uglavnom se posvećuju novim pravima za  pedere i lezbejke. Šta može biti važnije na ovom svetu i u ovom trenutku od gorućeg pitanja prava na venčanje homoseksualaca i usvajanje male dečice od strane mnogobrojnih lezbejki. Ima li važnije manifestacije od gej parade ponosa. Jedino što je otprilike isto toliko hitno u programu nove vlade je pojačana borba za legalno ubijanje starih i bolesnih osoba poznato kao eutenazija.

To su ti svetli ideali nove vlade koja je svojim genijalnim idejama uspela da za samo par meseci okrene narod protiv sebe. Strah vlade od pobune je toliko veliki da se i medije uglavnom  bave veoma niskim i bednim stvarima.