Natrag

Razaranje

Razaranje

ekajui smenu budua (biva) direktorka Narodnog Muzeja odrala lekciju buduem ministru kulture

 

Prokletstvo depoa

Zbog ega je Cvjetianin dr Tatjana krenula u protivofanzivu preko Politike. Za kakav se to "kontinuitet" u rekonstrukciji Narodnog Muzeja zaloila v.d. direktorka. ta je zapravo uraeno od zatvaranja muzeja 2003. godine. Ko je sklopio tetan ugovor sa kumom svog mua. Kome je bilo u interesu da se narui megalomanski projekat rekonstrukcije. Ko je od funkcionera utog preduzea koristei smrt Zorana inia eleo da sebi sagradi spomenik za ivota. Zato rekonstrukciju Narodnog muzeja treba zatititi kao nematerijalnu batinu. Zbog kojih propisa e rekonstrukcija trajati najmanje do 2032. godine. Koje je najnovije kadrovsko pojaanje Narodnog muzeja

 

Stanislav ivkov

 

Jedna od najivopisnijih kulturolokih trakavica koje poslednjih godina zabavljaju iru javnost sigurno je sluaj doivotne obnove palate Uprave fondova u kojoj se na alost nalazi Narodni Muzej ija je v.d. direktorka na jo veu alost izvesna Cvjetianin dr Tatjana koja je izgleda postala neka vrsta zatitnog znaka za tetoinstvo, umiljenost i nedodirljivost. O tome da dr Cvjetianin oito uiva neiju vrlo visoku zatitu, najbolje govori injenica da je ova bizarna persona, koja pod hitno treba da bude smenjena i krivino gonjena za sklapanje tetnog ugovora i krenje drugih zakona, sada je krenula u protivofanzivu i to dranjem lekcija i instruktae jo neimenovanom ministru kulture preko dnevnog lista Politika.

Prema dobro upuenim izvorima ova kampanja je ispala sasvim sluajno kao odgovor redakcije kulture Politike na pisanje konkurentskih Veernjih novosti o moguoj saradnji ostataka Narodnog muzeja sa parikim Luvrom te je u Politici objavljen hibridni lanak kojim je zbog velike itanosti tamonje kulturne rubrike trebalo po svaku cenu ukazati javnosti na nezamenljivost i kapitalne zasluge Cvjetianin dr Tatjane, za ta je, pak, prema drugi izvorima urgirala lino penzionerka i siva eminencija srpske muzeologije Irina Suboti koja je lino svojedobno dobrano zakuvala srpsku muzeoloku kau od koje je danas ostao samo pravi talog olien upravo u imenu i delu Cvjetianin dr Tatjane.

Napad najbolja odbrana

Ipak struna javnost je odmah proitala itavu zamisao te je od svega na kraju ostao samo jo jedan neuspeni pokuaj neometanog plasiranja nebuloza Cvjetianinove i jo neuspeniji pokuaj doslovnog pretvaranja loeg, umiljenog i nesposobnog rukovodioca i tetoine u naivnu francusku sobaricu koja je neuspeno primenjujui strategiju "napad je najbolja odbrana" naprasno reila da dri lekcije jo neimenovanom ministru kulture! I pored dobro poznatih afera i sluajeva, i pored strakanih para za izradu odbaenog projekta, i pored sklapanja tetnog ugovora, i pored totalnog kolapsa Narodnog Muzeja i muzeologije uopte, dr Cvjetianin se drznula da preko dnevnog lista Politika javno plasira svoje cenjeno miljenje na temu ta v.d. direktorka Narodnog muzeja Cvjetianin dr Tatjana oekuje da prvo uradi novi ministar ili ministarka kulture povodom Narodnog muzeja!

I naravno, sam odgovor je, poput svog autora totalno nesuvisao i kontradiktoran. Tako recimo dr Cvjetianin oekuje od novog ministra kulture kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog muzeja, utvrivanje prioriteta i pronalaenje prostora za preseljenje zbirki kako bi se radovi na rekonstrukciji nesmetano nastavili.

Ovde se odmah postavlja pitanje za kakav se to kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog Muzeja zapravo zalae dr Cvjetianin ako se zna da se na samoj zgradi do danas nije pomerila nijedna jedina cigla a da su jedino menjani drai za sapun u klozetima. Dodue, injenica je da postoji izvestan kontinuitet ali kontinuitet tetoinstva, nerada i ometanja normalnog rada na rekonstrukciji koji se zapravo najbolje ogleda u injenici da dr Cvjetianin jo uvek vri funkciju direktora a do danas niti jednom nije odgovarala za sva svoja nepoinstva! U nastavku se iznosi tvrdnja kako je veoma bitno da novi ministar kulture ima podrku vlade u ovom velikom i znaajnom poslu to zahteva poseban komentar jer su svi napori poslednja dva ministra kulture sistematski bili sabotirani od strane pomonice ministra kulture Duice ivkovi, inae strunjakinje za pletene arape koja je tokom svog tetoinskog delovanja kada god je mogla prema direktivi Cvjetianin dr Tatjane ometala sve ta su ministri Bradi i Markovi dali nalog da se zapravo uradi!

Brzopotezni projekta

Bez ikakvog srama, pravei se kao da je itava afera sa sklapanjem tetnog ugovora rezultat neijeg tueg delovanja, Cvjetianin dr Tatjana je mrtva hladna izjavila kako novi prostor gde bismo preselili zbirke mora da zadovolji uslove potrebne za uvanje umetnikih dela, ne moemo ih preseliti u gore uslove od ovih koje imamo. Nama bi kao depo bio potreban moderno opremljen prostor od 1.200 kvadrata. Treba biti neverovatno bezobrazan, umiljen i bahat i zaboraviti da je upravo Cvjetianin dr Tatjana lino, bez tendera sklopila tetni ugovor sa beogradskom firmom Kunstrans za petogodinji zakup magacina u panevakom ritu za svotu od 37.700 eura meseno plus pdv i to sa firmom iji je vlasnik izvesni ore Brankovi, inae kum Cvjetiankinog mua Aleksandra Kostia raunajui da e se to plaati nenamenskim troenjem novca namenjengo rekonstrukciji.

Naravno i ovde je u pitanju velika obmana ire javnosti jer je malo poznato da sadanji depoi Narodnog muzeja imaju idealnu mikroklimu i da je u ovom trenutku jedino potrebno revidirati elektroinstalaciju i nabaviti novu opremu! Postavlja se pitanje, ako je ve prostor stalne postavke muzeja van funkcije poslednjih 10 godina zato se svo to vreme nije iskoristilo za etapno sreivanje postojeeg prostora depoa uz privremeno izmetanje predmeta u privremene depoe na spratovima. Odgovor na ovo pitanje je vrlo prost i jasan: direktorka i njena velika muzejska loa naruili su i dobili megalomanski i neupotrebljiv preskup projekat kod dvorskog projektanta Demokratske stranke Milana Rakoevia po kome se najvei deo palate uprave fondova rui pa je samo zbog toga bilo potrebno potpuno isprazniti zgradu, a da bi se sve dobro uklopilo u brzopotezni giga-mega projekat ureenja hi-tech trga Republike sa nakaznom galerijom Zorana inia, podzemnim trgom i jo koje ime sklepanim po direktnoj narudbi tadanje beogradske kulturtregerke nekadanje drugarice Gorice Mojovi i njenog potrka gradskog arhitekte ora Bobia.

Iz izjava Cvjetianin dr Tatjane, proizilazi kao da se sve to nikada nije deavalo, te je ona, nevina poput francuske sobarice, mrtva hladna u nastavku izjavila kako je Problem smetaja zbirki je najpre bio planiran za posebno izgraeni depo u Krnjai, od kojeg se odustalo zbog skupe zakupnine (35.000 evra meseno) i sporne lokacije kako je to ocenilo Ministarstvo kulture na elu sa Nebojom Bradiem ime su se opet zamazale oi javnosti za koju se oito mnogi nadaju da ima kratko pamenje!

Podseanja radi, ko je sklopio nezakonit i tetan ugovor o zakupu nepostojeeg magacina bez tendera a na 5 godina? Ko se poodavno trebao useliti u isti taj magacin? Kome se ve dve godine rauna kirija na koju se obavezao ugovorom? Ko je koga tuio zbog neizvravanja preuzetih obaveza? Poto je Cvjetianin dr Tatjana oito postala ili namerno zaboravna ili stvarno dementna, podseamo da su glavni protagonisti svih ovih deavanja upravo Narodni Muzej, odnosno sadanja v.d. direktorka Cvjetianin dr Tatjana i firma Kunstrans iz Beograda! Malo li je gospoo?

Stranaki leinari

Podseanja radi pokojni premijer ini je ve za ivota oko sebe u samom utom preduzeu okupio pravu ekipu stranakih leinara koji su nakon njegove prerane i tragine smrti pokuali da kapitalizuju samu njegovu smrt i da pod izgovorom uvanja uspomene na njegov ivot i delo, zapravo sebi i stranakim pajtosima dobro napune depove nametajui konkurse, projekte i poslie stranako burazerski podobnim likovima! Tako je poetna ideja o rekonstrukciji Narodnog Muzeja zapoeta na inicijativu Zorana inia naprasno prerasla u megalomanski projekat rekonstrukcije Trga republike, a po urbanistikim zahtevima gradskog arhitekte ora Bobia naruen je projekat devastacije i ruenja palate Uprave fondova!

Kao glavni rezultat itave ove ujdurme u Muzeju se do danas ama ba nita nije radilo, grad Beograd se ve godinama bake sa posledicama Bobievih nebuloznih ideja a sam Bobi je nastavio sa svojim arhitektonsko urbanistikim tetoinstvom, odbaen je skandalozan, neupotrebljiv i preskup projekat Milana Rakoevia na iju razradu je strakano najmanje milion eura, na konkursu je izabran novi, jeftiniji projekat za koji se tek danas ispostavilo da uopte nije gotov niti se zna kada e biti, za koji se inae po beogradskim arhitektonskim krugovima moe uti da je takoe dobio prvu nagradu po direktivi, a jedini vidni rezlutati, nakon skoro 10 godina muljae su kako se ini doivotno v.d direktorovanje Cvjetianin dr Tatjane i pozamano skidanje kilograma Gorice Mojovi!

Poto je sada jako moderno uvanje nematerijalne batine, oito je da obnovu Narodnog muzeja treba zatititi kao nematerijalnu batinu Srbije jer je tako neto neponovljivo i jedinstveno na svetu! I zaista kada se retrospektivno pogleda itava hronologija ovog sluaja, ini se da se poslednjih godina vie ne zna ni ko pije ni ko plaa, odnosno zna se ko plaa a to su poreski obveznici Srbije koji godinama plaaju manekensko direktorovanje Cvjetianin dr Tatjane i vrlo uspeno uruavanje kako Narodnog muzeja, tako jo vie i same srpske muzeologije! Naime poetkom 2012 godine saznalo se da je tek tada, dakle dve godine nakon zavretka konkursa uraeno idejno reenje projekta rekonstrukcije, da bi kao prvi vidljiv znak da se neto pomaklo sa mrtve take u januaru nikle skele na glavnoj fasadi palate Uprave fondova sa kojih su narednih pola godine uzimani otisci plastike sa fasada to je inae moglo da se uradi sa korpe za dve nedelje jer su svi plastini ukrasi samo ponavljani du svih fasada.

Oito je da je, ija god bila, opstrukcija poetka rada na projektu veoma uspela, tako da pravi glavni projekat bez koga ne sme ni da se pomisli na poetak radova u muzeju kasni oko godinu dana. Najgore od svega je to to po svoj prilici oni koji su odgovorni za to i dalje planduju, putuju i u prilici su da to i dalje ine. Fasade su najmanje vane za muzej koji ne radi, tragedija je to muzej ne radi a takoe i muzejski strunjaci. Nisu vane line promocije direktora muzeja pomou kopija fresaka koje poklanjamo. Muzej e biti pokriven skelama spolja, fasade e brzo biti obnovljene ali da se ne dogodi kao u Pekoj patrijariji da unutar crkve i priprate, odnosno muzeja skele stoje 20 godina i da se za to vreme nita ne radi jer su problemi tobo bili nereivi!

Bez reenja

 

Naredni biser usledio je poslednjih dana kada je saopteno da je zavrava projekat ali da se to ne moe uraditi jer nije snimljena statika palate Uprave fondova a to se ne moe pak uraditi dok se ne isprazni zgrada koja se ne moe isprazniti dok se ne obezbedi depo za muzejske zbirke. Pitanje je samo da li se moda radi o nekakvom fatalnom prokletstvu depoa Narodnog muzeja jer kako koji ministar pokua da raspetlja taj galimatijas, naprasno bude rekonstruisana vlada, ili padne vlada pa budu vanredni izbori pa doe novi ministar da se bake sa Muzejem i Cvjetianin dr Tatjanom ispoetka, pa onda dou redovni izbori pa sve Jovo nanovo.

Upravo kao bolesnik koji se razbole pa pije jedne lekove od kojih se ponovno razboli pa pije druge lekove od kojih se opet razboli pa pije tree lekove i tako u krug. Sve u svemu , uskoro e biti mogue snimiti birokratotriler u 3.672 epizode sa Cvjetianin dr Tatjanom kao glavnom glumicom, a svim ministrima kao epizodistima to je na najgori mogui nain potvrdila sama Cvjetianin dr Tatjana koja je ostala kao trajna konstanta dok su svi mogui ministri kulture, Branislav Lei, Dragan Kojadinovi, Voja Brajovi, Neboja Bradi i Predrag Markovi samo pomono osoblje i potroni materijal u ovoj trakavici! Tako je ispalo da direktorka muzeja unapred daje upustva i svira muziku na koju bi novi, jo neimenovani ministar kulture trebao da igra, odnosno da realizuje programske zadatke koje mu postavlja direktno podreena direktorka narodnog muzeja.

Uglavnom, psi laju, ministri prolaze a direktorka Cvjetianin dr Tatjana i skele ostaju da u beskraj rekonstruiu Narodni Muzej! Samo kod nas je mogue da direktorka koja je zatvorila Muzej i sve uinila da on ne radi 10 godina, i koja je odavno trebala da podnese ostavku ili bude smenjena, mrtva hladna unapred daje uputstva i popuje novom neimenovanom ministru kulture reima da od novog ministra oekuje kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog Muzeja! Strava i uas!!! Podseanja radi, Narodni muzej zatvoren je od 2003. godine. Svojevremeno su kao prostor za deponovanje predmeta spominjani i nekadanji prostor Ce marketa u ika Ljubinoj ulici, kao i kasarna u Zemunu. Od svega toga nije bilo nita. Kao poslednji rok za iseljenje zbirki spominjao se april 2011. godine! Jedan od predloga bio je da se Muzej privremeno preseli u zgradu u Resavskoj ulici koju je dobio Muzej grada Beograda. U tom sluaju eksponate bi uvala vojska, a jedan deo zgrade bi mogao da se koristi kao izlobeni, to bi obradovalo brojne ljubitelje umetnosti, budui da je Muzej ve deceniju zatvoren.

Meutim, lanovi Upravnog odbora predloili su ministru da se pre nego to donese odluku konsultuje sa strunjacima iz Saobraajnog instituta CIP, koji su uradili snimak postojeeg stanja zgrade u Resavskoj, kako bi unapred odredili da li ima novca za adaptaciju. U meuvremenu su se obruio deo krova i fasade te zgrade i od svega naravno nije bilo nita! Jedna od ideja bila je da se napravi privremeni objekat, ali se od nje brzo odustalo.lan UO Vuk Ognjanovi svojedobno je predloio da se Muzej privremeno useli u zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Jedno krilo zgrade je prazno i van funkcije, zgrada je stabilna, ouvana, sa dobrim obezbeenjem i pogodna za uvanje materijala i to bi bilo najlake, najbre i najjeftinije reenje. Potrebno je mesec dana da se jedno krilo u zgradi SIV-a osposobi, da se okrei i ugrade mehanizmi za ventilaciju. Ovo bi bilo izvanredno reenje, zgrada ima dobro obezbeenje, u jednom delu smeteni su policija i drugi republiki organi i sigurno je da niko od njih ne bi imao nita protiv da se Muzej privremeno smesti unutra.

Kofa je buna

Iz sasvim nebuloznih razloga ni ovo nije uraeno, a moglo se poodavno, i predmeti su i dalje u palati Uprave fondova i ekaju da padne plafon, ako ne i krov poto se , ekajui Godoa, na njemu nita godinama nije radilo, osim to su postavljane desetine kofa kako bi se prikupljala voda napadala kroz desetine rupa na bunom krovu! O tome da je nekome u interesu da se radovi doivotno razvlae najbolje govori najnoviji biser koji je podmetnut javnosti kako bi se stvari dodatno mistifikovale. Tako je napisano kako O selidbi eksponata brine Ministarstvo kulture. Uglavnom, eksponati e morati da budu sklonjeni iz zgrade. Ne vredi ih prebacivati iz jedne prostorije u drugu. Manji deo predmeta je iseljen, a bie potrebno najmanje dva meseca da se svi iznesu. Postoji ogranienje da u toku dana ne moe da se iznese vie od 30 dela iz Muzeja, tako da e selidba predstavljati jedan dui proces.

Ovo je zaista pravi biser baen pred svinje pre svega jer ne postoji apsolutno nikakvo zakonsko ili bilo kakvo drugo ogranienje da u toku dana ne moe da se izmesti vie od 30 predmeta. Ako se zna da se u Narodnom Muzeju uva oko 400.000 predmeta pa ako bi se svakog dana iznosilo po 30 koliko je navodno dozvoljeno za iznoenje svih predmeta trebalo bi 1.333 dana ako bi se iznosilo svakodnevno, odnosno 1.866 dana ako se vikendom ne bi radilo, to je zapravo 5 godina i 2 meseca, pa do tada ko iv ko mrtav!

Bilo bi dakle jako zanimljivo videti da se svakog dana, po 30 novia iz numizmatike zbirke pakuje poput organa za presaivanje, zatim prenosi posebnim kamionom Transkunsta do magacina Transkunsta na tajnoj lokaciji gde e ekati narednih dvadesetak godina do zavretka radova, jer ako je za potpuno pranjenje zgrade potrebno vie od 5 godina, isto toliko trebae da se predmeti vrate u nju a u meuvremenu e se radovi razvlaiti narednih 10 godina tako da je najblia prognoza da e muzej najranije biti otvoren 2032. godine.

Kako bi se odrao kontinuitet ovakvog (ne)rada Narodnog Muzeja, Cvjetianin dr Tatjana nedavno je pribegla kadrovskom pojaanju Narodnog muzeja u koji je primljen izvesni Ivan Stani. Taj istoriar umetnosti najpoznatiji po tome to je fakultet koji traje 4 godine sa dvadesetak ispita studirao najmanje 22 godine, da svojim eminentnim muzeolokim iskustvima steenim u organzivanju pomodne cirkuske manifestacije No Muzeja edukuje prave muzealce Narodnog Muzeja!

 

 

 

Prevareni donatori

Nedavno je, sumirajui dosadanji rad, ministar kulture Predrag Markovi izjavio da e se problem finansiranja Narodnog muzeja reiti "tradicionalnim sredstvima", a Muzeja savremene umetnosti "modernim sredstvima". Doniranje ili "moderna sredstva", zna se, u svetu su uobiajena i poeljna praksa. Re donacija u sluaju Narodnog muzeja spomenuta je poslednji put pre deset godina, kada je Zoran ini organizovao donatorsku veeru. Bilo je to davno, u atmosferi sveopteg entuzijazma od kojeg nije ostalo nita. Tatjana Cvjetianin se takoe proslavila svojim objanjenjem kako donatori oekuju da drava pokrene stvari, pa da onda oni eventualno doprinesu. Izgleda da su ama ba svi pozaboravljali da je svojedobno, nakon donatorske veere u vreme vlade pokojnog premijera inia odnekuda u radni odnos u Narodni muzej dovuen izvesni totalni anonimus Dejvid Laufer i to sa zadatkom da pokua da animira donatore kako bi se namakle pare za rekonstrukciju Narodnog muzeja. Naravno u atmosferi sveopte drpae, koja je inae zatitni znak svih ovakvih poduhvata, novac u zemlji praktino nije ni skupljen jer niko normalan nije eleo da baca novac u crnu rupu gde se ne bi znalo na ta je uopte potroen, pa je onda Lauferu na pamet pala ingeniozna zamisao da se novac prikuplja u dijaspori, gde se opet nita nije uradilo iz prostog razloga jer su donatori iz dijaspore spremni da daju donacije ali pod vrlo jasnim i transparentnim uslovima uz oslobaanje od poreskih obaveza na donirana sredstva i to sa potpunim pravom da znaju ta je zapravo sa njihovim novcem uraeno a svoju "zahvalnost" moguim donatorima na sebi svojstven nain izrazila je v.d. direktorka Cvjetianin dr Tatjana i to biranim reima: Nacionalni muzej mora da se radi dravnim sredstvima, a ne parama koje daju donatori

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane