Beli mantili

Zdravstvena mafija dobila novog zaštitnika - ministarku zdravlja Slavicu Đukić Dejanović

 

Beli kriminal na posmatranju

 

Ne treba se pozivati na upozorenja koja dolaze iz Brisela, kojima se stanje u srpskom zdravstvu opisuje kao katastrofalno, a korupcija zastrašujućom. To zna svaki građanin koji traži zdravstvenu zaštitu. Prvi podpredsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić uporno ponavlja da će se nove vlasti do kraja obračunati sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Kako sada stvari stoje, zdravstvena mafija može da bude spokojna. Pljačka može da se nastavi.

 

Milica Grabež

 

Izborom Slavice Đukić Dejanović, doskorašnje predsednice srpskog parlamenta za ministra zdravlja, mafija je odahnula. Njihova koleginica, takođe dugih prstiju, razume svoje kolege. Ona će, kao psihijatar, samo posmatrati mafiju...Rodnonačelnik najsurovije pljačke zdravstva u istoriji Srbije je bivši DOS-ov ministar (u četiri mandata) Tomica Milosavljević. Njegova organizovana kriminalna grupa odgovorna je za pljačku nekoliko milijardi evra. Opelješili su kliničke centre, bolnice, domove zdravlja. Otimali su od bolesnika, pelješili su kreditne linije, donacije u novcu i aparatima... Organizovali su ispitivanje lekova nad srpskim pacijentima, bez  znanja onih nad kojima su eksperimentisali, zarađujući ogromne svote novca. Farmaceutskoj mafiji omogućili tržište za neispitane lekove...

U poslednje četiri godine Tabloid je objavio više od stotinu tekstova o surovom pljačkanju u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, u kliničko-bolničkim centrima u Beogradu, Nišu, Sremskoj kamenici, Šapcu, Ćupriji....

Peškovi pajtosi, Pajtićev plen...

I Služba za borbu protiv organizovaog kriminala istraživala je tokove novca i pljačke u zdravstvu. Donacije stranih ambasada prebacivane su na račune Demokratske stranke, na privatne račune Borisa Tadića. Nije samo krao Tomica Milosavljević sa svojom mafijom. Imao je i konkurenciju u organizovanoj kriminalnoj grupi iz Demokratske stranke, koju predvodi akademik Predrag Peško, sa svojim pajtosima. Stotine miliona evra, umesto na lečenje građana, otišle su u džepove Predraga Peška i onih koji su ga štitili ispred Demokratske stranke. Kada je Đorđe Bajec postavljen za direktora Kliničkog centra Srbije, javnost je pomislila da će se pljačka smanjiti. Ali... Bajec je shvatio politiku, i uklopio se.

U Vojvodini je Tadićev miljenik Bojan Pajtić, sa svojim mentorom Dragoslavom Petrovićem, pomeo račune Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj kamenici, Kliničkog centra Vojvodine i drugih zdravstvenih ustanova. Re je o stotinama miliona evra koje su završile na računima pokrajinskog odbora Demokratske stranke i na privatnim računima Pajtića, Petrovića i njihovih saučesnika. Ovo je samo podsećanje na neke aktere najsurovije pljačke srpskog zdravstva...

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije uspela je da izvrši kriminalističku obradu, i pribavi dokaze, kojima bi najmanje sto učesnika zdravstvene mafije moglo odmah biti izvedeno pred sud. Količina opljačkanog novca  se broji stotinama miliona evra.Tužilaštvo za organizovani kriminal i viša tužilaštva ćutke su posmatrala pustošenje srpskih zdravstvenih fondova.

Samodopadljivi ministar policije Ivica Dačić nije smeo da pomoli glavu. Ponizno, gotovo pseći je služio Borisu Tadiću, čija organizovana grupa je, pored bivšeg ministra u četiri mandata Tomice Milosavljevića, uzimala milijarde evra. Izvori Tabloida tvrde da je Ivica Dačić i lično stopirao mnoge istrage o zdravstvenoj mafiji. Ako bi se otvorile policijske arhiva, pozvala finansijska policija, budžetske inspekcije  i unutrašnje kontrole u zdravstvenim ustanovama, u zatvoru bi trebalo da završi najmanje tristo mafijaša i njihovih saučesnika. Na taj način u budžet bi se vratilo nekoliko milijardi evra!

Izbor profesorke Slavice Đukić Dejanović, potpredsednice SPS-a, po zamisli Ivice Dačića, treba da omogući zaštitu zdravstvenoj mafiji, Koalicioni partner SPS-a je Mlađan Dinkić, za čiju partiju je Tomica Milosavljević, takođe, doneo velike novce. Nemoguće je uhapsiti Milosavljevića i njegove saučesnike, i tako vratiti opljačkano u budžet, jer bi Dinkić odmah oborio  i ovu vladu, a obarao je sve u kojima je učestvovao!Gospođa Slavica Đukić Dejanović je i sama prozivana u javnosti da j uzimala i šakom i kapom. Sada je u prilici da uveća prihode. Njen sin živi kao džabalebaroš u Lisabonu, a mama šalje hiljade evra. On je u maminom prisustvu 27. marta ove godine u Lisabonu uručio Borisu Tadiću nagradu nevladine organizacije Sever-jug. Da gospođa Slavica Đukić Dejanović, ministarka zdravlja nije spremna da smeni sa ključnih funkcija u zdravstvu vođe mafije, svedoče njene izjave o privrženosti Borisu Tadiću, čija mafija je opelješila zdravstvo Srbije za par milijardi evra.

Tadić je najbolje rešenje za premijera

Potpredsednica SPS-a i šefica parlamenta Slavica Đukić Dejanović izjavila je 23 maja za Press da nema sumnje da je lider DS-a Boris Tadić najbolji čovek za mesto premijera Srbije.

- Mislim da je Boris Tadić, što se tiče DS-a, najbolje rešenje za mesto premijera. Tadić je čovek koji nesumnjivo ima izvanrednu komunikaciju sa zvaničnicima, kako regiona, tako i sveta - rekla je Đukić Dejanović. Ona je dodala i da Tadić poznaje dušu problema i političkih dešavanja u Srbiji i da mu u prilog ide i činjenica da je bio i predsednik države.

- Ako se DS opredeli i odluči da Tadić bude predsednik vlade, mislim da neće pogrešiti - navela je Đukić Dejanović. Hoće li prvi podpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić imati snage da iz Dačićevih policijskih arhiva oduzme nesanirana dosije vođa zdravstvene mafije i njihovim izvođenjem na sud u budžet vrati nekoliko milijardi evra? Ako on to ne učini, ministarka zdravlja - po specijalnosti psihijatar, samo će posmatrati mafijaše i njihove krađe.

 

 

Prljavi poslovi, prljava bolnica...

 

Zaposleni Centra za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra Vojvodine (KCV) uputili su na adresu naše redakcije dokumentaciju o pljački i katastrofalnom stanju u kome borave pacijenti i zaposleni. Lekova po običaju nema, nema klima uređaja, nema aparata za kiseonik, nema monitora za teške pacijente, pacijenti zapinju po rupama na podu koje su na svakom koraku, bube i miševi vode kolo u sobama dok se troše milioni za održavanje koje plaća republički Fond za zdravstveno osiguranje i iz donacija Evropske Unije.

U većini naših klinika nedostaju lekovi za hronične i srčane bolesnike, međutim u KCV se otišlo i korak dalje pa su počeli da nedostaju, tačnije nestaju i aparati, pa se vraćaju, pa onda opet nestaju... Kao primer zaposleni navode aparat EMNG (elektro-neurografija) vredan 100.000 evra. Takođe je nestao, i to po drugi put, aparat za neurodijagnostiku, da bi na kraju nestali i tek kupljeni aparati za fizikalnu terapiju koji ni do danas nije vraćen! 

Na Klinici vlada opšte rasulo, neorganizovanost i nehigijena. Odeljenja godinama nemaju načelnike, kao na primer odeljenja za poluintenzivnu i intenzivnu negu, kao ni ambulantna služba, a sve konce, tačnije novce, već punih 12 godina, od 5-oktobarskog puča,u svojim rukama  drži  Gordana Devečarski. Naravno, ona sve radi u ime i za račun direktora KCV Dragana Draškovića, koji sa svoje strane radi za Demokratsku stranku, tačnije njen pokrajinski odbor. Gordana na kolegijumima često ističe: ''Nas ne treba da zanimaju pacijenti, bitni smo mi''...

 Svim lekarima su potpuno oduzete nadležnosti u pogledu prepisivanja pomagala, sve pod kontrolom drži Gordana kako bi za sebe i Draškovića ostvarila što veći profit u dogovoru sa ortopedskim kućama. Bez procedure, bez tendera ili makar pribavljanja tri ponude biraju se farmaceutske firme, a najčešće biva ''izabrana'' firma Sandos iz Beograda.

Dok aparati nestaju sa klinike, direktor ove ustanove Dragan Drašković za sebe kupuje kuće, lokale, automobile, školuje decu u inostranstvu i na slične načine pokazuje da mu para ne nedostaje. Upravo tu treba tražiti odgovor na pitanje gde su završili nestali aparati sa Klinike za medicinsku rehabilitaciju, kao i ostalih klinika KCV.

Novac za kupovinu aparata se po pravilu proneveri, dok se aparati dobijeni kao donacija EU ili Fonda bukvalno ukradu. Očigledno se radi o teškim krađama i zloupotrebama službenog položaja zarad protivpravnog sticanja imovinske koristi. Ne može jedan aparat biti u isto vreme na dva mesta - i u privatnoj i u državnoj klinici.

Posebno je zanimljivo što se u ovom slučaju od republičkog novca finansira pokrajinski odbor jedne stranke, tačnije Demokratske stranke.