Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Maca i Bubica

 

Milovan Brkić

 

Duže od dve decenije živimo u državi srozanog morala. Zamenjene su sve vrednosti. Uništena je kulturna elita, a politička elita su postali ratnoberzijanci, kontroverzni biznismeni, ili ološ izašla iz šinjela Službe državne bezbednosti.

Svakom promenom vlasti tonemo dublje i dublje. Nad Srbijom se, kao što je pisao veliki srpski pesnik Vladislav Petković Dis, nadvilo crno vreme propadanja, nabujao šljam i ološ.

Na glasanju smo, jedva, promenili predsednika kojeg su građani zanimali kao lanjski sneg, koji je krao kao lud, i ružio naciju na sva usta, gde god je stigao, samo da bi se svetu predstavio evropejcem, da postane miljenik administracije iz Vašingtona.

Nismo imali izbora na glasanju. Birali smo između manjeg i većeg zla, i na sreću, izabrali Tomislava Nikolića. On je priprost čovek, neobrazovan, u životu nije pročitao ni pet knjiga. Ali, i još u to tvrdo verujem, on nema te lopovske kapacitete svog prethodnika, a  ima, ipak, skrupula da ne kaže, kao on,  za svoje sunarodnike da su fašisti, zlikovci, da smo loš narod.

Već na inauguraciji i Tomislav Nikolić se loše predstavio. Ne pred Bogom, već pred strancima koji su želeli da ga izbliza upoznaju. Na tu svečanost predsednik je doveo suprugu Dragicu, sinove, prijatelje, pozvao je i retke prijatelje, a i one koji su mu omogućili da se dobro skući, ljude koji su iz sveta podzemlja.

I tog prvog dana u svet je o nama krenula loša slika. Reporter  zagrebačkog Jutarnjeg lista (na tu svečanost nisu pozvani novinari Tabloida), zapisao je kako se prva dama obraća mužu, na zvaničnom prijemu, pred zvanicama, rečima - Maco, nemoj da se bre nerviraš, - a on joj se pravda - Samo da ovo Bubice završi.

Nikolići su priprosti ljudi, predsednik ima problema sa padežima, a Dragica ne ume ni pismo majci da sastavi. Ipak, morali su  da pitaju savetnike kako da se tog svečanog dana ponašaju. čovek se uči dok je živ.

Na žalost, prva dama, koja tvrdi za Jutranji list da sluša šabana i Lepu Lukić, da gleda samo sapunice i rialiti šou na TV Pink, ne razdvaja se od muža, osim što se uselila u dvorac u kompleksu Belog dvora, došla je i u zgradu Predsedništva! Ona je uz predsednika na vojnoj paradi, na aeromitingu u Batajnici, u Rektoratu Beogradskog univerziteta...

Gospođa Dragica Nikolić, ekonomski tehničar po obrazovanju, a domaćica po zanimanju, ušla je u politički život Srbije kao žena koja odlučuje u ime predsednika - svog muža Tomislava.

Oni koji po službenoj dužnosti prate rad srpskog predsednika, uočavaju da se on, skoro svakom prilikom, oseća neprijatno što  je  njegova supruga uz njega, jer joj tu nije mesto. Kada je na izvršenju zadataka, iz delokruga svog rada, predsednikova supruga ne može biti uz njega, osim kada je to protokolom, prilikom državnih poseta, izričito propisano. A i u takvim prilikama, srpski predsednik bi trebalo svoju Bubicu da drži što dalje od sebe, da nas ne sramoti

Oni koji poznaju bračni par Nikolić, uvereni su da predsednik nema snage ni kuraži da se suprotstavi svojoj ženi. Ona će, poput Elene čaušesku, donositi ključne odluke u ime svog muža. Ona je pohlepna baba, dokona, nevaspitana, neobrazovana, željna moći, oblači se neukusno trošeći ogroman novac na svoje doterivanje...

Procedura smene predsednika Srbije sa tog položaja je komplikovana, čak i kada se, umesto njega, bude pojavljivala njegova žena, tvrdeći da je ovlašćena od predsednika da nam saopšti, to što će nam, gađajući se padežima, saopštiti.

Gospođa Nikolić prestaje biti prva dama prestankom mandata svom mužu. A mandat mu, osim smene referendumom građana, može prestati usled smrti, ili likvidacijom. Dakle, obrali smo bostan.