Beli kriminal

 

Užas srpskih bolnica u senci lekarskih obračuna za vlast, funkcije, političke privilegije i novac

 

Obračun oko fotelja

 

Problem sa kriminalom u srpskom zdravstvu, po svemu sudeći, rešavaće neke naredne generacije, ako prežive pogrom koji upravo traje. Na primeru nekoliko najpoznatijih beogradskih bolničkih ustanova, zajedno sa najvećom, Kliničko bolničkim centrom Srbije, svaka ozbiljna vlast bi mogla da pokaže kakve su joj namere. Na žalost, korupciju, beznađe i čisti banditizam, nasleđen od prethodnih vlasti, sadašnja vladajuća koalicija prihvatila je kao ispravnu stvar. Tome u prilog ide i tvrdnja da nove ministarka zdravlja Slavica đukić Dejanović "neće baviti Beogradom", i informacija da će gradonačelnik glavnog grada Dragan đilas "izabrati svoga gradskog sekretara za zdravstvo"

 

 

M. Hadžić

 

 

Kliničko bolnički centar  Dragiša Mišović je bolnica koju su razne interesne grupe u više navrata pokušale da pred nadležnim organima prikažu kao nelikvidnu, i ugase je. Kao obrazloženje iznosili su činjenicu da je smeštena  između Kliničkog centra Srbije (KCS) i VMA, a tu nema potrebe za još jednom bolnicom tog tipa. Međutim, iza toga je stajala želja kriminalnih struktura srpskog zdravstva da dođu do elitne lokacije.

Sprega zdravstvene mafije i političara najjača je kriminalna sprega u državi, i pravo je čudo kako do sada ova bolnica nije ugašena, ali, srećom po zaposlene, ova kvalitetna bolnica živi i dan danas. Najveći atak na nju posle bombardovanja 1999. godine bilo je paljenje četvrtog sprata od strane dr đorđa Bajeca i njegove ekipe. Reč je o zataškavanju afere oko nabavki medicinske opreme, koja je navodno izgorela, ali i celog tog sprata oko čijeg je finansiranja zidanja bilo niz nepravilnosti za koje su dokazi, takođe, izgoreli.

Bajecu ne može da se zameri da nije, organizujući paljenje četvrtog sprata, vodio računa o pacijentima. Sa svojom sabraćom iz Demokratske stranke, dogovorio oko transfera bolesnika u druge kliničke centre, a na usluzi mu je bio njegov verni doktor Lazić, tada direktor Službe hitne pomoći u Beogradu.

Ovo govori o tome koliko tu ima "talova", i ko sve zarađuje od kriminala kojim se bavio đorđe Bajec u KBC Dragiša Mišović, dok je bio direktor. A direktor je, da podsetimo, postao nakon smrti svog brata, koji je pre njega bio direktor ovog centra.

Zaposleni su se pred njegovu smenu dogovorili za tihi bojkot, pa je on bio potpuno odsečen od uticaja na zaposlene, i ljudi su kao spasioca dočekali profesora šćepanovića, povratnika na ovu funkciju. U samom rukovodstvu KBC Dragiša Mišović Bajec je imao i jak otpor u upravnom odboru, gde je predsednik UO docent Tasić uspešno sprečavao sve njegove pljačke, inače je pitanje šta bi od bolnice ostalo.

Prelaskom u Klinički centar Srbije, dr Bajec je povukao deo ekipe, a neke je postavio u druge ustanove, kao docenta dr Dragoša Stojanovića u KBC Zemun, dok je sam sebe imenovao i za načelnika u Prvoj hirurškoj klinici. Iz svega toga se jasno video da želi da preuzme teren kojim vlada Predrag Peško, jer je ušao na njegovo mesto u Kliničkom centru Srbije i smenio njegovog pulena Berisavca u KBC Zemun a postavio svog pulena Stojanovića kako bi mogao da preuzme i Peškove kombinacije za pljačke.

Međutim, to mu jako teško ide, jer je sklon uličarskim metodama, kao što je paljenje objekata, pa se svi požari po bolnicama u Beogradu, u istragama MUP-a, vezuju sa bandom koju on predvodi.

Poznata je njegova tendencija da udovolji stranačkom vrhu DS-a, pa pošto zna da je Dragan šutanovac sa Jugohemijom pravio milionske "poslovne kombinacije", požurio je da zapali sve oko zgrade plastične hirurgije, ne bi li pomogao  da što pre preuzmu taj objekat. Međutim, poranio je jer tamo ima nezavršenih istraga oko drugih spornih situacija pa je to planirao za 2013. godinu, ali bez obzira na to gleda blagonaklono na "šlihtanje" Bajecovog klana.

Svi ti objekti u kojima je Bajec uspeo da istisne Peška su potencijalne građevinske lokacije, ali je svakako najvrednija KBC Dragiša Mišović, ko i Institut za kardiovaskulare bolesti Dedinje, gde je neprikosnoven Boško đukanović, kum Predraga Peška.

Opet dolazimo do toga da se dva kriminalna zdravstvena klana kolju oko bolnica po Beogradu, od kojih žele da naprave građevinske objekte. U tom klanju Bajec je naučio da ide sve linijom DS i ne pravi nikakav biznis van stranke, što ga realno i drži još uvek na slobodi, međutim, nije uspeo da objasni otkud onoliko napumpan zahtev za finansiranjem rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, koji je tražila komisija čiji je on bio predsednik, a što je ministar Stanković stavio van snage.

 U sledećim preraspodelama vlasti, dr đorđe Bajec namerava da sedne u fotelju gradskog sekretara za zdravstvo iz koje će neometano moći da završi posao sa KBC Dragiša Mišović, koji nije uspeo da obavi dok je bio direktor te bolnice.

Za direktora bi verovatno postavio Stojanovića, koji zbog političkih preraspodela i miniranja posla u nastavi od strane Peškovog klana kad je imenovan u KBC Zemun, mora da ode iz te bolnice. Time se u potpunosti otvara put za uništavanje KBC Dragiša Mišović do temelja, ako bude moglo u paketu sa Institutom Dedinje, jer đukanović nema više uporište u vlasti, kao što je pre imao, a to se posebno vidi iz činjenice da mu je brat izrešetan u Valjevu pretprošle godine.

Doduše činjenica da je prošle godine i Peškova ćerka imala ''ručni rad na nosu-prelom'' koji je operisala, govori da zbog svih dešavanja u zdravstvu kriminalci gube podršku podzemlja, jednostavno kriminalcima više ne trebaju takvi, nego oni koji umeju da ih izleče. Ovo svakako nije nikakva uteha za KBC Dragiša Mišović, koja je meta pomahnitalih kadrova DS poznatih po preletanju u partije, ali još poznatijih po milionskim aferama. Slavica đukić Dejanović se neće baviti beogradskim zdravstvom, a jedina šansa da se sve ovo spreči je smena gradonačelnika Beograda Dragana đilasa, iako on nema direktne veze s ovim, i uspostavljane drugačije vlasti na gradskom nivou. đilas bi mogao da gradski sekretarijat za zdravstvo poveri nekom drugom, ali on trenutno u Demokratskoj stranci vodi jednu raskolničku grupu, pa njemu u tom haosu  neće izgledati ništa neobično da resorni predsednik zdravstvenog odbora u DS đorđe Bajec dođe za gradskog sekretara, ali tada sve počinje.

Do koje mere je ukorenjena korupcija u srpskom zdravstvu, govori i slučaj bolnice "Sveti Sava" u Beogradu, u kojoj je sve na prodaju, pa čak i ljubaznost medicinskih sestara i doktora koji na pacijentima zarađuju između 40 i 50 evra dnevno za "uslugu" koja nema ime, ali se može nazvati "pružanje posebne pažnje".

Nedavno je porodica pacijenta koji je doveden u ovu ustanovu u teškom stanju, ostala zatečena "ponudom" koju je dobila od anonimnog doktora Odelenja takozvane Moždane jedinice. Naime, ova "lekarska veličina" je, bez imalo stida, shvativši da je reč o pacijentu koji bi to možda mogao da plati, ponudila specijalan "apartman" po ceni koja je trebala naknadno biti utvrđena!

Ovakvih i sličnih primera ima u svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, pa se može slobodno konstatovati da su "reforme" srpskog zdravstva ostale mrtvo slovo na papiru, a tragikomične istrage "poturica", onih koji kradu mimo volje i kontrole svojih stranačkih gazda i gazdica, stale su pre nego što su i počele.

 

 

 

 

Odlazim iz Srbije, dosta mi je!

 

(Pismo lekara Kliničkog centra Vojvodine)

 

Svaka Vam čast kako ste opisali rad Kliničkog centra Vojvodine i pojedinaca u njemu. Apsolutno je sve tačno! Ja sam svedok svega. Radim kao lekar na hirurgiji prosečno i do dvanaest sati dnevno, a ne dobijam apsolutno nikakvu nadoknadu. Svedok sam i toga kako ljude zapošljavaju "preko noći", na molbu "stručnjaka". Pitajte zbog čega je postavljen Goran Ivić na mesto upravnika Klinike za abdominalnu hirurgiju, umesto prof. Miloševića, i kako to da neko odmah posle stažiranja dobije specijalizaciju, a neko čeka po deset godina, a vrlo često i ne dočeka. Kolika je cena svega, to svi znamo.

Odgovori na pitanja kako, kome, koliko i kad, dobro su poznati. što se tiče fakulteta, to je teška rupetina i "fabrika"neznalica pretvorena u "porodičnu akademsku zajednicu". Zbog takvih ljudi odlazim u neku pristojniju zemlju gde se od poštenog rada još uvek može živeti. Spreman sam da vam pomognem u svemu, samo da ovaj narod shvati šta se dešava u Vojvodini.