Vojvodina

 

Koliko košta zbrinjavanje Pajtićevih prisnih prijatelja u Briselu?

 

Zadovoljstvo se plaća u naturi

 

Vojvođanska predstavništva u Briselu samo troše pare, pišu nekakve izveštaje i - to je to. Od stotina miliona dinara koji su do sada uloženi u njih, vratilo se samo oko šest miliona, pa po Novom Sadu već kruži vic kako je bilo bolje da su mnogobrojni zaposleni tih predstavništava prosili na ulicama Brisela, nego što su glumili diplomate i poslovne ljude. Jasno je svima da je jedina svrha ovih institucija da Bojan Pajtić finansijski zbrine svoje izraubovane ljubavnike. Zato je njima i uvedena posebna privilegija: mogućnost  plaćanje i u naturi.

 

Arpad Nađ

 

 

Još od dobijanja autonomije, vojvođanska birokratija je uvek nastupala sa pozicija paradržavne sile, ali ne za dobrobit svojih stanovnika, već da bi njeni funkcioneri bolje i raskošnije živeli.

   U Briselu, sedištu Evropske unije, AP Vojvodina ima čak dva predstavništva, od kojih je jedno proglašeno neustavnim, a drugo široj javnosti nije ni poznato. Ovo drugo, prikriveno predstavništvo, od 2006. do 2010. godine nosilo je naziv Kancelarija za evropske poslove, da bi posle toga bilo preimenovano u Fond "Evropski poslovi". Očigledno je da Bojan Pajtić ima neku slabost prema fondovima, pa ih zato svuda osniva.

   Pored ovog Fonda AP Vojvodina od oktobra 2011. godine, ima i svoje zvanično predstavništvo u Briselu, koje je Ustavni sud Srbije nedavno proglasio neustavnim. Na čelu obe ove institucije, i Fonda i Predstavništva, nalazi se Predrag Novikov.

   Dok se Fond još zvao Kancelarija za evropske poslove imao je 12 zaposlenih. Od tada, pod firmom Fonda, tu radi preko 22 ljudi, ali se zapošljava i veliki broj spoljnih konsultanata za platu od 40.000 do 50.000 dinara mesečno.

   Fond ima i značajno veća finansijska sredstva, ne samo u odnosu na nekadašnju Kancelariju, već i na Predstavništvo AP Vojvodine u Briselu. Godišnje se iz vojvođanskog budžeta Fondu prebacuje 90.000.000 dinara, što znači da je za tri godine od svog preimenovanja on našu državu koštao 270 miliona dinara. Šta je za sve to vreme učinjeno? Ništa!

   "Fond se bavi analizom, praćenjem i sprovođenjem projekata finansiranih iz fondova Evropske Unije", stoji u statutu fonda.

   Za sve ove godine Fond je bio učesnik jednog jedinog projekta: SAFE (Sustainable Alergen Free Environment) i to u prekograničnoj saradnji sa Mađarskom, za šta je od EU dobijeno 60.000 evra. Dakle, Vojvodina je uložila više od četvrt milijardi dinara, da bi iz fondova EU dobila šest miliona?!

   Takođe je Fond učestvovao kao pridruženi partner sa sindikatom u okviru Projekta podrške socijalnom dijalogu. Za ovo od Evropske Unije nisu dobijene nikakve pare, jer pravo na podršku iz budžeta imaju samo nosioci projekta (u datom slučaju sindikat).

   Ako već ne mogu da zarade pare, onda mogu da upropaste zaradu drugima, razmišlja direktor fonda Novikov.

   Iz nepoznatih razloga direktor je 2011. odbio da učestvuje na odobrenom projektu FADN (Farm accoutant database network) vredan milion evra. Projektom je trebalo da bude obezbeđeno uvođenje računovodstvenih standarda na porodična poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini. Zbog ovakvog gesta Novikova Vojvodina je propustila šansu da blagovremeno uskladi svoje sa standardima Evropske unije u oblasti knjigovodstva i računovodstva na poljoprivrednim dobrima.

   Razlozi za odbijanje Novikova za učešće na jednom drugom projektu, onom iz novembra 2011, sa druge strane su već očigledniji. U projektu REDS - Europe needs Balkans glavni partneri su trebali da budu italijanske regije Veneto i Lombardija, sa kojima Republika Srbija već ima potpisane protokole o saradnji.

Sama ta činjenica je bila dovoljna da Novikov, sigurno po odobrenju Pajtića, odbije učešće u projektu vrednom 1.800.000 evra, jer ono što je dobro za Srbiju nikako, po ovoj dvojici, ne može da bude dobro i za Vojvodinu. Veneto i Lombardija treba da se opredele: ili su sa Srbijom, ili sa Pajtićevom Vojvodinom!

   I ove godine Novikov nastavlja da se bahato i bezumno ponaša, trošeći pare dobijene iz ovdašnjeg, a ne budžeta Evropske Unije. On u samoj završnici izlazi iz projekta Waterways Forward teškog 2.800.000 evra i to bez ikakvog obrazloženja. Za novembar je u Parizu planiran samit političara iz 11 zemalja EU i Norveške, učesnica pomenutog projekta na temu upravljanja vodenim putevima, kanalskim mrežama, unapređenju transporta i klimatskim promenama, koji će proći bez naših predstavnika.

   Razloge za ovakvo ponašanje Novikova, koji pokazuje očiglednu nezainteresovanost za privlačenje evropskih donacija u Vojvodinu, leži upravo u činjenici da EU nema nameru da nam isplaćuje gotovinu u jalovoj nadi da ćemo je mi namenski potrošiti.

 Svi fondovi koje Evropska Unija nameni državi kandidatu ili potencijalnom kandidatu nalaze se u delegaciji EU u toj zemlji i na njih nikakvo predstavništvo nema uticaja. Za Srbiju je planirano oko 200 miliona evra godišnje, ali ne tako što će novac biti podeljen da bi ga lokalni političari pokrali. Ako nemaju ličnu korist, Pajtićevi izaslanici nemaju motiv da rade za državu koja ih ionako plaća, čak i kada ništa ne rade.

   Ništa nije bolja ni situacija u zvaničnom i neustavnom predstavništvu AP Vojvodine u Briselu, u kome osim već pominjanog Novikova zatičemo još i Andreu Stajića. Ova Pajtićeva igračka pokrajinski budžet košta oko 30 miliona dinara godišnje, a zauzvrat ne donosi ništa isto kao i Fond.

   Nije poznata ni jedna jedina investicija, niti i jedan projekat koji su u Vojvodinu došli zahvaljujući ovom predstavništvu. U Predstavništvu se jednostavno ništa ne događa: nema poseta, telefoni ne zvone, ne organizuju se nikakvi sastanci...

   Predstavništvo je imalo samo  nekoliko pokušaja da organizuje predstavljanje opština iz Vojvodine, ali pod uslovom da same opštine snose sve troškove prezentacije i nastupa! I pored ovako mršavih rezultata (ne)rada traženo je povećanje budžeta Predstavništva zbog troškova prezentacije?! Iz tog ugla posmatrano odluka USS je u korist građana Vojvodine, jer će od sada 30 miliona dinara godišnje moći da se iskoristi u neke korisnije svrhe.

  

   A 1.

 

 

I radnici mogu da daju sve od sebe!

 

   Dok se Fond još zvao Kancelarija za evropske poslove, godišnji budžet mu je iznosio 23.000.000 dinara, što znači da je za četiri godine postojanja Kancelarija potrošila manje od 100 miliona dinara, odnosno onoliko koliko se sada izdvaja za samo jednu godinu rada Fonda.

   Kako se vidi iz priloženog izvoda prošlogodišnjeg obračuna budžetskih sredstava AP Vojvodine, za stavku "Ostale dotacije i troškovi" bilo je namenjeno 96 miliona dinara. Od toga je 90 miliona potrošeno za Fond "Evropskih poslova", a šest miliona je otišlo u Fond za razvoj neprofitnog sektora Autonomne Pokrajine Vojvodine.

   Iz godišnjeg obračuna nekadašnje Kancelarije za evropske poslove vidi se da je za plate bilo izdvojeno i utrošeno 12.717.000 dinara. Uz to, postoji i stavka "Naknade u naturi" koja je iznosila 112.852 dinara na godišnjem nivou. Koji su to radnici pristali da budu naturalno obeštećeni?

   Poznato je da predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić preferira mlade, skoro golobrade mladiće. Nepoznanica je zato ko je "naturalno" plaćao one starije muškarce i ženske saradnike Kancelarije. Ili takvih uopšte nije ni bilo?