Niš    

 

U niškoj mlekari prave mleko i bez mlečne masti

 

Med od lošeg mleka

 

Niška mlekara svoj poslovni uspeh duguje isključivo varanju mušterija kojima se pod "mlečnom masti" potura daleko jeftinija i škodljivija hidrogenizovana biljna mast, ali i neviđenom šikaniranju kome su izloženi slabo plaćeni radnici. Nadležne republičke inspekcije prave se da ništa ne primećuju i da je sve u najboljem redu kako ne bi fiinansijski oštetili vlasnike mlekare koji odlično znaju kome i koliko treba da daju.

 

Mersiha Hadžić

 

 

Preduzeće  Niška mlekara je u poslednjih pola veka, koliko postoji, menjala vlasničku strukturu nekoliko puta, a trenutno je u posedu četiri  domaća preduzeća: Kruna komerc, Profika, Pogled i Milk union. Svoj visoki profit duguje bukvalnom trovanju potrošača i šikaniranju radnika.

   U Niškoj mlekari se umesto mlečne masti obilato koristi hidrogenizovana biljna mast, koja je višestruko jeftinija, ali i štetnija po zdravlje potrošača, a što je u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti hrane. Prema tom zakonu ne sme da se koristi bilo koji proizvod kao zamena mlečne masti, a Niška mlekara to prikriva lažnim etiketama na svojim proizvodima na kojima ne piše procenat veštačke biljne masti. Kada inspekcija treba da dođe u ovu mlekaru, biljna mast se sklanja "po ćoškovima", a uređaji i posude peru kako ne bi bilo nikakvih tragova, izvestili su zaposleni redakciju Tabloida.

   Tragovi, ipak, postoje. Tako po jednoj cedulji ručno pisanoj i potpisanoj od strane izvesne Sonje i Bibe (Ljubinke Jevtić, poslovođe Maslare u AD Niška mlekara) od 1. januara 2012. godine, vidi se da je primljeno 1.600 kg. biljne masti, ali da je zaduženo samo 800 kilograma. Pomenuta Biba 26. januara 2012. pismeno obaveštava nepoznatog kolegu kako je 243,25 kg mlečne masti pomešano sa 280 kg biljne masti, što znači da se u proizvodima mlekare nalazilo manje od polovine mlečne masti prikazane na etiketama proizvoda.

   Glavni idejni tvorci ovog plana o varanju i trovanju potrošača su generalni direktor Niške mlekare Zvezdan Gavrilović i direktorka proizvodnje Vesna Stavrov.

   Dok poslovodstvo i vlasnici uživaju u visokim prihodima stečenim prevarom mušterija, dotle radnici Niške mlekare jedva da preživljavaju. Oni rade na više poslova i radnih mesta, bez plaćenog prekovremenog rada, sa ugovorima i bez njih, i dobijaju 19.500 dinara mesečno, a kada im se oduzme polovina uplate za mesečnu karticu od 835 RSD, za život im ostaje 18.665 dinara.

   Glavni tehnolog Vesna Lavrinčić u julu 2012. godine je od plate oduzela 5 odsto svim radnicima Topione. Na pitanje zašto kažnjava i nedužne radnike, jer ne mogu svi da budu krivi za određene propuste, odgovorila im je: "Dok jednom ne smrkne, drugome ne svane." Vlasnicima i poslovodstvu, očigledno, sviće kada su radnici u totalnom mraku.

   Pošto je jedan radnik zadobio teške povrede vozeći neispravni viljuškar, republički inspektor rada Dobrosav Ristić, sastavlja dva različita zapisnika o događaju. Jedan od 10. maja 2012. i drugi od 21. maja 2012. U onom dostavljenom povređenom radniku inspektor Ristić piše: "Za navedene propuste u primeni Zakona podnet je zahtev za pokretanje  prekršajnog postupka protiv poslodavca, i protiv odgovornog lica u pravnom licu." U zapisniku dostavljenom Osnovnom sudu u Nišu, ova rečenica ne postoji, a dat je i sasvim drugačiji  opis pomenutog događaja. Sve je učinjeno da vlasnicima mlekare ne bude ni za dinar umanjen profit.