Do koske

 

Dobro došla, gospođo Hitlary!

 

Piše: Slavko Drinski

 

    Kako vesti kažu, konačno nam u neprijateljsku posetu dolazi čuvena američka dama (manje dama, a vise amer-ička). Kakva čast! Dolazi nam neko iz zemlje gde ima više ličnog oružja nego stanovnika, u Srbiju - zemlju gde ima više lopova nego stanovnika! Bože, Bože naš, zašto si nas ostavio?!

    Nije jasno ko je pozvao gošću, ali, pošto znamo da američki političari, ratni avioni i tenkovi, sami sebe pozivaju u posetu, u nemoćne i nezaštićene zemlje, biće da će sama sebi održati pozdravni govor...

 U slučaju da svoj neposredni dolazak najavi bombama, trebalo bi narediti narodu, a naročito deci, da izađu na ulice i vesele se vatrometu, pa ako se nekome desi da bude ubogaljen, ili umrtvljen, onda mu se preporučuje da bude ponosan kao sveti mučenik koji se žrtvovao za širenje demokratije u svetu, to jest za sopstveno dobro.

   Pozivaju se svi da dođu obučeni u svoje svečane izanđale dronjke, i da dođu onako kako godinama hodaju, to jest na kolenima. Poželjno je da gladni padaju u nesvest, jer to može da se objasni kao zanos koji je gomila imala za jednog nemačkog političara pre sedam decenija.

    Ovako poznata gošća nikako ne bi trebala da hoda preko starog, izanđalog crvenog tepiha. Za ovu priliku treba kupiti novi, pa ako se desi da nema crvenog na srpskom siromašnom tržištu, nego je beo ili žut, onda je poželjno natopiti ga ljudskom krvlju nevinih koji su stradali od američke politike i oružja poslednjih nekoliko decenija, tako da protokol bude ispunjen, i svi budu zadovoljni.

Sigurno je, takođe, da će dika i ponos Srbije, sadašnja novoizabrana kamarila, puzati i prostirati se pred njom, tako da će moći i preko njih da hoda i da ih gazi; a ne bi bilo loše ni staviti nekoliko mrtvih, jer se zna da svi veliki i pošteni ljudi, uključujući i naše mizerne političare, koji prave velike karijere, a sve zbog velikih ciljeva čovečanstva, moraju da hodaju preko mrtvih, što im kasnije postaje navika.

    Poželjno je Bogu se moliti da prilikom njene posete bude oblačno, tako da joj niko ne stane na senku, jer je više nego lako izazvati napad nezadovoljene žene. Jadna mu je majka ko to uradi (uključujući i autora ovog teksta)!

Gotovo nema zemlje u kojoj takav nevaljalko može da bude bezbedan, i gde policija i vlast neće okrenuti glavu na drugu strana da bi američki specijalci ušli i mirno ga pokupili. I ako ga zateknu da pravi limunadu ili špricer, optužiće ga da je mešao sastojke za atomsku bombu. Naravno! ovo je sve bila sala, naročito ono za senku, jer Hilari nema senku, kao sto je njena vrsta nikada nije ni imala.

    U svakom slučaju, gošću sa aerodroma je nužno prevesti preko nekadašnjih srušenih mostova, to jest umetničke kreacije njenog muža Bila Klintona.

Trebalo bi dobro posmatrati izraz njenog lica kada gleda vidokrug, pa, ako joj se očigledno ne sviđa, onda bi bilo gostoljubivo ponuditi joj, kao rođendanski poklon, da sravni sve do horizonta i dalje, a Avalu izbriše iz zaborava - isto onako kao što će ova zemlja i ovaj narod biti izbrisani iz istorije.

    Poštovanje za svakog zvaničnika koji dolazi iz Amerike! Njihova zemlja je majka moderne demokratije, isto kao sto je i stara Grčka majka antičke demokratije. Obe zemlje, svaka u svoje vreme u istoriji, su počele ovaj slavljeni sistem u doba najcrnjeg ropstva - koliko da se zna šta su i gde su koreni demokratije.

    Ne treba zaboraviti ni da je Amerika začela velikog oslobodioca Miloševića, a onda surovo kaznila ceo narod kada je ovaj otkazao poslušnost.

    Nadajmo se da se kratkotalasan narod jos uvek seća da je Amerika zemlja iz koje je bio režiran i vođen građanski rat u Jugoslaviji, a da su glavni mozgovi za krvoprolića bili i u timu Klintonovom, i u Bušovom, i u Obaminom.

    Amerika je, ili, bolje rečeno, Klintonov klan, tvorac jedne od najperfidnijih prevara iz oblasti verbalne manipulacije, to jest menjanja političkog rečnika. Sve termine, sve reči i izraze najprogresivnijih i najpoštenijih mladalačkih, studentskih pokreta su stavili u slžzbu najcrnjih sila mraka. Tako su osnovane špijunske filijale u mnogim zemljama za unutrašnje potkopavanje - bez obzira o kakvom sistemu ili državi se radi, dobrom ili lošem. Ove grupe rade pod firmom "ljudskih prava"...

 Time je zadat najpodliji mogući nisku udarac pravim borcima za ljudska prava, onima koje se bore protiv despotskih državnih aparata koje podržavaju i finansiraju velike korporacije i kompanije. Ovi krajnje pošteni i požrtvovani ljudi, koji često i "slučajno" nestaju bez traga, su izjednačeni sa ljigavcima koji, pod istom firmom, prodaju dušu đavolu za šaku dolara.

    Neophodno je biti oprezan sa opasnom ženom. Setimo se kako je vređala Vladimira Putina kada je u histeriji mislila da može zaratiti i sa Rusijom.

Njen smeh je opasan. Pre godinu dana je po svetu, preko interneta, kružio snimak na kome se ona ludački smeje i komentariše ubistvo Gadafija. Nju masakriranje i patnje zasmejavaju. Zbog ovakvog nekontrolisanja čak je i od svog predsednika, Obame, dobila packe.

    Čemu ova poseta, čemu inspekcija?

Zar ne osećate nesnosan smrad i raspadanje? Ne, to ne dolazi od gošće, niti od onih koji joj se do zemlje, i ispod zemlje, klanjaju. Oni upotrebljavaju najskuplje francuske mirise. To dolazi od lesa koji čeka da bude sahranjen. To je mrtva jedna mala zemlja i jedan mali narod. Po svakom njenom izmučenom građaninu mile gladni crvi, uplašeni crvi koji sa razlogom strepe da će ostati gladni. To slon dolazi da proveri da li je komarac koga je zgazio stvarno mrtav. I ako jeste, onda da zatraži od svih ostalih komaraca da ga slave i veličaju za nečuveno hrabro delo. Treba proveriti da li su sluge, to jest oni koji su izgubili na poslednjim izborima, dobro obavili posao, i da li mali narod pokazuje jos neke znake života, pa ga treba dokrajčiti motkom. Ne brinite, poštovana Gospođo, ubice su dobro obavile posao! Posle ubica dolaze grobari. Na novim vlastima, i na novom Predsedniku je kako će da sahrane mrtvaca. Možete da se ponosite i prvima i drugima.