Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Konzorcijum za lov u mutnom, ili, kako je nasukan konsultantski dvojac bez kormilara

 

Staro drutvo u Novom Domu 

 

Od poetka ove godine bivi ministri Aleksandar Vlahovi i Danko uni se kriju u inostranstvu iz straha od hapenja. Jedan od razloga za njihovu paniku je kriminalna privatizacija Novog Doma kojom je drava opljakana za najmanje 20 miliona evra, mada bolje upueni tvrde da ukupna teta prevazilazi 50 miliona evra.

   

Igor Milanovi

 

Akcionarsko drutvo Novi Dom,  sa seditem u Beogradu, poznati je proizvoa i prodavac nametaja. Privatizovan je 21. decembra 2006. godine. Po izvetaju Agencije za privatizaciju od 22. decembra 2006. godine, pobednik na tenderu je bio konzorcijum koji su inili: Nelt Co d.o.o. Beograd, Kompanija Simpo a.d. Vranje, Atae d.o.o. Beograd i EKI Investment d.o.o. Beograd.

  Pomenuta Agencija, kojoj je tada na elu bio Vladimir Gali, morala je da da ovaj namerno pogrean izvetaj, jer je uslov za uee na tenderu bio i da kupac mora da ima najmanje petogodinje iskustvo u proizvodnji nametaja. U pobednikom konzorcijumu jedino je Simpo iz Vranja ispunjavao ovaj uslov, ali je generalni direktor ovog preduzea Dragan Tomi 4. decembra 2006, dakle vie od dve nedelje pre zakljuenja tendera, obavestio Agenciju za privatizaciju kako istupa iz konzorcijuma. Da Gali nije ignorisao ovaj dopis pomenuti konzorcijum ne bi ni mogao da uestvuje na tenderu, a kamo li da na njemu pobedi. Takav razvoj, meutim, nije smeo da se dozvoli, jer je iza konzorcijuma stajao finansijski interes samog vrha Demokratske stranke.

  Vlasnici Nelta, Neboja aponji i Ranko Soanac nekada su bili kolege u policiji, a zatim su devedesetih zajahali povoljni talas privatizacije. Svoju osnovnu kompaniju Nelt Co. osnovali su 27. februara 1992. sa trgovinom kao glavnom delatnou. Dobro upueni, meutim, smatraju da su kumovi aponji i Soanac samo istureni igrai, a da je pravi gazda Nelta Danko uni, Veliki brat srpske privatizacije i ovek koji sebe smatra Bogom u ovoj od njega i njegovih ljudi opljakanoj zemlji. I finansiranje verca cigareta devedesetih godina, kojim su aponji i Soanac stekli imetaka, na sebe je bio preuzeo uni.

  Septembra  2007. Nelt je razglasio kako eli da otkupi deonice televizijske kue Avala u kojoj je uni bio veinski vlasnik. Tom prilikom on medijima priznaje: "Najbitnije mi je to to su ljudi iz Nelta moji prijatelji". Reenjem Uprave za izvrenje krivinih sankcija, Kazneno-popravni Zavod u Niu od 2. juna 2011. broj 24-9487/2011-01/1,  priznaje se da je kompanija Nelt jedini, znai monopolistiki snabdeva svih kantina u srpskim zatvorim. U svakom trenutku u Srbiji je oko 14.000 lica lieno slobode i svi oni osnovne potreptine jedino mogu da kupe od Nelta, a cene njihovih proizvoda su najmanje za 30 odsto vie od onih koje vae u prodavnicama izvan zatvorskih zidina.

  Drugi lan konzorcijuma je Atae doo, iji vlasnik nije nita manje interesantan od ljudi iz Nelta. Veinski vlasnik ovog preduzea je Unigroup, iji je zvanini vlasnik jedna kiparska firma nepoznate vlasnike strukture. U Unigroupu je generalni direktor Nenad arenac, za koga svi zaposleni tvrde da je pravi vlasnik preduzea. arenac je poslovnu karijeru zapoeo prodajom motocikala marke Vespa, a prodajni salon mu je bio u beogradskoj ulici Marala Birjuzova 56, gde se danas nalazi hotel Townhouse27, u kome noenje, u zavisnosti od apartmana, kota izmeu 160 i 310 evra. Osim ovog hotela, u istoj ulici arenac poseduje i zgrade na brojevima 50 i 51.

  Svoje prve milione arenac je zaradio 2006. godine i to vercom oruja u Gruziju. Samo dve godine kasnije isto to oruje e biti upotrebljeno za ubijanje ruskih dravljana i vojnika. Kompletan izvoz oruja u Gruziju obavljan je preko crnogorske firme Jugoimport MONT, a kupac za Gruzijce bila je firma Melvale Corporation, koja je registrovana na Sejelskim ostrvima. Vlasnik te firme je Nenad arenac, ali postoji sumnja da iza nje zapravo stoji Slobodan Tei, biznismen kome je, zajedno sa Orhanom Dragaem, Savet bezbednosti UN  zabranio poslovanje, jer je svojevremeno uhvaen u nedozvoljenom izvozu oruja u Liberiju.

  Najinteresantniji lan konzorcijuma, meutim, predstavlja preduzee Eki investment koje je tada imalo tri vlasnika. Prvi je bio Danko uni, od 1997. do 1998. godine, potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i prvi ovek revizorske kue Deloitte doo koja je upetljana u skoro svaku sumnjivu privatizaciju u Srbiji. Drugi vlasnik je bio Aleksandar Vlahovi, nekadanji ministar za privatizaciju u vladi Srbije i visoki funkcioner Demokratske stranke, a trei vlasnik sa najmanjim udelom (uni i Vlahovi su imali po 40 odsto) bio je Dragan Lazarevi.

  U sutini iza celokupnog posla otimanja Novog Doma stajali su uni i Vlahovi koji su se u meuvremenu poslovno razveli i podelili imovinu, a zbog straha od hapenja obojica su u inostranstvu jo od poetka avgusta 2012. godine.

  Zbog toga nije udno to je Agencija za privatizaciju prenebegla pismo Dragana Tomia kojim je on Simpo izveo iz konzorcijuma kupaca Novog Doma, jer je kupovina ovog nekadanjeg giganta bio izuzetno unosan posao. Novi Dom je prodat po ceni od 17.154.232 evra uz obavezno investiranje od tri miliona evra, to e rei za jedva neto vie od 20 miliona evra. Konsultant agencije (u javnosti nema dostupnog ugovora o ovom poslu), bila je konsultantska kua Bi-Si konsalting, koja nigde ne navodi kako je i kada utvrena vrednost drutvenog kapitala i da li je ona realna, ve u prospektu na osam strana daje najobiniji prikaz ta Novi Dom ima od imovine i kakav je bilans poslovanja bio na kraju 2005. godine?!

  U trenutku prodaje Novi Dom je imao 36.433 kvadratna metra poslovnog prostora, od ega 29.487 kvm u Beogradu. Prema nalazu Agencije, jedan kvadratni metar poslovnog prostora kojim je raspolagao Novi Dom vredeo je svega 525 evra, a konzorcijum ga je platio 470 evra. Mali akcionari su sa svoje strane isticali kako je prava vrednost Novog Doma 80 miliona evra, odnosno etiri puta vie od onoga to su uni i Vlahovi sa svojim pajtosima zaista platili!

 Odmah nakon kupovine celog preduzea, konzorcijum tajno prodaje plac od 2,5 hektara u beogradskoj ulici Vojvode Stepe i to za 18 miliona evra.

  Samo vrednost graevina Novog Doma nije bila ispod 60 miliona evra. Kada se saberu svi otkupi akcija koje je sproveo konzorcijum od privatizacije do danas, za celokupni Novi Dom zajedno sa sumnjivo sprovedenim obaveznim investicijama, plaeno je oko 30 miliona evra, tako da je najmanja zarada iznosila 100 odsto, odnosno 30 miliona evra. Od rentiranja svojih objekata Novi Dom je godinje mogao da zaradi sasvim pristojnu svotu, a mali akcionari su svojevremeno upozoravali da je upravo to i raeno: umesto da nastavi primarnu delatnost proizvodnje i prodaje nametaja, konzorcijum je poeo da izdaje poslovni prostor.

  Kupci Novog Doma radnicima odmah predlau da napuste preduzee i to uz otpremninu od 150 evra po godini staa, iako je socijalnim programom bilo zagarantovano 250 evra po godini. Poto u ovoj zemlji ne postoji instanca kojoj moe da se ali na ponaanje unia, Vlahovia i njihovih praporaca, dosta radnika je pristalo na ovo ponienje, pa od nekadanjih 377 zaposlenih danas u Novom Domu radi svega njih 84.

  U Meuvremenu je Eki investment na voleban nain otkupio jo 15 odsto akcija koje je u Novom Domu imala drava, a zatim i akcije od manjinskih akcionara koji su procenili da je bolje da dobiju ita nego da ekaju da bahati veinski vlasnici sve rasprodaju i upropaste, pa da im akcije nemaju nikakvu vrednost. Dosegavi 95 odsto vlasnitva nad Novim Domom otkupom akcija i od dojueranjih partnera, Vlahovi i uni su krenuli u prinudni otkup svih deonica kako bi konano sa Novim Domom mogli da rade ta hoe, mada ni do tada nisu imali mnogo obzira ni prema zakonu, a ni prema moralu.

 

 

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane