Natrag

^a~ak

aak

 

Korumpirano aansko pravosue radi za najbogatijeg sugraanina

 

Sudije na platnom spisku gospodina Drkele

 

U Srbiji je dovoljno da neko ima milione, pa da mu sve bude dozvoljeno i da ga tite svi - od predsednika lokalnih sudova, pa do vetaka. Bez obzira to je sud u Strazburu doneo odluku o visini odtete koju drava Srbija treba da isplati zato to je njeno pravosue sudilo po nalozima lokalnog mafijaa iz aka, korumpirane sudije pokuavaju sve da zatakaju izmiljajui vetaenja i tamo gde im zakonski nema mesta. Sluaj je istraivao Tabloidov urednik Milan Glamoanin,  nekadanji naelnik uprave savezne policije

 

Milan Glamoanin

 

aak je lep gradi u centralnoj Srbiji, u srcu umadije, u kome ive neki udno fini ljudi, pravi vladari provincije, kao to je recimo Branko Deli. Prijatelji ga zovu Drkela, od milja Drnda, a on je samom sebi nadenuo nadimak Brazil po istoimenom lancu kladionica iji je suvlasnik.

  Drkela je jedan od najbogatijih aana, ako ne i jedan od najbogatijih umadinaca. Ne nedostaju mu ni politike, ali ni veze u pravosuu, kao to se vidi iz sledeeg raomonskog sudskog.postupka.

  Posle dugogodinjeg bavljenja ugostiteljstvom u inostranstvu Mileta Petrovi je 1996. u aku kupio podrumski poslovni prostor u centru aka veliine 130 kvadratnih metara. Odmah po dobijanju neophodne graevinske dozvole, zapoeo je sa radovima posle kojih je dobio upotrebnu dozvolu, a zatim i dozvolu za rad. Sve pomenute dozvole su i danas na pravnoj snazi.

  Posle samo est dana od poetka rada Miletinog ekskluzivnog restorana 15. marta 2003. godine, Drkela, koji je pet godina posle Milete kupio ostatak poslovne zgrade od nekoliko hiljada kvadratnih metara, koristei vanredno stanje, ali i injenicu da je bio neradni dan, kada nadlene inspekcijske slube ne mogu da ga zaustave ili obuzdaju, rui zajedniki deo zgrade i to upravo u delu gde se nalazila ventilacija restorana, ime onemoguava Mileti da nastavi sa radom.

  Nemajui kud, Mileta pokree sudski spor protiv ovog prebogatog aanina. Zbog opstrukcije u Optinskom sudu spor za ometanje poseda trajao je 13 meseci i okonan je 14. aprila 2004. godine, reenjem kojim se nalae vraanje u preanje stanje u svemu prema projektnoj dokumentaciji. Tek tada poinju pravi problemi koji ni do danas nisu zavreni.

  U meuvremenu, Branko Drkela Deli podnosi tubu radi utvrivanja svojine i slubenosti iako mu to niko nikada nije ni osporavao. Brzo e postati jasno zato je on to uinio.

  Postupajui sudija Marija Radonji insistira da Miletin punomonik preda kompletnu projektnu dokumentaciju i to ne u kopiji uz sravnjenje sa izvornikom (kako to zakon predvia), ve u originalu. Potom sudija sakriva pomenutu dokumentaciju neophodnu za sprovoenje reenja iz prethodnog postupka i to uz znanje predsednika tadanjeg Optinskog suda u aku Petra Markovia i predsednika Okrunog suda Radoslava Petrovia, kako proizilazi iz obimne prepiske izmeu njih dvojice i Miletinog advokata.

  Konano, pred odlazak u penziju sudija Radonji unitava projektnu dokumentaciju. Ovo joj nije bilo prvi put da nezakonito unitava dokumenta iz predmeta, ali je svaki put prolazila nekanjeno. Svedoci za njeno postupanje su mnogobrojni i jo uvek dostupni istranim organima: v.f. predsednika Osnovnog suda u aku Svetlana Kruni Tasevska, sudije Ljiljana iri i Dragana Obradovi...Pitanje je jedino da li nadleni uopte ele da se pozabave bivom sudijom Radonji.

  Posle pet godina namerne opstrukcije od strane Optinskog suda doneto je reenje o obustavi izvrnog postupka, jer ne postoji projektna dokumentacija bez koje vetaci ne mogu da utvrde koji konkretni prostor je predmet izvrenja?! I drugostepeno vee istog suda potvruje odluku o obustavi izvrenja, iako se pomenuta dokumentacija nalazila u istom sudu, samo kod drugog sudije.

Upravo zato, "gospodin Drkela" pokree potpuno nepotrebni sudski postupak: da bi njegov potplaeni sudija, unitio dokumenta neophodna za izvrenje reenja koje mu nije bilo po volji.

  Ni ovde se ne zavrava hod po mukama za Miletu, koji i dan danas eka da nastavi sa radom u svom lokalu koji je poteno platio i za koji ima sve dozvole.

  Poseban doprinos ovom aanskom pravosudnom galimatijasu dali su sudski vetaci koje je Drkela stavio na svoj platni spisak, isto kao i veinu sudija. U izvrnom reenju suda tako stoji: "...u svemu prema projektnoj dokumentaciji tuioca i pod nadzorom strunih ovlaenih lica". Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da ta lica moraju da imaju licencu od inenjerske komore za tano odreenu vrstu radova. Zakon takoe propisuje i da struni nadzor odreuje iskljuivo investitor, u ovom sluaju Mileta Petrovi. To lepo izgleda na papiru, ali u ivotu, posebno u aku sve je drugaije.

  Kada je Mileta sudiji Ljiljani Aneli rekao kako lica koja je odredila nisu licencirana, ona mu je odbrusila: "Ja sam im upravo dala licencu." Tako je "vetaio" i izvesni Slavoljub Jovanovi, koji ne samo da nije na spisku vetaka, ve nema ni odgovarajuu licencu.

  Pomenuti Jovanovi i vetak Zoran Lazovi su napravili i najveu tetu u ovom predmetu. Lazovievo "vetaenje" je prihvaeno iako se protiv njega i prvog izvrnog sudije u predmetu istovremeno vodio krivini postupak zbog zloupotrebe slubenog poloaja i krenja zakona od strane sudije.

  Posebni nonsens predstavljaju "vetaenja" Milene Bogievi i Blagoja Radojiia iz Uica koji su tvrdili da je upotrebna dozvola za Miletin lokal nezakonito izdata, iako ih to niko nije pitao, niti je sud u parnici uopte mogao to da ispituje, posebno jer je dozvola jo uvek na pravnoj snazi, a potvrena je i od nadlenog ministarstva. Kada Drkela plaa vetaenja se piu po nalogu, tako da i ovo miljenje vetaka sud jedva da je doekao i odmah obustavlja izvrenje!

  Po nalogu suda vetaenje je trebalo da obavi i trolana komisija Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta. Sud je ovu odluku doneo u saglasnosti sa Republikim pravobraniocem i samim Deliem i to poto je Gradski zavod za vetaenje obavestio postupajueg sudiju da ne moe da vetai u uslovima kada neko na njih vri pritisak. Jedino to o ovome niko nije obavestio Miletu. A i zato bi, kada sve ionako plaa Deli?!

Pravobranilac Slavoljub Cari je pokuavao da naknadnim vetaenjem promeni presudu suda u Strazburu koji je ve odredio visinu odtete koju Srbija treba da plati Mileti zbog mahinacija koje je skrivio Deli. Iz Ministarstva pravde, meutim, stie nalog da se odluka suda u Strazburu izmeni po svaku cenu i da se prikae kako je nastala teta daleko manja, pa sud u najveoj tajnosti nalae vetaenje, i to bez znanja jedne stranke u sporu - Milete Petrovia.

Postupajui sudija zato u vie navrata tajno poseuje vetaka profesora Predraga Stania koji konano "utvruje" da je visina tete naneta Mileti 6.000 evra, iako je sud u Strazburu ve pravnosnano utvrdio da Mileti pripada 150 puta vea odteta - 930.000 evra.

  Protiv predsednika suda, postupajueg sudije i vetaka ve su podnete krivine prijave. Moda se u Srbiji i nae neko ko ne sudi po Delievim parama, ve po zakonu. Dotle, kabadahijsko ponaanje Branka Drkele Delia, plaae svi graani Srbije, i to po odluci Meunarodnog suda pravde u Strazburu!

podeli ovaj lanak:

Natrag
Na vrh strane